Zašto i kako do organske hrane

Velika se prašina podigla oko organskih proizvoda i mnogi su u nedoumici da li to uopšte ima smisla. Ljudi se pitaju u čemu je razlika, zašto je tolika razlika u ceni i kako da dodju do organskog povrća. Već sam pisao nešto o organskoj pijaci u Beogradu pa sam hteo malo da proširim razgovor na ovu temu.

U čemu je problem? Problem je u pesticidima i drugim hemijskim supstancama koje ostaju u povrću. Organska proizvodnja podrazumeva da je zabranjena upotreba hemije u proizvodnji. Sada će neko reći „bože koliko ovaj tip paranoiše“, ali da vam kažem nešto. Da li vi znate šta je karenca? To je obavezno vreme koje je potrebno da prođe od prskanja do branja kako bi nivo otrova u biljci pao na dozvoljen nivo. Dakle kada se biljka prska, otrov pada na zemlju ili ga kiša spira u korenov sistem i onda imate otrov u voću ili povrću. Da se odmah razumemo to nije dovoljna količina otrova da vas ubije pa često ni da imate neko akutno oboljenje, ali na duže staze ti otrovi dovode do razvoja kancera, tumora, alergija i raznih autoimunih bolesti.

Domaći pesticidi imaju karencu od 20-30 dana, dok strani skuplji preparati imaju kraću karencu od nekoliko dana. Pitanje je da li seljak ima para da kupi skuplje strane preparate? Pitanje je da li seljak sačeka puno vreme posle prskanja od 20 dana jer šta ako plod sazri posle 10 dana? Pitanje je da li to uopšte neko kontroliše? Obično se kontroliše uzorak kod većih proizvođača, to znači da ako ima više berbi onda je pitanje da li je sve iskontrolisano. Svakako se mali proizvođači kontrolišu minimalno. U poljoprivrednoj apoteci svako može kupiti bilo šta i na njemu je koliko će to da koristi i koliko će se pridržavati uputstva za upotrebu.

Svima je poznat slučaj izvoza jabuka iz Srbije u Rusiju kada su u njima pronađeni visoki nivoi pesticida i jabuke su bile opasne za ljudsku upotrebu. Evo recimo skorašnjeg istraživanja koje ukazuje na vezu između kancera i pesticidima nađenim u jagodama.

Vratimo se karenci, čak i kada seljak ispoštuje karencu to ne znači da više nema otrova u biljci, već samo znači da je nivo otrova na „dozvoljenom nivou“. Ko je odredio dozvoljeni nivo otrova? Naučnici. Eto mene je interesovalo to kako se određuje taj dozvoljeni nivo otrova i čak je o tome bio jedan jako dobar francuski dokumetarac na RTS-u. Da skratim priču taj nivo je jedna potpuna glupost. Nivo je određen tako što su pacovima davali pesticide da bi videli na kojoj dozi pesticida umiru. Zatim su smanjivali količinu pesticida na drugim pacovima kako bi videli koliko otrova može pacov da primi a da se kod njega ne razviju tumori i kancer. Kada su pronašli tu količinu, onda su je podelili sa 1000 i tako su odredili maksimalnu dozvoljenu količinu pesticida za ljude. Da li se šalite??! To što pacov nije u par godina razvio tumor ne znači da kod čoveka neće biti problema za 10 godina. Možda neće dobiti tumor, ali možda dobije neke malo suptilnije autoimune bolesti? A šta ćemo sa kumulativnim efektom različitih pesticida? Recimo, kada preko šargarepe unosite jedan pesticid, preko krompira drugi i tako dalje.

Ali, ne radi se samo o pesticidima. Recimo, da li znate da se zelena salata koju kupujete u supermarketu u kesama pre pakovanja pere hlornom vodom? Na kesici obično piše „oprano i spremno za upotrebu“. Salata se industrijski pere na ovaj način kako bi hlor sprečio razvoj bakterija u kesama dok salate čekaju u rafovima na prodaju. Taj isti hlor glavni je sastojak sredstva za čišćenje poda, rerne pa i bojnih otrova iz I svetskog rata. Kada se hlorna voda osuši, na salati ostaje hlor koji će u vašem stomaku takođe nastaviti da ubija bakterije vaše flore stomaka i obično ćete dobiti gasove zbog toga. E sad, ako neko redovno jede ovako spakovanu salatu vrlo lako može da dođe do disbalansa flore u stomaku pa da određeni sojevi bakterija nabujaju preko normalnog nivoa. Tada se recimo dešava da ljudi pronađu Helicobacter u želudcu iako se on prirodno može naći prisutan u crevima.

Jel znate da kada probate da posadite krompir iz supermarketa on ne može da izklija? Ne može zato što se prska posebnim preparatom koji sprečava klijanje i kako bi krompir duže stajao u prodavnici.

Te hemikalije kao hlor, sredstvo protiv klijanja, sredstvo protiv buđi, vosak i druge stvari čak i ne spadaju u pesticide. Zatim tu je još jedna grupa hemikalija za poboljšanje ukusa, boje, teksture i roka trajanja… Pitanje je koliko se sve te supstance kontrolišu i kakvi su kombinovani i kumulativni uticaji tih hemikalija na naš organizam.

Zaobilaženje konzumacije proizvoda koji se masovno industrijski proizvode je jedan od najboljih načina detoksikacije. Ti proizvodi su jeftini jer su proizvedeni u ogromnim količinama i niko ne pita na koji način. Ovde cilj odobrava sredstvo, jer je potrebno nahraniti stanovništvo.

Za mene je sve ovo previše komplikovano i jednostavno nemam poverenja u sistem javnog zdravlja/kontrole. Zato izbegavam kupovinu hrane u supermarketima i biram da jedem što više organsko kako bi smanjio količinu hemikalija u svom organizmu.

Zašto su organski proizvodi skuplji?

Organski proizvodi su skuplji jer je teže dobiti proizvod. Nema hemije, pa vam više proizvoda propadne, a nekada se desi da ne bude ništa jer štetočine sve unište. Često proizvodnja podrazumeva dosta fizičkog rada. Organska proizvodnja nije kompatibilna sa ogromnim poljima, već se radi o malim imanjima i maloj količini proizvoda u ponudi.

Organske farme su male. Većina ih je veličine od par ari do jednog hektara, dok velike korporacije obrađuju više desetina hektara pod jednom kulturom. Na ovim malim farmama proizvodi se više kultura istovremeno i potrebno je puno manuelnog rada.

Organski proizvođači koji ni ne znaju da su organski

Najjefitnije je da organske proizvode kupite od nekoga ko ni ne zna da su njegovi proizodi organski. Pre 100 godina sva hrana na svetu je bila organska. Ako imate babu ili dedu na selu ili nekog vašeg komšiju koji samo pusti jabuke da porastu bez prskanja, đubrenja onda su to organski proizvodi. U ovom slučaju morate prošetati po selu, sesti i popiti kafu, pričati sa ljudima o tome i saznati ko šta gaji i da li koristi nešto od hemije.

Napomenuću još i da na pijaci ima seljaka koji realno imaju organski proizvod ili skoro organski proizvod ali to ni ne znaju. To su obične stare babe i dede koje na tezgi imaju 1-3 proizvoda. Pravilo je da gledate ko je na tezgi, ponekad možete da vidite da li je u pitanju seljak ili nakupac. Zatim kakve kutije ima oko tezge jer se lako prepoznaju oni koji imaju gomile novih kutija iz uvoza i koji kupuju na kvantašu. Na kraju treba pogledati da li na tezgi ima ono čemu je sezona ili su u pitanju banane. Zatim malo popričajte sa seljakom svaki put kada kupujete i vremenom ćete imati sliku o njegovim proizvodima.

Napravite malu gradsku baštu

Do organskih proizvoda možete doći i tako što ćete napraviti svoju malu gradsku baštu ako imate barem malo zemlje. Možda vam se čini da lupam gluposti, ali u svetu je sve popularniji pokret „urban gardening“ ili uzgajanje hrane u gradskim i prigradskim sredinama. Kao inspiraciju dajem vam jedan video porodice koja na površini od 4 ara zemlje godišnje uspe da proizvede 3.000 kg hrane u gradskim uslovima. Gledao sam ovaj video još pre par godina i rešen sam da pokrenem moju vrtlarsku baštu u centru grada. Inspirativno je jer je porodica ostala bez primanja, pa su rešili da sami uzgajaju hranu da bi na kraju hranu prodavali i komšiluku i na taj način pristojno živeli.

Postoji još jedan način, a to je da uložite novac i kupite komad zemlje a zatim da angažujete seljake da napravite voćnjak/povrtnjak. Možete se i udružiti sa par drugara tako da svi zajedno uložite u stvaranje vaše zajedničke organske baštice. Mnogo voća može da raste i da da plod bez posebne nege – recimo jabuke, kruške, šljive, grožđe, višnje, trešnje… Potrebno je ulaganje na početku da se sve posadi i da biljka ojača, a kasnije pustite biljku da se sama bori. U tom slučaju morate biti spremni na to da vaši plodovi neće biti besprekorni jer će biti manji i biće tačkica od bubica, grada, pada ploda na zemlju i slično. Nekada se može desiti da te godine nemate nikakav plod.

Kupite na organskoj pijaci

Za ostale koji neće da se trude, najlakše je da odete do organske pijace i kupite povrće. Već sam pisao gde se ona nalazi u Beogradu. Na pijaci možete kupiti od sjajnih ljudi. Evo jedne porodice iz Kikinde kod koje ja kupujem.

Organski proizvodi su dobra karma

Kupovinom organskog proizvoda podržavate male proizvođače, a ne tajkune. Takođe na ovaj način kupujete lokalno i smanjujete potrošnju nafte u svetu a samim tim i zagađenja atmosfere. Organska proizvodnja smanjuje količinu otrova u zemljištu pa će nam izvori voda biti zdraviji. Pomažete stvaranje zdravog zemljišta koje ne biva ispošteno kao u industrijskoj proizvodnji i ne koristi se hemijsko đubrivo. Moćne korporacije se trude da nametnu svoja semena i ugovorima zabrane seljacima da proizvode svoje seme – američka Monsanto korporacija je poznata po tome. Kupovinom organskog pomažete biodiverzitet, tj gajenje različitih semena naručito onih autohtonih za naše podneblje.

I na kraju organski proizvodi su ukusniji jer se beru kad su zreli, a ne dozrevaju se u komorama. Imaju više vitamina jer je zemljište zdravo. Vi ćete biti zdraviji jer ćete smanjiti unos hemikalija u organizam i vaša deca će biti zdravija.