Srpsko jevanđelje iz 4. veka?

Ovih dana je ponovo popularan ovaj post na društvenim mrežama o srpskom četvorojevanđelju iz 5 veka koje se čuva u irskom muzeju. U njemu se navodno nalazi srpska azbuka iz doba Svevladovića i povezuje nas sa vinčanicom. Dalje se kaže kako Miroslavljevo jevanđelje nije naše i kako ćirilicu pogrešno zovemo…

Danas i juče do mene je ova vest došla nekoliko puta, čak mi je šalju i čitaoci bloga. Zahvaljujem ali moram da kažem da sam ja ovu tvrdnju video još pre par godina i da sam potrošio dosta vremena u potrazi za tim jevanđeljem, raspitao se kod par ljudi iz akademske zajednice i čak kontaktirao muzej u Irskoj i zaključio da je cela priča izmišljena. Obična rekla-kazala od čoveka do čoveka, pa svako još malo zakiti i eto ti sada.

Inače u Irskoj, u Dablinu, zaista čuvaju dva naša druga ćirilična jevanđelja – Srpsko četvorojevanđelje (sa kraja 13. / početka 14. veka) i Nikoljsko jevanđelje (sa kraja 14. i početka 15. veka), i to u biblioteci Čestera Bitija. Možda je neko pogrešno čuo 14. vek u 4.

Slika koja prati post je inače iz knjige Radivoja Pešića koja govori o vinčanskom pismu.

Viralni post sa društvenih medija.

Inače ovi viralni postovi nam čine veliku štetu i ponekad razmišljam da li su možda namerno postavljeni da zbunjuju ljude. Dragi čitaoci vi dobro znate da naša istorija sva leži u lažima, ipak ovakva pisanja služe da još više zbune ljude da veruju u svašta.

Posebno opasan deo teksta je napad na Miroslavljevo jevanđelje i našu ćirilicu. Hrvati bi rado preuzeli Miroslavljevo jevanđelje, nemojte nasedati. Ono što su Ćirilo i Metodije uradili, zatim Miroslavljevo jevanđelje i kasnije Sveti Sava je za nas Srbe najvažniji deo istorije jer je naša nacija tada ponovo redefinisana. Od tog momenta svi Sloveni u Evropi i Aziji su počeli da govore istim jezikom. To je bio najveći udar za zapadne sile i njihov crkveni projekat.

Nažalost taj panslavenski jezički projekat je u periodu 16.-19. veka potpuno razrušen pa su svoje posebne jezike dobili Rumuni, Ukrajinci, Hrvati, Mađari i mnogi drugi.

Sveti Jeronim i prevod Biblije

Ako ćemo već da pričamo o najstarijem našem jevanđelju onda je najstariji dokument sličnog tipa je Biblija svetog Jeronima u Vatikanu. To je ustvari najstarije Sveto pismo napisano na latinskom poznato kao Biblija Vulgata. Ta knjiga jeste iz 4. veka, pisana je latinskim tj. jezikom tadašnjeg Rimskog carstva.

Sveti Jeronim je bio Ilir iz Dalmacije. Nažalost o ovome niko ne govori i ne kapira se važnost. Valjda se ljudi brecnu kada se pomene Vatikan, međutim u 4. veku nije bilo šizme već je bila jedna crkva, još nije formiran katolicizam. Tako da Jeronim nije katolički svetac, već je on deo hrišćanske istorije na koju i pravoslavni imaju pravo.

Sv. Jeronim je rođen oko 347. u Stridonu, na granici Dalmacije i Panonije — to je oblast rimskog Ilirika. Evo da ne bih ja nešto tvrdio citiraću hrvatskog istoričara Franu Bulića koji je napisao rad ”Rodno mjesto Svetoga Jeronima: rasprava povjesno-geografska” 1920. godine. Tu on kaže da se stari Stridon nalazio pored Bosanskog grahova. Igrom slučaja bio sam u tom gradu u maloj ekspediciji, taj grad je oduvek srpski. Da ne pominjem da su u u 2. Svetskom ratu u svim okolnim gradovima pozicije držali četnici Vojvode Momčila Đujića i da su svuda unaokolo naše pravoslavne crkve iz srednjeg veka.

Naravno današnji istoričari će reći da je Jeronim Ilir i da je pisao latinski i grčki i da svakako nije Srbin. Jeronim je rođen 347. godine u Dalmaciji koja je tada bila deo Rimskog carstva, bio je vrlo obrazovan. Rođen je u našim krajevima, a kako ”seobe slovena” nije bilo vi zaključite  sami o njegovom poreklu.

Šta je Jeronim uradio? On je prvi preveo Sveto pismo na latinski jezik. Pre njega Sveto pismo je bilo na grčkom i aramejskom jeziku i bilo je dostupno samo učenim rimljanima. On je knjigu učinio dostupnom većini rimskih građana na narodnom tj. latinskom jeziku (vulgata). Sam Vatikan kaže da je Jeronim prevodom Svetog pisma sam latinski jezik učinio hrišćanskim.

Jeronim je proveo je vreme u Palestini (današnji Izrael), na Sinaju gde je postao sveštenik. Tamo je pored grčkih počeo da proučava i aramejske izvore. Enciklopedija Britanika i Jevrejska enciklopedija žele da verujemo da je koristio uglavnom hebrejske izvore ali mnogi moderni istoričari tvrde da je on ustvari prevodio grčku Heksaplu i uklapao prevod sa antičkim pričama (verovatno aramejskim i hebrejskim).

Jeronim je umesto bukvalnog prevoda, pod uticajem Origena i istočnih hrišćanskih učenja, koristio tumačenje alegorija. Bio je izuzetan poznavalac antičke prehrišćanske filozofske literature pa je u prevodu starozavetnih knjiga nalazio paralele sa antičkim pričama.

382 . godine učestvovao je na saboru u Rimu i postao pomoćnik rimskog pape Damaza. NJegov najveći doprinos je ustvari prevod Starog zaveta na latinski.

Stekao je mnogo neprijatelja pre svega zbog čudnih stavova o braku jer je propovedao asketizam i održavao prijateljstvo sa pobožnim i imućnim hrišćankama iz Rima, zbog toga su ga mnogi osporavali. Rekao je:

”Ne nameravam zbaciti stare prevode, naprotiv, ja sam ih popravio i preveo sa grčkoga na latinski za one koji poznaju samo naš jezik (latinski). Ko želi neka sa slašću pije staro vino, a neka odbije moje novo.”

Imajte u vidu da je njegov prevod Svetog pisma na latinski ugledao svetlost tek 380. godine, a da je Rim je pao pod Gote 410. godine. To znači da je prošlo samo 30 godina, što je malo vremena i nije pomoglo paganskom Rimu da se preobrati pa su Goti koji su inače bili hrišćani, osvojili Rim da bi proterali paganskog cara. Jeronim Stridonski je umro oko 420. godine, tako da je bio svedok pada Rima i osvajanja od Gota. U tom osvajanju su stradali neki njegovi bližnji o čemu je on i pisao.

Ja polako istražujem istoriju pravoslavlja na našim prostorima, pogotovu period pre Nemanjića i hteo bih da vam kažem da naše korene treba da tražimo u pravcu Dalmacije i Duklje (Dioklecije), a ne u nekakvim Karpatskim planinama, Lužičkim Srbima i ruskim prostranstvima. To su floskule koje su komunistički istoričari dokazivali upućivali u pogrešnom pravcu. Mnoge seobe su bile iz tih pravaca ka nama ali mi nismo došli odatle. Istorijski naši koreni se nalaze u četvorouglu između Dalmacije, Bosne, Raške i Skadarskog jezera.

Dakle možemo reći da je najstariji latinski prevod Svetog pisma je uradio dalmatinac Jeronim iz okoline Grahova, u blizini kod manastira Krka su propovedali sv. Petar i Pavle.

Video kada smo posetili katakombe ispod manastira Krka, gde su sahranjivani prvi hrišćani.

Zavod Svetog Jeronima

Preko 1000 godina kasnije Vatikan osniva instituciju kojoj daje ime ovog dalmatinskog sveca.

1453: papa Nikola V daje ruševnu crkvu Sv. Marine i plac „ilirskim/slovenskim“ sveštenicima za crkvu i prihvatilište posvećeno Sv. Jeronimu (iz Dalmacije). To je početak osnivanja Ilirskog zavoda sv. Jeronima u Vatikanu.

Bonifacijev letak iz 1584, Ilirski zavod sv. Jeronima, na sebi ima grbove Dalmacije, Hrvatske, Slavonije i Bosne.

Nakon pada dinastije Nemanjić i osvajanja Turaka na Balkanu mnogi balkanski krajevi jedini spas vide u pomoći Vatikana. Poznato je da će se pod uticajem Vatikana polako formirati hrvatska nacija i katolička crkva na Balkanu.

Pored hrvatskih krajeva, zavod sv. Jeronima organizuje i ljude iz albanskih krajeva koji su se pod Skenderbegom opirali Turskim osvajanjima. Tako nastaje ideja i ideja osnivanja albanske nacije. Pre toga vremena i hrvatski i albanski krajevi su bili deo Nemanjićkog korpusa.

Dakle Zavod sv. Jeronima iz Vatikana je radio na širenju katolicizma, odbrani od turskih osvajanja i formiranju novih nacija koje su otrgnute iz ruku pravoslavne crkve. Zavod se i te kako bavio ispravkama istorije na pravoslavnim teritorijama. Pomenuću samo par:

• zamena nadgrobne ploče na grobu Katarine Kosače gde su pravoslavni natpisi zamenjeni katoličkim pod izgovorom obnove groba. To se kasnije koristi kao tvrdnja da je njen otac bio katolik.
• tvrdnja da je sv. Jeronim osmislio glagoljicu, koja je istorijski netačna ali služila je da pojača autoritet katoličke crkve na Balkanu.
• tvrdnja da su Bogumili u Bosni jeretici a odnosi se ustvari na pravoslavne sveštenike u Bosni i predstavlja pokušaj gašenja pravoslavlja na našim teritorijama pozivom na krstaški rat.

Screenshot

Screenshot

I opet dolazimo do jednog istorijskog mita koji kaže kako se Srpska pravoslavna crkva odrekla Srba katolika iz Dalmacije. Ovo nije tačno ali je nekako usađeno u glave naše akademske zajednice, istina je međutim suprotna. Tačno je da se Vatikan promenom imena zavoda sv. Jeronima iz Ilirskog u Hrvatski oko 1901. godine praktično odgurnuo Srbe katolike od sebe i poručio im da moraju biti Hrvati. Interesantno, kako se istorija lako krivi i plasira u porobljenom narodu.

Danas dakle Zavod sv. Jeronima u Vatikanu nije više ”ilirski”, već se slovi kao ”hrvatski” i to je konačno promenjeno 1971. godine. Sada se tamo nalazi fakultet za ugledne Hrvate.

Zaključak

Ovde sam kratko osvrnuo šta je Zavod Svetog Jeronima radio, međutim ne treba mešati babe i žabe. Sveti Jeronim dalmatinac je živeo u 4. veku pre nastanka katoličke crkve i nema veze sa onim što je kasnije radio zavod koji je nosio njegovo ime. Ono što je bitno je da je on čovek koji je preveo Bibliju na latinski jezik, pre toga je Biblija bila na grčkom i aramejskom jeziku (Sinaitikus).

Sam sv. Jeronim, nije bio katolik, već hrišćanin i u tom smislu treba da ostanemo svesni da je sa našeg podneblja poteklo hrišćanstvo i ne trebamo se toga odricati. Treba se usredsrediti na prave izvore i ne padati na viralne postove sa početka teksta koji samo zbunjuju ljude i udaljavaju nas od naše prave istorije.

Ne gledajte u izmišljeno ”irsko jevanđelje”, ne pljujte Ćirila i Miroslavljevo jevanđelje, obratite pažnju na Dalmaciju i istoriju pre Nemanjića i pre podele crkve na istočnu i zapadnu i pre podele naroda na današnje nacije.

Previše naroda u našoj blizini pokušava da prisvoji naše nasleđe, tu pre svega mislim na Hrvatsku i Albaniju, ali i na Vatikan i Izrael koji svojataju hrišćanstvo poništavajući naše pravoslavne korene od Sinaja i Svetog Save.

** slika sa početka teksta je najstarije ilustrovano jevanđelje – ono je iz Etiopije.