Nakon teksta o misterioznom srpskom jevanđelju u Irskoj jedan od komentara na moj tvit je došao od dragog čitaoca Milorada Marinkovića koji je pomenuo jedno potpuno nepoznato jevanđelje – Sirmijumsko jevanđelje iz 4. veka.
Screenshot
Svi naravno znate da je Sirmijum u stvari današnja Sremska Mitrovica. Uz poruku je išao i link do emisije arheologa Radovana Kovačevića koju dajem ovde.
Preporuka za gledanje. Dakle Radovan govori se o najstarijem rukopisu sa naših prostora poznatim kao Evangeliarium Sirmiensium – tj. sirmijumski evanđelistar. NJega je prvi spomenuo pokojni akademik Vladislav Popović u knjizi ”Sirmijum grad mučenika i careva”.
Kaže se da je knjiga prvobitno pogrešno zavedena kao ”sirijska” umesto ”sirmijumska” jer su slične reči. Međutim u knjizi je opisana opsada Avara Sirmijuma tako detaljno opisana da je prosto neverovatno.
Naravno odmah sam se bacio na potragu za ovim rukopisom i cilj ovog teksta i jeste da dam linkove i mogućnost drugima da eventualno istražuju dalje.
Poznato je da se knjiga čuva u Bavarskom muzeju. Mi kažemo Bavarska, a nemci kažu Bayer, tako da je pretraga odmah usmerena na Bayerische Staatsbibliothek i zaista tamo je rukopis zaveden pod brojem 2446 – evo linka do knjige.
Evo par slika stranica knjige.
Inače tekst je pisan latinskim jezikom, sadrži sva četiri jevanđelja. Sadrži 235. listova, pisan u dve kolone sa po 19-22 reda. Poneko početno slovo je ukrašeno, postoje iluminacije u malom broju.
Knjiga je u Bavarskoj biblioteci zavedena kao Jevanđelje sv. Korbinija, poznata je kao i Kodeks Valerijanus. Interesantno, nemačka biblioteka u referencama nigde ne pominje ”Sirmijum” već se navodi da je tekst možda Ilirski. Da li je ovo slučajno ili lukavo, ne znamo.
Referenca o poreklu rukopisa u Bavarskoj biblioteci
Teško bi povezali ovako zavedenu knjigu da englezi nisu ranije upisali više podataka u knjizi da Univerziteta u Birmingenu, ”Latinski Novi zavet” na strani 217. nisu izneli sve podatke.
Referenca o Sirmijumskom jevanđelju u knjizi birmingemskog univerziteta.
Evo još jedno linka ka starijem skeniranom fajlu u Nemačkoj, mada je onaj prvi mnogo kvalitetniji.
Rukopis je nastao u 6-7. veku, pisan je na latinskom jeziku, a tekstualno pripada grupi tzv. Vetus Latina jevanđelja (stari latinski prevod pre Jeronimove Vulgate).
Paleografski i tekstološki dokazi sugerišu da je mogao biti napisan u Sirmijumu (današnja Sremska Mitrovica, tada značajno hrišćansko središte u Panoniji) ili u severnoj Italiji.
Rukopis je kasnije povezan sa sv. Korbinijanom (oko 670–730), biskupom iz Frajzinga (Bavarska). Zato se u literaturi često naziva i „Evangeliar des hl. Korbinian“ (Jevanđelistar svetog Korbinijana). Verovatno je preko Korbinijanovog kulta dospeo u katedralu u Frajzingu, gde je vekovima čuvan kao dragoceni liturgijski rukopis i relikvija.
Screenshot
Tokom sekularizacije crkvenih dobara u Bavarskoj (1803), manastirske i katedralne biblioteke su rasformirane, a rukopisi i knjige preneti u centralne državne institucije.
Tako je i ovaj rukopis iz Frajzinga prešao u fond Bayerische Staatsbibliothek u Minhenu, gde se danas čuva pod signaturom Clm 6224 (Codices latini monacenses).
Sirmijumski jevanđelistar
Na kraju kodeksa (fol. 202v) stoji poznati zapis: „Ego Valerianus scripsi“ („Ja, Valerijan, napisah“). Odatle i naziv Codex Valerianus.
„Ego Valerianus scripsi“
Pregledom skenirane knjige primećujem da su stranice verovatno ranije bile ispremeštane drugačije što se vidi po brojevima strana rukom dodatih u gornjem desnom uglu.
Šta je palimseset?
Nemački istoričari su knjigu stavili u 7. vek, a njeno poreklo vezali za Iliriju ili severnu Italiju. Naši istoričari Vladislav Popović i ćerka Đorđa Jankovića kažu da je ta knjiga iz Sirmijuma, pisana na pergamentu.
Naši istoričari tvrde da se radi o palimsestu tj. da je tekst pisan preko starijeg teksta. Knjige u prošlosti su bile izuzetno skupe, pisalo se na koži i za par stranica knjige srednje veličine je obično bilo potrebna koža jedne ovce ili koze. Zato se dešavalo da se na starim knjigama briše tekst tako što se guli koža nožićem i na novoj čistoj površini piše novi tekst.
Naučnici su otkrili da se pregledom strana pod ultra-ljubičastom svetlošću mogu primetiti delovi starog teksta koji je obrisan. Evo jednog primera strane kako to izgleda kada se stranica pusti pod ultra-ljubičastu svetlost.
Ja naravno ne mogu preko digitalne kopije da kažem da li postoji neki tekst ispod ali primećujem da je pergament jako tanak, toliko da mastilo na nekim mestima probija sa jedne strane na drugu. Moguće je da se radi o palimsestu.
Međutim, nemački naučnici ne navode da se radi o palimsestu i moja pretraga pokazuje da niko do sada nije pregledao rukopis na taj način.
Ukoliko se ispostavi da postoji tekst ispod postjećeg teksta, datiranje knjige će biti pomereno još dalje u prošlost.
Zaključak
Eto jednog teksta koji je sa naših prostora, završio u nemačkoj biblioteci gde je obeležen potpuno drugačije sa vrlo malo tragova da je uopšte sa naših prostora. Pišem ovaj tekst jer čini mi se da je ovo prvi put da je o ovoj knjizi nešto postavljeno na srpskom jeziku. Hvala arheologu Radovanu Kovačeviću što je skrenuo pažnju na ovaj manuskript.
Iako smo mi o njemu govorili kao Sirmijumsko jevanđelje, negde je pogrešno zavedeno kao Sirijsko jevanđelje, pa zatim postaje Kodeks Valerijanus, pa Kodeks Korbinianus… i eto kako knjiga misteriozno nestane u policama.
Muzej u Sremskoj Mitrovici bi trebao da uspostavi kontakte sa Bavarskom bibliotekom i istakne da se najstarija knjiga na našim prostorima nalazi u Bavarskoj.
Mislim da bi ovim rukopisom trebala da se pozabavi akademska zajednica i da se konačno pregleda multi spektralnom analizom. Moguće je da ćemo ispod tog teksta pronaći stariji tekst na grčkom jeziku.
Sada će neko reći kako na grčkom? Mi Srbi smo ovde oduvek u to nemam sumnje, ipak mora se imati u vidu da smo tvorili različita carstva sa drugim narodima. Tako je grčki jezik ovde bio prisutan od doba Aleksandra Velikog, zatim se piše latinski za vreme Rimskog carstva, da bi se ponovo prešlo na grčki od doba Justinijana, nakon toga se pojavljuje glagoljica i onda ćirilica u 9. veku, a od Vuka kreće i latinica.
Od vinčanskog pisma do danas mnogo puta nam je menjano pismo i nazivani smo mnogim imenima u prošlosti kao i danas. Ko mi ne veruje neka se samo upita koliko ljudi danas piše latinicom, a koliko ćirilicom? Internet je na latinici, to bi danas bio jezik carstva. Pre samo pola veka zemlja nam je bila puna ”jugoslovena”, a danas nas ima više Srba. Tako je bilo i u prošlosti. Naša učena elita i plemstvo i u prošlosti bila deo globalnih kretanja, kao što se to i danas dešava.
Hoću da kažem da je pogrešno da u vreme Rimskog carstva očekujemo da je nešto pisano ćirilicom ili vinčanicom. Ipak, to ne znači da treba da se odreknemo literature i tekstova sa našeg podneblja, niti sv. Jeronima kog sam pomenuo u prethodnom tekstu. Naša istorija ne počinje od Nemanjića, tu smo mi odavno.
Izvori:
Bayerische Staatsbibliothek, Clm 6224 (Evangeliar des Hl. Korbinian) – katalog informacije i digitalni faksimil
bsb-muenchen.de
pure-oai.bham.ac.uk
Houghton, H.A.G., The Latin New Testament: A Guide to its Early History, Texts, and Manuscripts (OUP 2016) – unos o Codex Valerianus
pure-oai.bham.ac.uk
Fragmenta Curiensia (de Gruyter 2021) – rasprava o potencijalu UV/IR snimanja za starolatinska jevanđelja, uklj. Codex Valerianus
dokumen.pub
Heyworth, Gregory et al. – Lazarus Project izveštaji (2014) o multispektralnom snimanju Codex Vercellensis
api.pageplace.de
api.pageplace.de
; videti i Aceto et al. o analizi mastila
api.pageplace.de
. Ovo ilustruje metode koje bi mogle biti primenjene na Clm 6224, iako za njega takva studija još nije objavljena.
BSB Digitization: Codex Valerianus (Clm 6224) – onlajn slike, Münchener Digitalisierungszentrum
pure-oai.bham.ac.uk
(direktan link ka pregledu stranica i skenovima).
Najnoviji komentari