U srednjem veku Svetog Đorđa su slavili Nemanjići i plemstvo jer se smatra zaštitnikom viteza i konjanika. Od pamtiveka su organizovani đurđevdanski uranci gde se peklo pečenje i preskakale vatre, sve dok komunisti nisu ovaj praznik kidnapovali, pomerili ga za 1. maj i proglasili Đurđevdan ciganskom slavom.
Na taj način je obrisano sećanje. Hajde da se malo podsetimo…
Kralj Milutin daruje crkvu Svetom Đorđu koji je zaštitnik njegove porodice. Freska Staro Nagoričane, crkva Svetog Đorđa 1313.
Sveti Đorđe je bio zaštitnik Nemanjića. Stefan Nemanja je podigao Đurđeve stupove 1170. godine posvećen Sv. Đorđu u kome su se čuvali mošti sv. Đorđa sve do turskog razaranja 1689.
Car Dušan je 1330. pobedio bugarskog cara Šišmana u bici kod Velbužda, što je na neki način značilo preuzimanje carske titule. Car Šišman je sahranjen u crkvi Svetog Đorđa kod Starog Nagoričana u Makedoniji. Inače tu crkvu je podigao Dušanov deda kralj Milutin Nemanjić.
Brankovići su slavili ovu Slavu i freske Svetog Đorđa se mogu videti u njihovom ktitorskom manastiru na Svetoj Gori – Esfigmenu.
U manastiru Hilandar postoji kula (pirg) u kojoj se nalazi mala crkva Sv. Đorđa na vrhu. Tu je Sveti Sava spavao kada je došao u Hilandar i tu je podigao malu crkvu Sv. Đorđa. Kulu je kasnije obnovio Skenderbegov otac.
Vlatko Vuković Kosača koji se smatrao naslednikom Nemanjića podigao crkvu Sv. Đorđa u Sopotnici kod Goražda 1454. godine. Ktitorski natpis u crkvi kaže:
”Leta 6954. ja sluga Hristu Bogu, gospodin herceg Stefan podigoh hram Svetog velikomučenika Hristovog Georgija, molite se njemu da se pomoli za mene grešnog vladici mome Hristu.”
Na Đurđevdan slavimo i Karađorđa koji je bio vođa srpskog ustanka protiv Turaka. Njegovo pravo ime je bilo Đorđe Petrović, rođen je u selu Viševcu pored Kragujevca. Moja baba Natalija Petrović je rođena u Viševcu, od istog je roda i mogu da vam lično potvrdim da je Karađorđeva slava bila Đurđevdan.
Za vreme turaka ovaj datum je poznat kao ”hajdučki sastanak” jer dolazi proleće, drveće je olistalo i hajduci se opet mogu kriti u šumama. Naš narod je godinu uvek delio na dva dela – leto od Đurđevdana i zimu od Mitrovdana.
Crkva na Oplencu koju je podigao kralj Petar I Karađorđević je takođe posvećena Sv. Đorđu.
Mošti Sv. Đorđa
Delovi moštiju Svetog Georgija, zaštitnika Nemanjića, koji je bio rimski vojnik pod carem Dioklecijanom, od 284. do 305. godine, prevalili su dug put do Prokuplja iz Starog Rasa, iz zadužbine Nemanjića, Đurđevih Stupova. Posle bitke na Kosovu dozidan je čitav tajni brod crkve gde su skrivene mošti Svetog Georgija.
Crkva Svetog Velikomučenika Prokopija u Prokuplju u tutorskom odeljenju (na severu) čuva mošti Svetog Đorđa, a u južnom delu hrama je grobnica u kojoj su pohranjene mošti Svetog Prokopija.
Manastir su Turci razrušili 1689. godine i verovalo se da su svetinje uništene, sve do 1880. kad je u prokupačku crkvu došao Mile Pešić, rodom iz sela Lopižnje kod Sjenice. On je doneo kovčežić obložen purpurnim brokatom, bogato izvezen zlatnim koncem i u njemu koščice šake Svetog Đorđa voštane boje i deo kože glave sa plavim uvojcima“.
Ovom svecu su posvećene mnoge crkve i manastiri, najznačajniji su manastir Đurđevi stupovi, Staro Nagoričino, Temska, Kasteljan, Vraćevšnica, Bogovađa, Crkva na Oplencu, kao i Saborna crkva u Novom Sadu.
Slavski običaj
Đurđevdan nije ”ciganska slava” kako to često možemo čuti. To se u narodu primila komunistička propaganda u vreme kada se ubijao srpski identitet i omalovažavala Slava. Možda su i cigani uzeli većinom ovu Slavu, zdravi i živi oni nama bili, ali Đurđevdan je srpska plemićka Slava još od srednjeg veka, a vrlo verovatno i davno pre toga vremena.
Slava je isključivo srpski običaj. Danas ovaj običaj možemo naći takođe kod Bugara, Rumuna, Hrvata, Makedonaca, Albanaca i muslimana ali to je znak da te porodice imaju svoje srednjevekovno srpsko poreklo. Granice su se menjale, vojske su se menjale, čak se i jezik promenio ali Slava je na mnogim mestima ostala očuvana.
Slava je običaj u kome se slave preci porodice. Veruje se da na slavu dolaze duhovi naših predaka u obliku gostiju. Zato za Slavu domaćini služe i poje goste. Interesantno u engleskom jeziku se kaže Ghost (Gost) za duha.
Slava je momenat kada treba pomisliti na svoje pretke, prisetiti se porodičnih priča i anegdota, veličati istaknute članove porodice kroz istoriju. To je dobar momenat da popričate sa ukućanima o svom poreklu.
Obavezan deo svake slave je i svečana trpeza, što je odjek starog običaja trizme kada se nešto pojede i popije za pokoj i slavlje duše predaka.
Monah Domentijan kaže: ”Sine, jel znaš šta je Slava? Prava slava je kada ti i tvoja porodica par dana postite pred taj datum, onda na taj dan ustanete ranije i odete u crkvu na liturgiju, pričestite se i tu se seče hleb. A onda idete kući i tamo ispod ikone sveca upalite sveću, stavite kolač, žito i vino. Eto to je Slava…”.
Svaka Slava ima svog sveca zaštitnika porodice. Sveća treba da gori kod ikone sveca. Obično se kupuje velika slavska sveća koja gori tokom cele večeri. Sveća je simbol ognjišta, simbol opstanka porodice. Sveti Đorđe je zaštitnik Đurđevdana i na ikoni je predstavljen na konju kako probada aždaju. Ja volim mojoj deci da pričam kako je poruka da pobede aždaju u sebi jer čovek je sam sebi najveći neprijatelj.
Poreklo simbola Đurđevdana
Mnogo tragova upućuje da Đurđevdan ima neke veze sa slovenskim božanstvom Perunom ili Jarilom. Perun je po predanju predstavljan na konju i takođe ubija aždaju. U 5. veku Perun je bilo glavno božanstvo kod većine Slovena u Evropi (Slovenija, Nemačka, Poljska, Češka, Belorusija, Baltičke republike i u Kijevskoj Rusiji pre hrišćanstva pre 10. veka).
Slika Peruna koji pobeđuje Velesa u obliku aždaje. Žrnovica, Hrvatska 8. vek.
Međutim, motiv konjanika koji ubija zmiju ili aždaju možemo naći i u ranom Rimu gde su na grobovima često klesani simboli poznati kao ”trački konjanik”. U to vreme trakija se odnosila na veći deo Balkana.
Trački konjanik ubija zmiju koja se nalazi obmotana oko drveta života. To je aluzija na priču o Adamu i Evi koje je zmija nagovarala da uberu jabuku zbog čega su proterani iz rajskog vrta. Sa druge strane zmije i zmajevi su simboli zemlje jer izlaze iz pećina i rupa, dok je konjanik sa kopljem simbol neba. Ova simbolika se dešava u proleće kada sunce (nebo) pobeđuje zimu (zemlju).
Naš narod je godinu uvek delio na dva dela – leto od Đurđevdana i zimu od Mitrovdana.
Trački konjanik je implementiran u Hrišćanstvo prvo kao Sv. Teodor, koji se često pojavljuje u istovremenom prikazu sa Sv. Đorđem kasnije. U to vreme se pojavljuje i sličan prikaz Sv. Dimitrija u grčkoj varijanti priče. Zato danas imamo ta tri sveta konjanika Teodora, Dimitrija i Đorđa. U početku je Teodor prikazivan da ubija aždaju, a Đorđe da ubija čoveka, međutim kasnije je došlo do transfera simbolike na Sv. Đorđa i on je nakon 10. veka prikazivan kako probada aždaju.
Na kraju, mogli bi i teoretisati o povezanosti krstaša i Nemanjića jer su krstaši koji su prošli kroz teritoriju Nemanje, kasnije navodno obnovili hram Sv. Đorđa u Lidi (Izrael). Taj hram su ponovo srušili Turci za vreme trećeg krstaškog pohoda. Ima nešto u tome jer su i Nemanjići slavili svetog Đorđa a njegov kult jer se baš u to vreme proširio na zapadnu i istočnu Evropu. Tako je Sv. Đorđe postao zaštitnik engleske kraljevske porodice, ruske carevine, Katalonije u Španiji… Poznato je da su katalonci bili deo Dušanove vojske u bici kod Velbužda kada su Bugarska i Vizantija krenuli na Srbe. Dosta se stvari uklapa u tom periodu naše istorije.
Sveti Đorđe je inače istorijska ličnost, živeo je u vreme cara Dioklecijana (4. vek). Dioklecijan je jedan od rimskih careva iz Dalmacije i zna se da je bio seljačkog lokalnog porekla. Dioklecijan je ubio Đorđa 303. godine jer nije hteo da se odrekne hrišćanstva kao oficir carske garde. Nakon njegove smrti, deset godina kasnije car Konstantin je hrišćanstvo učinio državnom religijom Rimskog Carstva. Interesantno i Konstantin je naše gore list, poreklom iz Niša.
Jasenovac i Đurđevdan
Čuvena je pesma Bijelog Dugmeta ”Đurđevdan” ali malo ljudi zna da su je pevali Srbi u vagonima koji su išli u Jasenovac.
Na Đurđevdan, otvaraju se vrata ćelije u zatvoru Beledija i ustaša još sa vrata kaže: ”Ajte Srbi, Đurđevdanski uranak” – još uvek se živo seća toga jutra profesor doktor Žarko Vidović preživeli svedok koji je sa još 3.000 Srba i muslimana koji su podržavali Srbe bio zatočen u sarajevskim kazamatima. Žarko nam je takođe preneo priču o Vukašinu iz Klepaca za koga svi znaju po priči ”…samo ti radi svoj posao sine…”.
Kako reči pesme kažu ”Đurđev dan zeleni” i pojavljuje se ”đurđevak” cvet koji simbolizuje dolazak toplih dana, leta i plodnog dela godine. Običaj je da se pletu venci od poljskog cveća. Na ovaj dan pobedi Sunce pobedi zimu i podzemni svet. Zato se za ručak jede jagnjetina što je verovatno modifikovan prehrišćanski običaj žrtvovanja jagnjeta. Uveče se igra oko vatre ili se preskače vatra jer su vatra i grom bili simboli Sunca.
Đurđevdan i Nikoljdan su dve najčešće Slave u Srbiji.
Đurđevak
Kad smo kod sv.Teodora Tirona, njegove mosti se nalaze u Novom Hopovu na Fruskoj Gori. Kivot se otvara nedeljom kad je liturgija, zanimljivo da engleskoj verziji wikipedije uopste ne stoji deo da su njegove mosti u Srbiji.
Svako dobro.
Сјајно, просто је невероватно колико се уствари ово све не познаје и колико ћемо нових ствари пронаћи… Хвала.
Слажемо се да је комунизам затирао много тога шта је било добро. Али ипак ћу невести цитат из комунистичке песме који ми је увек парао ухо, свакако познат старијим генерацијама: „.. род прастари ми смо, а готи ми нисмо, словенства смо древнога чест.. „. То је био одговор Владимира Надзора на расне теорије ндх, али показује да је и међу њима било свесних људи који су знали.
Pohvale autoru za seriju kvalitetnih članaka o tradiciji, istoriji i duhovnosti.
Хвала на лепим речима Лука. :)
Pohvale za mogućnost da čitajući razmišljanja, ideje i činjenice, možemo da često stavimo prst na čelo i razmislimo o najmanje tome gde smo, ko smo, šta smo i kuda idemo.
U većini slučajeva Sveti Đorđe jaše na desno u ubija aždaju sa desne strane. Retki su primeri kada je okrenut na levo. Postoji li nekakvo „pravilo“ kada su ikone u istorijskom kontinuitetu – „iste“ a kada se u određenim situacijama „ogledalno okreću“?
Hvala Zorane na podršci. Lepo primećeno za stranu na koju je okrenut konjanik. :) Razmišljao sam o tome ali do sada nisam našao ništa pametno da bih napisao…
Код нас се, у западној Србији, кад се ломи славски колач, чита молитва. Онај који седи у предњем челу, наравно ако зна, чита молитву која креће помињањем Исуса Христа, Богородице, затим крсне славе, и онда свих светаца редом у наредних годину дана све до крсне славе наредне године.
И ту се помиње “Светог Ђурђа, младог лета“ и “Светог Митра украј лета“.
Не знам колико је битно за Вас, али како лепо звучи и искористио сам ову прилику да поделим са вама (и дао себи за право да будем мало опширнији и напорнији).
Занимљиво на које се све начине преносило календарско знање овог народа, и генерално, та знања из старине.
Хвала Иване.
Помаже Бог брате Милоше, молим те нам дај коју информацију о овој икони Св. Ђорђа волели бисмо је имати, инсче смо и ми породица Станић. Послали бисмо ти маилом слику. Хвала велико, свако добро. Анђелко Станић