Maj 2020

Umesto tvitera, moje beleške meseca maja.

Spasovdan

Dođe i Spasovdan, slava Beograda ali nema litije. Eh Beograde, nije virus strašan, ali malodušnost jeste… Setimo se na trenutak ”krvave litije” kada je vlast morala da dovede žandarme iz Hrvatske da tuku naše popove… pa je litija ipak bila održana… Danas žandarmi nisu potrebni, kafići rade a vade se na strah od virusa…

Samo da vas podsetim da Beograd proslavlja Spasovdan kao svoju slavu od 1403. godine kada ga je despot Stefan Lazarević proglasio za glavni grad Srbije. Kada neki grad u Evropi ima neku tradiciju iz srednjeg veka on je neguje, novac se ulaže i pravi se od toga turistička atrakcija. A kod nas ove godine nema litije. Umesto ta litija da bude simbol pobede nad virusom.

Na Spasovdan je donesen Dušanov zakonik. Zakon blagovernoga cara Stefana, godine 6857. na praznik Vaznesenja Gospodnjeg (Spasovdan) meseca maja, 21. dan.

Na ovaj dan je Sveti Sava krunisao Stefana Prvovenčanog za kralja Srbije i dao crkveni blagoslov kralju za ovu uzvišenu dužnost, a ondašnju srpsku državu još 1217. godine uvrstio u redove najmodernijih tog doba.

Evo jedna lepa vest na Spasovdan, jedan novi dokumentarni film o našoj istoriji. Priča o tome kako je kruna kralja Petra izrađena od topa njegovog dede – Karađorđa.

Sa jednog tviter naloga momka koji se ozbiljno bavi našom istorijom.

Probajte sami da vidite šta ovde piše. Interesantno je da se i u 15. veku isto psovalo. Ovo je izraz potpuno karakterističan za Srbiju što dosta govori o Vlaškoj toga vremena. Plemstvo je tada govorilo srpskim jezikom, a i crkvene knjige su takođe pisane srpskim jezikom.

Jedna lepa pesmica sa odjecima srednjevekovne poezije…

Ovo je karakteristična poetika za hrišćanske pesme. Neko bi rekao kako se samo smrt i kraj spominju, ali ustvari pesma peva o životu. Skrivena poruka o nebeskom carstvu i našem poreklu daje krila, onima koji razumeju, za borbu i ponos u životu. Biti drugačiji, držati do sebe i do našeg Boga to je prava poruka pesme.

Tekst o Autofagiji i postu u Kuriru

Na zapadu kada vam objave tekst u velikim novinama onda to obično znači da ste zaradili i neke parice, a kod nas kada vam objave tekst ste srećni kada vam ostave link ka sadržaju. Šta ćete, tako je kod nas…

Elem, Kurir objavi moj tekst o Autofagiji, naravno bez pitanja ali ipak staviše link u tekst ka mom blogu. Zato nemam zamerke, to mu dođe kao dobra reklama za blog i dobar SEO signal. Tu ubaciše tri pasusa ispred mog teksta o tome kako i Novak Đorković praktikuje Autofagiju. Svaka čast za Noleta.

Naslov iz Kurira

Ipak, htedoh da podelim sa vama da je ovo jedan mali poen za pravoslavlje i našu tradiciju. Ko je čitao tekst zna da je cela priča krenula iz Hilandara i da je tekst napisan na način da uvuče čitaoca i da mu na kraju skrene pažnju da je to ustvari deo naše manje poznate tradicije već vekovima. Zato pojavljivanje ovakvog teksta u većem mediju smatram malom pobedom za sve nas.

Originalni tekst o Autofagiji i postu možete pročitati ovde.

Marina nije cura fina

Kada se konačno vratila Marina Abramović bilo mi je drago i bilo mi je drago kada je dobila pare od države da napravi izložbu u Muzeju savremene umetnosti. Međutim, kako je vreme prolazilo ta njena umetnička provokativnost je gubila obrise naivnosti i postajala zloćudna.

Fascinantno je to da je ona potomak patrijarha Varnave jednim delom, a da je tako zagazila u flert sa satanizmom i pedofilijom. Rekao bih da je to možda do partizanskih roditelja. Ima nešto u vaspitanju što čini da partizanska deca na kraju posrnu. Valjda to kada ne priznaješ Boga, nego uzmeš pušku u ruku i kreneš redom da rušiš, na kraju dovede do toga da i tvoja deca smatraju da i oni mogu da rade šta god požele i to ih na kraju saplete… Ono što je sigurno da je taj komunizam poništio bogoslovske pretke i otišao na tamnu stranu.

Umesto da slavi svetlost, ona se udvara tami. Marina Abramović i Rotšild ispred slike Tomas Lorensa “Sotona okuplja svoje legionare”!!

Da li je Marina legionar? Ne znamo, ali tu su i vrlo uznemirujuće fotografije sa decom.

Treba da se preispita ta odluka o njenom izlaganju u Muzeju savremene umetnosti. Taj muzej je bio bitan delić slagalice u gubljenju našeg srpskog identiteta i razbijanju stare lestvice vrednosti. On je afirmisan za vreme Tita i komunista, jer ta savremenost pomaže čoveku da raskine sa prošlošću i obgrli komunizam, internacionalizam, globalizam… a na kraju i možda satanizam jer ”umetnost ne zna za granice”.

Postavlja se pitanje, ako je to muzej savremene umetnosti, gde je onda muzej klasične (stare) umetnosti? Sad će neko reći pa nemamo mi tu umetnost…. Imamo dragi moji imamo… Srbima su prve slike bile ikone i freske, prve pesme molitve, arhitektura i mozaik su cvetali u okviru crkve ali to je sve za vreme komunista proglašeno za religiju i skrajnuto iz sistema obrazovanja.

Koliko ima satanizma oko nas i trebamo li da se zabrinemo? Neprimetno i tiho, kroz zabavu i šalu ”on” se širi kroz našu kulturu. Počevši od gledanja horora, do slavljenja Noći veštica, zatim preko filmova koji promovišu sve vrste sloboda (lgbt, abortus, razne slobode, drogu), medije koji napadaju crkvu i tradicionalne vrednosti, da bi se na kraju kao što vidimo potpuno neskriveno pojavio u umetnosti.

Za kraj da pomenem i organizaciju problematičnih satanističkih večera gde se hrana u obliku ljudi služi bogatim i poznatim u Americi. Ovo i mnoge druge stvari se pomilju u dokumentarcu ”Iz senke” koji vam preporučujem da pogledate.

https://www.youtube.com/watch?v=0wTiCxXgrJw

Par istorijskih crtica

Najstariji sačuvani kameni most u Srbiji, Vojinovića most, koji su krajem 14. ili početkom 15. veka sagradila braća Vojinovići, sestrići cara Dušana, nalazi se u Vučitrnu; ispod mosta je nekad tekla reka Sitnica

Novo Brdo u vreme cara Dušana postaje najvažniji rudnik, sa kovnicom novca. Nalazišta plemenitih metala su toliko velika da Car 1348. godine poklanja Hilandaru 87 kilograma srebra. Sredinom 15. veka, grad ima oko 50.000 stanovnika. London je tada imao 10.000 stanovnika. Evo kako je kula izgledala.

„Tapiserija „Boj na Kosovu“ iz poznate radionice Audinard,. Trenutno se nalazi u francuskom dvorcu Šenonso.“ – Flandrija, 16. vek.

Kralj Petar I Karađorđević 1918. godine prilikom posete Hilandaru. Na slici zasađuje maslinu kod krsta cara Dušana.

Jedan odvratan film

Doba je korone donelo mnogo sati zajedničkog gledanja filmova. Obično gledamo filmove ’70tih i ’80tih ali ubacimo i po neki dečiji film.

Tako nam u ruke dođe i ovo američko đubre. ”Dečiji” film navodno ali kao da ga je pravio neki kreativni pedofil jer je prepun sublimalnih poruka. Tako u ovom vrlo ”smešnom” filmu samo za 20 minuta gledanja, možete videti decu koja pričaju o ”pušenju”, razne psovke, zatim igraju se vibratorima, tamponima, seks lutkama, navlače sado-mazo kapuljače i slične stvari… Nismo gledali dalje.

Možda je ovo nekome i smešno ali taj verovatno nema malu decu…

Dnevnik Diane Budisavljević i zamena teza

Pompezno najavljen dokumentarac o Jasenovcu i dobrim delima Diane Budisavljević me je razočarao. Pre svega jer se Srbi ne pominju već se koristi izraz ”pravoslavac”, a zatim i zbog toga što mi se čini da se ovaj film koristi da se umanji čemer Jasenovca pričom o ”jednoj dobroj ženi”.

Mislim da se radi o zameni teza. Znate onaj ustaški plan ”1/3 oterati, 1/3 ubiti, 1/3 pokatoličiti”… e pa smatram da Dijana spada upravo u tu 1/3 pokatoličiti priču. Uzeli su malu decu, dali ih u katoličke porodice i zamislite izgubili su njihove podatke… c c c

Hteo sam da pišem tekst na ovu temu ali me neko preduhitri tako da evo linka.

Batalite bajke o Diani, ako vas interesuje pogledajte ove dokumentarce. Bliži su istini:

youtu.be/asudh5pDk30 ovo je prvi deo i zove se ”Strah”
youtu.be/31FFbssaxp8 ovo je drugi deo i zove se ”Muk”
youtu.be/Dw0UtoNOaUI traći deo zove se ”Ponor”

Datum 1. maj