Jel imaju Srbi čarobni napitak ili to važi samo za Gale?

Ne znam da li znate za priču kako su Turci sekli Srbima voćnjake da spreče bunu? Kažu, ako je rodna godina ne valja jer će biti mnogo rakije pa Srbi hoće da dižu bunu.

Kada sam čuo prvi put ovu priču bila mi je jako smešna jer nas predstavlja ko pleme Asteriksa i Obeliksa koje ima svoj čarobni napitak pa kada ga popiju nalupaju Rimljane… hehe. Ipak, koliko sam uspeo da saznam ova priča je tačna i to se zaista dešavalo u nekim krajevima.

Setih se nekih situacija kada sam bio u SUP-u i primetio više puta da su mnogi inspektori malo pod gasom i to mi je jako smetalo tada. Međutim vremenom sam prestao da osuđujem i skapirao da je alkohol jedan način odbrane od stresa, od svega što vide, od groznih tipova ljudi sa kojima imaju posla… Bolje biti pod gasom, nego pod stresom ili mrtav.

Jednom mom drugaru je lekar prepisao Bensedin kada dođe kući da bi mogao da se opusti jer je imao lupanja srca i problem da zaspi. On je direktor velike firme sa preko 300 zaposlenih i imao je problem da uspori i izbaci iz glave razmišljanje o poslu kada se vrati kući. Međutim, posle par meseci uzimanja poslušao je savet ćaleta koji mu je preporučio da umesto da guta pilule proba da uzme jednu rakijicu predveče. I uspelo mu je, kaže da mu ta jedna rakijica pomogne da se opusti i da više ne uzima pilule.

Malo alkohola ima umirujuće i opuštajuće dejstvo, problem je kada se pretera ili pređe u naviku. Recimo svi ga koriste na žurci da se malo opuste jer lakše se igra i manji je blam prići nekome… Mislim da svi klinci znaju kako jedna mala čaša vina može da posluži devojci kao alibi za sve što će se desiti te večeri… :) Eh da je sreće da nam je mladež ostala na alkoholu, nego se sada sve češće koriste i drugi stimulansi u pilulama.

”To je taj problem sa pićem, jer mislio sam ako sebi sipam piće: ako se nešto loše desi – piješ da zaboraviš, ako se nešto dobro desi – piješ da proslaviš, ako se ništa ne desi – piješ da se nešto desi. ” Čarls Bukovski

Drugar mi je pričao kako su vojnici iz njegovog kraja u jednom od ovih skorašnjih ratova krenuli da idu kući. Napustili su položaj i krenuli pod oružjem da se povlače. Presreo ih je načelnik generalštaba kod jednog mesta i pita ih jel su normalni i gde su krenuli sa oružjem? Oni mu odgovoriše da nema više rakije i da neće da ratuju dok se ne obezbedi dostava. I obezbedili su im da ima pića i oni se vratiše na položaje. Naravno, nisu se oni napijali već je to bio način da smanje stres.

Ako se uzme malo ima lekovito dejstvo, ako se uzme puno postaje otrov!

Istorija kaže da su nemački vojnici u II svetskom ratu koristili drogu, da to čine i američki vojnici danas. Eto, kod nas je više zastupljen taj organski pristup – rakija. Sad će neko reći da lupetam i da alkohol nije zdrav ali znate ni rat nije zdrav i često odseca ruke, noge ili ubija ljude.

Vizantijski istoriografi pominju naše krajeve kao glavne dobavljače medovine i medovače za carstvo. Medovina je vino slađeno medom, a medovača je vrsta rakije slađena medom. Za razliku od danas kada medovaču dobijaju destilovanjem fermentiranog meda, što lično smatram glupošću, u to vreme se med koristio za slađenje.

Inače naši istoričari tvrde da rakije nije bilo sve do doba Austro-Ugarske ali i to je glupost. Grčki istoričari su našli beleške da se rakija Tsipura i Uzo spravljao na Svetoj Gori još u XIV veku. Tvrde da je proces spravljanja verovatno daleko stariji i da su ga alhemičari pravili vekovima ranije ali da imaju nepobitne dokaze za srednji vek. Oni bi koristili isparavanje vode (evaporizaciju) ili bi čekali zimu kada se vino zaledi i onda bi uklanjali led i time izbacivali vodu sa površine. Na ovaj način su dobijali Tsipuru koja je imala i po 45% alkohola.

Evo jednog kurioziteta. Jel znate da se na Kipru njihova stara lozova rakija zove Živanija? Stvarno ne znam na kom je to jeziku, ali reći ću samo da se vinova loza kod nas smatra simbolom besmrtnosti jer praktično nikad ne umire i zato je oslikana na većini stećaka (bilega, mramorja) i crkava u srednjem veku. Zato se i kaže ”porodična loza”… Inače u starim srpskim pesmama se pominje Živa, kao simbol života i srpska interpretacija Šive. Recimo u jednoj pesmi se pominje Brana branjanin, Živa uništitelj i Višnji Bog, kao u Indiji Brama, Šiva i Višnu. Ne bih sada ovde da krenem previše u dubinu mitologije… ali simboli loze na grobovima, Živa – Šiva, Živania…

Lozova rakija sa Kipra – Živanija

Eto bacih par misli o alkoholu i tradiciji. Ipak, još jednom da napomenem da treba biti umeren. Ako se pretera ili pređe u naviku onda nije dobro i za to imamo anegdotu iz naše istorije. Pad naše srednjevekovne države je počeo porazom u Maričkoj bici. Turski izvori tvrde da su napali srpski kamp u sred noći i da je vojska braće Mrnjavčević bila polu-pijana. Ne zna se koliko je ova priča tačna, ali se sigurno zna da su potpuno desetkovani, a i meni pomaže da završim ovaj tekst sa poentom.

P.S. Moderna ”gradžanska” Srbija bi mogla olako da me smesti u pijane krezube Srbe, pa da napomenem da ja ne pijem uopšte. :)