Gledali smo film, dobro je da je snimljen jer mnogi ne znaju ni gde je Jasenovac. Kapa dole celoj ekipi za ovaj film.
Moj lični utisak je da film nije prikazao ni 3% strahota koje su bile u Jasenovcu. Malo mi smeta što su izmislili neku generičku Daru a toliko hiljada istinitih priča ima iz tog logora. Mogli su uzeti jednu istinitu priču i ekranizovati je bez previše krvi, ali dobro biće prilike i da drugi snime filmove na ovu temu.
Dijana blažena
Drugi utisak mi je to guranje Dijane Budisavljević u film. To je dobar način da film na neki način pomiruje Srbe i Hrvate primerom da nisu svi bili isti. Međutim, postoje sumnje u celu tu priču.
Dijana je spasla navodno 12.000 dece, od kojih je 5.000 umrlo u transportu, u logoru za decu Jastrebarskom i drugim groznim mestima. Kakvo je to spasavanje kada skoro pola dece umre u pokušaju spasavanja? Kakvo je to spasavanje kada te iz Jasenovca prebace u logor za decu Jastrebarsko gde su još goru sudbinu imala i umirala u mukama? Kakvo je to spasavanje kada te na kraju obuku u malu ustašku uniformu, uče ustaške pesme i na kraju poklone katoličkoj porodici? Neko je živeo lepo, a neko je od te dece živeo kao rob u štali. Ustvari nakon što je OZNA uzela dokumentaciju o 5.000 dece se ne zna ništa, oni su uspešno oteti i pokatoličeni. Možda je neko od njih ’90-tih ratovao na hrvatskoj strani?
Od 12.000 dece, 5.000 umrlo, 5.000 nestalo? Baš loša statistika. Da nije možda neki drugi cilj bio u pitanju. Recimo prvo odvojiti decu od majki obećanjima da će biti spašena ili ići u bolnicu, zatim pobiti slabije i onda pokatoličiti ostale i pokloniti ih ustaškim parovima?
Dijana je donosila hranu i odeću u Jasenovac. Da li stvarno mislite da je mogao svako da donosi hranu za decu u Jasenovac a da bude siguran da neće završiti u kazanu?
Svi smo čuli za ustaški plan ”trećinu ubiti, trećinu oterati, trećinu pokrstiti”. Ne mogu da se otrgnem utisku da je Dijana spadala u deo plana o ”trećinu pokrstiti”. Bila je zgodna za isticanje jer je ”austrijanka”, međutim pogledajmo ko su joj pomagači? Ustaše, časne sestre, katolički crveni krst – Karitas… svi su umešani u projekat. Ona je izabrana za promociju jer nije imala zvaničnu funkciju i imala je strani pasoš.
I onda 2020. sinhronizovano u Hrvatskoj uradiše igrani film, u Srbiji dokumentarni film. Eto ljudi nije sve propalo, možda ima šanse za bratstvo i jedinstvo. A, ovih dana u Beogradu se prodaje roman ”Austrijanka”, sramota braćo ako mene pitate.
Malo je poznato da je njen muž Julije za koga se ističe kako je ”srpskog porekla” ustvari bio lekar i hirurg Pavelića i ustaške vrhuške. Da li znate da je on takođe bio svedok odbrane Stepinca na suđenju. Posle rata nastavili da žive u Zagrebu, slikali se sa Titom. Da li znate da je 80.000 domobrana i ustaša prešlo u JNA? Da li znate da je Jasenovac radio 5 meseci nakon oslobođenja Beograda? Ne budite smešni, sve je to projekat.
Dijana je umrla 1978. u Insbruku ali njen dnevnik je objavljen tek 2003. od svedoka nje se retko ko sećao. Dosta je godina prošlo, tačnije 25. Da nije hrvatska služba napisala taj dnevnik naknadno po ugledu na Jezuite u prošlim vekovima? Veliki je zalog, treba ublažiti ivice strašnog zločina, treba nam novi Šindler da dokažemo da nisu svi bili zveri.
Ako pogledamo statistiku od 12.000 dece, samo 2.000 je otkrilo svoje poreklo i vraćeno, ostali su oteti ili pod zemljom. Pa kakvo je to spašavanje ljudi moji? Sramota je pominjati Dijanu, a proglasiti Milana Nedića ratnim zločincem a čovek je spasao stotine hiljada Srba iz NDH.
Poslednja scena
Poslednja scena iz filma ”Dara iz Jasenovca”: Pucaju na Daru, a ona malena trči ka autobusu u kom je Dijana. Autobus stane i Dara utrči. Deus ex machina i anđeli spasavaju. Da li stvarno mislite da bi Dijana doživela sutra da se ovo desilo? Ljudi žele da veruju, nada mora postojati ali dragi moji za Srbe u Jasenovcu nije bilo nade. Nikakve.
Verujte u šta hoćete. Neko veruje u Dijanu, ja verujem u Hrista, a on kaže da je istina sveta. Istina je da ćemo uvek biti vašljivi sve dok ne naučimo svoju istoriju. Možda počinioc ne mora biti kažnjen, možda osvete ne mora biti, možda Jasenovac ne mora da bude u granicama Srbije ali da bi to tako bilo mora postojati Muzej srpskih žrtava sa postavkom o Jasenovcu, mora biti opširno u školskim udžbenicima, mora biti u lektiri i moramo imati dan žrtava Jasenovca i moraju se hrvatski zvaničnici svake godine pokloniti.
Tek kada se sećamo onoga što je bilo imamo šanse da greške ne ponovimo. Spas mora biti u sećanju i oproštaju da ne bi bio u osveti. Izaberimo sami istinu i sećanje.
Pogledajte film RTS-a ali kritički pogledajte podatke.
Za dublje istraživanje teme filmovi RTS-a Strah, Muk, Ponor i Lordana Zafranovića.
I za kraj evo gde to sve vodi.
Nisam gledao film, samo sam prateći vesti u domaćim medijima stekao utisak da su vesti o filmu pod jakim uticajem medija, što govori da film ima i političku dimenziju. Verujem da je nemoguće da se tek tako spontano snimi film o tako važnoj temi. Verujem da je i serija Nemanjići bila deo agende. Kvalitet i odraz serije Nemanjići govori o ciljevima serije, mada mi nisu potpuno jasni.
Ako uzmemo u obzir da je Srbija na putu ka EU, gde je već Hrvatska, možemo da kažemo da je verovatno i EU vrlo bila upoznata sa filmom. Verovatno su svi stejkoholderi uticali na sadržaj filma. EU je zajednica država u kojima je kapitalizam vrsta vladavine i moguće je da je korist od filma za EU da ove zemljice budu što stabilniije, radi osiguranja uloženog stranog kapitala. Možda žele da se obrade potencijano osetljive teme na način koji će da rezultuje u željenom pravcu.
Zanimljivo je kako je poslednjih, na primer 5 godina, US kinematografija snimila primetno više više filmova na temu odnosa crnaca i belaca kroz istoriju US. Naravno, filmovi su sa jasnim ciljem pomirenja, sa kao malo više uvažavanja interesa crnaca. US je takođe kapitalistička zemlja. Verujem da je i ovom slučaju obrada osetivih tema u funkciji očuvanja opšte stabilnosti, time i stabilnosti kapitala i trenutnih kapitalista. Međutim, poslednjih par godina se pokazalo da se crno beli odnosi u US nisu poboljšali.
Narod srbski je uvek opraštao zlodela svojim neprijateljima i ponovoih je prihvatila kao prijatelje, jer ljubav SRBSKOG NARODA JE VELIKA , VOLIM TE KAO ŠTO SEBE VOLIM
U zadnjih skoro sedam vekova SRBIJA I NAROD SRBIJE JE PRETPEO VELIKE TRAGEDIJE , DA SMO SKORO BILI GENOCIDOM UNIŠTEN NAROD , ALI TO NI JE BILA VOLJA SVEVIŠNJEG I ZATO NAS TOLIKO KOLIKO NAS , ALI DOVOLJNO DA POŠTUJUJEMO BOGA STVORITELJA I DA MU SLUŽIMO.
Zato pozivam narod SRBIJE da još jednom oprosti sva nedela drugih , jer svako mora da se pokaje pred BOGOM za svoje grehe .
Pozivam sve koji imaju korene SRBSKOG RODA , DASE VRATE SVOJIM KORENIMA A NE DA SE SRAMUJU SVOJIH KORENA ,NE GLEDE BILO KOJE VERE SU , JER BOG JE SAMO JEDAN I VERA JE SAMO JEDNA , VERA U BOGA JEDINOG I ŽIVOG.
Помало ми је драго што читам први Ваш текст са којим се не слажем. Дијана – преживели логораши је заиста спомињу као свеца и спаситеља. У тим околностима то што је она радила је био максимум – али тачно је да су деца делом покатоличена и не знају ко су.
Недић – е ту се ни мало не слажем. Он је био фашистички управник једне окупиране земље и то је то. Чак иако се трудио да спаси Србе – и да је имао добру намеру, он је свесно прихватио своју улогу и мора да поднесе све што иде са тим – а то је издајник, злочинац, фашиста.
Film jr prikazuje ni promil stvarnih užasa,to bi bilo teško snimiti a kamoli gledati,osobno mi se dopao.
Pročitajte Dijanin dnevnik,da,bila je Autsrijanka udana za doktora Budisavljevića.
Vođena humanošću je spašavala tu djecu,uredno je vodila kartoteku u kojoj obitelji je usvojeno sijete i ako je dijete znalo porijeklo,ta kartoteka je nestala 1945 kad su je preuzeli partizani.Uz podršku Nijemaca je spašavala djecu i imala je njihovu zaštitu,na žalost dosta djece je umrlo jer su bila u užasnom stanju.Zagrepčani su dolazili i usvajali djecu samo da se spase,zbog izgubljjene kartoteke i djeca koja su bila jako mala njihova porijekla su izgubljena.
Хвала Даворе. Упознат сам са причом о Дијани Будисављевић. Лично имам сумње у аутентичност дневника и сматрам га фалсификатом и покушајем да се улепша историја. Мој утисак је да је Дијана била део пројекта ”трећину покрстити”, а архива коју је сачинила је била припрема за прање биографије Степинца након рата. Вероватно је било људи који су усвојили децу да би их спасили али већина је наравно учествовала у пројекту прављења младих усташа.
Priča o Austrijskim bogatašima,koji su stavili glavu u torbu da bi spasili srpsku djecu je ravna naučnoj fantastici 😂
Hvala vam Miloše,na vaš pogled i komentar o Dari i Dijani nemam šta da dodam niti oduzmem.Mi Stanići znamo da bajke u Jasenovcu…nisu postojale!
Ova jadna djeca u uniformama na slici,to su ustaše radili iz zabave i kad bi im dosadilo sve bi ih pobili.Sva djeca koja su spašena ne bi preživjela logore.U njemačkim krugovima je bilo protivnika ustaša,npr. Glaise Von Horstenau koji je mrzio Pavelića,pročitajte njegov dnevnik,i uz još neke su dali podršku Dijani da spasi tu djecu.Stepinac uopće nije htio pomoći.Obični građani Zagreba su uzimali djecu samo da ih spase i da prežive,ne da od njih rade „ustaše i hrvate“.Komentari i članak su prilično tendenciozni i nerealni,
Наравно да је било противника усташа, наравно да је понеко дете усвојено да би било спашено. Ипак, остаје питање зашто онда већина деце није враћена и зашто нису објављени њихови подаци ако су спашени како говорите. Не слажем се. Дијана је само параван, требао је да се појави ”добри анђео” како цела прича о НДХ и усташтву не би била тако црна. Ви сте оптимиста, прича је много црња него што су људи свесни.
Хвала на коментару Даворе, свако добро вам желим.