Protu Voju sam upoznao kad sam pozvan u goste u njegovu vikendicu na Surduku. Otac Domentijan me je odveo. Tada sam potpuno bio iznenađen i mnogo utisaka sam imao tog dana. Recimo, tu je bio jedan amerikanac ili možda bolje reći Navaho indijanac i njegova žena Ruskinja koji su mu pomagali oko rada.
Voja je tada radio na kivotu svoga dede sveštenika oca Miloša Bilbije. On je mučenik ubijen batinama od strane austro-ugarske vojske jer nije hteo da pomeri datum rođenja Gavrila Principa na izvodu rođenih. Da je to uradio Gavrilu bi mogli da sude kao punoletnom i da ga osude na smrt. Tukli su ga vrećama sa peskom jer to ne ostavlja modrice ali zato odvaljuje organe i pravi unutrašnja krvarenja. Nije poklekao.
Međutim, najveći utisak mi je bio kada sam primetio da su svi gosti prvo pozdravili njega, a onda bi ulazili u kuću i poklonili se nekom crvenom drvenom kipu. Ništa mi nije bilo jasno. Nisam ušao tada jer sam bio nov u toj ekipi pa mi je bilo neprijatno da ulazim čoveku u kuću. Elem, godinu-dve kasnije Voja ispriča priču o tom kipu.
Voja je odrastao u Bosanskom Grahovu ali je često odlazio u Knin kod baba Marije (sa majčine strane). U dvorištu je bilo veliko drvo trešnje na kome se on kao mališan igrao i u čijem hladu su sedeli i pričali preko leta. Baba je na njega imala ogroman uticaj jer ga je vodila u crkvu i naučila ga pravoslavlju onako kako to samo babe umeju.
Voju je kasnije životni put vodio preko Beograda, u Hilendar, pa u Holandiju… Međutim, 90tih kad su bili ratovi hrvati su napali selo i popalili kuće. I babina kuća u Kninu je gorela.
Par godina nakon rata, Voja poseti ponovo tu kuću u Kninu. Sve izgorelo, a trešnja u dvorištu posečena. On se malo prošeta i spazi kod komšije jedno deblo. Prepoznao je trešnju iz dvorišta. Bez mnogo razmišljanja on se obrati komšiji: ”Komšo dobro je to deblo. Da li bi prodao tu drvenu građu?”. I tako otkupi deblo za 800 eura.
Kasnije je Voja od tog debla isklesao svoju babu Mariju. I to je taj kip kome se svi poklone kada dođu kod njega u posetu. Kada sednete u dvorište kod Voje možete primetiti da baka stoji na prozoru. Gleda na Voju kao nekada…
Dodao bih da se bakina skulptura nalazi ispred ikone Bogorodice i upaljenog kandila tako da je baka stalno ispred ikone u molitvi. Gosti su ustvari dolazili i poklonili se ikoni.
Izložba u Banja Luci
Hteo sam da najavim izložbu prote Voje Bilbije koja je trenutno otvorena u Banja Luci ali ne idu meni ti zvanični tekstovi pa sam rešio da vam napišem ovu kratku priču o samo jednom njegovom delu – a svako delo nosi svoju priču i poruku.
Još jednom ću ponoviti da ako je ona Marina Abramovič crno, onda je prota Voja belo. Rekao bih da su oni kao početak i kraj spektra umetnosti. Marina kao tama, prizemno, satanizam i globalizam, a Voja kao svetlost, nebesko, od Hrista i lokalno srpsko ishodište.
Više o delima prote Voje možete saznati na sajtu bogicovek.com koji je još uvek u fazi izrade ali na kome lagano okupljamo dela oca Vojislava Bilbije.
Nažalost kada je pre koju godinu Marina izlagala u Beogradu za njenu ”umetnost” je izdvojeno 2.5 miliona evra od grada. Nisam siguran da će prota dobiti ikakvu podršku od grada ali sam siguran da Beograd treba da vidi ovu izložbu. Zato molim zainteresovane koji mogu da pomognu da se ova izložba desi u Beogradu ili Srbiji da mi se jave.
Uživajte u fotkama i znajte da je izložba i dalje otvorena u Banja Luci do kraja meseca maja.
Evo zvanične najave sa početka izložbe u Banskom dvoru:
Večeras 24. aprila (ponedjeljak) 2023. godine u Velikom izložbenom salonu Banskog dvora otvorena je izložba BOG I ČOVJEK protojereja VOJISLAVA VOJE BILBIJE u organizaciji Društva prijatelja manastira Hilandara Banja Luka.
Ova reprezentativna izložbena postavka obuhvata skulpture, slike, ikone i brojne druge umjetnine koje su nastale tokom pet decenija dugog stvaralačkog perioda Vojislava Bilbije. Izložba će za posjetioce biti otvorena narednih mjesec dana.
Najnoviji komentari