Dan kada je sve stalo

Želim sa vama da podelim svoja razmišljanja i komentare na temu tragedije koja se desila u OŠ Vladislav Ribnikar. Hteli ili ne hteli da se bavimo politikom tog dana sve je stalo i svi smo uvučeni u pitanja zašto se desilo i šta uraditi dalje.

O razlozima

”Ribnikar je škola koja ima obezbeđenje sa obe strane zgrade i u obe smene. Dete mi ide u tu školu, samo nije bio u toj smeni hvala Bogu. Svi se pitaju kako je moguće da se ovo desilo. Problem je u usvajanju nakaradnih vrednosti sa zapada.

Na roditeljskom sastanku ne sme da se pomene ime onoga koji napravi neki problem. Loše učenike ne smeju da izbace iz škole. Roditeljima zabranjeno da se obraćaju učenicima ako postoji problem. Dakle svi normalni mehanizmi reakcije su blokirani i onda se ljudi čude kako se ovo desilo.

Inače deca u osnovnoj školi uče kako sam ja učio na fakultetu, toliko su preopterećeni. Svaki dan 8 sati u školi, a onda još barem 5 sati domaćih i učenja kući. Takmičarski duh između dece doveden do nivoa besmisla. Ništa drugarstvo, samo ko kakve ocene ima i kakve patike nosi.

U školi ima dosta nevidljivog i vidljivog nasilja prema slabijima. I niko ne može da reaguje, ni roditelji, ni škola. Smešni zakoni i pravili su imobilisali društvo. Bilo je samo pitanje vremena kada će neki slab karakter da pokuša da nešto reši na ovakav način. Kukavički, bez grama mozga.

Eto kada škola i roditelji zakažu šta se dešava. Samo prepisujte zakone i vezujte sebi ruke.”

Ovaj tekst je imao ogromnu publiku preko 250k pregleda, dobio sam pozive nekoliko redakcija da se pojavim u programu i govorim. Naravno odbio sam.

O rešenjima

”Neko reče ”srušiti školu”, ne treba rušiti školu ali istina, pravda i ljubav treba da pobede.

Stvari nisu objašnjene pa roditelji špekulišu o rancu, o drugom ubici. Nema snimka i izjave oca, nema izjave deteta i majke. Gde je njihovo izvinjenje? Ako se kaju imaju pravo na oprost. Da li se ubica kaje? Istina mora da pobedi.

Zabraniti NGO, farmu, baka praseta, horore prebaciti posle 22, društvene mreže ograničiti, lgbt uticaj preseći, male degenerike repere gurnuti u andergraund, roditeljima dati za pravo da kažnjavaju… ima toliko ideja ali ništo od toga.

Vlast, umesto da promeni vrednosti koje se propagiraju u društvu, rešava da brani stare vrednosti. Angažovaće još hiljade policajaca da čuvaju kulu vavilonsku. Jure ljude sa dozvolama za oružje. E kamo sreće da je Dragan imao oružje.

8 mališana je otišlo u školu i ubijeni su. I niko nije kriv?! Niko neće biti kažnjen? Sve je po zakonu i škola se nastavlja. Jel vi znate koje su posledice toga? Ovo će se ponavljati.

Spalite papirnu vešticu na trgu javno ili izmislite nešto ali pravda mora biti zadovoljena. U suprotnom šaljete signal društvu da se ne može ništa uraditi sem da ubicu od 13 godina ubije eventualno ubica od 12 godina?!

U srednjem veku jedini način da porodica preživi bi verovatno bio da otac sam kazni (ubije) sina. To bi spralo ljagu sa ostatka porodice da može da nastavi da živi u društvu.

Naravno da mi kao društvo to danas ne možemo ali balans mora da postoji između srednjovekovne pravde i paralize društva u kojoj se danas nalazimo. Pravda mora da pobedi.

Hoćete li da ostanemo gospoda hrišćanska ili da budemo vuci jedni prema drugima?

Roditelji su se okupili i bio je muk, a vlast ih je posula brašnom i perjem. Nalepiše im opoziciju i poprskaše sve radikalima samo radi medijske manipulacije. Nema tu ljubavi. Ovaj svet u lažima leži.

Ostavka je čin ljubavi, saučešće u našoj tugi. Jesmo li nemoćni zbog zakona da nešto uradimo? Onda ostavka bato, pokaži da se ne slažeš. Svi. Od škole do Rem-a, ministra pravde i premijerke. Neka drugi menjaju zakone ako ti ne možeš… jer znate ljubav mora da pobedi.

U suprotnom Bog će vam suditi, a on nema prijatne metode.”

Reči sa Svete Gore

Prve godine kad sam bio i Hilandaru otac Domentijan mi prepriča jedan razgovor iz manastira.

Povela se priča između dva monaha kako su svetske vlasti prvo okrenule ljude jedne protiv drugih, a zatim su uspeli da okrenu žene protiv muškaraca.

”Stašno je to. Muškarci se povlače, a žene se sve više ponašaju kao muškarci. Ovo je stvarno najgore vreme u istoriji…”

Međutim, drugi monah reče: ”Nije oče. Nije to najgore, može biti i gore.”

”Šta može biti gore od toga?” upita monah.

”Biće još gore kada okrenu decu protiv svojih roditelja.”

Ta priča je pre par godina izgledala preterana i nekako nategnuto proročka ali danas nažalost više nije. To nam se sada dešava.

Deca noći

Prethodni tekst je imao takođe veliku publiku što je izazvalo ogromnu pozitivnu ali i negativnu reakciju onog dela Srbije koga se većina normalnih ljudi kloni.

”Tvitneš nešto sa Svete Gore i to podbuni svakojake demone i botove sa tvitera. Ispada da se đavo najviše krsta plaši.

Lajkovi i podrška dolaze sa naloga koji imaju ime i prezime i prave slike uglavnom. Sa druge strane armija botova se krije iza nikova i fantazmagoričih slika i dobijaju epileptične napade na neki tvit koji pominje crkvu.

To me podseti na onaj film ”Egzorcist” kada đavolicu poprska svetom vodicom a ona dobije plikove i napade.

Iako mnogima nije jasno, barem je ”deci noći” potpuno jasno, da je pravoslavlje ustvari odbrana normalnosti u životu.”

Promena vrednosti ili odbrana postojećih vrednosti?

U grozničavom razmišljanju šta uraditi nekoliko stvari mi pada na pamet koje se mogu lako uraditi.

”Ostavka ili:

• da se dozvoli izbacivanje iz škole problematične dece
• da se ukine privatnost dece na roditeljskim sastancima jer krije počinioce. Stid je koristan za decu koja prave probleme.
• da se ukine zakonska zabrana da roditelj udari dete jer je je to prepisano iz zapadnih zakona, a mi smo decu tako podizali hiljadama godina i nikom ništa nije falilo.
• zabrana korišćenja društvenih mreža na internetu do 14te godine za decu. Nek se druže u dvorištu, neka pričaju na telefonu, igraju igrice…”

Međutim umesto promena ministar obrazovanja daje ostavku. Umesto da neko u vlasti sedne i napravi duboku analizu šta je potrebno promeniti u našem društvu i koje su to vrednosti koje treba braniti, vlast rešava da angažuje još 1200 policajaca u školama. Umesto promene vrednosti, dobijamo jaču odbranu postojećih vrednosti i obećanje da će angažovati mnogo psihologa za one sa traumama. Potpuni promašaj.

Onda kreće prvi protest roditelja koji vlast uspešno u medijima proglašava napadom nekakve opozicije na predsednika.

Sve je angažovano da bi se smanjila reakcija naroda i psiholozi, i ”analitičari” po televizijama, i ”opozicija”, i crkva nažalost. Sve novine i tv kanali se potrudiše da predstave ove proteste kao političke. Međutim guranjem problema pod tepih, samo je veći smrad u sobi. Problem je oročen i vratiće se sa kamatom. Na drugom protestu roditelja je bilo mnogo više, neko reče preko 100.000 ljudi.

O našim vrednostima

Mnogo zameram crkvi. Ako je država zabludela, onda je crkva tu da odbrani prava dece. Crkva umesto da povede narod u odbranu pristojnosti i porodičnih vrednosti ćuti. Eto šanse da pogasite farme, baka prasce, tužne vetrove, da uvedete nove pravilnike, vratite roditeljima prava, zatražite ostavke i promenite zakone.

Ali ne…, za njih je pravoslavlje religija, a crkve sakralni hramovi. Oni su samo jedno perce u perjanici službe, nakačeni na državne fondove.

Pravo svetosavlje nije religija to je: život, porodica, normalnost, istina i pravda. Nama treba novi Sv. Sava da se isprave zakoni i vratimo na svoje, kao u vreme kada je uveo Zakonopravilo u 12. veku. Eto praštajte…

Protesti roditelja za odbranu pravih porodičnih vrednosti su upravo pravo pravoslavlje. Nažalost crkva nije na početku te kolone. Nažalost.

Za kraj

15-toro dece je toga dana streljano u osnovnoj školi u centru Beograda. Osam mališana je poginulo, roditelji su ostali bez dece. Niko neće odgovarati i sve je po zakonu. Škola se nastavlja. Produžite dalje.

Ovaj događaj svedoči o dubokoj paralizi srpskog društva. Bog neka nam je u pomoći. Svašta bi moglo da se kaže na ovu temu još. Pomenuti muke koje ima Aleksandar Kavčić da plasira domaće jeftine udžbenike u školu, pomenuti angažovanje crkve u REM-u, angažovanje NGO i LGBT u RTS-u, pomenuti i masakr u Mladenovcu što ga počini dete pukovnika kontraobaveštajne službe vojske, kriminalce po školama i navijače, zapitati se ko vodi ovo društvo mi ili strane ambasade i još nekoliko stvari. Ali neću…

Neka za kraj ostanu note malog Andrije koga više nema.
Pa nek sluša ko ima duše.