Šta je to poslušanje?

Poslušanje je kada molitva dobije opipljivost u stvarnosti. Recimo kada čovek sebi uzme neki zadatak ili ulogu u životu i doživi da je to njegova misija da pomogne nekome ili da čini nešto za opšte dobro. Za to onda kažemo da je od Boga dato.

Recimo ja ovo moje piskaranje doživljavam kao vrstu poslušanja koja nadam se ide i na dobro drugih. Razna su poslušanja, na primer neko crta ikone, neko pomaže neko dete iz komšiluka, neko vodi humanitarnu organizaciju, neko pravi youtube klipove o istoriji, neko radi reprinte starih knjiga da se ne zaboravi o svom trošku i slično…

To je lična misija koje se čovek prihvati a u manastiru kažu da je poslušanje jače i od posta i molitve. Postoji i ona druga vrsta poslušanja u manastiru kada se dobije zadatak od duhovnika koji se obavlja ali ja ovde govorim o poslušanju koje čovek oseti iz svog srca.

Preko Hilandara sam upoznao neke divne ljude. Ovaj tekst je inspirisan poslušanjem koje je moj prijatelj Aleksandar iz Banja Luke sebi uzeo. Pre neki dan smo pričali i rekoh mu kako mu se divim za sve stvari koje radi. Prosto je neverovatno koja poslušanja je on sebi uzeo i kako to dobro radi. Ljudi se između sebe ne mogu porediti u svojim poslušanjima jer je svakom drugačije od Boga dato. Nekom više leži jedno, a nekom nešto drugo.

Ja samo znam nekoliko stvari, i to površno, koje je on na sebe uzeo da uradi. Recimo nabavka knjiga za manastire, pa izrada kopči od bakra za monahe manastira, pa se priprema publikacija i izložba radova životnog dela oca Voje Bilbije… i tako dalje. Što je najbolje od svega u sva ta poslušanja su uključeni kumovi i prijatelji.

Šta je to nalonj?

Jednom me upita Aleksandar: ”Kako beše ime tvoje supruge i dece? Hoću nešto da vam pošaljem?”, ja naravno pomislih da šalje neke pozivnice ili nešto slično. Međutim kasnije mi je otkrio o čemu se radi.

Nalonj

Kada mi reče da priprema ”nalonj” kao poklon za oca Domentijana, nisam ni znao šta je to. Nalonj je neka vrsta srednjevekovnog držača knjiga koje se čitaju recimo u crkvi. Reče mi da će na njemu biti izvezena sva imena njegovih duhovnih sinova sa članovima porodice jer ih otac pominje svakodnevno u molitvama i da će oni to odneti u Hilandar.

Na prvi mah pomislih kako je to maštovito ali kada sam video šta su zaista uradili i na koji način je to izvedeno zamolih ga da podelim slike na blogu jer je to najbolja ilustracija poslušanja. To je zadatak koji čovek uzme na sebe ničim izazvan jer oseća u svom srcu potrebu i smisao da nešto radi bez ikakve lične koristi.

Izrada nalonja

Izrada nalonja deo uz pomoć stolara, a ostatak svojom rukom od srca s ljubavlju.

Brat Gile – pirografisanje onog što je skicirano.

Brat Zoran urezivanje slika

Naravno drvo je nakon toga bajcovano i lakirano, a zatim je majstor na mašini zlatnim koncem izvezao imena svih. I krenulo se na put za Svetu Goru. Ideja je bila da se popnu na vrh Atosa, da se tamo nalonj osvešta u crkvi, a zatim da odu do Hilandara i da ga poklone ocu Domentijanu.

Uspon na Atos

Brodom ka Svetoj Gori.

Ekipa na okupu.

Uspon na Atos

Zajednička fotografija iz skita svete Ane, 300m nadmorske visine.

Neko peške, a neko na mazgi. Kako je ko u sposobnosti.

Nalonj putuje sa brtom Goranom molitveno ka vrhu Atosa.

Aleksandar moj duhovni brat iz Banja Luke

Otac Siluan svetogorac, manastir Grigorijat.

Odmor na Panagiji 1500m iznad mora.

Kada se stigne na vrh običaj je da se zazvoni.

Pogled na Svetu Goru sa njenog vrha.

Zora na vrhu Atosu.

Jedno od zvona u crkvi Panagiji 1500m nadmorske visine.

Brat Zoran na vrhu Atosa.

Kada su stigli na vrh nalonj je molitvno osveštan pominjanjem imena, čitanjem psaltira i čitanjem jevanđelja u crkvi Preobraženja Gospodnjeg na vrhu Svete Gore.

Osveštavanje na vrhu Atosa

Čitanje svetog jevanđelja – dva sveštenika su krenula iz Banja Luke da bi služili Svetu Liturgiju – otac Siniša i otac Slobodan. Tu je bio i monah Siluan iz manastira Grigorijat.

Nalonj i prestona ikona na njemu Svetog Siluana Atonskog

Nakon toga je sledio spust sa planine (6 sati) i odlazak u Hilandar.

Dolazak u Hilandar

U Hilandaru

Nalonj se zateže jer je prošao veliki put od Banja Luke, vrha Atosa i na kraju Hilandara, kod oca Domentijana u knjigoveznici na mnogaja leta ako Bog da.

Imena svih duhovnih sinova sa svojim porodicama, čast mi je da sam deo ove ekipe.

Zajednička slika sa duhovnim ocem.

Obično poslušanja ostaju lična i niko za njih nikada ne sazna sem uskog broja ljudi, ipak ovo poslušanje sam želeo da podelim sa vama i istovremeno da odam počast ovim ljudima.

Ovaj predmet je sačinjen od drveta, platna i malo konca ali kada se u njega ugradi ručni rad, imena prijatelja, hodočašće na Atos, osveštanje na vrhu Atosa u oltaru najveće crkve na svetu jer predanje kaže da je Sveta Gora najveća pravoslavna crkva na svetu, a vrh Atosa je njen oltar. Moram reći da mi se sada čini da je ceo nalonj sastavljen od čiste ljubavi.

Svako dobro od Boga svima do sledećeg čitanja.

P.S. Za bolji pregled ovog poduhvata evo jednog dobrog video snimka od braće Grka…