Teorija porekla naziva Srbi – priča o jednom sečivu i Vidovdanu

Dugo mi se u glavi mota jedna ideja i moguća teorija o poreklu naziva Srbi. Evo jednog interesantnog niza podataka jer predstavlja sponu koja vezuje Dačane, Tračane, Ilire, Tribale, Srbe… i jednu karakterističnu vrstu sečiva sa kalendarom (Vidovdanom), žetvom, običajima i imenom Srbin.

Arheološki dokazi i istorijske činjenice su odavno tu samo ali su često namerno pogrešno povezane ili su skrajnute. Potrebno je da pogledamo postojeća saznanja i damo im drugačije, logičnije objašnjenje iz ugla naše istorije.

Najvažniji srpski praznik je Vidovdan. Za vreme komunista je zabranjivan za proslavu i mislim da nema potrebe da napominjem šta se sve desilo na taj datum u našoj istoriji. Treba znati da Vidovdan pada 15. juna u trenutku polovine godine kada je dan najduži u toku godine. Pošto je svetlost tada najduža u godini, sve ”izlazi na videlo” i slavi se Vidovdan. Vidovdan je po novom kalendaru 28. juna zbog razlike u kalendarima.

Međutim, koji je narodni naziv za mesec Jun? Srpanj ili žetvar. Najduži dan u toku godine se slavi i to je svima u staro vreme bio znak da se oštre srpovi i da se kreće sa žetvom.

Na našem grbu često se kaže da se nalaze ”četiri srpa”. Dakle, Vid nam daje žetvu, običan narod je onaj koji obrađuje svoju zemlju i koristi srpove da ubere plodove svoga rada. Tu imamo vezu između zemlje, sunca, alatke i naroda Srba. Odmah mi pada na pamet stih iz molitve ”…hleb naš nasušni daj nam…”.

Kako srp postane mač

Evo još jednog kurioziteta. Kako su Rimljani predstavljali ratnike sa našeg podneblja – Ilire, Dačane i Tračane? Poznato je da je bilo desetak popularnih tipova gladijatora.  Tip ”tračkog gladijatora” je bio uvek prisutan i  prikazan je sa krivim mačem. Trakija je u vreme Rima obuhvatala veliku teritoriju Balkana, uključujući naše teritorije.

thraex gladiator

Ovo su rimski reljefi iz 1-4 veka koji prikazuju ”tračkog” gladijatora.

Zašto su trački ratnici imali zakrivljene mačeve? Poznato je da su seljaci u srednjem veku svoje kose i srpove pretvarali u mačeve. Oni bi kosu skidali sa držalje i ispravljali na nakovanju metalni deo koji je išao na držalju tako da bi mogli napraviti dršku za mač. Evo jednog videa koji prikazuje taj proces pretvaranja srpa u mačpretvaranje srpa u mač.jpg

Tako je kosa postajala dugi mač Falx koji se drži sa dve ruke, a od srpa bi pravili kraći mač poznat kao tračka Sica koji se koristio sa jednom rukom. Nekada bi srp stavljali na držalju od kose i pravili nešto što podseća na helebardu (koplje sa krivim sečivom).

Kraći zakrivljeni trački mač su Rimljani na latinskom zvali sica, otuda danas u engleskom jeziku reč sickle što znači srp.

srp i kosa

Grafički prikaz tračkog oružja. Jasno se mogu videti srpasta sečiva za manje mačeve i sečivo kose na dužim mačevima.

Metal je u vreme Rima bio skup, a jedna od najvažnijih alatki u narodu je bio srp ili kosa zbog žetve. Sa druge strane iako su imali noževe, sečivo srpa (kose) je bilo najduže u kući pa je korišćenje tog sečiva u ratu bilo logično.

Ono što je interesantno kod ovih mačeva je da je oštra strana tj. sečivo sa unutrašnje strane krivine, tj. suprotno od danas poznatih sablji. Ovo je logično jer se sečivo nalazi sa iste strane kao i kod nama poznatog srpa i kose.

Mala digresija. Naziv Kosovo polje kažu da dolazi od ptice Kos ali možda vredi pogledati ideju da se na poljima koristila kosa za livade.

Arheološki ostaci tračkog oružja, možemo videti jedan Falks dugi mač koji nastaje od kose.

Tračko oružje, možemo videti jedan Falx dugi mač koji nastaje od kose.

Rimljani su se prvi put sreli sa Falx-om u vreme cara Trajana.

Ancient-Roman-Iron-Gladiator-Sica-sword_1567372425_7454.jpg

Arheološki ostatak gladiatorskog oružija.

Na ”Trajanovom stubu” prikazani su ratnici sa Falx-om u rukama. To je ono naše ”u cara Trojana kozije uši…”.

Ovo zastrašujuće oružje je korišćeno kao mač za sečenje ali i kao sekira i kao kuka za kačenje. Naišao sam na podatak da su Rimljani morali da modifikuju kacige i štitove jer bi Falx uspevao vrhom da ih probije. Takođe, rimski vojnici su dobili štitnike za podlaktice i potkolenice jer bi Tračani i Dačani koristili Falx kao kuku i ”kosili” im ruke i noge.

Da ne bude da je ovo neka moja izmišljotina, u 17. veku u Varaždinskom generalatu izraz Vlah je bio sinonim za Srbe piše hrvatski leksikograf i propovednik iz Varaždina Ivan Belostenec, u svom ilirsko-latinskom rečniku „Gazophylacium“. Pojam Vlah se tumači kao „Valachus, Rascianus, Trax, Tracus, Thr(a)cis”. Dakle rimska odrednica Trax se odnosila na Tračane (t-rašane) i u vreme Rima i 1500 godina kasnije.

 

Interesantno u muzejima širom Srbije možete naći stare srpove sa slike, koji često imaju malu sekiricu sa strane. Danas se srp pravi mnogo zakrivljenije i ne pravi sa tim delom sekirice ali u srednjem veku je to bio česti oblik u celom sredozemlju. Kada bi se ovo sečivo stavilo na dug štap dobili bi ste jednu vrstu helebarde – kombinaciju sečiva, kuke i oštrice sa dužinom koplja.

Imamo i izraz ”kad se digne kuka i motika” koji označava ustanak običnog naroda. Šta mu dođe ”kuka” u toj izreci? Pogledajte stare srpove.

tračani i dačani 2.jpg

Rekonstrukcija Dačana i Tračana. Pogledajte kako se srpovi stavljaju na duge držalje (kuke) i kako se od kose pravi mač koji se drži sa dve ruke.

Hajde da vidimo ilirski mač, kako je on izgledao? Evo jednog.

Ilirski mač, sečivo sa unutrašnje strane.

Ilirski mač, sečivo sa unutrašnje strane.

Rimski hroničari i arheološki ostaci pokazuju da su Tračani, Dačani, Tribali i Iliri imali praktično ista oružja gde je sečivo sa unutrašnje strane krivine. To je osnovna karakteristika. Ovo se odnosi na rani srednji vek jer kasnije srpska država Nemanjića odstupa od ovog narodnog oružija i nabavlja najbolje oružje toga vremena a to su franački, normanski i italijanski teški mačevi.

U redu ali neko će se zapitati da li se ova osobina ”sečiva sa unutrašnje strane” održala i kasnije u Srbiji. Naravno da jeste, pa pogledajte svaki jatagan sa Balkana.

jatagan.jpg

Evo jednog Jatagana koji se prodaje u domaćim oglasima. Primetna je kriva koja podseća na kosu i karakteristična drška od kosti.

Da li ima veze između Tračana i Srba? Naravno da ima. Prvo nalaze se na istom geografskom prostoru. Drugo navodi se da su Tribali tračansko pleme, a mislim da je svima poznato da su u antici Srbi često nazivani Tribalima.  Poznato je da su Grci umesto slova S koje teže izgovaraju stavljali T, otuda Sribal – Tribal.

Mnogi antički istoričari govore o tome da su različiti nazivi korišćeni za narod koji je govorio istim jezikom. Poznato je recimo da grčki istoričar iz doba Vizantije Laonik Halkohondil kaže za kneza Lazara da je vođa Tribala. Evo šta još kaže Halkohondil:

“… Tryballos, Mysios, Illyrios, Polonos, Sarmates eadem inter
sese linguam uti… Ultra citraque Istrum colunt, longa lateque
regnantes… hoc hominum genus… itaque mea quidem sententia…
variis fortunae procellis iactatum, ionii regionem insedisse … ibi
sedes fixisse…“

„Tribali, Mizi, Iliri, Poljaci, Sarmati (svi se) između
sebe služe istim jezikom… Borave s ove i s one strane Dunava,
naširoko i nadugačko vladajući… ovaj ljudski rod… takav je
moj zaključak… boreći se s različitim burama sudbine, zaposeo
je oblast oko Jonskog Mora… i tamo učvrstio sedišta…“

Pravopisno Srp ili Srb?

Šta je poenta priče o srpu? Videli smo kako srp kad treba postaje mač. Sličnu stvar imamo u jeziku kada srp uzima Srb.

U srpskom jeziku postoji to pretvaranje P u B, tako od toP imamo toBdžija. To je isto kao i kada od srP imamo srB. Ima neke logike – kada alatka ili oružje, prelazi kao reč da označava čoveka.

Smešne su mi diskusije da li je ispravno ”srpski” ili ”srbski”. Znamo svi šta piše u pravopisu ali ja vam tvrdim da može i jedno i drugo jer su u prošlosti korišćena oba oblika. Moram odmah da se ogradim od Vukove gramatike i današnjih postulata. Možemo do besvesti raspravljati o koristima Vukovih reformi i ja moram da kažem da nisam oduševljen.

U jednom trenutku povučena linija gde je rečeno ”ovo je standard srpskog jezika” i onda su sva narečja, dijalekti osuđeni na propast. Tako su recimo posle II svetskog rata odjednom ismevani svi oni koji govore drugačije kao recimo Vranjanci, Leskovčani… Međutim u tim malim govornim razlikama krije se naša istorija.

Standardizacija jezika je isto što i bagerom ići preko groblja, a to je grubo brisanje svih istorijskih podataka i tragova. Smatram da se namerno podmeću određene teze kako nikako ne bi mogli da se pronađemo i uklopimo svoju istoriju i identitet.

Zaustaviću se ovde, kako tekst ne bi bio predugačak. Neka ovo bude jedan delić slagalice, a nastavićemo drugi put…

 

P.S.

Interesantna priča iz naroda o Svetom Prokopiju

Pričam sa drugarom koji je rodom sa planine Radan. Priča mi o Svetom Prokopiju koji je veliki svetac u tom kraju u rangu sa Svetim Ilijom. Kaže na taj dan svi pričaju da se ništa ne sme raditi.

Screen-Shot-2020-05-30-at-14.52.25.jpgGrad Prokuplje nosi ime po ovom svetitelju. Elem, kaže on da južno postoje tri brda gde su albanska sela i da oni tamo kažu: ”Onaj svetac, kada je Srbin svoju decu prokopljio…”. Naime Prokopije se smatra zaštitnikom mladenaca i dece, a lokalna legenda kaže da je Srbin na taj dan radio i da mu se zato desila velika nesreća. Njegova žena je stavila decu da spavaju u travu, a on ne znajući to uzme kosu da pokosi travu i poseče decu slučajno…

Ono što je interesantno je izraz koji koriste „decu prokopljio“, probio ih je kopljem. Koristio je kosu ali ne kažu „pokosio“ već prokopljio.

Elem, tu mi pade na pamet kako se to potpuno slaže sa pričom o tome kako su Srbi koristili kosu i od nje pravili koplje. Kosa je za travu, ali kada obrneš sečivo dobijaš koplje. Jezički za ovo imamo potvrdu u priči o Svetom Prokopiju jer je on prokopljio decu. Grad Prokuplje – prokoplje – prokopljiti.

Screen Shot 2020-05-30 at 14.37.38.jpg

Htedoh da vam stavim sliku svetog Prokopija i pogledam na Google, a u zagradi stoji Prokopije Jerusalimski… hmm. E sada da nisam učio latinski ja ne bih znao da je Skythopolis ustvari Skitski grad. Proverih da li sam dobro ukucao to Scyth.

A Google mi ponudi objašnjenje šta je Skyth i da je to ustvari kosa na staro-engleskom i to me vraća na tekst o poreklu imena Srbin. :)

Baš zanimljivo…

13 Comments

  1. Dule

    Odličan tekst i primeren kritika! Nastavite molim vas, jer je zanimljiva tema i tekst ne bi bio predugačak…

  2. Nebojsa Dovezenski

    Milose,
    kao dete odlazio sam svake godine u selo Kukljin kod Krusevca. Moja tetka po ocu nije imala dece i ja sam bio neka vrsta zamene, makar preko leta. Moj teca je bio pravnik i radio u Ministarstvu pravde, ali je poreklom iz Kukljina gde je imao jos tri brata. Svi su radili u Krusevackom 14. oktobru i bili dobri majstori, ali pre svega su i dalje bili zemljoradnici organski vezani za zemlju. Posebno je Petar/Pera, inace najstariji, bio poznat kao odlican kovac na parnoj presi. Kod kuce je imao alat, kao i svaki seljak u Sumadiji, da popravlja kosu, srp, tovarna kola i svasta nesto ukljucujuci i ognjiste za zagrevanje metala i nakovanj za kovanje. Jednom prilikom sam mu nosio vodu u radionicu i kada sam usao naredio mi je da stojim na ulazu dalje od varte dok je zagrevao dugacak srpski bajonet iz 19. veka. Bajonet je bio zakrivljen na nacin koji u potpunosti odgovara kukri nozu i on je grejao bazu kod balcaka kako bi ga savio da napravi klasican srp za psenicu. To je bila dugacka stvar od najmanje 60-70 cm. Ostrica u gornjoj trecini je bila siroko iskovana u zakrivljenu povrsinu veoma ostru i savrseno iskovanu, a onda se sirina naglo smanjivala prema balcaku dok nije dosla na potpuno pravougaoni presek tog dela bajoneta. Taj siroki deo je bio dosta veliki i brzo se suzavao, odnosno krivina je bila dosta naglasena. Naravno da sam bio ushicen i trazio da to vidim, pa mi ga je pokazao, ali ne i davao u ruke. Bilo je to jezivo oruzje kojim bi telo protovnika bilo unakazeno i verovatno bi mogao da ostane bez ruke ili glave. Posebno mi je pokazao potez kojim se to cudo privlaci ka sebi, gde meso dolazi u kontakt sa tom unutrasnjom krivinom, a onda potez dalje zapravo odseca taj deo tela. To je skoro isto kao i kada se kosi sa srpom. Objasnio mi je da ima mnogo domacina koji cuvaju to kao oci u glavi. U dobra vremena to se savije i postaje srp, a ostrica i taj „radni deo“ ne mora da se greje i kvari (ostri se samo kovanjem), a u zla vremena ispravlja se u prvoj trecini kod balcaka i postaje opasno oruzje. Po Peri to je oduvek bila tajna srpskih seljaka i niko im nije oduzimao srpove, jer ne bi bilo psenice, ali zato kada zatreba to postaje opasna stvar nakon par sati rada. Mislim da kosa nije bila osnov maceva slicnog oblika, jer je previse lagana i tanka a ovo je tesko i mocno.oruzje koje ima veliku udarnu tezinu. Da li je za osnov to bio stari Srpski bajonet, ne mogu sa sigurnoscu da kazem, ali svakako je bio bajonet. Toliko o poreklu kukri noza, maca Makedonaca u doba Aleksandra itd. Eto za tvoju informaciju iz Srpske tradicije koja se gubi ili se vec izgubila. Mozda jos negde ima slicnih „bajoneta“ odnosno srpova?

  3. Sasa

    Jako me raduje cinjenica da imam istomisljenika u vezi jezika. Ja svoje dete ucim da je jezik ispravan i u Vranju, Pirotu, Leskovcu…..I da svako ima pravo da govori svojim dijalektom i ne samo pravo vec i obavezu da sacuva svoj identitet kroz jezik. Na kraju kada pogledamo engleskijezik ima 2 padeza, nemacki 4….jezik je funkcionalanniji ukoliko je jednostavniji.

    • Е па баш ми је драго да се слажете. Превише је језичког терора и убеђивања људи да не смеју размишљати својом главом јер немају диплому о нечему. Треба чувати своје насљеђе…
      Хвала Саша. :)

  4. Лазар

    Поздрав Милоше,
    има у нашем народу још једна алатка коју можемо увести у причу. Косјер или косир, служи за чишћење од оструге, шикаре, корова, без проблема замахом сече дрво дебљине руке. Увек сам размишљао о коси као о неком блиском, традиционалном алату. Раније се у народу, код мене у родном крају, знало и обележавао се алат (срп) којем домаћину припада.
    Остало ми је сећање на покојну бабу да и Турци знају за Српско Прокопље.
    Свако добро.

Trackbacks for this post

  1. Свети Ђорђе је заштитник војске и племства из доба Немањића - животне приче и монаси шаолина
  2. Sveti Đorđe je zaštitnik vojske i plemstva iz doba Nemanjića - životne priče i monasi šaolina
  3. Порекло речи Срб - животне приче и монаси шаолина
  4. Poreklo reči Srb - životne priče i monasi šaolina
  5. Теорија порекла имена Срби од црвене боје - животне приче и монаси шаолина
  6. Теорија порекла имена Срби од црвене боје - животне приче и монаси шаолина
  7. Teorija porekla imena Srbi od crvene boje - životne priče i monasi šaolina

Leave a Reply