Mali rezime – o razlozima za pisanje, koliko je poseta bilo i kako je pisanje bloga iz hobija neočekivano povećalo prodaju.
Sa idejom bloga sam počeo ove godine verovatno negde u januaru. U aprilu sredio blog i od tada do kraja godine postavio nekih 84 članaka. Doduše od tih 84, dosta je u formi slika, videa i haiku članaka. Pravih članaka možda ima 15tak.
Dani u godini kada sam objavljivao članke
Koliko posetilaca?
Ove godine je bilo 3100 posetilaca na blogu. E, sada ide pitanje da li je to puno ili malo. Nije bitno koliko imate posetioca, nego ko su vaši posetioci i zašto vi pišete. Nekada vam je za uspešan posao dovoljno 20-30 pravih kontakata, za dobro druženje dovoljno je poznanstvo sa 2-3 čoveka, a za srećan život je često potrebna samo 1 osoba. Recimo neko može voditi svoj blog sa idejom da ima što više posetilaca zbog neke prodaje, ali opet neko može voditi blog samo da bi pisao za sebe i mali broj ljudi koji ga čitaju. Blog može imati svoju mikronišu sa idejom da komunicira sa 15 ključnih ljudi iz branše. Sve zavisi od perspektive.
Nije bitno koliko imate posetioca, nego ko su vaši posetioci
Potpuno neočekivano bloga je napravio popriličnu indirektnu zaradu samo zbog kontakta koji su napravljeni sa nekoliko ljudi iako to nije primarna ideja ovog bloga, ipak o tome malo više kasnije.
Više od 3000 ljudi koji su posetili blog je informisano o onome čime se bavim. Nekima se svidelo, a mnogima verovatno i nije, ipak verovatnoća pravljenja posla se povećava sa povećanjem broja ljudi sa kojima komunicirate.
Sobzirom na činjenicu da više nemamo vremena koliko smo imali nekada zbog brzog životnog tempa i prioriteta – blog je odličan način komunikacije sa velikim brojem ljudi i daje kontekst već postojećim kompanijskim sajtovima.
Odakle je došla poseta? Uglavnom iz ex-yu ali i iz 74 zemalja sveta. Naravno radi se o našim ljudima iz inostranstva. Stranaca nema jer je sve pisano na našem jeziku. Imam u planu da prevedem blog kada objavim tih 10-15 najbitnijih članaka koji još nisu do kraja napisani.
Najposećeniji članci su „Kako pokrenuti posao na webu – za apsolutne početnike“ i „Zen grčkog pekara„.
Btw, za ove lepe grafike zaslužan je Jat Pack plugin za WordPress.
Komentari
Razmišljam da li da isključim komentare. Nasuprot generalnom mišljenju, mislim da komentari na blogu nisu bitni. Evo jedan primer – Marija Popova je pisac iz Bugarske, živi u New Yorku, vodi neverovatno posećen blog i ima 8 miliona ljudi na svojoj email listi. Broj posetilaca na dnevnom nivou je ogroman i ima isključene komentare iz prostog razloga što ona piše za sebe. Njen rezon je da šta god da napišete, a pogotovo ako imate čvrst stav o tome naći će se 10-15% posetioca koji su uvređeni ili se ne slažu. Mnogi od njih su jednostavno dokoni i obožavaju da troluju po web-u. Kada pokušate smisleno da odgovorite tim osobama, to vam je kao da dolivate benzin na vatru i prosto gubljenje vremena. Za sada imam malo komentara i za čudo svi su pozitivni…
Interesantno, broj komentara koje sam ja dobio uživo je bio mnogo veći nego na samom blogu. Neki komentari koje sam dobio uživo došli od ljudi čije mi mišljenje mnogo znači.
Neočekivana zarada
Iako zarada nikako nije ideja ovog bloga, moram da priznam da je bilo poprilično zarade koju je ovaj blog proizveo. Recimo dobili smo više desetina novih hosting klijenata, međutim dobili smo i nekoliko velikih klijenata koji su prebacili nekoliko stotina sajtova kod nas.
Bilo je nekoliko poziva za pisanje gostujućih postova i držanje predavanja. Što je super, ali ipak odlučio sam za sada da se ograničim samo na blog jer ga radim iz zadovoljstva i ne bih da ga pretvorim u posao i obavezu.
Povezao sam se i popio kafu sa nekoliko starih drugova sa kojima sam nekako izgubio kontakt. Iz svega sam izvukao par novih prijateljstava i jedan dobar osećaj.
Motiv za pisanje
Jednom sam pomislio kako bi bilo dobro da je moj deda vodio dnevnik, pa da ga nađem i pročitam. Tada bih mogao da vidim koje je on muke imao u životu i kako se snalazio pa da uporedim moje probleme sa njegovim. Možda bi mi bilo lakše da taj dnevnik postoji. Tako mislim da će možda mojoj deci jednog dana ovo biti od neke koristi, a možda i neće. :)
Pre svega ja pišem zbog sebe, to mi je dobra vežba opuštanja i način da pobegnem iz „pacovske trke“ za novcem, užurbanog života i obaveza. Recimo, da bih napisao članak treba mi dva-tri sata vremena sa samim sobom, u miru, da popijem kafu, da me niko ne ometa. Često prvo prošetam na Adi, zatim odaberem neki dobar kafe i na taj način iskuliram. Evo jedne slike i atmosfere vezane za pisanje ovog članka.
Nije mi preterano bitno koliko će ljudi pročitati ove postove, pisao sam i ranije u formi dnevnika, a pisao bih i da nema nikakve posete. Ne gađam određenu nišu, ali generalno pišem o tome kako napraviti novac na internetu, o zdravlju i ishrani, putovanjima i istoriji. U principu pišem o onome što mene fascinira. Ako se nekom dopadne onda super, a ako ne onda to nije ni bitno, jer bitno je da se meni dopada kako bih bio motivisan da uopšte pišem.
Imam još jedan razlog za pisanje. Primetio sam da se posle par godina bavljenja internetom sve lošije izražavam i moj govor sve više podseća na Homera Simpsona: „ono brate vrh, znaš kad je ono extra, mislim baš vrh“. U srednjoj školi sam voleo književnost i jezike, pa mi je ovo kuckanje dobra vežba za jezik i konstrukciju rečenice.
U početku sam imao neki poprilično defanzivan stav o pisanju bloga jer se nalaziš u najsiromašnijoj zemlji Evrope, gde ni Paypal ne radi, gde je iphone došao ove godine tek, gde je web misaona imenica i gde kada ljudima kažete da se bavite hostingom oni misle da ste vlasnik hostela. Ipak, kada sam malo bolje razmislite, ova naša Srbijica je prednost, a ne mana. Jer je mnogo teže napraviti uspeh na web-u ovde, jer je bilo nekoliko ratova, jer nisi imao kinte, jer niko nije mogao da ti pomogne, jer si bio na zapadu i shvatio prednosti i mane, jer si doživeo mnogo više nego što jedan prosečan nemac doživi u nekom idiličnom gradiću… Na zapadu je život sređen, ovde je život haotičan i možda nema para koliko ima na zapadu, ali zato imamo priče za medalju. Te priče vrede da budu napisane.
#UPDATE 28. feb – za godinu dana je bilo 3000 poseta, međutim od 15. jan – 15. feb dakle samo za mesec dana je bilo više od 3000 poseta. Na kraju februara sam pogledao statistiku i samo u tom mesecu je bilo 8000 poseta. Potpuno sam iznenađen interesovanjem za ovaj blog.
to da nije bitno koliko je posteilaca nego ko su oni je tačno, evo svojim primerom svedočim :)