Zbog članka o astmi o organskoj hrani, sve češće me drugari pitaju gde nabavljamo hranu i kako. Nije obavezno da sva hrana bude organska, ako mene pitate caka je u nabavci prirodne hrane bez aditiva i „dobrim“ bakterijama u fermentisanim proizvodima. Evo preporuke za par stvari koje koristimo.
Pokret organske hrane je trenutno najbliži tom idealu hrane bez ikakvih hemijskih supstanci koje se veštački dodaju. Kada kupujete organsko niste 100% sigurni da je sve ispoštovano, ali ste ipak 98% sigurni da ćete smanjiti unos pesticida i isplati se uložiti novac u vaše zdravlje i zdravlje vaše dece.
Danas je veliki problem razlikovati zdrave namirnice od loših industrijskih proizvoda punih hemije. Međutim ne mora sva hrana da bude organska jer moguće je naći jako zdrave proizvode koji ne spadaju u organske ali su urađeni na tradicionalan domaćinski način bez hemije tako da je očuvan kvalitet.
Industrijski metodi proizvodnje su fokusirani na povećanje prinosa-količine proizvoda, što uglavnom vodi padu kvaliteta samog proizvoda. Ja volim da koristim termin „socijalna hrana“ jer je glavni cilj proizvesti puno i da košta male pare kako bi se prehranilo što više ljudi. U postupku se ne biraju sredstva već se izdašno koriste hemijska đubriva, pesticidi, hormoni, koncentrati, a zatim se proizvod „osigura“ konzervansima i plastičnom ambalažom kako bi što duže trajao na policama supermarketa. Što manje proizvoda propadne, to je niža cena.
Potrošači danas kod nabavke gledaju cenu, izgled proizvoda i gde nabavljaju, misleći da je hrana koju su kupili u samoposluzi sigurna jer „neko tamo brine o tome“. Mnogo bitnije je kako je namirnica proizvedena, upakovana i da li su i koliko korišćeni hemijski aditivi. Želim da pomenem manje poznate stvari oko proizvodnje hrane – fermentaciju, probiotike, hormone, aditive i pesticide. Nadam se da će vam ovaj tekst barem malo pomoći da prepoznate zdrave namirnice.
Mi kući, svo voće i povrće nabavljamo na organskoj pijaci. Uzimamo samo ono što je u sezoni, dakle ne koristimo paradajz u decembru. Idemo u nabavku jednom nedeljno kolima i uspemo da nabavimo dovoljno za nas četvoro da nam potraje celu nedelju. Već sam pisao o tome pa neću ponavljati već ću fokusirati neke druge ne-organske ali zdrave namirnice koje možete nabaviti.
Gde nabaviti dobra jaja?
Kvalitetna jaja možete nabaviti na više tezgi organske pijace. Koliko znam niko nema certifikat da su jaja organska, ali ona ni ne moraju biti 100% organska. Za vaše zdravlje je ključno da se ne koriste koncentrati, da su koke slobodne da trče po dvorištu, da kljucaju travu i insekte. Dakle fizički su aktivne i jedu uglavnom svoju prirodnu hranu, uz eventualnu dohranu žitaricama. Dobra jaja često možete naći i na običnoj pijaci kod seljaka koji ni ne znaju da su jaja koja prodaju praktično organska.
Najlošija jaja su kod proizvođača jaja i koka, jer oni koriste industrijske metode proizvodnje, njihove koke jedu koncentrat i uglavnom ih gaje u polu mraku kako ne bi bile previše aktivne i dobile što više na težini. U tim velikim proizvodnjama koke su uglavnom na gomili pa su češće i infekcije. Zbog toga koke dobijaju lekove kroz koncentrate koji se kasnije nađu u mesu i jajima u maloj količini. Internet bruji o tome kako ti lekovi (antibiotici i hormoni) utiču na stradanje štitne žlezde kod ljudi.
Poenta je da se morate raspitati ili još bolje videti svojim očima kako se gaje. Ako se gaje na način kako su to radile naše bake i deke onda je dobro.
Kulen i sremska kobasica bez aditiva
Jednom sam gledao emisiju na televiziji o sjajnim ljudima iz Srema koji proizvode suhomesnate proizvode bez aditiva na stari način. Kod njih često kupuju roditelji čija deca imaju astmu ili alergijske probleme i ja sam ih potražio u ono vreme kada sam imao problem sa astmom. Da napomenem da se ovde ne radi o organskom mesu ali barem nema aditiva.
Sremski kulen – Janušević suhomesnati proizvodi bez aditiva
Ne znam koliko ste upućeni, pa ću malo da objasnim. Kulen i kobasice su se tradicionalno pravile tako da meso malo odstoji i da krene proces fermentacije mesa. Međutim, mesna industrija to danas više ne radi na taj način jer postoji dosta gubitka u proizvodnji, tj. od 100 kobasica desi se da određeni broj propadne i pokvari se. Industija igra na sigurno i koriste konzervanse, kao što je MSG za dobar ukus (monosodium glutaminat – glavni sastojak vegete), nitriti i slično… Svi ti konzervansi su jako loši za naše zdravlje, utiču na povišeni pritisak, kvare vam stomak i sve je više naučnih studija koje povezuju aditive sa kancerom debelog creva i hormonskim poremećajima.
Kada se meso priprema tradicionalno u procesu fermentacije bakterije počinju da vare meso i dobijate taj prijatan umami ukus (ukus soja sosa ili vegete). Zatim se rad bakterija stavlja pod kontrolu dodavanjem obične kuhinjske soli, pažljivim punjenjem kobasica tako da nema džepova vazduha i lagerovanjem na hladnom i provetrenom mestu. Te dobre bakterije ostaju u kobasici pomažu vašoj stomačnoj flori i olakšavaju vam varenje mesa.
Gospodin Janošević je jedan od osnivača i njegovu tezgu možete naći u delu pijace u hladnoj hali gde se nalaze mleko-meso-jaja u drugom ili trećem redu gledano od pravca organskog dela pijace. Evo i kontakta na slici. Inače, ja bolji kulen nisam do sada probao.
Aktivno jabukovo sirće
Evo kako izgleda nalepnica
Šetajući po pijaci naišao sam na jako zdrav proizvod koji nije na organskom delu. Radi se o aktivnom jabukovom sirćetu. Naime, sirće nastaje fermentiranjem voća. Drugim rečima napadnu ga bakterije i počinju da jedu voćkice i kao nusproizvod nastaje sirće. Aktivno sirće je puno tih zdravih bakterija koje su dobre za floru vašeg stomaka. Sve što je prirodno fermentirano je pravi probiotik a ne ono što se reklamira kao lek na televiziji. Kada kupite obično sirće u prodavnici imajte u vidu da je to ustvari samo kiselina i da su sve bakterije uklonjene tako da nemate značajne zdravstvene efekte.
Možete napraviti jutarnji eliskir od jabukovog sirća tako što ćete pomešati jednu kašičicu meda, sa jednom kašićicom ovog sirćeta i kašičicom vode. Ljudi sa raznim tegobama često ovo konzumiraju ujutru. Ja uzimam povremeno, a pored toga koristim jabukovo sirće za čaj umesto limuna. Ukus čaja bude jako prijatan.
Ova tezga se nalazi odmah ispred hladne hale gde se nalazi mleko-sir-jaja, negde na polovini. Evo i kontakta. Litar košta 200 ili 250 dinara, ne mogu da se setim tačno. Razgovarao sam sa vlasnikom Zoranom i on tvrdi da se za proizvodnju sirća koriste jabuke koje nisu prskane.
Kozji sir
Kozji proizvodi su zdraviji od kravljih zbog tehnologije kako se danas krave čuvaju, hrane i kljukaju antibioticima. Koza je mala aktivna životinja, voli da pase i pri gajenju koza se generalno manje koriste moderni metodi. Otuda je veća šansa da su njihovi proizvodi zdraviji.
Na pijaci postoje barem dve tezge na kojima se prodaje sir od koza koje pasu travu.
Prvi je Capris. Pričao sam sa ovim ljudima, došli su iz Bosne, kupili zemlju na Fruškoj Gori pored manastira Grgeteg i gaje koze. Ne radi se o organskom proizvodu, ali je u pitanju kvalitetan sir i sve je čisto. Ova tezga se nalazi direktno preko puta tezge Janoševića u „hladnoj hali“. Kod njih možete ako ih pozovete nabaviti sirovo mleko.
Drugi je Perkan iz Arilja. I njihove koze pasu samo travu, a preko zime jedu baliranu slamu. Dakle sve je bez dodavanja koncentrata u ishranu koza. Kod njih možete nabaviti surutku, koja je izuzetan prirodan probiotik.
Sir nastaje fermentacijom mleka i ima puno „dobrih“ bakterija za stomak. Problem sa industrijskim mlekom i sirevima koji se prodaju u supermarketima je što se mleko nabavlja na veliko od stotina proizvođača i ne možete biti 100% sigurni da li neki od njih nije koristio antibiotike ili steroide na nedozvoljen način. Kada se to mleko izmeša i homogenizuje onda garantovano imate u svakoj litri mleka podjednako raspoređene hemikalije.
Postoji dosta sumnji vezanih za hormone u mleku i mesu. Mnogo se diskutuje u naučnim krugovima oko toga kako je upotreba antibiotika kod stoke glavni uzročnik rezistencije bakterija na antibiotike. Postoje tvrdnje da devojčice postaju ranije polno zrele zbog hormona u mesu i mleku i da je ljudska populacija porasla par santimetara upravo zbog steroida u poslednjih 100 godina. Na ove hormone se takođe sumnja i kada su u pitanju i problemi začeća i neplodnost. Pesticidi koji se koriste na žitaricama, kao dioxin, se akumuliraju u mesu životinja koje zatim mi jedemo. Dioxin je kancerogen.
Naravno inspekcija i zavodi će vam zvanično reći da je sve u nivou „dozvoljenih“ količina jer treba nahraniti narod i sprečiti paniku. Ipak, mislim da bi smo umesto traganja za ultimativnim naučnim dokazom trebali malo da koristimo logiku ako želimo da budemo odgovorni za svoje zdravlje. Setite se samo afere sa aflatoksinom. Sukobljeni su interesi proizvođača, države i inspekcije sa jedne strane i nezavisnih istraživača sa druge strane. Nezavisni istraživači nemaju sredstva da sprovedu istraživanja, a sa druge strane proizvođači finansiraju kontra istraživanja, podižu tužbe, plaćaju PR tekstove i finansiraju političare. Dok vi sačekate naučne dokaze završićete kod lekara u čekaonici.
Organsko vino
Prirodni fermentisani proizvodi su najbolji probiotici i snažno utiču na jačanje imunog sistema. Vino nastaje od fermentiranja soka grožđa. Ranije bi ljudi jednostavno iscedili sok i ostavili ga dok ne počne fermentacija kada bi bakterije šećer pretvorile u alkohol. Pravljenje vina je pitanje fine ravnoteže jer se fermentacija mora prekinuti u određenom trenutku kako ne bi od vina dobili sirće. Prekidanje procesa fermentacije tradicionalno se radi tako što se vino stavi na hladno i tamno mesto. Tako su nastali podrumi vina koji su često ukopani u zemlju zbog potrebe za konstantno hladnijom temperaturom.
Međutim danas imamo dva ozbiljna problema sa vinom. Prvo grožđe se dosta prska kako bi imali što veći rod, pa kada se grožđe iscedi u vinu se moraju naći pesticidi u nekoj maloj količini koja je na duge staze kancerogena. Takođe proces fermentacije se prekida dodavanjem vinobrana a to je konzervans. Vinobran je jedinjenje sumpora i zato na mnogim vinima koja se prodaju u prodavnici piše „dodati sulfidi“.
Inače vinobran je otrovno jedinjenje koje je dozvoljeno stavljati u ordeđenoj količini u vino, pekmeze, ajvare, suvo voće… Međutim, nikad niste sigurni da li je proizvođač zaista stavio „dozvoljenu“ količinu a taj konzervans jako šteti ljudima sa alergijama i astmom. Skoro sam čitao kako se vinobran čak dodaje u mesne proizvode što je inače zabranjeno. Evo i primera u Crnoj Gori.
Zašto se vinobran dodaje u vino? Da bi ubili mikroorganizme u vinu i produžili rok trajanja. Ako ga ne bi dodali, onda ne bi mogli da prodaju vino na policama supermarketa jer bi zbog temperature počelo da se kvari. Stvar je u tome što su ti mikroorganizmi glavni razlog zbog kog vino ima reputaciju da je zdravo za čoveka. Te bakterije poboljšavaju diverzititet vaše stomačne flore i stimulišu imunitet. Imajte u vidu da kada pijete vino koje sadrži vinobran, taj konzervans u vašem stomaku ubija i bakterije vašeg digestivnog sistema. Mikroflora vašeg stomaka je jako bitna za vaš imunitet i hormonsku ravnotežu. Dakle, ako hoćete pravo zdravo vino koje ima korisne mikroorganizme i nema pesticide morate kupiti organsko vino.
Mislio sam da organsko vino nikada neću naći u Srbiji jer je oragnska proizvodnja tek u povoju, međutim prevario sam se. Na Fruškoj Gori postoji podrum vina koji gaji biodinamička vina. Dobra stvar je što vino možete poručiti i poslaće vam bocu kurirskom službom, cena flaše je od 1000 – 1500 dinara. Ja nisam neki veliki ljubitelj vina ali probao sam i sviđa mi se.
Neko će reći da je skupo, ali razmislite ako ne koristite pesticide ima godina kada vam sav plod pojedu štetočine. Tada ima manje vina i zato cena mora da bude veća.
Organski med
Pomenuću ovde i priču oko meda. Med je jedina hrana koju ljudi koriste a koja nema rok trajanja. Arheolozi su nalazili med u faraonskim grobnicama koji je posle par hiljada godina i dalje mogao da se jede. To je vrlo zdrava namirnica i podiže imunitet. Čitao sam da se u vreme stare Grčke i Rima koristio kao lek za ranice na koži.
Danas je teško naći pravi sirovi med. Med se kao i svaki drugi proizvod industrijski tretira – razblažuje, zaslađuje, filtrira, termički obrađuje, pa čak se dodaju i konzervansi. Da ne pominjem prevarante koji razređuju med melasom. Međutim glavni problem predstavljaju pesticidi i teško je naći pravi med i da si siguran 100% da nema pesticida. Ne koriste pčelari pesticide naravno, već ih koriste komšije na poljima. Pčele lete kilometrima okolo i prikupljaju polen sa cvetova, ako je u blizini prskano, one sa polenom nose i pesticide u košnicu. Kada se napravi med u njemu se nađe mala količina pesticida.
Neznam gde se u Srbiji može kupiti med a da ste sigurni da je zdrav. Ja nabavljam kod jedne porodice i poprilično sam siguran da nije mnogo izložen pesticidima. Ipak ti ljudi imaju malu količinu i ja mislim da sam bukvalno kupim pola godišnje proizvodnje. Ne smem da vam dam kontakt, jer ću ostati bez meda. :)
Ta porodica kod koje ja nabavljam uopšte na proizvodi med vrcanjem (centrifugom), već koriste neke alatke nalik češlju kojima buše po desetak ćelija saća istovremeno i onda puštaju da se med ocedi sam. Ovim postupkom treba im po 15tak minuta za svaki okvir ali na ovaj način u med ne dospevaju prljavštine i delovi saća, a pčelama ostaje hrana preko zime jer se ne iscedi sav med kao kod vrcanja.
Mi inače med koristimo umesto šećera. Šta mislite kako su se u vreme Rima zaslađivali kolači? Med možete koristiti kada pravite pekmez, salate, za zaslađivanje kafe, limunade, sosa ili od njega praviti organsku čokoladu? Treba samo promeniti navike.
Manuka med sa Novog Zelanda
Naišao sam na ovaj link u pitanju je domaći organski med ali nisam kupovao i ne znam koliko je to zaista organsko. Ako neko ima više iskustva sa medom neka napiše u komentarima. Čitao sam da teniser Đoković koristi Manuka med sa Novog Zelanda. Probali smo ga kad smo bili na putovanju. Taj med je 100% organski ali cena mu je prilično visoka – oko 50 eur za 500 gr.
Moja preporuka je da tražite proizvođača u što zabačenijem brdsko planinskom predelu, nikako iz Vojvodine jer se tamo intezivno koristi hemija na velikim površinama.
Jako je teško danas naći kvalitetne namirnice koje ne sadrže hemikalije. Potrebno je dosta se informisati kako bi uopšte bili u stanju da napravimo razliku između prirodnog i industrijskog hemijski filovanog proizvoda. Ipak, isplati se potražiti kvalitetne namirnice jer možete značajno smanjili količinu veštačkih supstanci koje unosite u organizam.
Napomena: Nemam nikakve veze sa ovim proizvođačima i ovo nije nikakav sponzorisan tekst. Jednostavno sam napisao šta koristimo i šta je moje iskustvo. Vi naravno možete primeniti ove principe i kupiti kod sebi bližih proizvođača.
Ove detalje oko meda zaista nisam znao. To praktično znači da treba tražiti med sa Tare (sela Jagoštica, Rastište, Zaovine ili nešto tako zabačeno), sa Povlena (Pašna ravan ili nešto tako) ili pak sa Stare planine. Tamo ne bi trebalo da ima zagađenja izazvanog korišćenjem pesticida (bar se nadam).
Miloše hvala puno za sve preporuke!
Hvala. Pa da, a može i recimo sa bosanskih planina ili dalmacije. Kažu da je dalmatinski med nešto posebno jer su biljke aromatične a pošto je kamen nema obrade zemlje i prskanja. :)
Hvala na informacijama koje nesebicno delite. Znace.
Za med kazu da je dobro da se klobuk sto sporije pomera, za ostalo ne znam.
Volela bih da to saznam, obzirom da imam problema sa disajnim putevima od nedavno.
I cesto mi treba snaga da pricam, prosto mi je napor :)
Hocu da probam ishranu bez glutena. Sve sto je opisano u postu o astmi. Pa cu javiti moje utiske. Samo sada sam u nekom haosu poslovno licnom. Inace sestra moja je skoro 100% vegan, pijemo zelene sokove itd. Uskoro krecem u akciju. :)
Milose, hvala jos jednom na svemu do sada napisanom, uzivala sam citajuci. Fan sam i na Fejsu :)
Hvala, drago mi je da vam se dopadaju tekstovi. Držim vam fige za ishranu koju ćete probati. pozz
Odlično. Drago mi je kad čujem da još neko (osim mene) gura ljude na pijacu a ne u supermarket. A o kulenu…šta reći? :) Imamo još 3 komada u zamrzivaču, sakrila sam sama od sebe :)
Ovde možeš videti kako to izgleda u mojoj kući…
https://blagomogzivota.wordpress.com/2015/02/11/ljubav-na-svaki-tanjir/
:) Eto, nadam se da ćemo svi zajedno da oslabimo taj lobi socijalne hrane za široke mase i pomoći ljudima da pronađu prave kvalitetne namirnice. pozz.
Postoje razni proizvodi bez aditiva,potpuno prirodni,naravno vecina od malih proizvodjaca,za koje nismo ni culi,a oni nemaju apsolutno nikakvu mogucnost da se probiju na trzistu i postanu dostupniji svima nama….Cist primer je proizvodjac kozjeg sira iz Sumadije,koji je cekajuci da mu jedan veliki lanac(da ne imenujem)plati ,morao da rasproda koze i vrati se par godina unazad u svom poslu koji nije nimalo lak….
Najcesce ove proizvode prodaju mala poljoprivredna gazdinstva.
Hvala na komentaru.
E,jos da mozete da nam kazete koji je to proizvodjac vina sa fruske Gore…volim po nekada da popijem casu dobrog crnog vina.Ako neko zna koji je to proizvodjac neka napise.Tekst je odlican,pogotovo za med jer ja sam iz Vojvodine ,volim med ali ga sada sigurno vise necu kupovati od nasih proizvodjaca,mislim ravnicarskih vojvodjanskih.Divni ste.
Hvala najlepše na komentaru. Vezano za vino ima link u tekstu http://www.imperator.rs/
Svaka Vam cast na „prosvetiteljstvu“ u vezi hrane. I ja to radim kao i Vi, samo u svom mikrookruzenju. Ali mnogo znace ovakvi blogovi. Na zalost neki nasi prijatelji su prestali da prave kulene i mesne proizvode jer zbog krize ne mogu da prodaju. Preporucujem med iz Krivog Vira, takodje i njihov ovcji i kravlji sir, jer je proizveden tradicionalno, mada se sve teze dolazi do sira i u samom selu jer ima malo domacinstava koja imaju mlade ljude, zapravo krivovirski stocari izumiru…Uopste taj kraj, okolina Boljevca, Rtnja, Soko banje, sela Vrmdza, Sarbanovac, Krivi Vir, to su brdski krajevi, na daleko nema industrije i uglavnom se ne koristi hemija.
Poštovani Miloše,
Moram priznati da sam, koliko god bila zadovoljna što na vašem blogu čitam mnogo zanimljivih i pre svega korisnih stvari, po malo utučena. Kako postići i zadovoljiti potrebe za zdravom hranom pre svega finansijski a zatim i vremenski? Svesna sam šta nam se nudi i u supermarketima i na pijaci čak i kada je naznačeno da nam se nudi organska hrana a da zapravo to nije. U tom smislu rađe pribegavam izbegavanju nego konzumaciji nečega za šta sigurno znam da je štetno. Time smanjujem raznovrnost u ishrani ali još uvek je dosta toga što može da zadovolji,pa tako npr. na pijaci biram plodove koji nisu raskošni već oni načeti crvićima kojih se inače gadim.
Moja odluka od pre godinu i nešto je kategorična – selim se van grada u kome sam rođena, želim svoju kuću i svoje plodove. Mnogi skeptično doživljavaju moju odluku ali ne marim, i niko me nije pokolebao u nameri. Priroda treba da nas održi a ne da nas truje, a truje nas zato što „moćni“ imaju od toga koristi što je svima jasno samo meni nije jasna jedna stvar, zašto su se ljudi otuđili od prirode misleći na one koji su ostavili svoje kuće da zvrje prazne i došli u veliki grad a da ni sami nisu svesni da on nije za njih jer ono što je sigurno jeste, ne koriste ga za ono što im on pruža a da nije hrana. Pa šta će onda u gradu, pate se? Neću se lišiti ni jednog kulturnog događaja niti dešavanja koje mi pruža moj grad ako odem van njega u svoju oazu. Lakše mi je da se bavim sobom i svojom decom nego što ću ulaziti u prašnjavi bus i sa periferije prestonice ulaziti u NP da odgledam „Veliku dramu“.
Hoću svoju kozu, svoje kokoške, svoj mali povrtnjak, svoje voće; hoću da stavim rukavice na ruke, pustim Floydovce i sadim povrće, okopavam zemlju, berem voće, hranim moje kokoške i pustim ih da se šetaju u svom dvorištu koga ću ograditi tako da se nećemo gledati koke i ja, kozica i ja, jer u dvorištu mora da raste trava, i dok sedim da uživam gledajući kako raste moje začinsko bilje.
Nakon pročitanih nekoliko vaših članaka još sam odlučnija u nameri, a utučenost će i dalje ostati zbog onih koji će nastaviti po starom.
Svako dobro u daljoj humanoj misiji.
Oprostite na dužini komentara. Obećavam da ću ubuduće biti kratka.
Draga Milice, mogu samo da kažem svaka ti čast na odluci. To je jedino logično rešenje koje čovek danas može da uradi za sebe i svoju porodicu. Ja i žena imamo slične ideje, ali nemamo još petlju da rešimo. Držim ti fige i nadam se da ćes uspeti.
Pozdrav.
Dragi Miloše,
Hvala na podršci, verujem da ću istrajati u odluci ali svakako da ću koristiti i vaše preporuke jer ipak ne mogu postići sve sama. :)
Lep Pozdrav Gospodine Milose!!
Hvala vam od Srca za vase objave.
Slazem se u potpunosti sa vama…ja imam problem u potrazi za organskom (bio)hranom.zivim u Beč-u.. i nigde nisam sigurna na tezgama za Hranu .. Odlazim za Srbiju na Selo kod roditelje ..dva puta mesecno i donosim ..hranu za koju znam da je Bio.. Moji Roditelji imaju Med i vade ga rucnom metodom.. dali je 100% organski nisam sigurna.
A Manuka med sam bila da Kupim u Beč-u i cena je 100gr 60eura..
Isuvise skupo..
Sve najlepse vam zelim ..
Lg Marijana.
Milose, gde da nabavim organsko mleko? Bebac mi ima 18 meseci i krenuo je da pije mleko. Kupijem otgansko bello, ali me zanima imas li neki domaci izvor? Hvala unapred.
Kod Laleta +381 64 9045 985, +381 65 4743 703, pozovi se na mene.
Bas interesantno. Hvala