Praktične mere za očuvanje ćirilice?

Poenta priče je da se pored obavezne javne upotrebe propiše i obavezna upotreba u poslovnoj i komercijalnoj primeni u svim audio-vizuelnim oblicima.

U tom smislu objavljujem pismo sa predlozima mera koje je upućeno grupi istomišljenika. Cilj mi je da dobijem podršku, vaše predloge ili mišljenje šta bi još trebalo uraditi kako bismo očuvali naše pismo. Evo pisma:

Drugari,

Pričali smo na temu očuvanja ćirilice, pa je dogovoreno da pošaljem predloge mejlom. Izvinjavam se zbog kašnjenja ovog mejla.

Koliko vidim, novi zakon predviđa obaveznu upotrebu ćirilice za državna i javna preduzeća, ali smatram da ovo nije dovoljno. Mi ćemo pobedu za očuvanje ćirilice dobiti ako se napravi spisak mera koje običnog čoveka u svakodnevnom životu dovode u ”praktičan” kontakt sa ćirilicom, a ovo se posebno odnosi na medije, internet, štampani materijal i poslovanje. Zato je potrebno da se propiše obavezna upotreba ćirilice za pravna lica. Trenutno, gde god se okrenete okruženi ste latinicom u Srbiji.

Evo predloga 8 konkretnih mera koje bismo mogli lobirati u ministarstvu kulture da se uvedu u zakon:

1. Obavezna ćirilica u poslovnoj primeni za kupce/klijente na teritoriji Srbije

Na primer, trebalo bi propisati obavezno izdavanje računa, zatim garancija, uputstava na ćirilici. Naravno, ukoliko firma posluje sa inostranstvom treba da može da koristi latinicu ili drugi jezik, jer poslovanje ne treba otežavati. Ipak, za teritoriju Srbije i domaće kupce treba propisati obaveznu upotrebu ćirilice.

2. Obavezna ćirilična verzija sajta za sva pravna lica koja imaju veb-sajt

Internet je danas ono što su knjige bile u 19. veku – glavni medijum pismenosti i obrazovanja. Ključno je da se na internetu implementira upotreba ćirilice. Trenutno situacija je očajna. Na primer, mi (Adriahost) smo jedini veb-hosting koji ima sajt na ćirilici. Ni jedan mobilni provajder (MTS, Vip i Telenor) nema sajt na ćirilici. Isto važi za sve ostale sajtove. 98% sajtova na srpskom jeziku su na latinici. Internet nas po inerciji gura u latinicu.

Postoji praktičan razlog za ovu situaciju. Na početku: Gugl i drugi internet pretraživači su bili samo na engleskom, operativni sistemi na računarima nisu podržavali ćirilicu, svi programi na početku su bili uglavnom na engleskom, tastature su bile na engleskom. Sada se ova situacija promenila, ali je na početku stvar krenula u jednom pravcu i po inerciji nastavila tako da ide. Treba prekinuti taj začarani krug. Propisivanje obavezne ćirilice na sajtu pravnog lica bi mogao da bude taj okidač koji bi naterao ljude da se pozabave ovim problemom.

Mnogo je urađeno na podizanju svesnosti oko ovoga pravljenjem Ćiribasters serije predavanja. Takođe, mi kao firma dajemo besplatnu podršku bilo kome oko primene ćirilice na sajtu ali je interesovanje nikakvo. Jedini način da se ćirilica uvede na internetu je da se uvede obavezna primena na sajtu pravnih lica. Treba propisati da nije problem da sajt bude na latinici, engleskom i drugim jezicima, ali ako ste pravno lice iz Srbije trebali bi da imate ćiriličnu verziju sajta.

Ovakav propis bi imao još jedan pozitivan efekat – napravio bi mnogo posla domaćim firmama za izrade sajtova i lektorima oko primene ovog propisa. Mogla bi država da se uključi i podrži ovaj propis i da donira 50% sredstava za primenu ovog propisa firmama.

3. Da svi filmovi budu titlovani na ćirilici

Posle interneta, filmovi verovatno imaju najveći uticaj. Manje se čitaju knjige i novine u odnosu na gledanje filmova i zato je važno da svi filmovi obavezno budu titlovani na ćirilici. Ovu obavezu treba propisati svim emiterima (tv stanicama, bioskopima, izdavačima DVD izdanja, internet platformama za puštanje filmova i slično).

Nemojte misliti da je ova mera drastična, jer na primer Francuska ide još i dalje u ovome pa su tamo svi filmovi obavezno sinhronizovani na francuski jezik. Oni ne žele ni da se čuje strani jezik u filmu i ne samo u filmu već je propisana kvota koliko strane muzike može biti na radiju dnevno. Ja lično smatram da je ovo preterano i da su naši mladi u prednosti što mogu da čuju strani jezik i kasnije ga lakše nauče.

4. Obaveza uvoznika da pri uvozu računara moraju da uvezu i 50% tastatura na ćirilici

Ne može se ostvariti pobeda u današnje vreme da naše pismo bude spašeno ako obični ljudi ne mogu da kupe računar sa tastaturom na ćirilici. Danas je to skoro nemoguća misija. Teoretski je lako izvodljivo jer svi operativni sistemi podržavaju ćirilicu, međutim u slobodnoj prodaji ovih tastatura skoro da nema ili se pojave male količine koje brzo nestanu.

5. Obaveza mobilnih operatera da omoguće slanje poruka na ćirilici

Ne znam da li znate, ali ako pošaljete sms poruku na ćirilici dužu od 70 karaktera, mobilni operateri vam naplaćuju dve poruke zbog nekog problema u standardu prenosa. Latinicom možete pisati 160 karaktera u jednoj poruci što je stavlja u prednost.

Naravno da većina ljudi neće ni pomisliti da pređe na ćirilicu na mobilnom telefonu ako mora da svaki put plati duplo za slanje poruke. Ali ako mora da šalje poruke na latinici onda neće ni menjati da operativni sistem telefona bude na ćirilici već će ostaviti na latinici kako mu je lakše.

S obzirom na to da je slanje sms poruke običan elektronski impuls lako je propisati na teritoriji Srbije da mobilni operateri budu u obavezi da za slanje poruke na ćirilici ne smeju da naplate dva impulsa već samo jedan.  https://www.blic.rs/vesti/politika/krkobabic-skuplje-sms-poruke-na-cirilici/q8bdnx8

6. Da sva štampana izdanja novine, knjige i slično koje se prodaju na teritoriji Srbije moraju biti na ćirilici

Zašto bi knjige na teritoriji Srbije bile na latinici? Jasno je da izdavači guraju latinicu jer onda ne moraju štampati poseban tiraž za Srbiju, a poseban za druge bivše jugoslovenske republike. Oni tada jednostavno mogu tu istu knjigu prodavati svuda bez razmišljanja da li je na ćirilici ili na latinici. Gospodo, upravo se na ovome lomi cela stvar – sve knjige, novine i udžbenici koji se prodaju na našoj teritoriji moraju biti na ćirilici (osim ako se naravno ne radi o učenju stranog jezika, publikaciji manjina i slično…).

Ovde postoji i još jedno pitanje koje se tiče obrazovanja dece. Zašto deca unutar predmeta učenja maternjeg jezika uče i latinicu? Trebalo bi vratiti stvari na pravo mesto i latinicu podučavati u okviru predmeta nekog stranog jezika.

7. Da nazivi firmi budu na ćirilici

Ako može u drugim zemljama, zašto ne i kod nas?

Pre Drugog svetskog rata svi nazivi firmi su bili na ćirilici, ovo je bila zakonska obaveza. Ne vidim zašto ovo ne bismo vratili? Naravno da treba predvideti da firma ima pravo da svoj naziv ili logo plasira i na latinici ukoliko posluje sa inostranstvom (na sajtu, u korespondenciji, dokumentima ili u stranim poslovnicama). Ali, ukoliko je u pitanju radnja ili poslovnica koja ima istaknut naziv na uluci tu treba propisati upotrebu ćirilice.

8. Da uvoznici budu dužni da se za sve uvozne artikle koji se u toku godine uvezu u većem broju od 1000 komada obezbedi ambalaža na ćirilici

Roba koja se kupuje u prodavnicama je još jedno mesto gde se ljudi sudaraju sa latinicom. Za uvoz malog broja artikala ne treba komplikovati situaciju i zato smatram da bi trebalo staviti da za manje od određenog broja ovo nije potrebno. Međutim, ako se radi o artiklu široke potrošnje ili nekom proizvodu koji se redovno uvozi trebalo bi da ambalaža bude na ćirilici.

Lično bih voleo da se sve propiše da bude na ćirilici, uključujući i unutrašnju korespondenciju u firmi, ali iz sadašnje situacije bi to verovatno bila prejaka mera, pa se to može ostaviti za kasnije. U Francuskoj nemaju ovakve nedoumice, jer je Francuska 2006. godine kaznila američku firmu General electric sa 500.000 eura zato što su interna uputstva za zaposlene u firmi bila na engleskom za pojedine električne aparate koje prodaje u Francuskoj i 20.000 eura dnevno dok ne prevede upustva.

Zakoni i podrška

Treba da lobiramo kod ministarstva za ovu stvar i mi bi mogli da se pojavimo kao jedan od pokretača ove inicijative. Siguran sam da će se pojaviti nevladine organizacije koje će biti protiv ovog predloga, zato bi trebali napraviti spisak organizacija koje se bave očuvanjem ćirilice i nastupiti zajedno sa njima.

https://www.facebook.com/SerbianAlphabet/
http://www.cirilica-beograd.rs/ Dobrica Erić
https://xn—-7sbepbnaaey7cfz7c1uc.xn--90a3ac/ Ćirilica Trebinje
https://www.facebook.com/cirilizacija1389/

Skoro smo imali inspekciju u firmi. Neko nas je prijavio zbog toga što je cena bila u evrima. Cena je bila u evrima na engleskom delu sajta, na srpskoj ćirilici cene su dinarima, a na latinici su bile u evrima jer je latinična verzija sajta namenjena za ex-yu države. Međutim, platili smo kaznu jer je inspektorka smatrala da je i latinica domaća. Nema ljutnje, platili smo. Situacija je trenutno takva.

Pitam se, ako može inspekcija da naplaćuje korišćenje radija po kafićima i time štiti autorska prava ili ako može inspekcija da kažnjava za cenu ako nije u dinarima, zašto ne bi smo na isti takav način štitili pravo na svoje pismo?

Ovde se pozivam na zakon koji je uveden u Francuskoj 1994. god, poznat kao Tubonov zakon: https://en.wikipedia.org/wiki/Toubon_Law

U njemu se propisuje upotreba francuskog jezika u poslovnoj i komercijalnoj primeni u svim audio-vizuelnim oblicima. Zakon se ne odnosi na privatnu, nekomercijalnu upotrebu i jezike manjina.

Može se napisati još mnogo drugih članova zakona ili možemo prepisati francuski zakon o zaštiti jezika, ali za početak bi ove gore predložene mere iz temelja promenile odnos ćirilice i latinice na teritoriji naše zemlje.

Kada bi ćirilica bila zaštićena na ovaj način lako bi bilo govoriti kako ljudi mogu privatno pisati kako god žele, jer tada bi tada ćirilica bila u prednosti na domaćem terenu u kakvoj se danas nalazi latinica.

Srdačan pozdrav,

Miloš Stanić

Eto, to je to pismo. Voleo bih da čujem vaše mišljenje ili predlog kako se još može uticati ili ko bi još mogao da nam pruži podršku oko ovoga.