Ranije nisam razumeo značenje ikona. Sve dok jedne godine nismo otišli na Svetu Goru i tamo sasvim slučajno se sprijateljim sa grcima vlasnicima apartmana. Oni me pozovu u kuću i dok smo ćaskali ja primetim sedam-osam ikona na zidu sobe. Pri tom tu je bilo nekoliko ikona Bogorodice što me je zbunjivalo. Zašto nekoliko istih ikona?
Zamolim grkinju da mi objasni značenje tih ponovljenih ikona. I ona mi kaže: „Ovu prvu ikonu sam ja dobila od moje mame kada sam se udala na poklon. Ovu drugu ikonu mi je poklonila moja tetka kada mi se rodilo prvo dete, a treću ikonu sam dobila od moje tašte kada mi se rodila ćerka. One čuvaju porodicu.“ Wow. Bio sam zatečen, jer sve imalo smisao. Tim poklonom neko ti je pronosio svoje dobre želje.
Malo kasnije sam pričao o ikonama sa monasima iz ruskog manastira na Atosu i oni mi objasne kako se ikone kopiraju ručno u manastiru, ali da je postupak kopiranja ikona vrsta molitve. Drugim rečima, monah dok crta tu ikonu moli se ili ulaže određenu duhovnu snagu u to parče drveta. To nije isto kao kada se iskopiraju na štamparskoj mašini.
Drugim rečima, vi birate da li ćete okačiti talisman, tigrov zub ili ikonu. Bitno je da to za vas ima značenje. Meni je ikona nekako lepša i zgodnija za pokloniti nekome od tigrovog zuba ili neke vudu amajlije.
Simbolika ikone Bogorodice
Šta predstavlja ikona bogorodice? To je prosto prikaz majke i deteta. Hrišćanstvo je religija simbolike i pozitivnih priča, a ova priča je priča o svima nama. O našim majkama i majkama naše dece. Prosto radi se o simbolici prenošenja života sa jedne na drugu generaciju. Da nema majke ni jedna beba ne bi preživela, jer treba im mleka, treba im ljubavi i topline. Ti si dobio život zato što ti je neko na samom početku dao tu ljubav i pažnju. I da bi stvorio novi život ta ljubav će opet morati da se prenese u sledeću generaciju. Zato se i kaže da je hrišćanstvo religija ljubavi, a ikona Bogorodice je simbol rađanja i života.
Nemojte se vezivati za priču da je ta žena rodila Hrista. Simbolično, ta beba je bilo koja beba na svetu. To možete biti vi i vaša majka. Ikona prikazuje najvažniju vrednost pravoslavlja – ljubav majke i bebe. Ja ne znam da li postoji neki bolji način da se nacrta ljubav? I to ne bilo kakva ljubav, nego prva ljubav ona iskrena i nesebična bez koje života ne bi bilo.
Ako zaronimo još dublje u analizu Bogorodice, možemo da vidimo zaokret za 180 stepeni od Rimskog prikaza ženskog božanstva. Evo malog vremeplova kroz i ženska božanstva starih civilizacija pre hrišćanstva.
Bogorodici je prethodila rimska Venera, a ona je opet kopija grčke Afrodite, koja je opet kopija vavilonske boginje Ištar. Razlika je samo u tome što je hrišćanska verzija ženskog božanstva lišena svakog traga erotike i oblina. U rukama drži dete naglašavajući majčinsku ulogu žene, a lepota je namerno umanjena prebacivanjem vela preko glave u skladu sa hrišćanskim načelom skromnosti.
Raspeće na zapadu
U hrišćanstvu raspeće i bogorodica su suprotstvavljeni kao dva dopunjujuća i suprotna principa. Kao noć i dan…
Bogorodica je poštovana na istoku u pravoslavnim zemljama, dok je raspeće glavna simbolika na zapadu. Katolička crkva insistira na simbolici razapetog Hrista na krstu sa ciljem da se zavedu čvršća društvena pravila i strožija religija.
Interesantno, najstariji prikazi Hrista razapetog na krstu se pojavljuju se u doba tenzija pred veliki raskol, tj. kada se zapadna katolička crkva odvojila od istočne pravoslavne. Posle 900. godine prikazi Isusa na raspeću postaju široko zastupljeni u svim katoličkim crkvama kao i u domovima vernika. Pre toga to nije bio slučaj jer je Isus prikazivan potpuno drugačije.
Kao da su tim strašnim prikazom mladog Boga razapetog na krstu hteli da zavedu strahopoštovanje. Ovo je svakako bilo u skladu sa katoličkim narativom gde se vernici plaše strašnim sudom, smrću, čistilištem i pričom kako se za života treba mučiti jer vas nakon smrti čeka nagrada. Na toj simbolici krsta, pretnjama strašnim sudom i uvođenjem striktnih pravila je u prošlosti nastala i nemilosrdna inkvizicija.
Ove dogmatske razlike su ostavile jak trag u istoriji pa se i danas primete razlike u mentalitetu između istoka i zapada. Ljudi na istoku su manje složni, manje disciplinovinai, opušteniji, gledaju da izbegnu svaki državni namet i obavezu, dok su ljudi na zapadu disciplinovaniji, redovno se plaćaju poreze i ne pomišljaju da krše zakone. Moj teča je na to jednom komentarisao: „Kako ne bi plaćali poreze kada su na zapadu par vekova spaljivali svaku ženu ili čoveka koji je na neki način štrčao iz okoline ili kršio pravila. Uđe sve to u podsvest ljudi…“.
Bogorodica na istoku
Ikona Bogorodice u pravoslavnim zemljama ima isti značaj kao što figura raspeća ima na zapadu. U kućama vernika to je najčešća ikona. Raspeće simboliše smrt i žrtvovanje, a Bogorodica slavi ljubav i rađanje.
Prvi prikazi Bogorodice na ikonama ili freskama za koje danas znamo su iz perioda od 5-7 veka. Jedan od najstarijih prikaza Bogorodice nalazi se u najstarijem manastiru na svetu – manastiru sv. Katarine na Sinaju (Egipt).
Ovaj manastir je osnovao car Konstantin i njegova majka Jelena, pa ga je proširio car Justinijan i njegova supruga Teodora. Manastir je posećivao sv. Sava, srpski kraljevi Milutin i Dragutin su darovali manastir. Tamo su sačuvani mnogi najstariji srpski rukopisi, a u 14. veku je iguman (starešina) manastira bio Srbin.
Car Uroš je naselio nekoliko srpskih porodica da čuvaju manastir. Arapi koji danas žive oko manastira vode poreklo do tih srpskih porodica i interesantno slave Slavu. Lepo je znati da je srpstvo snažno upisano na samom izvoru Pravoslavlja.
Kada pomislim na Bogorodicu odmah mi na pamet pada Sveta Gora. Najsvetije mesto pravoslavne vere. Za Svetu Goru monasi kažu da je Bogorodičin vrt i smatraju da je ona upravnik Svete Gore. Kao da na neki suptilan način žele da nam kažu „Tu je majka, tu se rodi Bog“, naravno ovde mislim na blagoslov i mir koji monasi dožive moleći se na ovom mestu.
Takođe, najsvetija srpska ikona je takođe Bogorodica Trojeručica koja se čuva u Hilandaru na Svetoj Gori.
Ja lično volim ikonu Bogorodice u kući. Doživljavam je kao neku vrstu grba za koji se borim. Zamišljam da prikazuje moju ženu sa decom ili da simboliše moju majku u borbi za mene i brata. Kada se previše razletim sa idejama, poslovima i problemima, dovoljan je jedan pogled na tu ikonu da se prizemljim. Odmah se setim šta je lažni sjaj i da su ključne reči ljubav i porodica.
Za kraj evo jedne slike vezane za Vinčansku kulturu. Zapalo mi je za oko kada sam ugledao. Nek svako izvuče zaključak za sebe, ali neke istine su arhetipski deo našeg mentaliteta.
Ikona Bogorodice NIJE prosto samo prikaz majke i deteta. I hrišćanstvo nije „religija simbolike i pozitivnih priča“. U njemu je sakrivena tajna samog Života, ko ZAISTA želi, naći će je…
Па слажем се… немојте бити тако строги. :) Код причања приче треба имати неки угао и одређену дужину текста… ако одем у превише детаља можда бих људе сморио па зато бирам да нађем интересантан угао и испричам га што сажетије. Поздрав.
Често се вратим на твоје старе текстове јер уживам у њима. Надам се да ћеш нам исто тако дати неки свој угао и о винчанској култури. Свако добро Милоше
Хвала Јоване, биће прилике. :)
Прву икону Богородице са Христом насликао је ап. Лука. По Св. Предању. А пошто је и само Св. Писмо део Св. Предања нема разлога нема разлога да се у то сумња.