O starim zastavama, simbolima i titulama srpskim

Koje je značenje boja naše zastave – crveno, plava, bela?

Crvena je krv jer imamo plemenito poreklo i pamtimo svoju istoriju, svoje mučenike i kraljeve koji su život dali za srpstvo. Plava je simbol vode i znoja koje mi za života prolivamo trudeći se da podignemo svoje porodice i odbranimo svoje. Bela je u srednjem veku bila boja tuge, na sahranama se nosilo belo i naši episkopi su nosili bele odežde. Belo je simbol neba, nebeske Srbije i naše crkve koja nas sve okuplja.

Zato mislim da popularan izraz ”krv, znoj i suze” ustvari simbolično opisuje boje naše zastave.

Interesantno naša zastava je obrnuta ruska zastava. Pa se postavlja pitanje da li je ruska nastala od naše srednjevekovne ili je možda moderna naša nastala obrtanjem ruske zastave za vreme ratova za oslobođenje od Turaka. Nije ni čudo što su nas Englezi toga doba zvali ”malim Rusima”.

Levo ruska zastava, a desno srpska.

A koje smo imali zastave u srednjem veku?

Imamo beleške o našim starim zastavama na nekoliko mesta. Recimo sin kralja Vladislava, župan Desa je 1281. godine poslao pismo u Dubrovnik da se vrate stvari iz očeve blagajne koja se tamo nalazila. Tu se pominje i “zastava crvene i plave boje” (“vexillum unum de zendato rubeo et blavo“ – “zastava od platna crvenog i plavog”.

U Hilandaru imamo par sačuvanih zastava cara Dušana. Obe su u lošem stanju od starosti. Jedna se koristi kao litijska zastava (zelena) a druga je najverovatnije bila Dušanova zastava koja se koristila u boju. Ratne zastave u srednjem veku su bile trouglaste jer su se tako bolje vijorile kada bi ih nosio konjanik.

Zastave cara Dušana koje se čuvaju u Hilandaru. Levo litijska zastava, desno bojna zastava.

Imamo zapise istoričara da su obe zastave bile u lošem stanju još pre 100 godina. Jedan poznanik me upita ”a zašto šahovnica na Dušanovoj zastavi?” pa odmah da kažem da se ne radi o ”šahovnici” već o tehnici rastera tako da zastava iz daljine izgleda bleštavo crvenkasta.

Kako je stvarno izgledala zastava Cara Dušana?

Takođe skrećem pažnju svima na krst nacrtan na zastavi o kome sam već pisao u tekstu o krstu iz Pijence. Radi se o patrijarškom krstu Svetog Save, simbolu carske vlasti. Taj krst je Toma Paleolog koji je inače bio brat cara Konstantina XI Dragaša prodao rimskom papi Piju II.

Treba imati u vidu da je na čelu vojne kolone uvek bila ikona Bogorodice i da je bilo i litijskih zastava drugih svetaca. Postoje zapisi o tome i za našu vojsku i za romejske jedinice u Grčkoj.

Postoji interesantan podatak u jednom grčkom muzeju o zastavi kralja Milutina. Naime u crkvi Svetog Nikole u Solunu nacrtan je Sveti Dimitrije sa zastavom u ruci, pa se smatra da je to zastava kralja Milutina.

Možemo pretpostaviti da je vojska cara Dušana imala Bogorodicu na čelu, zatim litijske zastave sa svecima, pa barjak bojni Dušanov, zatim zastavu sa dvoglavim orlom i zastave pojedinačnih plemićkih porodica.

Na sličan način se i danas u litijama iznose zastave i ikone.

Jesmo li imali grb u srednjem veku?

Svaka plemićka porodica za sebe je imala svoj porodični grb. Treba imati u vidu da je reč ”grb” na jedno slovo od ”grob” ili ”greb” kako su u srednjem veku govorili. Grb kao i grob čuva sećanje na naše pretke.

Grb Dušanovog carstva iz Modenskog grbovnika. Modenski grbovnik pripada zbirci rukopisa markiza Kamporija, plemićke porodice iz Modene.

Nemanjići kao vladajuća porodica su nosili grb romejske carske porodice ona ”četiri S” i na to treba da budemo ponosni. Ni jedna druga zemlja sem nas i Grka nije nosila ovaj grb a to je zato što su Nemanjići bili u porodičnoj vezi sa carskim porodicama Romejskog carstva – Anđelima, Paleolozima, Kantakuzinima. To znači da smo imali pravo na carski tron i pozicije despota (zamenika carskog). Za ovo što govorim dokaz je da smo na kraju mi Srbi dali nekoliko careva Romejskog carstva Dušana, Uroša, Sinišu, Konstantina…

Postoji teza u udžbenicima da je Dušan bio car ”srpskog” carstva. Međutim on je bio car Romejskog carstva i tako se potpisivao. U potpisu je stajalo da je car (”vasilevs”) Romejski i kralj srpski i pomorja. Jasno su bile razdvojene titule kralja i cara. Kada mu je stasao sin Uroš on je na njega preneo kraljevsku titulu, pa se potpisivao samo kao car (”vasilevs”). To je velika stvar koja je nekako ostala sakrivena delovanjem SANU i istoričara iz Titove radionice. I uvek treba naglašavati da je Romejsko carstvo ustvari Rimsko carstvo koje je bilo pravoslavno. Poslednji rimski carevi su bili Srbi i polu-Srbi. To je vrlo bitno da razumemo.

Značenje dvoglavog orla?

Grb Nemanjića

Neki istoričari smatraju da je dvoglavi orao simbol despotstva, međutim ja smatram da dvoglavi orao predstavlja simbolično državno uređenje, tj. simfoniju države i crkve. To je pravoslavno državno uređenje, bazirano na Nomokanonu (Zakonopravilu) još iz doba cara Justinijana. Mnoge današnje države koje su bile deo Romejskog carstva imaju dvoglavog orla na grbu – Srbija, Albanija, Rusija, Jermenija, Crna Gora. Međutim samo mi i Grci imamo ”četiri S”.

Šta znači četiri S?

Pisao sam već o tome detaljnije pa koga interesuje može da pročita. U osnovi ona nama danas znači ”samo sloga srbe spasava” ali u srednjem veku to je bio grb carske porodice Paleolog sa kojom se ovenčao Stefan Prvovenčani i od tada se koristi taj grb. To je ustvari grb sa četiri ”V” i nosi jevanđeljsku poruku ”kralj kraljeva, gospodar gospodara”.

Grb Obrenovića

Poruka se odnosi na Hrista i u principu znači da je iznad cara Hrist u čije ime on vlada na zemlji. Dakle, nije tiranin koji vlada svojom voljom, već postoji zakon Nomokanon po kome se vlada. U Srbiji je važio Nomokanon Svetog Save (Zakonopravilo).

Pojedini istoričari tvrde da su Paleolozi od nas uzeli ideju o četiri ocila, što je vrlo moguće.

Šta znači Stefan i zašto Prvovenčani?

Stefan dolazi od grčkog stefanos i znači ”ovenčan” a to je stara titula koja je davana onima koji imaju u sebi krvi carske porodice. Srpski vladari su u doba Nemanjića a i pre toga bili venčavani sa ćerkama Romejskih careva. Otuda Stefan Nemanja i svi Nemanjići koji nose ”stefan” imaju teoretsko pravo na carski tron pravoslavnog carstva romejskog.

Dakle Stefan nije ime to je titula.

Samo je jedan Stefan Prvovenčani jer je on prvi kralj koga smo mi Srbi sami slobodno izabrali. Pre njega vladare u Srbiji postavljao je svojom voljom Romejski car, oni su uglavnom bili župani i srpstvo je bilo izlomljeno u više provincija županskih.

U udžbenicima istorije koje nam nažalost hrvatske izdavačke kuće izdaju, a SANU uređuje, piše da je Stefan Prvovenčani zato što je prvi srpski kralj. To je obična glupost. Niti je prvi kralj jer imate recimo pre njega Jovana Vladimira, niti je postojala samo jedna srpska država.

Naporima Stefana Nemanje postali smo samostalna kraljevina u okviru Romejskog carstva sa pravom da biramo svoga vođu (kralja) i svoga arhiepiskopa. Stefan Nemanja je nekoliko županskih teritorija osvojio i podigao Srbiju na nivo kraljevstva.

Ljudi ne razumeju da je Stefan Prvovenčani proglašen za kralja ne samo voljom njegovog oca već odobravanjem čitave crkve. To je ta simbolika dvoglavog orla – ne može samovolja plemstva, već je morala i crkva da odobri. Prvovenčani je na velikoj ceremoniji u Žiči proglašen za kralja. Sabor onoga vremena je bio na jedan način institucija parlamenta i to mnogo pre Engleskog parlamenta.

Treba primetiti da Vukan nije izabran za kralja jer je šurovao sa katolicima. Crkva sigurno ne bi pristala da da blagoslov za nekoga ko je ratovao sa svojim bratom pod blagoslovom rimskog pape.

Šta znači Nemanja?

Nemanja je često ime među Srbima i pre Stefana Nemanje. Svi Nemanjići su bili i Nemanja jer to je dinastičko ime. Svi su nosili to ime od vremena Stefana Nemanje kako bi jasno stavili do znanja od koga potiču.

Nemanja je inače biblijsko ime (2. kraljevima 5. poglavlje). Tu postoji jaka simbolika jer je Neman bio gubavi komandir sirijske vojske koga poziva prorok da mu dođe. On dolazi i nakon što se ponizio i bio okupan u reci Jordan biva oslobođen od gube.

Grci su ime Stefana Nemanje pisali upravo Nemaan kako se i piše u Starom Zavetu, pa je vrlo moguće da je Nemanja uzeo to ime sebi nakon odlaska u ropstvo u Carigrad gde je živeo neko vreme u manastiru Bogorodice Evergetide. Nakon zatočeništva on se vraća u Srbiju sa potpuno čvrstim stavom da spasi pravoslavlje i istera sve katoličke misionare. Tada dolazi do isterivanja Bogumila sa naših teritorija.

Sabor protiv jeretika, crkva svetog Ahilija u Arilju (1290)

Na taj način on je kao biblijski Neman preporođen, možda je tada i ponovo kršten pod tim imenom. U prilog ovoj ideji ide i zapis da je Nemanja bio prvo kršten latinskim obredom navodno jer je u to vreme ta oblast bila pod uticajem rimskog pape, a da je kasnije kršten ponovo kako treba, kao pravoslavac. Možda mu je Nemanja novo kršteno ime, to ne znamo sa sigurnošću.

Eto to je moja teorija, a smatram da je sam Nemanja bio ili Desa Vukanović ili sam Beloš Vukanović koji kasnije uzima drugo zvanično ime.

Šta znači Uroš?

Uroš je takođe titula, a ne ime. Svi Nemanjići su bili i ”uroši” a to je ugarska plemićka titula. Ur na ugarskom je gospodar. Uroš znači da ima pravo na presto u Ugarskoj jer je plemićkog porekla još od vremena Uroša I Vukanovića, Beloša Vukanovića i njegove sestre Jelene Vukanović koja je bila ugarska kraljica.

Geza II, majka mu je Jelena Vukanović kraljica Ugarske i sestra Beloša, Dese i Uroša.

Majka Jelene Vukanović je bila, ćerka romejskog cara, Ana Diogen, pa su oni bili prvi Stefani. Njen brat Beloš je bio palatin ugarskog dvora što je najviša dvorska titula i u jednom trenutku vladao Ugarskom, pa su zato bili Uroši.

Veliki deo naše istorije je sakriven. Mislim da će se uskoro saznati pravo poreklo Stefana Nemanje i onda ćemo videti da su oni kao porodica vladali Hrvatskom i delovima Ugarske (Srem, Slavonija) još za vreme kada je Ugarska bila pravoslavna.

Kasnije u Ugarskoj dolazi do borbe za vlast gde jednu stranu podržava pravoslavna Romeja, a drugu stranu rimski papa. Pobeđuje papina strana i od tada su Ugari katolici, a Stefan Nemanja postaje župan u Srbiji i glavni saveznik cara Manojla I Komnina u borbi protiv katolika.

Sad kad pričamo o Urošu, setim se tumačenja ”Uroš nejaki” pa kažu istoričari u doba Tita kako je on bio slab vladar, međutim on je nejak jer nije uspeo da stvori naslednika a ne zato što je bio slab kao vladar.

Do sledećeg čitanja…