Zablude oko dvoglavog orla na grbu Nemanjića

Kada sam prvi put bio u Hilendaru dok smo čekali ispred crkve da krenemo na obrok poveo se razgovor oko dvoglavog orla na crkvi. Jedan čovek reče da je u pitanju lešinar, a ne orao. Za nas je to bilo kao da nam je neko lupio šamar. Kakav lešinar na grbu Nemanjića? To je ponositi orao. Prošlo je mnogo godina, puno sam naučio. Ne znam ko je bio taj čovek ali danas bih mu se izvinio jer je bio u pravu.

Zvučaće frapantno kada kažem da na čuvenom grbu Nemanjića nije dvoglavi orao, već beloglavi sup. Ipak siguran sam da heraldika može da potvrdi ovo što ću ovde napisati.

Na današnjem grbu Srbije nije ptica koja se nalazi na grbu Nemanjića. Današnji grb zaista ima dvoglavog orla po ugledu na Nemce, Austro-Ugarsku i Ameriku. Siguran sam da su prsti masona duboko umešani u ovu simboliku. Kada se pogledaju slike sve je jasno.

Moderni grbovi Srbije, Austrije, Amerike i carske Rusije. Američki orao drži u kandžama strelice kao simbol rata i maslinovu grančicu kao simbol mira – vrlo napadačka simbolika. Austrijski orao drži srp i čekić u rukama, koji smo imali prilike kasnije da vidimo na zastavi komunista, a znate odakle su Marks i Engels krenuli u Rusiju. Ruski orao drži u kandžama carske insignije.

Na srednjevekovnom grbu Nemanjića, se nalazi ista simbolika koju možemo naći na grbu Romejskog carstva, a to je opet ista simbolika koju možemo pratiti do Sumera i Vavilona. Ta simbolika potvrđuje naš stari kalendar, pa je žalosno što je Aleksandar Karađorđević stvaranjem Jugoslavije napravio novi sličan grb ali drugačije simbolike.

Srbija je imala mnogo stariji grb od novih zemalja i carstava na koje se ugledao Aleksandar. Šteta što je ta simbolika nestala sa grba. Mi pticu koja je bila na grbu Nemanjića danas zovemo beloglavi sup, u antici je nazivana dvoglavi grifon. U našoj narodnoj poeziji isto kao i u grčkoj i bugarskoj ptica je nazivana ”orao”. Možda vas ovo sada zbunjuje ali imajte na umu da je moderna podela životinjskih i biljnih vrsta izvršena u 18. veku i da mnoge vrste nisu isto nazivane. Pisao sam već o krinu koji se nalazi na grbu Nemanjića, koji mi danas nazivamo jorgovan, a ustvari je ljiljan u podeli biljnih vrsta.

Слабо је познато да се у средњем веку називи врста животиња и биљака на неким местима не поклапају након што су енглези направили модерну таксономију тј. систематизацију врста. Видимо у старо-словенском речнику врана – гавран, грифон – орао.

Koja ptica je u pitanju?

Nakon katalogizacije vrsta koju su englezi uradili orao iz naše narodne poezije nije bila više ista ptica. Slično se desilo i sa gavranima koji su u srednjem veku nazivani „vrane“, a danas je to druga vrsta ptice. Elem, tako se na grbovima svih carstava u Evropi umesto grifona pojaviše orlovi u skladu sa modernom naukom. Pogledajmo kako je izgledao ”dvoglavi orao” u vreme Nemanjića:

Prva slika je dvoglavi orao koga sam slikao u Hilendaru, druga slika je iz manastira Žiča, u drugom radu je grb iz manastira Ljubostinja iz 1410., a četvrta slika je iz manastira Lazarica 1375. godine.

E sada pogledajte slike beloglavog supa i orla krstaša, pa prosudite sami šta se na starom grbu Nemanjića nalazi. Obe ptice nastanjuju Srbiju. Jasno se vidi zbog dužine vrata, oblika kljuna i velikih pera na krilima o kome se radi.

Sa leve strane je beloglavi sup, a sa desne orao krstaš.

Međutim iako su argumenti vizuelne sličnosti očigledni, glavni argument zašto se na grbu nalazi dvoglavi grifon (tj. beloglavi sup – lešinar), a ne orao, nalazi se u antičkim zapisima i simbolici grifona o čemu ću malo kasnije.

Grifon u Srbiji

Grifon (beloglavi sup – lešinar) je ptica koja najviše leti, često lete na 3km visine a bilo je slučajeva da su viđeni i na 11km visine. On prepoznaje svoj plen isključivo vidom. To je ptica koja nikada ne lovi svoj plen već je adaptirana da osmatra ko će umreti i stradati i hrani se isključivo lešinom. Oni su čistači u prirodi i hrane se nakon što neka životinja nastrada od gladi, žeđi, bolesti ili od predatora. Grifon je vrlo elegantna ptica koja kada se podigne ne maše mnogo krilima već jezdi na toplim vazdušnim strujama.

Narodno verovanje je da supovi visoko na nebu mogu da izazovu oluju. Čobani u Srbiji veruju da brojanje supova na nebu može da izazove da mu stoka poumire. Kost (ulna) beloglavog supa se koristila za pravljenje frulice i takve ostatke nalazimo stare 3000-4000 godina pne u Srbiji. Veruje se da se ne sme ubiti jer to donosi nesreću porodici jer će se grifon vratiti po svoj dug kad tad.

U Bugarskoj je zabeležen običaj ”kadi kamena”, po kadiji – sudiji, to je kamen sudbine. Kod kamena kod kog se nalaze kosti ostaci gde je grifon jeo tu su izvođene smrtne kazne u vreme Osmanskog carstva i grifoni su uklanjali ostatke žrtava.

Danas kada kažete lešinar to ima negativnu konotaciju, međutim kao što vidimo u prošlosti beloglavi sup je bio vrlo poštovana ptica. Od davnina on je oko koje sa neba osmatra ko će umreti. U raznim kulturama Bog je predstavljen okom koje uvek motri i zato je njegova simbolika na grbu povezana sa Bogom koji će sve nadživeti i svima suditi.

Supova ima više vrsta ali su u celom svetu poznati i cenjeni.

Antička simbolika grifona

Pitate se zašto baš lešinar na grbu, a ne lav ili orao. Beloglavi sup je lešinar. On dolazi na kraju. I kada lav ulovi, na kraju dolazi grifon (lešinar) po svoje. I kada lav umre po njega dođe grifon. Orao je grabljivac, on mora da lovi da bi preživeo – a grifon ne. Grifon isključivo živi od strvine, on se ne muči, on uvek posmatra, elegantno kruži i čeka – jer niko nije pobegao smrti.

E sada zamislite carstvo koje ima na svom grbu dvoglavog grifona. To je zastrašujuća simbolika koja upućuje na Boga kao na krajnjeg sudiju.

Beloglavi sup u Srbiji 1934. godina, Đurđevac na Tari.

Još od stare Grčke i Rima, zbog toga što grifon osmatra sa neba, smatralo se da on zna ko će da umre i da on sudi ko će na kraju umreti. Zato su u to doba ponekad žrtvovali životinje za grifone i predviđali sreću u zavisnosti da li su uspeli da privuku pticu ili ne. Grci su grifona predstavljali u obliku boga Kronosa, a Rim u obliku boga Saturna.

Herodot je prvi opisao grifona, mitsko biće, sa nogama lava a glavom i krilima supa i rekao je da ono služi bogu Apolonu. Grifon je stalni čuvar (hranitelj) i konačni sudija i zato je predstavljan na sarkofazima, vazama, crkvama. (Greek Γρυφ, Latin gryphus) (Srejović et al. 1989)

U priči o Prometeju koji je ukrao vatru i dao je ljudima, Zevs ga za kaznu vezuje za stenu i grifoni kruže i svaki dan mu jedu jetru. U starom zavetu stoji da će grifon doći po svoj dug kada bude bio armagedon.

Još u doba starih Grka oni su nazivani orlovima: https://vulture.org.rs/wp-content/uploads/2017/10/SUP-eng.pdf u našoj narodnoj poeziji oni se često zovu orlovima ili sokolima, otuda danas zabuna jer su moderni botaničari 19. veka njih klasifikovali pod nazivom lešinari i supovi.

Grifoni su prve zaštićene ptice u istoriji, još u Egiptu smatrali su ih ”faraonskim pilićima” gospodarima života i smrti. Predstavljala ih je boginja Mut i oduvek se smatralo da su grifoni ženke. To verovanje su preneli i na stare Grke koji su verovali da su grifoni ženke i da ih oplođava severni vetar.

Srpski kalendar i krilati lav

Iako je grifon obožavan u Egiptu 3000 godina pre nove ere, to nije najstarija predstava grifona jer njega možemo naći još par hiljada godina ranije u Asiriji i Sumeru.

U najranijem obliku grifon je prikazivan kao ptica sa telom lava. Upravo takve predstave možemo pronaći na starim crkvama u Srbiji. Na nekim mestima kamenje sa ovakvim predstavama je ugrađeno u te stare crkve što možda ukazuje da je korišćen kamen sa starijih religijskih objekata.

Stara religija Zoroastrijanska je imala upravo simbol grifona i boga poznat kao Faravahar.

Zoroastrijanski simbol Faravahar.

Simbol na ulazu u hram u Persepolisu

Upravo će taj simbol gledati Aleksandar Veliki kada bude ulazio u osvojeni Persepolis. Ukazao bih na još jedan prikaz Aure Mazde kako se zvalo ovo božanstvo u Iranu.

Na ovoj slici Aura Mazda (bog) daje prsten vladarski kralju Ardaširu I. Reljef je iz 3. veka pre nove ere.

Na ovom reljefu je jasno vidljiva veza između crkve i vladara. Vladar mora da vlada sa božijim blagoslovom, a upravo to ćemo videti kasnije u srednjevekovnom Romejskom carstvu i kasnije u Nemanjićkoj Srbiji. Ova predstava je korak do nastanka dvoglavog grifona kojeg kasnije srećemo na našim crkvama.

Ova transformacija grifona, u krilatog lava, pa u dvoglavog grifona je za srpsku istoriju veoma važna jer nam daje vezu sa srpskim kalendarom koji ide 7000 godina pre nove ere i Starim zavetom. Sada vidimo tu vezu između jednog simbola u Srbiji i starog Vavilona. Čini se da su odjeci zakonodavstva Asirije i Sumera dolazili i do naših oblasti mnogo pre Rimljana.

I rekao bih i još to, da je ovo saznanje koje upućuje da bi starozavetnog boga pre dolaska Isusa Hrista pre trebali da tražimo u pravcu Irana i Iraka, a ne u judeo-hrišćanskoj teoriji i bogu Jahveu.

Krilati lav ili grifon sa telom lava se pojavljuje i u modernoj istoriji.

Levo je grb Austo-ugarske sa grifonima koji imaju telo lava. Desno je grb Venecije sa krilatim lavom i natpisom ”pax tibi marce evangelista meus” što znači ”Mir vama, Marko je moj apostol.”

Nažalost čini mi se da je promena simbola nastala možda i namerno, ne samo zbog toga što su Englezi drugačije razvrstali nazive ptica, već i zato što je dvoglavi orao postao masonski znak. Upravo u vreme 18-19 veka masoni imaju ogroman uticaj na politiku sveta pa je vrlo moguće da do promene simbola nije došlo slučajno već planirano. Grifon je simbol božijeg suda i on čeka svoje vreme, dok je orao predator, ptica koja napada i lovi, slično ponašanje u spoljnoj politici se može videti kod mnogih zapadnih država.

Prema tome može se zaključiti da su masoni u 19. veku prodrli duboko u većinu država u Evropi jer su sve te države na svojim modernim verzijama grba stavile jednoglave i dvoglave orlove. Inače poznato je da je Aleksandar Karađorđević imao itekako veze i saradnju sa masonima toga vremena.

Zablude oko državnog uređenja države Nemanjića

U našim školama danas deca uče pogrešno kako je na vrhu države bio vladar, a zatim je ispod njega bilo plemstvo, a ispod crkva i onda narod. Međutim, ovo sasvim sigurno nije tačno za Srbiju srednjeg veka. Dvoglavi grifon ili orao kako su ga nekada zvali simboliše sledeće:

Dve glave, dva krila i dve kandže – predstavljaju dve glave (vladar i patrijarh), dva krila (plemstvo i crkva) i dve kandže (sila i pravo).

Napominjem da u srednjem veku crkva nije bila samo religiozna ustanova, već je bila civilna državna administracija koja je štitila građansko pravo još od doba cara Justinijana. To zakonodavstvo je bilo primenjivano u Romejskom carstvu i u Srbiji za šta imamo dokaz u Zakonopravilu Svetog Save.

Kandže su izvršna vlast. Mnogi će sada pomisliti da se radi o vojsci, međutim u srednjem veku su svi bili pozvani da čuvaju pravo – i vladar sa plemstvom i vojskom, i crkva sa sveštenicima i monasima i sam narod. Teško je to razumeti iz današnje perspektive jer moderan čovek kada vidi pljačkaša na ulici često ne čini ništa, nego zove policiju da reaguje ili hitnu pomoć. Takav je danas zakon, međutim u prošlosti ljudi su bili pozvani da lično brane pravo i veru.

Ponavljam da danas pogrešno uče decu u školama kako je vlast u srednjem veku bila u rukama vladara, pa su onda ispod njega plemići, a ispod njih crkva sa sveštenstvom i na kraju narod. Ovo je istina za zapadnu Evropu srednjeg veka. Međutim na istoku, a pogotovu u Srbiji to nije bilo tačno.

Prvo crkva nije bila igračka u rukama vladara za ostvarivanje svojih ciljeva, baš naprotiv crkva je birala vladara. Ni jedan srpski kralj do Aleksandra Karađorđevića nije proglašen bez saglasnosti crkve. To je naročito vidljivo u doba Nemanjića ali i kasnije u doba vladara Crne Gore i Obrenovića. Crkva je bila nezavisna od vladara i štitila je pravo građana.

Pored zaštite prava građana i biranja vladara crkve i manastiri su vršili još mnoštvo funkcija – bile su: škole, muzeji, fakulteti, bolnice, štamparije, akademije, opštinska administracija itd.

Potrudio sam se pa sam napravio ovu ilustraciju, slikovito to bi izgledalo ovako.

Državna uprava u srednjem veku na zapadu Evrope levo i državna uprava na istoku (Srbija, Romeja) sa dva krila vlasti (desno). ***Dozvoljeno kopiranje bez skidanja autorskog znaka.

Državna uprava u Srbiji je bila dvodomna. To je lepo predstavljeno kroz dvoglavog grifona gde dva krila i dve glave predstavljaju vladara i crkvu, tj. silu i pravo, tj. čuvara i sudiju.

Na zapadu je zaista državno uređenje bilo slično piramidi levo i mnoge dinastije na zapadu imaju kao simbol orla sa jednom glavom, međutim pravoslavno Rimsko carstvo koje danas zovemo Vizantija je bilo uređeno drugačije. Crkva je ta koja proglašava vladara i to samo ako je u skladu sa pravom i verom zemlje.

Dvoglavi orao simboliše dvodomnu vlast (Vizantijsko i srpsko carstvo), jednoglavi orao simboliše jednodomnu autokratsku vlast (primer orao na nemačkoj zastavi).

Da biste bolje razumeli to je slično kao što u firmi postoje vlasnik i direktor. E sada kod nas je to često jedna ista osoba ali u svetu vlasnik i direktor moraju biti različite osobe jer se tako smanjuje mogućnost zloupotrebe. Nešto slično je i u organizaciji države koja ima predsednika i vladu ali ne bih u ovom tekstu da širim dalje temu.

Zaključak

Dakle grifon je jedan od najstarijih simbola u srpskoj istoriji. Možemo ga naći na pojedinim crkvama i daje nam vezu sa vremenom Starog zaveta još iz doba Asirije i Sumera, tj opravdava postojanje starog kalendara. Grifon sa telom lava je vremenom transformisan u predstavu dvoglave ptice koju vidimo u srednjem veku. Još u antičkoj grčkoj je grifon (sup) nazivan orlom u narodnim pesmama (1), isto kao i u srednjovekovnim srpskim pesmama. Tako je bilo sve dok u viktorijanskoj engleskoj nije izvršena nova naučna podela vrsta biljaka i životinja. Od tada se orlom smatra jedna uska grupa ptica, a grifoni postaju supovi tj. lešinari. Inače na engleskom se ta vrsta i dalje naziva – volture griffon. Nakon toga sve zemlje u Evropi počinju na grbove da stavljaju orlove.