Oslobođenje Kosovskog mita

Kosovski mit nije težnja da se oslobodi Kosovo, niti ima veze sa Albancima, niti Vidovdan ima veze sa Svetim Vidom, niti je ”carstvo nebesko” Lazarov izbor smrti umesto života. Ne, ne dragi moji čitaoci… to su sve namerno zbrkali jugoslovenski istoričari i političari kako bi Srbi lutali ko guske u mraku.

Nama Srbima ispran je um kroz obrazovni sistem dve Jugoslavije, one kralja Aleksandra i Titove. Obe te države su bile veštačka tvorevina u kojoj su na silu spojeni katolici i pravoslavci gušenjem srpstva i to smo platili milionima života u 20. veku.

Često me iziritira neki natpis u medijima jer ne mogu da trpim laži i izvrtanja istorije. Skoro naleteh na ovo objašnjenje ”kosovskog mita”.

Ovaj tekst gore je ustvari preuzet iz Vikipedije gde se neki pametnjaković potrudio da objasni a sve potpuno u skladu sa jugoslovenskom vizurom ”istorije”.

Stvari koje ću napisati nisu popularne i znam da će biti negativne reakcije ali su istina, a istina je uvek lekovita.

Oslobođenje Kosova

Nažalost današnji političari putem medija tretiraju građane Srbije kao teletabise pa pokušavaju da objasne Kosovski zavet kao težnju da se oslobodi Kosovo od Albanaca. Namerno se manipuliše kako bi se strah od rata iskoristio za pacifikaciju stanovništva.

Neosporno je da Kosovo treba da se vrati u okvire naše države ali treba reći da istorijski Kosovski boj nije imao nikakve veze sa oslobođenjem Kosova. On se samo odigrao na tom mestu jer su se tu susrele vojske. Mi tada nismo branili Kosovo već celu teritoriju Dušanovog carstva i carsku titulu ”vasilevs” vladara Romejskog carstva.

Pravi uzrok Kosovskog boja bio je odbrana primata srpske crkve od nametanja primata ”vaseljenske patrijaršije” sa sedištem u Carigradu u kraju koji je poznat kao Fanar. Grci iz Fanara su obećali svoju vernost sultanu i nudili mu saradnju u odnosima sa hrišćanskim stanovništvom.

U to vreme naša crkva nije bila samo religiozna ustanova kao danas već je bila državno-pravna institucija koja čuva pravo i način života građana, koja proglašava cara i koja čuva našu istoriju.

Pobeda u Kosovskom boju sačuvala je nezavisnost srpske crkve i sprečeno je na neko vreme da ne padne pod kontrolu Carigrada (Fanara tj. sultana). Srbi su sultanu predali titulu ”romejskog vasilevsa” tj carsko znamenje ali su sačuvali svoju crkvu.

Da je ovaj potez bio dobar imamo potvrdu kasnije u doba Mehmed paše Sokolovića kada će Pećka patrijaršija doživeti svoj zenit i okupiti Srbe na mnogo većoj teritoriji nego što je to uspelo Dušanovo carstvo.

Zato se kaže ”izgubili smo carstvo zemaljsko ali zadobili carstvo nebesko” (crkvu).

Ova karta Dušanovog carstva je realnija od one koje možemo naći u udžbenicima istorije. Postoji nedoumica oko toga da li je Vlaška (deo Rumunije) pripadala takođe Dušanovom carstvu.

Dakle ljudi ne treba da dozvole da se sa njima manipuliše već da budu svesni da je Kosovski zavet ustvari zavet odbrane Dušanovog carstva a ne oslobođenja Kosova od Albanaca. U tom smislu važnije nam je gledati na ujedinjenje sa Republikom Srpskom i Crnom Gorom jer su to čisto srpske države. Kosovo ćemo osloboditi, ima vremena.

Osvešćivanjem naroda i jedinstvom ćemo sprečiti da nas velike sile ponovo gurnu u neki krvavi rat u kome ćemo izgubiti snagu kao što se desilo u I svetskom ratu kada je poginulo 70% muškaraca u zemlji.

Naše stradanje u II svetskom ratu, genocid nad našim narodom, pa zatim pad pod komuniste i sve što nam se kasnije desilo upravo su rezultat stradanja 70% muškaraca u prethodnom ratu.

Danas pripadnici raznih služba prerušeni u novinare, analitičare, ambasadore mašu Kosovom kao crvenom maramom ispred naših očiju. Budite sigurni da će jačanje nataliteta, ekonomije i ujedinjenje sa Crnom Gorom i Republikom Srpskom biti zaustavljeno upravo na Kosovu ako zagrizemo tu udicu.

Trenutna situacija je slična kao pred Drugi svetski rat. Okruženi smo sa svih strana NATO zemljama, a pri tome imamo status okupirane teritorije. NATO trupe smeju da prođu bez najave kroz našu teritoriju ali mi nismo deo NATO-a? Kako se to zove ako ne okupacija? Neko reče, povodom ovog novog svetskog sukoba, da je za nas Srbe najbolje da se pravimo mrtvi. I ja se sa tim slažem, doći će bolje vreme.

Srbija okružena NATO zemljama

Postoji jedna filizofska škola koja kaže da se u miru nastavlja borba kao i u ratu ali drugim sredstvima. Ako gledamo na taj način mi treba da nastavimo duhovnu borbu za svoju istoriju, za svoju crkvu, za natalitet, za očuvanje srpstva i da naravno pomažemo Srbe u Hrvatskoj, Makedoniji, Kosovu, Sloveniji…

Prioritet naše politike treba da bude da porastemo kao nacija (da se rađaju deca i ožive sela), zatim da ojačamo ekonomski, vojno i na kraju da se ujedinimo teritorijalno sa Crnom Gorom i Republikom Srpskom. E, onda će biti mnogo lakše osloboditi Kosovo. Do tada se treba držati rezolucije 1244. i ne potpisivati ništa.

Borba počinje promenom udžbenika istorije, zakonima o čuvanju ćirilice, pomaganjem selu, transformacijom SANU, promenama zakona koji štite integritet porodice, finansiranjem obrazovnog programa i filmova na temu prave srpske istorije, zakonima koji štite male poljoprivredne proizvođače, odbranom crkve od ekumenista…
Dok toga ne bude, okupirani smo.

Kosovski zavet ne predstavlja nikakvu prepreku za suživot Srba i Albanaca jer će taj zavet postojati bez obzira da li je Kosovo oteto ili vraćeno nama u posed. Kosovski zavet je sećanje na Lazarevu žrtvu i ideju Nebeskog carstva tj. crkve kao kišobrana srpstva u celom svetu.

Što se tiče Albanaca oni mogu da žive tu ali Kosovo je Srbija i od toga ne treba odstupati jer mi tapije na tu zemlju imamo još od Nemanjića.

Šah mat pozicija

Zapadu treba Kosovo i oni ga uspešno koriste da bi nas ucenjivali i provocirali, treba nam smirenje i čekanje.

Kada neko bude hteo da preda Kosovo isceniraće ograničeni sukob u kome će stradati Kosovska Mitrovica i druge enklave da bi 150k preostalih Srba izbacili sa Kosova, poginuće par stotina ili par hiljada naših vojnika i onaj ko je tada na vlasti će ”prekinuti sukob da bi sačuvao živote naše dece”. Tako će biti predato Kosovo silom i u nameštenoj utakmici.

Kada zapad bude hteo konačno da porazi Srbiju isceniraće Kosovo. Njima je Kosovo potrebno za držanje Srbije u šah-mat poziciji. Umesto Kosova treba pažnju tajno posvetiti Republici Srpskoj i Crnoj Gori jer smo na korak do ujedinjenja. Kosovo će doći na red.

Kosovo je udica koju žele da zagrizemo. Taman da nas polupaju da se oporavljamo još dvadeset godina. Ako padne Srbija lako će nestati Republika Srpska, a Crna Gora će nastaviti putem NATO-a i antisrbizacije. Naravno na Kosovu više neće biti Srba.

Ovakav sukob bi mogao biti poželjan i Amerima i Rusima. Rusima kako bi otvorili novi front u Evropi i odvukli deo snaga kao u prethodnim vekovima.  Sa druge strane Amerima bi ovako nešto lepo leglo kako bi u nemoći da pobede Ruse pronašli malog žrtvenog jarca da proglase pobedu u medijima.

Ako ovako pogledamo na situaciju onda moram da kažem da sadašnja vlast za sada dobro balansira našu spoljnu politiku ali vrlo je bitno u kom pravcu ćemo nastaviti. Bog nek nam je u pomoći.

Nebesko carstvo

Ne dajte da vas zavaraju. Lazarevo nebesko carstvo nije izbor između života i smrti, mada sam siguran da bi mnogi želeli da vide kako Srbi ponovo biraju smrt kao u vreme Prvog Svetskog rata. Tada je u svetskom ratu žrtvovano 70% muškaraca Srbije na masonskom oltaru kada su velike sile veštački napravile državu katolika i pravoslavaca.

Nebesko carstvo je ideja da se Srbi okupljaju oko crkve bez obzira da li se nalaze u svojoj ili tuđoj državi. Recimo u vreme Pećke patrijaršije Srbi su sačuvali svoj identitet jer je crkva kao organizacija pokrivala Osmansko carstvo, Mletačku republiku, Habzburšku monarhiju i druge države koje su nastajale i nestajale.

Patrijarh Josif Rajačić blagosilja srpske vojnike pod zastavom Austro-ugarskog carstva.

Srbi su ostali svoji čak i kada više nije bilo srpske države jer su se držali crkve i slavske ikone. Deo naroda je bio pod Venecijom, deo pod Habzburzima, a deo pod Turcima ali smo ipak uspeli da sačuvamo svoj identitet, svoju istoriju, jezik i pismo jer smo se okupljali oko jedne crkve i oko Svetog Save.

Crkva je imala ogromnu ulogu kao vrsta tajne organizacije i u periodu oslobođenja – recimo Hadži Ruvim i Hadži Đera su bili hilandarski monasi koji su pripremali ustanak u Srbiji.

Moramo biti svesni da su naši neprijatelji ovoga svesni i da nije bez razloga što američke agencije označavaju SPC kao glavnog svog protivnika. Iako je srpstvo pocepano na više država u kojima negde čine većinu, a negde manjinu – jedinstvo se može očuvati samo okupljanjem oko crkve. Tako smo radili kroz istoriju i to ne treba da zaboravimo.

Ne možeš progutati čokoladu odjednom, prvo je izlomiš na kockice pa je pojedeš. Isto je i sa crkvom – Hilandar nije deo SPC, Makedoniju poklonismo, američke episkopije bi da se odvoje, izbaciše centar svetosavlja proterivanjem Artemija iz crkve, zamalo da se odvoji crkva Crne Gore da se nije digao narod, sedište crkve je u Peći na okupiranoj teritoriji…

U periodu fanariota turski sultan je srpsku crkvu stavio pod kontrolu Grka 1776. godine i crkva ne bi opstala da nije nastavila svoj život u Mitropoliji Crnogorskoj i Vojvodini. Iz ovoga možemo lako zaključiti da i u budućnosti čak i ako padne neka od srpskih država, srpstvo će preživeti sve dok nam je crkve i moći će da se obnovi i ujedini jednog dana.

To je dakle naše Nebesko carstvo koje će uvek postojati i ono nije mit. Nebesko carstvo je pravo na postojanje naroda, a ne samo nacije koja je vezana za određenu državu. To je naše pravo samosvojnosti i autokefalije, a najveći neprijatelji toga su ekumenisti koji bi da nas utope u veliko ništavilo svetske religije.

Narod koji se okuplja oko crkve je ustvari Carstvo nebesko. Ova ideja je jako napredna jer smanjuje potrebu za ratnim sukobima kako bi se napravilo carstvo zemaljsko tj. da svi Srbi budu u jednoj državi. Ipak, ova ideja podrazumeva i da se crkva aktivno bori za prava pravoslavnog naroda, a pitanje je da li je to ona danas u stanju da radi.

Zato smatram da aktivnosti CIA na rušenju srpske crkve neće smanjiti tenzije u regionu već će povećati potrebu za ratnim sukobima. Zato je nama Srbima od izuzetne važnosti da sačuvamo crkvu i sprečimo spoljašnje uticaje unutar crkve.

Za kraj da zaključimo da Kosovski mit nije ”zavet za oslobođenje Kosova od Albanaca”, ne on je mnogo više od toga. Kosovski zavet nije izbor smrti, već baš naprotiv. To je ideja okupljanja Srba u regionu i svetu pod jedan crkveni kišobran koji ne kontroliše država. Srbi su oni koji se sećaju Kosova, carstva Dušanova, Lazara i Miloša.

Mediji su nam kidnapovali Kosovski mit i ovaj tekst je napisan u nameri da istina pobedi propagandu.