Pravoslavno računanje vremena je ispravnije od zapadnog

Kad god dođemo u kuću na Dunavu ustajem rano. U Beogradu mi je ranije bilo normalno da legnem u tru ujutru i ustanem u deset. Međutim u prirodi je drugačije jer čim sunce izađe ptičice i žabe postanu aktivne i prave čitavu simfoniju zvukova. Iako su roletne u sobi spuštene, količina svetlosti koja dolazi kroz hodnik je takva da me probudi. Danas sam ustao u 5.30.

To me sve podseti da pomenem koliko je naš stari kalendar i način računanja vremena tačniji i prirodniji od zapadnog kojeg smo usvojili tamo negde nakon prvog svetskog rata.

Ptičice i priroda se bude kada sunce izađe. Nije li logičnije da i ljudi prate sunčev ciklus? Do pre 100 godina to je bilo potpuno normalno jer nije bilo struje pa bi ljudi prirodno legli par sati nakon zalaska sunca a ustajali u zoru. Naš hormonski sistem je evolucijski izgrađen da prati taj cirkadijalni ritam sunca. Međutim, nakon pojave struje ljudi su sve duže i duže ostajali u noć.

Na Svetoj Gori se i dalje vreme računa kako se računalo u vreme pravoslavnog rimskog carstva nama poznatog kao Vizantija. Prosto kod njih je ponoć onda kada sunce zađe. Sunce diktira kada se ustaje i kada je ponoć.

Naša religija je usklađena sa sunčanim ritmom. Mi se klanjamo izlasku sunca (oltari crkava su na istoku) i slavimo ponovno rađanje u prirodi na proleće, zato je Vaskrs najveći pravoslavni praznik i za nas je nekada to bio praznik kao danas Nova godina. Zapad se klanja zalasku (oltari crkava okrenuti ka zapadu) i slave Novu godinu na početku zime. Već sam pisao o razlici između filosofije i filozofije i zašto su oni ”mračnjaci”.

Nije mi uopšte jasno kako smo mogli da progutamo tu zapadnu priču da je njihovo računanje vremena normalno i da treba dva puta godišnje pomerati sat napred i nazad kako bi bilo tačno. Zar nije dovoljno pratiti sunce? Valjda je potrebno da neki Elon Musk osmisli novo računanje vremena i sat koji prati izlazak sunca i mi bismo to tada prihvatiti i rekli kako se genijalno dosetio. Čini mi se da ćemo to pre uraditi nego li se setiti svoje istorije. Nažalost.

Ne znam da li ste čuli da su Srbi pravili satove dva veka pre Švajcaraca? Naslovna slika je iz jedne ruske hronike koja kaže kako je Lazar Hilandarac, Srbin poreklom iz Prizrena napravio prvi sat u Rusiji u Moskovskom Kremlju 1404. godine. Sat je imao samo jednu nepokretnu kazaljku dok su se diskovi brojčanika sa ćirilskim brojevima okretali. Prvi disk pokazivao je zemaljske časove dok su ostali pokazivali položaje planeta. Sat je bio Heliocentričan jer je vreme računao prema suncu.

Časovnik se pominje i u Hilandarskom tipiku koji je Sveti Sava završio 1199. godine i može se zaključiti da je verovatno postojao i koju deceniju ranije. Čak i da se radilo o vodenom časovniku, to i dalje ne menja činjenicu da je u Srbiji postojao pola veka pre prvog časovnika na zapadu.

Nije mi takođe jasno kako smo se mogli odreći svog kalendara koji ide 7.000 godina unazad i prihvatiti zapadni koji počinje rođenjem Hristovim, mada su to rođenje promašili za 70 godina.

Ktitorski natpis na Smederevskoj tvrđavi kao primer starog kalendara. Tu piše da je despot Đurađ podigao ovaj grad 6938. godine.

Mi slavimo uzdizanje sunca i kako vladika Nikolaj kaže: ”Nema ništa lepše nego videti čoveka koji je pao, pa je sa verom u Boga krenuo da se podiže i ispravlja”. To je pravoslavlje: uzdizanje sunca, podizanje čoveka, ponovno rađanje prirode, Bogorodica…

Zapadna kultura baš obrnuto slavi i fascinira se čovekovim padom što možemo videti po filmovima i popularnoj kulturi. Da pomenem samo ”seks, drogu i rokenrol”, rok i filmske zvezde za koje je normalno da su navučene na neku drogu ili da su LGBT orijentisani ili da pomenem satanizam u umetnosti i horor filmove. Od svog nastanka u srednjem veku zapadna filoZofija je bila fascinirana raspećem Hrista, paklom, ljudskom patnjom i mrakom. Grčka reč zofos (ζόφος)znači mrak, njihova filozofija je mračnjačka teorija pada i povlađivanja ljudskim slabostima.

Pravoslavlje tvrdi da je čovek ikona božija ali je potrebna disciplina i trud da bi se čovek uzdigao. A zapadno gledište čoveku popušta i ugađa dozvoljavajući mu da padne u blud i ugađanje sebi. I danas su to glavne zapadne vrednosti i naravno da su popularnije od pravoslavlja koje traži trud.

Pravoslavlje je stara religija vlasnika zemlje, tj. onih koji žive od zemlje, rada svojih ruku i uzdaju se u Boga. Svake godine buđenje prirode se dešava na Vaskrs i ljudi se uzdaju u plodnu godinu ali znaju da nije sve do njih već da je tu i volja Božija. Oni rade, oslonjeni su na sebe (self-sustainable) ali štede jer znaju da će tako biti dovoljno koliko im Bog pruži. Oni gledaju u nebo i prate sunce jer bez njega nema prinosa na polju. Porodica je najvažnija jer je posao u bašti, polju, reci, farmi lakše obavljati u okviru porodice. U tom sistemu samoodrživosti, skromnosti, porodice i računanja na Višu silu čovek pronalazi svoje mesto ravnajući se prema Bogu.

Sede u kafani tri seljaka i razgovaraju. Jedan rmpalija je sve častio pićem jer imao dobar rod lubenica i sve je prodao u gradu. Mnogo je para napravio i bio je ponosan.

Njegov komšija, stariji skromni seljak diže čašu i kaže: ”Eto da zahvalimo dobrom Bogu što nam je dao tako dobar rod ove godine!”

Rmpalija ga pogleda pa malo pripit reče: ”Kakav Bog? Nema on ništa sa time, pogledaj moje ruke. Vidiš li ove žuljeve? Sve sam ja to sam krvavo zaradio.”

Komšija ne reče ništa.

Sledeće godine se situacija obrne i lubenica potpuno podbaci. Loše vreme i suša učiniše da lubenice budu male i gnjile. Rmpalija se žalio na sav glas: ”Šta sam ja Bogu zgrešio da me ovako kažnjava?” Komšija ga samo pogleda, potapša po ramenu i reče ”Glavu gore, biće bolje…”.

Zapadnu filozofiju je iznedrila katoličko-protestantska vera. U nju se uzdaju oni koji žive u stanovima i gradovima. Tu je malo sunca i leže se kasnije. Umesto sunca tu su danas sijalice, televizori i monitori. Ljudi se ne uzdaju u Boga već veruju da su pametniji i traže izlaz u tehnologiji. Oni ne štede nego veličaju imanje i rasipništvo (sindrom Kim Kardašian). Rade preko dana, a preko noći uživaju. Uživanje je najvažnije, a cilj je napraviti što više novca tako što drugi rade za tebe – to se zove biznis. Porodica nije toliko bitna jer se država obnavlja migrantskim radnicima. Umesto porodice možete odabrati seks bez obaveze i zato zakon štiti abortus i lgbt populaciju. Možeš biti šta hoćeš, ako imaš dovoljno novca.

Kim Kardašijan i Den Blizerian, idoli internet generacije.

Kao što vidimo razlike su ogromne. Istok više uvažava Višu silu, uzdizanje, porodicu, skromnost i ljubav, dok zapad više veruje u svoje snage, tehnologiju i udvara se čoveku veličajući rasipništvo i zadovoljavanje svojih želja.

Međutim, danas je sve izmešano. Nema jasne granice istoka i zapada sem u srcima ljudi. Mnogi ljudi su zbunjeni i naše krajeve je zahvatilo zapadno gledište. Umesto ikone tu je televizor, umesto hramova tu su tržni centri, umesto brojanice imamo kreditne kartice, a umesto Boga imamo novac.

Ali i pored svega zapad ne može biti ispravan jer sunce i dalje izlazi na istoku i podseća nas gde je osovina. Dovoljan je samo mali potres, eto na primer u vidu Korona virusa, pa da se prisetimo pravih vrednosti i da se komplikovan zapadni model sruši.

Nisam isključiv, treba uzeti najbolje od oba modela ali nikako ne zaboravljati svoje staro učenje i vrednosti. Treba se vratiti samoodrživosti, skromnosti, porodici i Višoj sili kao učenju.