Gde se nalazi organska pijaca u Beogradu

Često me drugari pitaju gde nabaviti organsku hranu i gde se nalazi organska pijaca na Novom Beogradu.

Nalazi se u bloku 44, dakle malo posle Piramide. Tu je ustvari velika pijaca, a ispred te velike pijace (prema autobuskoj stanici) nalazi se 15-tak „organskih“ tezgi.

Аутобуске линије: 7, 9, 11, 73, 95, 610, ulica Jurija Gagarina bb.

Pre nego što krenete odmah da vam napomenem da su cene više nego cene na običnoj pijaci. Međutim to je i normalno, jer vaše zdravlje i zdravlje naše dece svakako nema cenu tako da… :)

Šalim se. Malo ću da objasnim…

Moram prvo da se pohvalim jer moj teča ima brata, koji je jedan od najvećih organskih proizvođača u Srbiji. Btw, čovek se zove Lale i njegova tezga je prva na strani ka centru grada i prodaje na toj pijaci subotom i nedeljom. Dodao sam youtube video na kraju ovog članka iz Memedovićeve emisije „Sasvim prirodno“ u kojoj se pojavljuje Lale.

E, da se vratim na temu zašto je organsko povrće skuplje. Dakle, taj moj Lale ima 15 hektara zemlje na selu. Da bi bio organski proizvođač, morao je da pusti da ta zemlja zaraste u korov 3 godine kako bi se iščistila od eventualnih hemijskih sredstava i da bi dobili sertifikat organske proizvodnje. E, od tih 15 hektara, kako sam ja razumeo iz priče, novac zarađuje samo pola hektara zemlje na kojoj se gaji povrće. Ostalih 13-14 hektara se koristi za gajenje organskih žitarica za hranjenje stoke, koja se nalazi na ostalom prostoru. Da ne pominjem što nikakvo korišćenje hemijskih sredstava nije dozvoljeno.

I neko bi se zapitao zašto ne zasadi svih 15 hektara? Pa zato što kada nesmeš da koristiš hemiju, ostaje ti da ručno čupaš korov, skidaš bubice i okopavaš. Jedan čovek ne može da postigne mnogo više od pola hektara na taj način. E, zato je to povrće skuplje.

Organsko povrće je puno mikro elemenata i ima ih u mnogo većoj količini nego obično povrće koje se gaji na velikim površinama, ore traktorima, prska insekticidima i gde se zemlja instant obnavlja korišćenjem hemijskog đubriva.

To hemijsko đubrivo, uglavnom sadrži tri-četiri hemijska jedinjenja, a zemlja koja se istroši izgubi 52 elementa po nekim istraživanjima. E, šta ćemo sada sa tih 48 minerala koje se ne vrate u zemlju? Pročitao sam dosta knjiga na ovu temu, a vi mi verujte na reč ako hoćete, tih 48 minerala koji nedostaju u zemlji, a zbog toga i u vašoj ishrani su razlog zašto rak, dijabetes, astma, alergije i kardio oboljenja nose toliko života naše generacije.

A šta reći recimo za piliće koji se ne hrane koncentratom, nego slobodno trče i kljucaju po imanju? Recimo običan seljak može jedno pile za 3 meseca da nagoji na 2.5-3kg težine. Tačno se zna koja vrsta koncentrata se daje u kojoj nedelji. To pile raste ograđeno u kokošinjcu i uglavnom u mraku. Zbog mraka i ograđenog prostora se manje troši i ugoji se brzo. Sobzirom da je veliki broj pilića na malom prostoru i ne kreću se, oni su podložni bolestima. Zato se u koncentrat dodaju male količine antibiotika, kako se živina ne bi razbolela i uginula. Na taj način se postižu bolji prinosi. Eh, da, ali vi unosite u svoj organizam te pileće antibiotike i jedete meso gojazne životinje.

Recimo ja sam od organskog proizvođača kupio „mladu koku“ od 6 meseci starosti koja je imala samo 1.5 kg. Za poređenje, modernom proizvodnjom pilići se kolju posle 3 meseca i imaju duplo veću težinu. Normalno je da je to pile skuplje, jer je potrebno više vremena i jer je potreban ogroman prostor da bi se odgajilo.

Organsko pile je aktivno, trči po polju, kljuca, lovi, skače, bori se, kopa i u odnosu na „moderno pile“ je pravi atleta. To pile ni fizički ne izgleda isto. Ja sam se blago reći iznenadio kad sam ga video, jer ima ogromne noge. Praktično batak i karabatak čine više od polovine pileta, što je normalno jer to pile trči. „Moderno pile“ čuči u mraku, gojazno i polu-bolesno i zato ima male nogice. Te male nogice nisu ni bitne za modernog seljaka, jer ljudi ionako više vole „belo meso“…

Jel znate da ukus organskih jaja nije isti kao jaja iz supermarketa? Ta jaja su kao jaja koja sam jeo kao mali kod moje babe. Naravno „organska jaja“ su manja, ali su ukusnija i ja ne mogu nikako sada da objasnim kako izgledaju palačinke kada se naprave sa ovim jajima.

Organski proizvođači su „Don Kihoti“ našeg doba jer je novac mnogo lakše zaraditi na „moderan“ način. Umesto toga oni se bave poljoprivredom na način kako su to ljudi činili pre 100 godina jer je to za nas zdravo i garantuje da neće biti insekticida, herbicida, hemijskog đubriva i aditiva. Drugari, to vredi svaku paru ako mene pitate.