Ovo je verovatno najpopularnija pesma od naših kosovskih i kroz nju se preslikava osećaj pobune i otpora. Kroz ovde nekoliko prikazanih izvođenja možete da osetite tu emociju potisnutog nasleđa i vrstu urbane kulture. Ovo naravno nećete videti na TV-u. Za početak jedna spontana kada Rus, Srpkinja i Bosanka pevaju na trgu.
Pa u varijanti ruskih monahinja, bila je čak emisija na ruskoj televiziji o ovome…
Pa u Visokim Dečanima, okruženi italijanskim vojnicima na Kosovu…
Pa na koncertu Marka Bulata. Sviđa mi se scena sa popom kada otvori kraljevske dveri…
https://www.youtube.com/watch?v=3Guqh9Q0mXI
Pa Amadeus bend koncer…
Grupa naših devojaka.
Na ulici u centru Beča…
https://www.youtube.com/watch?v=Wk4l3IdgQnM
Neko se potrudio pa lepo oslikao spot za pesmu…
U izvođenju navijača u Gračanici…
Pa čak i iz Portorika…
Na internetu možete naći mnogo više, ali je ću se zaustaviti ovde. Mislim da možete da osetite energiju u ovih nekoliko primera.
Milose, imam jedno pitanje koje nije direktno vezano za navedeni tekst. Naime, mene zanima kako se ti nosis sa nepravdom? Kako bi ti inace reagovao da sutradan u vestima saznas da je Republika Srbija priznala nezavisnost Kosova (na primer).
Наставио бих да се борим. Могу они да признају Косово, могу да поклоне Македонију али не могу да спрече народ да наставља да сања о обнови Душановог царства. Када то кажем онда мислим на уједињење свих Срба под једним кишобраном. Тај кишобран је раније била црква али ни она данас није у најбољем стању данас, нажалост.