Shi monah je najviši stepen monaštva, nešto kao crni pojas 10. dan u karateu. Ovih dana imao sam čast da prisustvujem dodeljivanju velike shime ocu Domentijanu u manastiru Hilandar.
Ovom događaju prisustvovalo je 15tak najbližih ljudi ocu Domentijanu. Proveli smo dva dana u manastiru i želeo sam da sa vama podelim par utisaka.
Sve se dešava 28-29. avgusta 2022, kada je i manastirska slava Uspenje presvete Bogorodice. Počelo je sa službom bdenja koja trajala satima od 22 do 02 sata koliko sam ja ispratio.
Bdenje, od reči bditi tj. biti budan, stražariti, paziti. Ustvari mi budni u crkvi dočekujemo praznik. Naravno, pokušavali smo da što duže budemo u crkvi ali ipak putovanje i stajanje na brodu nisu nam pružali šansu da izguramo celu službu. Pogotovu što se ceremonija dodeljivanja velike shime odigrava tek sutradan ujutru na službi koja počinje u 7 ujutru.
Ovaj video oslikava kako odprilike izgleda jedno bdenje u Hilandaru.
Bdenje za slavu manastira je stvarno posebno mističan događaj kada su popaljene sve sveće u crkvi. Kulminacija službe je kada se zaljuljaju veliki polijeleji (lusteri) u crkvi.
Prisustvovali smo bdenju koliko je ko imao snage, kratko odspavali i u 7 ujutru je počela liturgija. Služba je trajala 3 sata, a dodela velike shime se vrši u sklopu liturgije.
Za mene kao svedoka celog događaja i ko to gleda drugačijim očima od monaha, utisak ostavljaju ceremonije. Svi smo dobili po jednu sveću koju smo držali u rukama u toku shime. Doživljaj službe u pomračini crkve gde svi prisutni drže sveće je nezaboravan.
Tokom shime slično kao i kod monašenja, pramen kose se seče tri puta. Interesantno iguman pita monaha tri puta da li je siguran, a zatim kada iseče pramen kose, on baci makaze i kaže mu ”donesi” i to tako tri puta. Na taj način i rečima i delima monah sam daje saglasnost tri puta i biva postavljen u čin velikoshimnika.
Nažalost snimanje nije dozvoljeno pa sem ove jedne fotografije sa početka nemam šta da vam pokažem. Sve ostaje u sećanju i u rečima.
Velika shima
Otac Domentijan reče da je velika shima ustvari davanje zaveta samom Bogu. U Srbiji se ovo zvanje daje monasima pred kraj života, dok u Hilandaru to nije slučaj, već se shima daje onima koji su posebno duhovno i asketski posvećeni.
Primera radi da ispričam jedan detalj. Otac Domentijan jede jednom dnevno, dok većina monaha ima dva obroka dnevno. Kada pogledate hilandarski tipik Svetog Save, tamo piše da se jede jednom dnevno ali je to dosta teško za ljude današnjeg vremena. Otac Domentijan je toliko ispostio svoje telo da je par nedelja pred ovaj događaj kada je jednom prilikom pri koričenju knjige nalegao telom na polugu da pritisne jednu knjigu – napukla mu je grudna kost. Eto o takvoj posvećenosti i askezi se radi.
Za mene je tako nešto potpuno nepojmljivo i ostajem zadivljen pred posvećenosti i snagom monaha da istraju u svojim obavezama. Naravno bunim se i pokušavam da nagovorim oca da jede više jer drukčije ne mogu ali ne znam koliko to što govorim do njega dopire.
Shi monasi imaju posebne mantije gde su obično crvenim koncem ispisane molitve, veliki krst i obično mrtvačka glava. Ta mrtvačka glava ima posebno značenje i u razmišljanju kako da je objasnim odmah mi padaju na pamet dva natpisa.
Prvi je natpis na jednim vratima u manastiru gde piše: ”Ako umreš za života pre smrti, onda kada umreš nećeš umreti”. U prevodu ako se čovek odrekne svega, slave, imanja, ambicija, strasti kao monah dok je živ, onda kada bude umirao smrt mu neće biti neki problem. On će se veoma približiti Bogu da taj prelaz iz života u smrt neće ni osetiti.
Drugi natpis koji mi pada na pamet je natpis na manastiru Esfigmen: ”Pravoslavlje ili smrt” koji pokazuje rešenost monaha da se drže svog monaškog podviga po cenu života.
Mene to podseća na samuraje koji su se pomirili sa smrću i zbog toga bivaju neustrašivi ratnici. Ipak to SHi dolazi od ”Es-Ha-ton”. Eshaton znači na grčkom ”sudnji dan” i objašnjeno je kao:
”Večni život (večno blaženstvo) svakako pretpostavlja nadbiološke uslove života, jer „što oko ne vide, i uho ne ču, i u srce ljudsko ne dođe, ono ugotovi Bog onima koji ga ljube“ (1 Kor 2,9), čime eshatologija podrazumeva zajedništvo sa Bogom, slobodu od svega, gospodarenje nad svim, pa i nad istorijom.”
Kandilo
Otac Domentijan ima deset svojih duhovnih sinova. Nekim čudom ja sam jedan od njih. Mi smo svi bili pozvani da zajednički prisustvujemo velikoj shimi. Da bismo na neki način obeležili ovaj događaj želeli smo nešto da poklonimo ocu.
Odluka je pala da se udružimo zajedno sa protom Vojislavom Bilbijom i da se za oca napravi jedno lepo kandilo.
Za one koji ne znaju, prota Voja je napravio kivot svetog Simeona u Hilandaru, kao i kivot svete Anastazije i još mnoga druga rukotvorstva.
Elem, iznad kivota Svetog Simeona u Hilandaru nalaze se dva carska kandila koja je napravio prota Voja pa je prota predložio da napravimo jedno takvo kandilo za oca Domentijana. Mi smo se udružili i podelili trošak za materijal, a prota Voja je sačinio kandilo.
Kandilo je velikog formata, zato se kaže ”carsko kandilo”, izliveno od 850 grama srebra, sa duplim lancima koji su takođe od srebra, sa pozlatama i koralnim kamenom kao ukrasima.
Imali smo priliku da se malo družimo sa ocem i da mu damo poklon. I evo slika sa tog druženja.
Lepo je putovanje bilo, veliki događaj, mnogi ljudi su se sreli.
Na kraju šta reći nego: ”Oče na mnogaja leta!”.
Svakako je izuzetna cast biti na takvom dogadjaju. Citajuci post, setila sam se reci pokojnog Zarka Vidojevica, otprilike bi glasilo ( ne mogu citirati) da su vecina logorasa ( posle logora)docekali duboku starost iz razloga sto su minimalno jeli. Moja pokojna baba, takodje je jela jednom dnevno i ostro se protivila da jede vise.
Hvala puno za ovaj tekst; nakon čitanja ostaje jaka impresija, a kakva je tek Vaša, koji ste uživo prisustvovali…
Хвала најлепше!