Pre neki dan pozove me drugar i kaže: ”Jel si video da se ispunila molitva oca Domentijana?” Ja se u prvom momentu ne setim, pa ga pitam na šta misli. A, on kaže: ”Lјudi se u kolonama vraćaju u Srbiju! Na Batrovcima kolona dugačka 42 km, beže od Korone”.
Tada se setih razgovora koje smo vodili u manastiru. O zaboravljenom srpstvu, o gubljenju identiteta, o odlascima mladih iz Srbije. Otac reče: ”Znaš sine je mucam neke moje molitve za spas Srbije i nadam se da će se jednog dana svi oni vratiti u kolonama nazad u Srbiju i da će shvatiti šta je zapad…”
Kada smo pričali poslednji put ja mu pomenem da se ispunila njegova molitva, mada sam odmah znao šta će mi reći: ”A nije to do mene sine, to je verovatno do Bogorodice ili samog Boga jer oni imaju tu snagu. Ja sam ništa i od svih poslednji, tako da znaš nije to zbog mene…”. Odgovorio je na način karakterističan za jednog pravoslavnog monaha, skromno potpuno poništavajući svaku mogućnost da je on za nešto zaslužan. Izbegavajući svaku vrstu slave i gordosti.
Zamislih se da li je uopšte tako nešto moguće? Da li je moguće molitvom promeniti stvarnost?Setih se jedne japanske zen priče o monahu iz 15. veka koji je terao tigrove.
Cela Srbija je stala
Nastavio se naš kriptični i izuzetno zanimljiv razgovor. Rekoh mu da sam pomislio kako je ovo dešavanje sa epidemijom Korone nateralo sve ljude u post. Većina ljudi po gradovima je zaboravila šta je veliki post i ne pada im na pamet da se time bakću. Ipak od kad se pojavila Korona, svi su se zatvorili po kućama, retko se ide u nabavku pa se kalkuliše sa hranom, nema druženja i kafića i iznad svega pojavila se neka bogojažljivost među ljudima koji svakodnevno razmišljaju o svom životu i životu svojih najmilijih.
Veliki post pred Uskrs je najstroži post u toku godine. Tada se ne jede meso, sir i jaja. Lјudi jedu malo i uglavnom vegansku hranu. Međutim postiti se može i drugačije. Post pre svega predstavlja uzdržavanje od nekog svog poroka, recimo kocka, seks, neumereno gledanje fudbala, ogovaranje i slično… I sveti oci u knjigama kažu: ”Posti nogama, rukama, ušima, očima, jezikom i umom. Nek te tvoje noge ne vode tamo gde ćeš počiniti greh, nek tvoje ruke ne čine greh, nek tvoje uši ne slušaju zle jezike, nek tvoj jezik ne ogovara i ne psuje i na kraju posti umom tako što ćeš izbegavati zle pomisli.”
Nevoljno cela Srbija zbog Korone posti hteli to ili ne, sećali se tradicije ili ne. Nogama ne možemo nigde, ograničeni smo na kuću i od silnog straha koji smo svi navukli od mogućnosti da završimo na respiratorima sada nam samo ostaje da vežbamo kontrolu misli kako ne bi poludeli.
Da bi sačuvali razum i pronašli smirenje, trebamo ugasiti tv. Saslušaj vesti 15 minuta, informiši se i ugasi ga. Nema potrebe gledati sav taj jad po svetu. Otac Tadej je napisao knjigu ”Čuvajte svoju dušu”, a ja mislim da se duša troši i da je mi povređujemo kada preko TV-a i interneta gledamo patnju i smrt iz celog sveta. Bez uticaja TV-a i interneta, čovek bi u svom životu video 99% manje zverstava i patnje, jer bi video samo ono što se dešava njemu, porodici, komšijama.
Sada se treba boriti protiv tih pomisli, a to znači da oči ne gledaju, uši da ne slušaju a moj jezik da ne širi paniku. Sačuvaj dušu, ne pretvori se u životinju koja panično reži i zavija. Šta bude, biće.
Ako izuzmemo paniku svetske magnitude, sve je lepo i kao da smo na odmoru. Ceo dan sam sa porodicom, u Beogradu je konačno čist vazduh i uveče nema buke.
Nešto razmišljam, možda bi mi mogli da produžimo ovaj policijski čas posle 20č i posle Korone, meni ne bi smetalo a kladim se da bi mnogi spasli svoje brakove, prodaja droge i alkohola bi znatno pala, bilo bi manje vremena za kocku, duge štikle i miniće, a deca bi više vremena provodila sa svojom porodicom.
Čak bi i brak dobio na značaju. Brak polako postaje relikt prošlosti. Znam jednog momka, ..bač-presretač što bi rekli. Lepa plata, stančić i menjaju se devojke svake nedelje. Neće čovek da se vezuje, misli da je zajebao život. Pitam se kako je njemu sada kada sedi sam u tom stančiću u karantinu. Kako će mu biti sledećih nedelja i šta kada mu zatreba pomoć? Valjda će zvati hitnu pomoć da mu pomogne… ili će promeniti način razmišljanja.
Šta da radimo za imunitet?
Razmišljam o tome kako je čudno da je crkva veliki post stavila baš u ovo vreme? Običaj veliko posta je jako star, govorim o par hiljada godina. Mislim da je postojao i pre hrišćanstva i da je preuzet kao univerzalna mudrost iz ranijih kalendara koje su oblikovali običaji i godišnja doba. Do II svetskog rata skoro svo naše stanovništvo je postilo pogotovu na selu, danas je šaroliko a u gradovima dosta slabije poste. Međutim, zašto je ovaj običaj tako bitan?
Božić i Uskrs dva najznačajnija praznika ustvari obeležavaju dva najvažnija datuma u toku godine. Otprilike oko Božića počinje dosta hladan deo godine, padaju snegovi i više nema hrane u prirodi sve do Uskrsa kada se priroda ponovo budi. Hiljadama godina su ljudi morali da se pripreme za ovaj period da nakupe dovoljno zimnice, dimljenog mesa, drva da bi preživeli zimu.
Pitanje je zašto se najveći post od 40 dana baš stavlja pred Uskrs u najteži period u toku godine? Verovatno zato što bi mnogi ljudi pred sam kraj tog zimskog perioda skoro potrošili svoje zalihe ”zimnice” pa je Veliki post tu stavljen da bi ljudi štedeli hranu, bili čvršći i izdržali do proleća.
Drugi faktor je što je ovaj period u prirodi od pamtiveka najvirulentniji. Zna se da su virusi u ovom periodu najaktivniji i da posle dolazi toplo vreme kada nema toliko prehlada, gripova i sličnog. Veliki post propisuje da se sedi kući, da se ne ide u goste, ne prave slavlja, venčanja i slično – verovatno baš iz razloga da ljudi ne bi širili viruse i da ne bi trošili dragocene zalihe hrane koje su i komšijama pred kraj.
Treći faktor je što se u gladovanju stimuliše proces autofagije koji je najjači poznati prirodni metod za buđenje imuniteta.
Zašto bolest?
Elem, nastavljam razgovor sa mojim duhovnim ocem. Kaže on meni: ”Znaš sine, Bog nekada pošalje bolest da smiri čoveka. To se često dešava kod nas monaha, a i kod vas mirjana. Kada neko previše poleti, Bog ga smiri. Mi se gordimo sa našim strastima i bog smiruje preko bolesti. Pošto nećemo da radimo na spasenju on nas smiri.”
Razmišljam… ”Hoćete da kažete da je možda Korona božiji glasnik?”
”Da.”, odgovori on.
Dosta sam razmišljao o ovome što je rekao. Zašto bi epidemiju gledali samo sa loše strane? Možda nas Roditelj malo upozorava? Virus je poruka da se primirimo malo. Podivljali smo.
Isak Njutn je stavio sebe u karantin na godinu i po dana 1665. godine, kada je bila Velika kuga u Londonu. Vreme je proveo čitajući, studirajući i razmišljajući o svemu. Kasnije u svom životu je pričao o ovom periodu kao intelektualno najproduktivnijem (annus mirabillis).
Hajde da gledamo sa bolje strane. Ovo je super vreme da ga provedem sa porodicom, imam toliko knjiga koje sam hteo da pročitam, toliko tekstova koje nemam vremena da napišem. Jedan Srbin na tv-u, kada ga je novinarka pitala kako provodite ovo vreme u karantinu, reče: ”Super. Družimo se gledamo TV i dok je slanine i rakije – nema brige.” Eto recepta. :)
Pravoslavlje na udaru?
”Znaš sine brine me to što je Protat poslao jedno pismo manastirima da se svaki izjasni da li će držati liturgiju. Neki grčki manastiri su već prestali sa liturgijom. Bojim se da se to ne desi i kod nas u Srbiji. Ovo je napad na pravoslavlje.”, reče on zamišljeno.
”Ja i ti se znamo i mislim da si imao prilike da me upoznaš. Jel ti znaš zašto ja živim? …ja živim da se pričešćujem. Najveća zabrana u životu je zabrana pričešćivanja. Pa slušaj, ja ako se zarazim u crkvi i od toga umrem, pa ja ću biti najsrećniji na svetu ako se to desi.”, nastavio je.
”Bog je rekao: nit si vruć, nit hladan. Mlak si – izbljunuću te. Pa sine, kako možemo da sedimo na dve stolice? Moramo se odlučiti. Pa ovde nije prestajala liturgija od doba cara Konstantina, ni kada je kuga bila u vreme cara Dušana… šta to znači da se stane sa liturgijom?”
”Ako te crkva smućuje sine, kome ćeš verovati? Sveti oci su rekli ”ko hoće da ide za Hristom biće gonjen.” Čitaj 3. dogmatiku od Ave Justina, on kaže ”ljudi su izabrali da im je Bog stomak… izjednačiće se sa beslovesnim životinjama.”
Razmišljam o onome što je rekao. Divim se, nisam na tom nivou, imam svoje sumnje. Ipak, pričam mu kako je vlast zabranila više od 5 u crkvi, ali da ljudi ipak dolaze i stoje ispred crkve u vreme liturgije. Zadivljen sam primerom tih ljudi, svedočenjem vere.
Ljudske stene i u vreme epidemije prisustvuju liturgiji ispred crkve sv. Marka.
Ispred crkve sv. Đorđa na Čukarici liturgija u vreme karantina.
Hvalim ljude, hvalim crkvu koja odbija da stane sa liturgijom. Sa druge strane izgleda kao da nas je Bog malo odgurnuo od sebe da nas proveri, ne dozvoljava nam da uđemo u crkvu, preko tv-a nam govore kako ćemo se zaraziti na liturgiji. Kako god, veliki ispit za sve nas. Jesmo li mlaki?
Naš razgovor se nastavlja, hvatam beleške jer znam da svaki put kad se čujemo hrani me mislima tako da posle provedem dane razmišljajući o tome.
”Sveti oci su rekli ”Ko hoće da ide za Hristom biće gonjen” i sine… javila mi se jedna misao, ali nju uzmi sa rezervom jer nisam siguran koliko je to tačno… ali javilo mi se da je ovo generalna proba pred dolazak antihrista. ”
Uhvati me jeza od ove rečenice, ne zato što je otac to rekao, već zato što sam ja to slično pomislio. Šta ako je ovo početak trećeg svetskog rata? Biološki rat? Šta sledi…?
Kako se spasiti?
”Da, sećam se kada ste mi rekli da se pomeram iz Beograda, da zauzmem rezervni položaj jer će rafovi u prodavnicama biti prazni… nisam stigao to da uradim, a bili ste u pravu.”, rekoh mu.
”Jeste sine, ima vremena uradićeš kada ovo prođe. Daće Bog. Ti znaš šta je Matrona moskovska rekla? Ona je to rekla 1952. godine, godinu dana pre nego što ću se ja roditi. Rekla je: ”doći vreme kada će vam u jednoj ruci nuditi krst, a u drugoj hleb”. Jedna monahinja je upita ”Nije problem majko mi ćemo krst izabrati, ali šta ćemo jesti?”, a ona joj odgovori ”Uzmi parče zemlje pa je zakrsti… Bog će sve dati.”
Razmišljao sam kako nisam stigao da se pozabavim time, a hteo sam neko parče zelenila na nekom selu daleko od grada. Posao, porodica, karate klub, ideje, knjige… razapet sam svojim ambicijama. Kao i svi, na krstu sam. Kako da se spasim? Sveti Sava u Zakonopravilu kaže da je Isus jevrejsko ime, da je grčki prevod Sotir, a da je na našem Spas. Isus Hristos. Spas od krsta? Spas od razapetosti?
”Tako i ti sine, uzmi parče zemlje i zakrsti je. Dovoljno je malo zemlje da imaš svoju baštu i da imaš vodu. Kod nas je zemlja takva da sve rađa.”, nastavlja monah.
”I da znaš sine Ignjatije Brjančaninov je rekao da je vreme kolektivnog spasenja je prošlo, sada može samo individualno spasenje. To da se spasavaju čitavi narodi ili države, to vreme je odavno prošlo. Danas ne možeš da objaviš ništa narodu što se tiče vere jer oni to neće poslušati više. Prema tome tvoja dužnost je da radiš na svome spasenju i spasenju svoje porodice. Svaka porodica je mini crkva. Da učiš svoju decu, paziš svoju majku i svoju suprugu. ”
”Ovi belosvetski zlotvori žele da rasture porodicu. Zato pišu zakone i promovišu svakojaka prava i slobode. Čitaj Dijega Fusara, on o tome govori.”
Razgovor sa Bogom
”Ništa nam drugo ne preostaje da čekamo i molimo se. Ja praktikujem molitvu od onda kada ste mi objasnili kako se to radi i mogu vam reći da mi jako prija. Ne prođe jedan dan bez molitve jer to je sada postalo moje parče mira u toku dana.”, rekoh ocu.
parče zemlje i vrt
”Ja mislim da sam ti već rekao, ali da ponovim… Molitva je razgovor sa Bogom, bez molitve smo duhovno mrtvi. Nama treba molitva jer se njom um čisti i dobijamo mir u duši. To je neprocenjiva vrednost i način da se smirimo. Molitva je koren slovesnosti.
A Bog razgovara sa nama samo ako umemo da čujemo. Ja mislim da se skora dešavanja i litije u Crnoj Gori mogu samo Bogom objasniti. Eto sad imamo i ovu epidemiju…” reče monah, a ja pomislih i na zemljotres u Hrvatskoj i odmah mi pade na pamet kada je voditeljka hrvatskog dnevnika za vreme bombardovanja završila emisiju sa ”Prijatno veče dragi gledaoci, a pilotima NATO želimo vedro nebo nad Beogradom…”. Nisam mu pomenuo zemljotres i ovo, ružna je pomisao… želim svima dobro.
”Eto sine, ti znaš ja povremeno mucam neke molitve za tebe i tvoje, pa se nadam da će ovo tvoje duhovno uzdizanje ići na bolje. Ostaj mi dobro i pojačaj rezerve. Ne čekaj da se prodavnice isprazne, a posle šta nam Bog da…”.
Najnoviji komentari