Lament nad Šabanom i o dometima srpske kulture

Umro je Šaban Šaulić, Bog da mu dušu prosti. Znam samo jednu njegovu pesmu, ono ostalo što sam tu i tamo na prekid čuo – nije mi se dopalo, jednostavno nismo kliknuli. Elem ovaj kratak tekst je inspirisan komentarima uticajnih na društvenim medijima (twitter i facebook).

Komentari su tipa ”Zašto je država poslala avion po telo Šabana i ko to plaća?” i ”zašto njega sahranjuju u Aleji zaslužnih građana?”. Momentalno me je podsetilo na slične komentare onomad kada je Ceca posetila Banja Luku pa je bilo pitanje zašto narodnu pevačicu prevoze vojnim helikopterom?

Oni koji za sebe drže da su moderni i urbani, ovakvim komentarima lagano klize u autošovinizam a da toga nisu ni svesni. Ne znam kako ne kapirate da su Ceca i Šaban predstavnici naše srpske kulture na isti način kao što su to glumci Nebojša Glogovac i Bata Živojinović ili operski pevač Oliver Njego? To što ja ne slušam tu muziku ili što je ti smatraš šundom ne znači da je njen značaj manje bitan.

Naši uski pogledi ne mogu da shvate ovu relaciju na domaćem terenu, ali kada se primeni analogija iz američkog roka stvari postaju jasnije. Mi danas uveliko živimo i dišemo kulturu kojom smo bili zasenjeni 70tih godina i ptice na granama znaju da nas ameri nisu osvojili oružjem već filmovima i muzikom.

Tamo negde posle II svetskog rata, pokače se Ameri i Rusi. Rusi tu između ostalog kažu Amerima kako su ubijali indijance, gonili robove, tlačili sindikate i da nemaju nikakvu kulturu kao nacija – ni operu, ni pozorište, ni balet, ni muziku, muzeji imaju samo kape Dejvida Kroketa i da su sve ukupno jedno mračno mesto.

Ameri se na ovo žestoko uvrede, ali najviše zbog toga što su i sami bili svesni da je istina to što Rusi kažu. Međutim, nisu sedeli skrštenih ruku i tamo već 70tih godina počinju da osvajaju svet ”novom” Rock kulturom koja ruši sve do tada postavljene postulate.

Umesto lepote oni veličaju nakaradnost i ružnoću, umesto reda i uspeha oni udaraju kontru uzdizanjem gubitnika i onih koji se nisu uklopili. Red, rad i disciplina koji su bili ideal za vreme II svetskog rata, bivaju zamenjeni sa seks, droga i rokenrol…

Ubrzo posle rokenrola, uspeh postižu i američki filmovi, a nakon toga nastaje serija udaraca koja zauvek menja pravac planete – pojavljuje se MTV kao muzička televizija, Holivudski filmovi preko video kaseta, CNN kao globalna novinska mreža, internet… I, da ne dužim, za par decenija globalna informativno, kulturna dominacija je postavljena.

Da li ste svesni toga da je postojao CIA projekat da se apstraktni slikari postave na vodeću poziciju u svetu? Da li ste svesni CIA projekta ”ptica rugalica” kada su angažovali vodeće novinare i urednike u Americi? To što ja pominjem je samo vrh ledenog brega, mnoge stvari ne znamo.

Ova igra sa nametanjem kulture postoji od kada i civilizacija. Na isti način je Vizantija koristila hrišćanstvo da nametne svoju kulturu i različite narode u carstvu ujedini. Kroz crkvu – preko slika, pesama, pismenosti i rituala. Zapad je to isto učinio uz modifikaciju putem inkvizicije i nametanjem svoga narativa. Par vekova kasnije slike, pesme i običaji se emituju preko interneta i televizije.

Vratimo se muzici. Komentarisati zašto je Šaban ili Ceca bitan kad je to narodna muzika je isto toliko smešno kao da su ameri pre par decenija rekli nemoj nikako da puštaš Queen jer onaj lik je peder i oblači helanke, ne daj da slušaju onog narkomana Jim Morrisona, a da ne pominjem heavy metal bendove ili Clash kao predstavnike panka.

Svaka muzika ima svoju publiku. Na isti način ta Ceca u Republici Srpskoj širi našu kulturu, Šaban je pomogao mnogim Srbima da ostanu to što jesu u tuđini, potpuno isto kao što bi Bajaga to učinio u Vukovaru da su ga pustili.

Priča i pesma osvajaju srca na isti način kao što matori šaman za logorskom vatrom peva o neustrašivim precima i blistavim danima koji nas čekaju.

Svaka muzika ima svoju publiku. Kulturom se osvaja svet i čuva identitet.