„…A se lezim rad na svojini plemenitoj. Ime mi Vlk ot Humske zemje sin. Ono tsto tcu ti rejti ti privati al nejmoj mi vjerovati.
Tij si ti, ja sam ja pa nam ni istine ne moraju biti iste. Kad budnes ko ja svedi svoj ratcun tko tsto svedoh ja svoj…“
- Hum (danas Hercegovina)
—————————————————————————————
Stećci su nadgrobni spomenici od kamena koji se nalaze širom bivše Jugoslavije. Na nekim od grobova se nalaze prava mala literarna dela. Ovo gore je samo izvod sa jednog koji mi se svideo i evo ga ovde u celosti:
„A se lezim rad na svojini plemenitoj. Ime mi Vlk ot Humske zemje sin. Ono tsto tcu ti rejti ti privati al nejmoj mi vjerovati.
Tij si ti, ja sam ja pa nam ni istine ne moraju biti iste. Kad budnes ko ja svedi svoj ratcun tko tsto svedoh ja svoj.
Ne najdaj se da tce biti vjetcno ono tsto tce tek dojti, al ni ne zali za onijem tsto je projslo.
Vetcina ljudi ima malo znanje a velka otcekivanja. Oni tce zato uvijek optuzivati jutce za ono tsto tce im se dejsiti sijutra. Ti voli trenutak u tkome jesi i usne koje te jube.
Kasnje tce ti kostji ko sada moje mirno snivati ispod terzka kamena. Ne prevali mi biljega mojega, pusti ga da stoji kako stoji. Ako me ne razumijes sada ti mozda me razumjedne tvojega sina neki sin.
V proklet dan legoh v godini 1209.“
Stećci su prava mala riznica istorije jezika uklesana u kamenu. Ukoliko vas zanima da pročitate više natpisa evo zgodne knjige Nenada Tanovića – Stećci oblici bosanske duše
Zapisi sa stećaka
Oblici bosanskih duša
The Shapes of Bosnian Souls
http://diogenplus.weebly.com/uploads/5/2/2/1/5221423/knjiga_low_res.pdf
Hvala najlepše.
Meni je fascinantno kako se (narodni) jezik od tada do danas tako malo promenio.
Много мудрости у пар редова.
Када сам пре 10 година имао прилику да посетим ширу фамилију у Херцеговини. Рођак ме је повео да неке пољане из куће. Углавном су ту овце пасле, а ту ливаду су повремено прекидали неки шумарци, пречника 5-10м. У сваком том шумарку су заправо били стећци. Неки и даље стоје усправно, неки су срушени. Високи су око 2,5м и широки 1,5м и дебљине око 0,5м. Немају никакве натписа, само прелепе шаре у виду стубова и розета. Тамо нико не залази, чак и не пуштају стоку да пасе тамо. Локалци их зову Грчко гробље. Иако ми је било чудно откуд Грци у Херцеговини. Тада сам размишлјао да је баш штета што то нико не раскопа и не истражи, али сада схватам да је боље овако.
Хвала Жељко на коментару. ”Грчка гробља” је назив који је настао у доба католичке владавине венеције или аустро-угарске. Тада су за православне становнике користили израз ”грко-источне вере”. Тако је било од доба фанариота до доба усташа. То су православна – српска гробља. Много је на истраживању тих ”грчких гробља”, стећака, гребника или мраморја урадио професор Горан Комар и написао је пар књига на ту тему.