Zapisi o padu Carigrada i uzdizanje judinog bloka

Ovde je sve počelo. Pišem vam malo utiske iz Venecije, iz muzeja Duždeve palate, jednog od najboljih muzeja na svetu. Htedoh da popišem i slikam šta je pokradeno i opljačkano iz Carigrada i ugrađeno u baziliku sv. Marka.

Ovde se na razvalinama pravoslavnog carstva uzdiglo novo trgovačko carstvo i formirala nova – katolička vera. Čujem da baš danas dolazi papa na Trg Sv. Marka. Kakva koincidencija, neću ići da ga vidim imam neka posla.

Šetnja po venecijanskim palatama.

Kradena roba svuda

Ovo mi je treći put da obilazim baziliku Svetog Marka, međutim sada sam došao sa ciljem da popišem i slikam neke osnovne stvari koje su ukradene iz Carigrada. Verujem da je svima poznato da su rimokatolici osvojili Carigrad 1204. godine i opljačkali ga. Međutim to je bio toliko bogat grad da su nastavili da ga pljačkaju sledećih 50-60 godina.

Nemoguće je sve popisati jer se radi o više stotina hiljada predmeta ali cilj ovog teksta je da čitalac barem malo shvati kolike su razmere te pljačke bile.

Kada priđete crkvi vi ste već okruženi pljačkaškim plenom. Evo par primera.

Ovo je čuvena skulptura tetrarhije sa glavnog trga u Carigradu. Izrađena je u vreme Dioklecijana (300. godine) koji je uveo, da zbog veličine carstva vladaju četvorica. Dva cara (cezara), jedan na istoku i drugi na zapadu, i da obojica imaju svoga zamenika (avgususa). Tako je Dioklecijan postavio Maksimijana kao cara istočnog dela, a onda su oni izabrali Galerija i Konstantiusa (oca Konstantina Velikog). Sva četvorica su sa Balkana, a skulptura je izrađena u porfiru kamenu koji su samo carevi Romeje smeli da koriste. Ova skulptura se nalazi prikazana u svim udžbenicima istorije u svetu. Eto to se od 13. veka nalazi u Veneciji.

U zidove crkve spolja su ugrađeni razni mermerni i kameni reljefi i ploče koje su poskidane sa zidova i podova mnogih crkava u Carigradu.

Marmeri šarenolikog dizajna po bazilici sv. Marka

Jasno je vidljivo da ovaj kolaž nije nastao namerno već je ugrađeno ono što su opljačkali i doneli. Nažalost iako su oni želeli da ponove sjaj antičkih hramova sa istoka, napravili su nešto što pomalo podseća na šarenu lažu. Nije pravo ali je šareno.

Opljačkani mermeri i kameni elementi nisu ugrađivani samo u baziliku već u mnoge crkve i palate po Veneciji i možete ih sresti na svakom koraku. Bogatstvo Carigrada je bilo toliko veliko da je ovaj proces trajao decenijama i arhitektonski detalji su ugrađivani po celoj Italiji i zapadnoj Evropi.

Neke stvari nikada nisu ni stigli da uklope pa su ih jednostavno ostavili da stoje tako jer su jednostavno lepe. Primer su ovi stubovi iz Akre koji stoje pored bazilike.

Inače u crkvu je ugrađeno, verovali ili ne, 500 različitih stubova pokradenih iz raznih crkava iz Carigrada. To se jasno može videti na slici u šarenolikosti stubova.

Evo jedne galerije koja prikazuje te različite elemente ugrađene na mnogim delovima crkve. Pažljivo pogledajte pa ćete lako uočiti tu šarenolikost.

Marbles from various churches

Different ornaments

A multitude of various columns

Columns from Constantinople

Everything is stolen and displayed

Najpoznatiji ukradeni predmet na crkvi su svakako bronzani konji koji se nalaze odmah iznad ulaza u crkvu. Oni su ukradeni sa hipodroma carigradskog.

Međutim ima tu i manje poznatih detalja, kao što su recimo ovi lavovi kod carskog trona prikazani na slici.

Eh i evo lavova i na snimku koji sam napravio ispred crkve.

Evo carskih lavova

Da pomenem i čuvenu Pala d’oro juvelirsko remek delo nastalo od dragog kamenja koje je nakupljeno u pljačkama. Ono što je vredno to je završilo u rukama plemstva, međutim ostala je gomila manjeg kamenja pa su se u 14. veku setili da od toga naprave nešto i tako je nastao ovaj oltarski ukras.

U njega je ugrađeno 1300 bisera, 300 smaragda, 300 safira, 400 poludragih kamena, 100 ametista i još nešto rubina i topaza. Da bi ste videli ovaj eksponat morate doplatiti 7 eura.

Freske u unutrašnjosti crkve su urađene najskupljom tehnikom – mozaikom, po ugledu na Aja Sofiju u Carigradu. Urađeno je čak 8.000 kvadrata mozaika sa pozlatom.

Levo je prikaz Isusa u bazilici sv. Marka, desno je Isus iz Aja Sofije danas u Istambulu.

Nažalost mozaike nisu mogli nikako da ukradu i prenesu iz carigradske Aja Sofije u Veneciju. Pokušavali su ali su samo napravili oštećenja, tu tehniku su morali sami da savladaju kako bi uspeli da ponove veličanstvenu atmosferu kakva je postojala u Aja Sofiji.

Prikaz serafima levo u bazilici sv. Marka, desno u Aja Sofiji. Čak je i položaj serafima isti u crkvi.

Krajnji rezultat je zaista bio veličanstven i iako je bazilika sv. Marka mnogo manja od Aja Sofije ipak je podsećala na svoj uzor. Začeta u grehu, ćerka crkva je podsećala na svoju silovanu majku.

Unutrašnjost bazilike Sv. Marka u Veneciji jako podseća na Aja Sofiju. Ulje na platnu.

Venecija je podignuta na opljačkanom bogatstvu. O tome o kolikim količinama ratnog plena se radi najbolje svedoči anegdota da je Napoleon kada je osvojio Veneciju u 18. veku iz trezora odneo nekoliko tona zlata poreklom iz Carigrada – dakle šest vekova kasnije.

Pirati napraviše crkvu

Na početku Venecija nastade od Veneta, zapadnih slovena ili Venda. Mađari i dan danas kažu za Slovence – Vendi. To je bilo ribarsko mesto na močvarnim ostrvcima. Bavili su se malo trgovinom i ribarenjem, a malo i gusarenjem.

Preokret nastaje kada su ukrali mošti jevanđeljiste Marka iz Aleksandrije od muslimana (828. godine). Na prevaru ukradoše mošti i sakriše ih ispod svinjskog mesa.

Krađa moštiju jevanđeliste Marka sakrivene ispod svinjskog mesa kako ga muslimani ne bi pronašli.

Kada su mošti stigle u Veneciju i smeštene u staru baziliku koja je prethodno bila posvećena sv. Teodoru. Ta crkva je bila od drveta i izgorela je, pa je zatim napravljena nova bazilika za mošti sv. Marka. Na početku bazilika nije izgledala ništa posebno sve do osvajanja i pljačke Carigrada kada postaje prenatrpana umetninama, stubovima, kipovima i zlatom.

Transformacija crkve sv. Marka pre i posle osvajanja Carigrada

Iz petnih žila su se trudili venecijanci da njihova nova crkva liči na Aja Sofiju, međutim ni sa svim ukradenim bogatstvom nisu mogli da ponove kupole kakve je izgradio Justinijan u Aja Sofiji. Kupole bazilike sv. Marka su lažne, što možete videti na planu crkve.

Poprečni presek bazilike Svetog Marka u Veneciji. Kupole su lažne.

Kako je pao Carigrad i ko je za to kriv?

Oko pada Carigrada nema nikakvih nedoumica ko je kriv i šta desilo. Sve su se sami venecijanci pohvalili na slikama koje krase zidove Duždove palate. Slike su dimenzija u proseku 5×10 metara i sve je vrlo jasno vidljivo.

Duždova palate je sedište vlasti u Veneciji, tu se nalazio senat i naravno da su se pohvalili onim na šta su bili ponosni i momentom kada su postali nezavisni i bogati.

Predaja Konstantinopolja, naslikao Tintoreto 1598. godine. Slika u Duždovoj palati u Veneciji.

Na ovoj slici je scena borbi na zidovima Carigrada, može se lepo videti kako su se krstaši koji su krenuli na galijama iz Venecije peli po zidovima i skakali sa jarbola galija na zidove grada. Romejski hroničari toga doba potvrđuju ove scene.

Krstaši napadaju Konstantinopolj, naslikao Jakopo Palma 1587. godine

Još jedna slika iste tematike pokazuje krstaše i plaćenike katoličke kako napadaju zidove pravoslavnog carstva.

Boldvin Flandrijski izabran za cara Konstantinopolja od dužda Dandola i krstaških vođa. Ulje na platnu Andrea Mičieli.

Carigrad je osvojen. Vatikan je konačno izveo državni udar uz pomoć Venecije. Papa je sazvao plaćenike širom zapadne Evrope, a Venecija je dala brodove i naoružanje i dodatne trupe. Nakon pobede Boldvin Flandrijski dolazi u Veneciju gde ga dužd Venecije i njegovi saborci biraju za prvog latinskog cara u Carigradu.

Krunisanje Boldvina Flandrijskog za latinskog cara Konstantinopolja

Krunisanje novog rimokatoličkog cara. Sve je lepo prikazano da ne bi bilo nikakve sumnje u to ko je koga doveo na vlast.

Centralna kompozicija dvorane senata u Duždovoj palati jeste ova slika. Na razvalinama starog Rimskog carstva, koje je bilo pravoslavno i koje kasnije nazvaše ”Bizant” nastaje novo carstvo sa duždom na vlasti i to božijim proviđenjem.

Zapadni istoričari su u obrazovanje uveli podatak da je do šizme između katolika i pravoslavaca došlo 1056. godine. Međutim, mnogi istoričari se sa ovim ne slažu. Niti je 1056. bila prva, niti poslednja šizma, a rimokatolički biskupi su i nakon tog datuma učestvovali na saborima pravoslavne crkve.

Zaključak velikog stručnjaka za istoriju crkve Franka Romanidesa je da se prava šizma desila tek 1204. nakon osvajanja Carigrada. Ja se sa ovim potpuno slažem i dodao bih da su jezuitski istoričari datum šizme pomerili vek i po ranije kako bi sakrili podmuklost napada na Carigrad.

Pre 1204. godine Venecija je barem nominalno bila pravoslavna i uvažavala autoritet Carigrada isto kao i Vatikan.

Jevrejski geto i kripto jevreji

U Veneciji i drugim državama Italije onoga vremena dolazi do sramnog saveza između hrišćana i jevreja. Ovako nešto bilo je nezamislivo u pravoslavnim zemljama gde su jevreji bili obeleženi kao anti-hrišćani, a to znači kao zelenaši, skloni korupciji, podmukli, spremni za ucene, pumpanje cena robe, trgovinu robovima, sumnjivog morala i slično.

Poznato je da prve banke nastaju upravo u Italiji kada porodica Mediči počne da pozajmljuje jevrejski novac hrišćanima. Slične stvari se dešavaju i na drugim mestima gde ugledne vladarske porodice prikriveno rade sa bogatim jevrejima na pozajmicama i trgovini.

Slično je i sa Venecijom u kojoj postoji jevrejski geto. Jevrejima je zabranjeno da se mešaju sa hrišćanima i zato mnogi tokom vekova bivaju pokršteni u rimokatolike. Tako nastaju kripto-jevreji koji pamte svoje poreklo ali su sada integrisani u društvo.

Viljem Šekspir je napisao delo ”Mletački trgovac” koje se baš odnosi na jevrejskog trgovca u Veneciji.

Interesantno, u Zakonopravilu Svetog Save u glavi 49. carigradski monah Nikita, iz Studitskog manastira, piše Latinima i pita ih otkud im ideja da liturgijski hleb prave bez kvasca? Da nisu to videli od svojih prijatelja jevreja?

Takođe, vrlo je interesantno što sa ovde u Zakonopravilu pojavljuje izraz ”levitska služba”.

Banket u kući Levija, ogromno ulje na platnu od Paula Veronezea 1571. godina, Venecija.

Ova slika se nalazila u benediktanskom manastiru Petra i Pavla u Veneciji. Dimenzija je 5h13 metara. Kada je napravljena autor je na kraju morao da odgovara pred inkvizicijom za slobodno predstavljanje motiva ”Poslednje večere”.

Međutim ova slika ”Poslednje večere” je bila skandalozna pa je Veroneze završio pred sudom inkvizicije. Umesto poslednje večere on je napravio banket, na mestu Marije sedi kuče, tu su pijanci i lude, sv. Petar pokušava da otkine komad jagnjeta. Nigde ni traga od poštovanja i religioznosti, kao da je slikar hteo da kaže kako Hrist nije toliko bitan, banket je bitan. Slikar je ustvari slavio prirodu venecijanskog društva.

Stvar je razrešena tako što je promenjeno ime slike iz ”Poslednja večera” u ”Banket u kući Levija”. E, sada se postavlja se pitanje da li je kuća Levija ustvari jevrejska?

Motiv za izradu ove slike je ustvari jevanđelje po Luki gde se kaže:

Nije li skrivena poruka ove slike upravo rečenica ”Zašto vi jedete i pijete sa ubiračima poreza i grešnicima? (jevrejima?)”. Nije li ovde ovekovečen momenat nastanak rimokatolka tj. sublimacija hrišćana i kripto jevreja?

Kada je Napoleon rasformirao Veneciju kao državu, spaljene su knjige u kojima su se vodile plemićke porodice. Pretragom prezimena Levi u Veneciji brzo dolazimo do Fondacije Uga i Olge Levi. Za Uga piše da je bio po klasi jevrejin koji je pripadao venecijanskoj buržiaziji i da potiče iz porodice bogatih bankara. Pitanje je da li ti Leviji imaju veze sa slikom?

Bilo kako bilo u Veneciji dolazi do stvaranja nove verzije hrišćanstva koja je danas poznata pod nazivom rimokatolici. Biću slobodan da kažem da ova nova varijanta hrišćanstva nastaje u Italiji 12 veka modifikovanjem običaja hrišćana pod uticajem jevreja. Upravo o tome svedoči glava 49. Zakonopravila u kojoj se oni nazivaju ”latinima” i ”onima koji su zajedno sa papom otpali od vere”.

Jevreji se retko gde pominju u Veneciji jer su se oni pokrštavali u katolike iz dozvolu crkve, ipak to je bilo dozvoljeno samo za bogatije porodice, siromašni su i dalje živeli u getu. Tek je u 18. veku Napoleon je oslobodio jevreje, rasformirao geto i tada je i običnim jevrejima dozvoljeno da žive gde žele u gradu.

Naravno čak ni katolička crva nije mogla da promeni Sveto pismo, pa je saradnja sa jevrejima i njihovo pokrštavanje obavljano u diskreciji. U javnosti oni nisu mogli da se mešaju i da budu ravnopravni sa hrišćanima.

Ipak, polako nastaje duhovnost novog zapadnog hrišćanstva koje će biti dosta liberalnije u tumačenju božijih zakona. Ta nova vera postaće klica iz koje će nastati nova kultura zapadne Evrope kojoj neće biti bitno koje si vere već će biti važno da li si odan vladaru i da li delite iste finansijske interese.

Umesto istorijske istine i prava čoveka koje je branilo pravoslavlje, nastaje vladavina trgovačkog sloja kome je crkva samo alatka za ostvarivanje vlasti. Oni će istorijske istine promeniti prema svojim potrebama, a običnog čoveka potkupljivati guranjem u greh nazivajući to građanskim slobodama.

Nije mi bila jasna 49. glava Zakonopravila Svetog Save sve dok nisam ponovo posetio Veneciju i onda je sve odjednom dobilo smisao. Pravoslavci su optuživali latine da se u njihovu crkvu infiltriraju judejski običaji. I zaista na zapadu nastaje jedno novo hrišćanstvo, doduše jeretičko ali izuzetno finansijski uspešno.

Danas loši poznavaoci pravoslavlja ko papagaji ponavljaju reč ”judeo-hrišćanstvo” ne razumevajući o kakvom oksimoronu se radi i da se u toj reči ustvari prikrivaju unijatstvo i ekumenizam, a ne izvorno hrišćanstvo.

Ulje na platnu u Duždevoj palati, ”Ruganje Hristu” 1529. godina.

Renesansa i rađanje zapadnog bloka

Nakon pada Zapadnog Rimskog carstva vekovima su zapadno evrpski narodi čamili u ”tamnom dobu srednjeg veka”. Fascinantno, dok je na zapadu bila tama, na istoku je bilo ”zlatno doba” Romejskog carstva. Međutim svet će se promeniti, tamni oblaci se nadviše nad hrišćanskim carstvom.

Muslimani su sve više pretili Romejskom carstvu. Sa druge strane zapadno evropski trgovci iz Venecije i Đenove sve više jačaju. S obzirom da su se muslimani odvojili od hrišćanstva u 7. veku u doba ikonoborstva, onda slobodno možemo reći da će Romejsko carstvo pasti pod napadima jeretika sa istoka i sa zapada.

Jasno je da je osvajanje Carigrada bila iskra iz koje je nastala zapadna Evropa i rimokatolička vera. Ipak postavlja se pitanje koje su osnovne primese iz kojih je na ruševinama pravoslavnog Romejskog carstva nastala nova Evropa? Ja bih rekao da su to sledeće stvari:

• prikriveni savez jevreja i katolika, nastanak prvih banaka.
• pljačka, okupacija i pokrštavanje kao sredstva uspostavljanja dominacije.
• diplomatski i trgovinski odnosi sa Turskim carstvom
• Grčki imućni i učeni građani koji su iz Carigrada prešli u Veneciju i druge gradove Italije i Evrope i time izazvali nastanak ”renesanse”.

Ovaj miks će vremenom dovesti do kontrole trgovine u svetu, razvoja bankarstva, zatim otkriće štampe.

Venecija će u sledećih 200 godina ostvariti mnoga osvajanja. Međutim, pod uticajem jevrejskih pogleda na svet, njihova osvajanja nisu imala težnju posedovanja prostranih teritorija i stvaranje velikog naroda, već su se koncentrisali na osvajanje ključnih luka kako bi kontrolisali trgovačke puteve.

Osvajanja Venecijanske republike

Današnja istorija pati od pisanja i teorija koje su preuzete od venecijanskih istoričara bez previše kritike. Oni su prvi počeli da pišu zapadnu verziju istorije sveta. Tako je nestalo pravoslavno Rimsko carstvo, a nastao je Vizant. Tako je lagano nastala i ideja o Svetom rimskom carstvu na zapadu koje je naslednik antičkog Rima i teorija o šizmi 1054. godine. Ta teza i danas čini glavni postulat zapadne istoriografije i identiteta.

Ni danas se situacija nije u osnovi mnogo promenila zapadni blok je i dalje na vlasti, Grčka i Turska su saveznici. I dalje se ratovi vode oko kontrole trgovinskih puteva kojima danas idu nafta, roba široke potrošnje, migranti (moderni robovi) i narkotici. Jevreji su i dalje bitna karika po pitanju bankarstva, a rekao bih da su se izdigli u same vrhove vlasti.

Venecija je prikazana kao ”kraljica mora” to je vizija koju je plemstvo Venecije projektovalo. Netpun joj daje svoje blago. Vrlo simbolično.

Pokrštavanje je tokom vekova unapređeno, prvo štampom knjiga i jezuitskim ”prosvetiteljstvom”, a zatim propagandom preko medija, da bi fokus danas bio prebačen na internet. Cilj je isti pisanje njihove istine i istorije, obrazovanje ljudi prema zapadnoj lestvici vrednosti i popularizacijom njihove kulture. Nažalost, moram da kažem, da iz mog pravoslavnog ugla ta kultura ima puno elemenata satanizma.

Priča nije jednostavna, Venecija je nakada bila centar sveta kao što bi danas to mogli reći za Nju Jork, zatim ju je na sceni zamenila Austro-Ugarska, a nju Engleska, pa su se pojavili masoni i centar sveta je izmešten u Ameriku. I tu smo danas. I dalje se radi o savezu katolika-protestanata-jevreja-Grka i muslimana sunita (Turska, Saudijska Arabija…).

Neko bi rakao da je satanizam prejaka reč ali ja vas pitam šta je to ”judeo-hrišćanstvo” ako se zna da je Juda bio protiv Hrista? Kako se onda u prevodu zove judeizam? Vera antihrista.

Pozdrav za čitaoce iz Venecije. Vraćamo se u Srbiju, uskoro će Đurđevdan.