Tamo negde oko 2000tih godina, u vreme kada sam vodio fitnes klub, padne meni na pamet odlična marketing ideja – da uradim 10.000 letaka u štampariji i podelim ih na Adi gde je u sred leta svakog dana bilo oko 200.000 ljudi.
Šta mislite koliko je ovo bilo uspešno? :)
Kratka je priča, ali za mene vrlo poučna.
Ideja je bila da izvedem nešto brzo i jeftino i da moj fitnes klub potpuno revitalizujem za novu sezonu od septembra. Deljenje letaka u to vreme skoro da niko nije radio, bio sam jedan od pionira. Pomislim prvo ćemo da probamo sa crno-belom varijantom, pa ako bude dobar odaziv ljudi onda ću uložiti više novca u kolor štampu. Lako ćemo ako ideja donosi novac. Trošak za štampu nije bio veliki nešto oko 90 maraka.
Pošto sam u to vreme proučavao dizajn, prelom teksta na računaru. Napravim pripremu za štampu u crno-beloj varijanti. Sastavim tako da se na jednom A4 štampaju četiri letka pa se samo iseku u štampariji. Pošto se radilo o avgustu mesecu, na Adi je svakog dana bilo oko 180-200k ljudi.
Okupim ekipu od nas osam – ja, četiri instruktora koji su radili kod mene i tri drugara iz karate kluba koji su vežbali kod mene. Postavimo se baš kod restorana ”Jezero” gde većina ljudi mora da prođe kada se vraća kući. Krenuli smo sa deljenjem letaka negde oko 18h, kad sunce već kreće u zalazak i kada ljudi lagano kreću kući ka autobuskoj stanici. Sve letke smo podelili za manje od sat i po.
Mojem oduševljenju nije bilo kraja. Za kratko vreme 10.000 ljudi je dobilo naš letak, biće posla. :) Krenuli smo lagano i mi preške od restorana Jezero ka autobuskoj stanici i iz minuta u minut moje oduševljenje je brzo prelazilo u očaj. Ljudi su bacali letke i većina od 10.000 letaka je bila rasuto po Adi, stazi, autobuskim stanicama i raznosio ih je vetar. Na dužini od kilometar i po, u širini od 30 metara napravio sam haos. Moj blam i sramota nisu imali granica.
Na svim letcima nalazio se naš broj telefona. I par dana sam osnovano očekivao da dođe inspekcija ili murija i strelja me na Terazijama za primer. Posle nekoliko dana, sa kapuljačom na glavi sam došao da trčim na Adu, nije bilo letaka. Očistile su vredne tete zaposlene na Adi, a ja sam se izvukao i sad me blam kad pišem ovo ali eto kako se marketing učio u praksi. :)
Možda bi ispravan naslov ovog teksta bio „Kako da napraviš ekološku katastrofu za manje od 100 maraka„.
Do sledećeg čitanja…
P.S. Inače samo 2 ljudi se upisalo u fitnes klub zbog ove akcije.
Hahahaha, odlična priča. I poučna!
Hvala Miljana. :)
okej i? jel te zvao neko…
Imaš poentu, nisam glavno napisao. Evo sada sam dodao post scriptum. :)
Просто невероватно да су чак и тад пре скоро 20година , летке и флајери су били превазиђени.
Не знам да ли је тај вид герила маркетинга донео неком нешто добро, поготово у Србији :)
Поздрав,