Kako je stvarno izgledala zastava Cara Dušana?

Kada sam se pre par godina uputio u manastir Hilandar jedan od osnovnih ciljeva bio mi je da vidim čuvenu zastavu cara Dušana za koju sam čuo da se tamo čuva. Nažalost to nisam uspeo, dobio sam odgovor da zastava nije u najboljem stanju.

Međutim pitanje Dušanove zastave je nastavilo da me zanima a ovih dana sam naleteo na vrlo interesantnu knjigu koja mi je pomogla da razrešim pitanje ”zelene” boje Dušanove zastave. Ta nesrećna zelena boja je poslužila mnogim srbomrscima da se podsmevaju kako Dušanova zastava nema veze sa bojama zastave Srbije.

Dakle, car Dušan je prilikom posete ostavio svoj ratni barjak u Hilandaru i on je tamo vekovima čuvan sve dok se skoro nije raspao. O tome je ostavio svedočenje Dimitrije Avramović 1847. godine u knjizi ”Сказание србске древности” u beleškama sa Svete Gore.

”Sa leve strane do pevnice stoje dve svilene zastave, obe jednake, jedna nova, a druga stara. Ova je druga Stefana Dušana, koju su kaluđeri metnuli na novo koplje, a na staro koplje Dušanove zastave, metnuli novu zastavu. Zastave su odozgo i odozdo od crvene, a u sredi od zelene svile, sa zelenim svilenim resama oko kraja; samo sa jedne strane ima zlatan krst prišiven. Koplja su crvenom bojom omazana. ”

Avramović je i precizno skicirao Dušanov barjak. Ono što je za našu priču značajno je da je Avramović primetio da su gornja i donja traka crvene boje. Zašto je ovo za našu priču bitno? Zato što sto godina kasnije u opisu zastave se piše da su ta polja žute boje. Ovo nas dovodi do zaključka da je boja od sunca i starosti izbledela sa crvene na žutu boju. Ovaj zapis upravo to potvrđuje.

Ipak ostaje pitanje zelene boje. Svi su uvek bili začuđeni otkud ta zelena boja na srpskoj zastavi? Na sreću naišao sam na sliku Dušanove zastave u riznici Hilandara na stranici Prijatelji Hilandara.

Zastava cara Dušana koja se čuva u Hilandaru.

Vidi se da zastava potpuno odgovara kasnijim zapisima o izgledu zastave koji govore o gornjem i donjem polju žute boje. Ta polja na zastavi su u doba Avramovića 1847. godine bila crvene boje!

Kasnije publikacije o ovoj temi beleže precizne dimenzije i boje zastave.

Dimenzije barjaka cara Dušana.

Rekonstrukcija sadašnjeg izgleda boja zastave.

Ovde se jasno vidi da je gornje polje zastave narandžaste boje manje izbледelo, dok je donje polje potpuno žuto. Prva misao mi je bila da ta dva dela zastave nisu podjednako izbledela verovatno zbog razlike u platnu koje je korišćeno ili zbog ugla pod kojim je sunce padalo na platno.

Zastava u manastiru Hilandar 1910. godina, pored prozora na suncu.

Došao sam u posed fotografije gde je ranije stajala zastava cara Dušana jedno vreme. Na njoj se može videti da je zastava pored ikone Trojeručice i prozora kao i da je na jakoj sunčevoj svetlosti. Jasno je vidljivo da je vrh zastave iznad ruba prozora i da svetlost manje hvata sam vrh zastve što objašnjava zašto je gornje oranž polje izgubilo manje originalne boje i bliže je crvenoj boji.

Uzimajući u obzir kretanje sunca u toku dana svetlost, vidi se da svetlost ne može da uhvatiti vrh zastave ali sa druge strane u zavisnosti od dela dana i godine svetlost je hvatala donje delove zastave što objašnjava zašto je gornji deo zastave narandžasti, a donji žute boje. Jednostavno donji deo je više izbledeo zbog izlaganja suncu, gornji deo je ređe bio na suncu pa je tu boja bliža originalnoj crvenoj boji.

Postavlja se pitanje koja je bila originalna boja zastave pre nego što je pozelenela?

Pravi izgled barjaka cara Dušana

U Dubrovačkom arhivu postoji zapis da je sin kralja Vladislava, župan Desa 1281. godine poslao delegate iz Kotora u Dubrovnik da vrate stvari iz očeve blagajne koja se tamo nalazila, a u spisku stvari je između ostalog bila uključena jedna zastava „vexillum unum de zendato rubeo et blavo“ – jedna zastava od platna crvenog i plavog.

Ovaj zapis mora da se uzme u obzir jer se radi se o zapisu pola veka pre doba cara Dušana i svedoči da su se boje zastave u doba Nemanjića poklapale sa današnjim bojama srpske zastave. Ovo je istorijski izvor koji nas upućuje da je i barjak cara Dušana sa velikom verovatnoćom bio crveno plave boje, naravno pre nego što su boje izbledele.

Rekonstrukcija pravog izgleda zastave cara Dušana.

Možemo zaključiti da je sadašnja zeleno-narandžasto-žuta boja zastave posledica izbleđivanja i oksidacije crvenog pigmenta na tkanini posle 680 godina izlaganja sunčevom zračenju.

Kako je došlo do promene boja?

Očigledno je da se radi o promeni boja zbog izlaganja suncu. Tanka svilena tkanina od koje je izrađena zastava je tokom 680 godina bila izložena ultraljubičastom zračenju sunca pa se desila fotooksidacija boja. Baš iz ovog razloga se u muzejima koriste led lampe i zamračene prostorije kako bi se izbeglo oštećenje eksponata putem UV zračenja.

Monah, Sava Hilandarac, u knjizi Sveta Gora, 1893. godine, str. 163., pominje jednu hilandarsku zastavu i opisuje je:„S leve strane više pevnice visi steg Cara Dušana, koji je ostavio u ovom manastiru sam Dušan za uspomenu, kada je bio na Sv. Gori 1347‐1348 godine. Zastava je u obliku trougla od jake crvene i zelene svile; uvek je zavijena oko držala i pokrivena platnom.“

Dakle iz spisa možemo videti da su monasi ulagali trud da zaštite zastavu od sunca i propadanja jer su je u to vreme držali pokrivenu platnom. Međutim, na slici iz 1910. godine vidimo da je zastava ponekad i izlagana bez zaštite. Sa druge strane monasi nisu znali da sunčevo zračenje pored svetlosti ima i UV deo spektra i da UV zračenje može proći kroz tkaninu u zavisnosti od njene debljine i vrste.

Treba imati u vidu i da je ovo jedna od najstarijih sačuvanih zastava u Evropi. Svila kao materijal tokom starenja ima osobinu da žuti, a boje imaju osobinu da blede. Postoji rad u muzeju SPC kao i još radova u Evropi koji pokazuju kako crvena svilena tkanina posle više vekova postane žuta.

Prelazak crvene boje u žutu je dokumentovan kod svečane odore kneza Lazara koja je sačuvana iz vremena Kosovskog boja i čuva se u Muzeju SPC. Posle 7 vekova svilena odora je iz crvene boje prešla u žutu jer je boja od starosti izbledela.

Odora cara Lazara i njena rekonstrukcija kako je nekada izgledala.

Na sajtu muzeja SPC piše: ”Odora je prvobitno bila porfirna (crvena), a poznato je da su na njoj do polovine 18. veka bili prišiveni biseri. Biseri su poskidani, dok je boja odore danas izbledela i dobila bež osnovni ton.” Treba napomenuti da je odora Lazareva izrađena od italijanske svile iz grada Luka. Eto potvrde kako svilena tkanina posle šest vekova iz crvene pređe u žutu boju, na isti način kako se to verovatno desilo na Dušanovoj zastavi u Hilendaru.

Dakle sa velikom sigurnošću možemo tvrditi da je crvena boja izbledela u žutu i narandžastu boju, baš kako je o tome zapisao Avramović još 1847. godine.

Kada se hartija ili tkanina ostavi na suncu i posle mnogo vremena boje blede i postaju žute. Isto se dešava i sa tkaninom i ovo svaka domaćica koja suši veš na jakom suncu zna.

Kako boje blede na suncu – izlaganjem na suncu plava postaje zelena, crvena prvo postaje narandžasta, a posle više izlaganja suncu čak i žuta.

Pigmenti na zastavi su sigurno bili visokog kvaliteta ali sobzirom da se radi o tankoj svili i jako dugom vremenskom periodu od 680 godina, zastava je drastično izgubila boje.

Pronašao sam i moguće razrešenje narandžastog polja. Čuveni heraldičar Pera Popović je 1938. godine pregledao zastavu i napisao knjigu ”Iz Hilendarske riznice” u kojoj prenosi tekst Stanoja Stanojevića u kome on navodi nekoliko bitnih stvari. Prvo zastava je prišivena na jače platno da bi se sačuvala, zatim primećuje da na zelenom polju postoje zakrpe običnom platnom slične boje. Primećuje da razliku između šava oranž polja i donjeg žutog polja, kaže da se po obodu oranž polja nalaze ostaci žute svile slične onoj u donjem žutom polju i zaključuje da je oranž svila naknadno zašivena verovatno u nedostatku žute svile slične donjem polju.

Dakle oranž polje je naknadno dodato i od potpuno je drugačijeg materijala i drugačijeg šava od donjeg žutog polja. Donje žuto polje je najbolje očuvani deo svile i za nju kaže da ima dezen u takanju koji podseća na kinesku svastiku, naglašava da je dezen u tkanju, a ne u boji. Ovo je izuzetan trag da se prouči poreklo ovog materijala.

Posle 680 godina, tkanina je promenila boju tako da danas imamo samo obrise stare zastave.

Ovo pominjanje kineska svastike može ukazivati da je svila došla iz Kine jer je trgovina svilom preko Zlatne horde bila prisutna na našim prostorima. Evo par primera motiva ”Van svastike” u tkanju iz doba Juana (1271-1368), mada bez uvida u tkaninu ne vredi se dalje udubljivati.

Međutim postoje ti motivi i u Nemačkoj, recimo ovo je svastika na tekstilu (svila i vuna) iz Kelna 14-15. vek. Poznato je da je car Dušan imao ”alemansku gardu” tj. plaćenike iz Nemačke pa bi i iz tog pravca mogla doći tkanina.

Dakle da crvena postane žuta – to je moguće imamo na primeru svilene odore cara Lazara. Oranž polje je naknadno dodato verovatno prilikom popravke zastave. Plavo polje je lako fotoksidacijom vremenom moglo da postane maslinasto zelene boje, za ovo postoje mnogi primeri u knjigama. Time mislim da smo razjasnili sadašnji izgled zastave.

Pogrešna rekonstrukcija boja

Nažalost u našoj javnosti su se još ranije pojavile pogrešne rekonstrukcije zastave bukvalno primenjujući boje koje su videli u manastiru bez razumevanja da su te boje izmenjene zbog starosti tkanine. Neki momci napraviše zastavu sa zelenim i narandžastim bojama.

Malo su pojačali boje sa sadašnje oštećene Dušanove zastave i dobili ovu zeleno-žutu varijantu jarkih boja.

U klipu oni navode nacrt arhitekte Pere Popovića koji je lepo napisao da su gornje i donje polje crvene boje, pa je jasno da je tkanina promenila boju od izlaganja na suncu. Tu pogrešnu zastavu pokloniše princu Filipu Karađorđeviću, a on dalje pokloni manastiru. Ova mala greška će na kraju da povampiri islamske fanatike da se pozovu na tu zelenu boju.

Njihove namere su svakako bile uzvišene ali nažalost boje su pogrešno odredili.

Zaključak

Ovih dana dobih na poklon od prijatelja jednu manju repliku zastave prema tekstu koji sam pisao. Svi u porodici smo se oduševili jer ćemo sada imati slavsku zastavu. Ovo je replika Dušanove zastave samo 4 puta manje površine. Bilo bi lepo napraviti ovu zastavu u pravoj veličini i daće Bog da se jedna takva rekonstrukcija ponovo zavijori u Hilandaru.

Rekonstrukcija zastave cara Dušana iz Hilandara koju dobih na poklon.

Izvori:

1. Boje u vizantijskim tekstilima

Mantzouris, D., Karapanagiotis, I., Karydis, M.
Identification of Cochineal and Other Dyes in Byzantine Textiles of the 14th Century from Mount Athos
https://www.academia.edu/28093736

→ Jedan od najboljih radova o stvarnim analizama boja u vizantijskim tekstilima (indigo, weld, kermes, košenila).

Petroviciu, I., et al.
Natural Dyes in Embroideries of Byzantine Tradition
Heritage Journal (MDPI)
https://www.mdpi.com/2571-9408/7/6/153

→ Analiza boja u tekstilima vizantijske tradicije (indigo, karminske boje, zelena dobijena mešanjem žutog i plavog).

Karapanagiotis, I., et al.
Dyes in Post-Byzantine Silk Textiles from Romanian Collections
https://link.springer.com/article/10.1007/s12221-023-00414-2

→ Vrlo dobra analiza svila iz vizantijskog kulturnog kruga.

2. Srednjovekovni tekstili i identifikacija boja

Cabrera Lafuente, A.
Textiles from the Museum of San Isidoro, León
Brill
https://brill.com/display/book/9789004424593

→ Važan rad jer pokazuje kako starenje menja čitanje boja na srednjovekovnim svilama.

Metropolitan Museum of Art
Identifying Natural Dyes in Textiles
https://www.metmuseum.org/essays/identifying-natural-dyes

→ Dobar pregled prirodnih boja korišćenih u srednjem veku.

3. Starenje i bleđenje prirodnih boja

Padfield, T., Landi, S.
The Light-Fastness of the Natural Dyes
https://www.conservationphysics.org/fading/lfnd.pdf

→ Klasičan rad o tome kako prirodne boje blede pod svetlom.

Izzo, F. et al.
New Insights into the Fading Problems of Safflower Red Dyed Textiles
https://iris.unive.it/bitstream/10278/3708537/5/Manuscript_Izzo%20et%20al%20_carthamin.pdf

→ Veoma važan rad o tome kako crvene boje mogu da požute.

Ahmed, H., Darwish, S.
Effect of Museum Conditions on Historical Dyed Silk Fabric with Madder Dye

→ Istraživanje starenja svile bojene madarama.

4. Degradacija plavih pigmenata (plavo → zeleno)

Green Degradation Products of Azurite in Wall Paintings
Studies in Conservation
https://www.jstor.org/stable/1506644

→ Dokaz da plavi azurit može vremenom da razvije zelene proizvode.

Dang, D. et al.
Color Damage of Visible Light on Plain-Woven Silk

→ Rad o žutenju svile pod svetlom.

5. Analiza pigmenata u rukopisima

Giordano, A. et al.
Multi-analytical investigation of pigments in the Codex Slavicus 8
Heritage Science
https://www.nature.com/articles/s40494-019-0262-1

→ Analiza boja u srednjovekovnom rukopisu (azurit, organske boje).

6. Opšte knjige o prirodnim bojama

Cardon, Dominique
Natural Dyes: Sources, Tradition, Technology and Science
Archetype Publications

→ Najkompletnija knjiga o prirodnim bojama u istoriji.

Hofenk de Graaff, J.
The Colourful Past: Origins, Chemistry and Identification of Natural Dyestuffs

→ Standardni priručnik za identifikaciju istorijskih boja.

7. Naše knjige

Nikola Giljen
Srpske srednjevekovne zastave
Dereta

Dimitrije Avramović
Сказание србске древности, 1847.

Sava Hilandarac
Istorija manastira Hilandara, 1897.

Pera J Popović
Iz Hilendarske riznice, 1938.