Савино Законоправило 1. – духовна елита

Зашто до сада није преведена најважнија књига на српском језику? Зашто нисмо упознати са садржином Законоправила Светог Саве кроз школски систем? Зашто књигу није могуће набавити у црквеним продавницама? Шта каже Законоправило о абортусу, о католицима, о Јеврејима, о Грцима, о хомосексуалцима, о побуни против државе…

Ово је један од серије текстова коју планирам да објавим са прегледом и тумачењима оснивачког документа српске државе који нам је оставио Свети Сава. Већ сам писао о интригама око Номоканона (Законоправила) па можете прочитати ако до сада нисте.

Провео сам неколико месеци проучавајући Законоправило тј. превод прве половине текста коју је представио др. Миодраг Петровић. Остао сам дубоко фасциниран због свега што сам прочитао и већ на први поглед ми је било јасно зашто ова књига никада није угледала светлост дана нити дубље представљање. Када би је објавили то не би одговарало многим људима у нашој цркви, нити у другим црквама, свакако не би одговарало политичарима, ни опозицији, ни невладиним огранизацијама.

Јасно је да у прошлости истина о овој књизи свакако није одговарала комунистима. Међутим и данас иако се ради о књизи која би требала да буде део нашег школског система она се проучава врло површно уз констатацију да се ради о најзначајнијој књизи без икаквог удубљивања.

Хришћанска елита

Данас након скоро века пропаганде против цркве и српства многи имају потпуно погрешан утисак о томе шта је то православље. Јак је био утицај Ватикана, комуниста, југословена и екумениста. Треба имати у виду и два светска рата и службе безбедности које су деценијама ломиле кичму српских интелекуталаца и цркве. Када на то додамо данас утицај западне филмске индустрије, документараца са History канала и закона глобалистичких  – није ни чудо што данас ретко ко разуме какво је то Савино православље о коме пише у Законоправилу.

Ретки су данас појединци који уопште праве разлику између католика и православаца, а камоли да разумеју нешто дубље од тога. Заборављен је златан период српске државе и не разуме се светосавље које чини душу српског народа.

Пада ми на памет како су нам у школским уџбеницима објашњавали да је хришћанство религија једнакости која је примала у своје редове све без разлике и лопове, и курве, и губаве за разлику од храмова старе вере. Остављен је потпуно лажан утисак о нашој вери као да смо сви исти, као нека деца цвећа која без обзира на грешке све толеришу и живе у хармонији. Ништа није даље од истине.

Православље Савино је духовни елитизам али без гордости. Чврсто држање до православних вредности и сведочење вере на добробит своју и људи око себе. Читајући Законоправило видећемо да је Свети Сава врло изричит у томе да не може свако бити део цркве, већ само честити људи и они који су се покајали због својих грехова.

Краљ Милутин подиже цркву

Наше племство у средњем веку је било верујуће. Одлазили су у цркву, постили, молили се и подизали манастире. Сва утврђења имају цркву у средини. Наше племство није подизало себи палате као на западу Европе, већ би свој иметак разделили наследницима и дали манастиру у који одлазе када се повуку из јавног живота. Народ је посматрао своје племство, узимао га као узор и трудио се да му се приближи у црквама које је управо то племство и подигло.

У доба Светог Саве цркве и манастири су били стожер духовности, цивилизованости, школа писмености и терапија за душу и тело. Мрежа манастира је доносила потпуно нови систем моралних вредности народу, дајући исправне животне узоре које су јасно могли видети на иконама и фрескама.

На нивоу појединца човек је стремио достизању идеалног узора богочовека, на нивоу села људи су тежили хармонији окупљањем у црквене заједнице, а на нивоу народа кроз аутокефалност цркве дефинисано је српство. Разумевањем Савиног Законоправила разумећемо боље и свој идентитет.

Свети Сава са Законоправилом поставља оно што би ми модерним језиком назвали ”уставно-правни” оквир наше средњевековне државе, међутим за оно доба вероватно је исправнији израз духовно-правни оквир. Он доноси законе за живот људи у црквеним заједницама и правила за организовање цркве.

Треба разумети да црква није само зграда, већ црква је пре свега заједница честитих људи из локалне заједнице, а зграда цркве је место где се обављају обреди. Фокус је био на окупљању људи на литургији. Нису дакле цркве биле само ”религиозни објекти” како нам се данас сервира, већ су то пре свега биле локалне институције цивилног друштва које су имале своја правила и законе, потпуно одвојене од краља и племства.

Као резултат овога имамо формирање хришћанске елите српског народа. У свим селима формирају се групе честитих људи окупљених око цркве, манастири постају центри писмености и светосавља читавих региона, а на самом врху друштвеног система формира се благородна лоза Немањића која је градила цркве и штитила народ.

У цркву не може блудник, ни убица, ни варалица

На 800 страна Свети Сава објашњава шта је исправан пут и немогуће је све то овде представити и зато дајем само избор мени занимљивих делова. Законоправило као и данас модерно законодавство прописивало је казне за различита кривична дела. Ево неких примера (подебљаном бојом је закон и Законоправила, обичан текст је мој коментар):

Кајање је неопходно за искупљење.

Правило 15. Ко хотимично убија – 20 година да се каје.

Правило 16.  Ко нехотимично убио – 12 година да се каје и свештено лице да не буде.

• Интересантно у 12. веку у Србији правила се прецизна разлика између хотимичног и нехотимичног убиства. За убиство је прописано две деценије удаљење из цркве. Тек након тог времена може се убица равноправно прикључити честитим људима своје цркве.

Правило 17. Прељубник 15 година да се каје.

• Праве се разлике у прељуби и лепо се објашњава да је прељубник онај који је узео туђу жену и тиме је растурио два брака – свој и туђ.

Правило 18.  Ко одбаци жену са којом живи  и узме другу – 15 година да се каје.

• Законоправило је снажно штитило породицу што је наследство из закона цара Јустинијана који је схватио да је јака породица основ јаког друштва и државе. У Римском царству пре доношења Јустинијанових закона мушкарци су могли оставити жену и децу некажњено и себи узети неку млађу девојку. Због тога је било пуно сиротиње, остављене болесне и слабо ухрањене деце и проституције. Зато је Законоправило у овом погледу одлучно и породица се штити.

Правило 19. Ко са слободном почини блуд – блудник је; 7 година да се каје

• Ванбрачна веза се такође кажњавала јер је слабила друштво, пре свега због ванбрачне деце па се таква активност кажњавала. 

Извод из књиге

Правило 21. Ко са скотом или неком другом животињом почини блуд – 15 година да се каје.

• не знам да ли данас код нас постоје закони против овога, али у 12. веку је било јасно, права животиња су била заштићена.

Правило 22. Ко се смеша са сестром од једног оца и једне мајке, пошто се претходно одлучи од скврног мешања – 20 година да се каје.

Правило 23. Ко се смеша са сестром од другог оца или мајке – одступивши претходно скврног дела – 12 година да се каје. 

• инцест је такође третиран законски што је потпуно јасно. Међутим казне су строжије него данас у Србији.

Правило 24. Лопов 2 године да се каје. 

Правило 25. Кривоклетник 10 година да се каје.

• онај који даје лажни исказ на суду је такође строго кажњаван.

Шта значи ”да се каје”?

Сви су могли бити део цркве. Када вас приме у цркву ви сте крштењем очишћени од претходних грехова – али ако након тога погрешите прихватате на себе казну и идете стазом искупљења. Управо тај моменат искреног искупљења и исправљања од почињене грешке је поента православља. Падни и устани, кад је Бог пао он је васкрсао. То је основна порука.

Треба имати у виду да је у средњем веку постојала дупла казнена политика. Прво ту су казне краља, локалног властелина или села, а затим ту су и казне црквене. На пример ако би неко починио убиство, био би кажњен од краља или властелина у селу за то дело у зависности о кога се и како огрешио. Након тога када се врати у локалну заједницу (цркву) примењује се прописана казна из Законоправила.

Другим речима Законоправило обрађује поновну интеграцију преступника у друштво тј. у црквену заједницу. За разлику данашњег суда који крије идентитет преступника, у држави Немањића преступник је био јавно обележен у својој средини годинама и морао је да се каје одређено време пре него што би поново могао да буде равноправан члан заједнице. Законоправило одређује дужину кајања у зависности од преступа.

Преступник се годинама кајао и био обележен у свом друштву за оно што је учинио. Сви око њега су знали шта је учинио. На тај начин он је уствари ”носио свој крст” који је и другима служио за пример и поуку да никада не учине тако нешто.

Уместо да преступник годинама проводи време у затвору, на овај начин омогућено је да буде користан члан заједнице, посрамљен и постављен као пример другима. Овакав систем кажњавања је омогућавао локалној заједници да сама излечи своје ожиљке. Уместо свирепог система затвора који је био на трошак заједнице, постављен је хумани систем кајања где су људи сами оцењивали да ли је или није својим држањем окајао своје грехе.

Закони из Законоправила су врло хумани. Треба напоменути да не постоји ни једна казна мучењем, ослепљивањем, спаљивањем или слично, у Законоправилу нема таквих примера. Та појава је искључиво везана за законе властеле и за инквизицију у оквиру католичке цркве. Најгоре казне које постоје, и то за свега пар дела, су протеривање из заједнице и погубљење.

За неке преступе нису постојале државне казне, али су постојале црквене казне – на пример за област породичног права. Одавде можемо извући још један закључак а то је да су цркве имале и судску функцију.

Није дозвољена коцка, враџбине, глума, спорт, проституција

Да је Србија средњег века била итекако уређена породична хришћанска држава, можемо видети из следећих закона који би данас прилично погодили највећи део нашег друштва.

Правило 4. Ко чува и држи у свом дому блуднице, ако се тога не остави – одлучен да буде. 

Правило 5. Блудница која први пут приступи Саборној цркви, ако не престане са блудом – да се удаљи.

Ова два члана се очигледно односе пре свега на проституцију и ванбрачне везе. Не могу а да се не запитам како би данас изгледало Законоправило с обзиром да постоји широк спектар појава на ову тему. На пример ту је цело поље сексуалне индустрије од порно часописа и веб-сајтова, до филмске индустрије, тв програма, промоције спонзоруша у медијима. Колико би нових чланова за Законоправило требало написати да би се данас обухватио овај проблем?

Правило 6. Ко се такмичи у трци, било као појединац у кочији, или као пешак на тркалишту; или ко је старешина позорнице, или такмичар, или свирач, или лирац, или гуслар, или плесач, или крчмар – са тим или да престану, а ако не – да се одбаце. 

Ово правило говори колико смо се као друштво променили. Такмичарски спорт је хришћанство од самог почетка сматрало као лош утицај јер је свезан са гордошћу и са клађењем.

Глумци и позоришта такође врше лош утицај јер причају измишљене ствари. Познато је да су глумци у средњем веку сахрањивани на гробљу са курвама. Сматрало се да курве продају тело, а глумци продају своју душу јер су то особе које имитирају некога ко нису и измишљају којешта.

Свирач, приповедач, играч… би се данас лако могли пронаћи на тв програму од народне музике, преко филмова до музичких топ листа. Иако звучи строго, када мало погледате у шта се све то претворило (голотиња, лоши узори, дрога, слуђивање људи непотребним вестима и шокантним причама) јасно је зашто је црква унапред све то одбацивала јер збуњује човека и узнемирава његову душу.

Можда на први поглед ови закони звуче строго, међутим имамо ли ми данас могућност да заштитимо децу од лоших утицаја? Преко телевизије, интернета и медија свакојаки лоши утицаји долазе до нас и наше деце – од црне хронике, астролога, кладионица,  алкохола, до проституције, дроге, убистава, пљачки.

Враџбине, гатање, магија, вештичарење…

Правило 9. Блудник који чини скаредности, дресер животиња, кавгаџија,бајалица, комедијаш, лош човек, онај који слива воду на људе, ко верује у птичије крикове, ко измишља бајке, ко скрива при сусрету оштећење лица или ногу; или ко птице и змије призива – такви годину дана да буду проверавани, јер је немогуће да се брзо ослободе зла (пре него што се приме у цркву).

Дакле не може се у православље примити без претходне провере неко од горе наведених и прописује се да се проверавају барем годину дана пре крштења. Није лако било постати хришћанин, морао си да се промениш или чак да одбациш своје занимање ако није у складу са вредностима цркве.

Правило 65. Врачар и чаробњак су исто што и убице. 
Тумачење Савино: Врачар и чаробњак запрећење за хотимичног убицу да приме.

Поред врачара ово правило би се данас односило и на астрологе. Дакле, Сава каже да ако због врачања или предвиђања судбине неко страда, тада ће поред убице и врачара бити осуђена као убица са предумишљајем јер је до тога својим причама довела.

Правило 66. Гробокрадица десет година запрећење да прими.

Опет не могу да приметим колико смо се као друштво променили. Београдска гробља препуна су цигана који односе све – свеће, цвеће, посуде. Имамо чак и изреку ”нестаде ко јаје са гроба”. Нико на то не реагује, нити кога јури полиција због тога. Слабо поштујемо своје претке данас и њихове гробове.

Абортус је убиство

За разлику од закона у Србији данас који сматра да се до трећег месеца може извршити абортус по слободној вољи и убити плод. У Немањићкој држави каже:

Правило 2. Она која смишљено изврши побачај, уколико умори – убица је. И не проверавамо да ли се дете уобличило или није уобличило, јер много пута са дететом умиру и жене. А што се тиче њиховог смишљања, двострука убиства чине: једно дакле жене која треба да роди, а друго – детета.

Шта рећи за лекаре који се баве абортусом? У 12. веку Србија признаје да је дете живо од када је плод настао, док наша медицина то сматра од трећег месеца. Наш закон данас штити ”женска права”, а уствари се додворава ”модерном” западу и зато имамо десетине хиљада абортуса годишње. Ово опет у свом зачараном кругу производи слаб морал код младића и девојака јер увек постоји могућност да се исправи ”грешка”. Могућност абортуса такође слаби наше друштво јер уместо чврстих бракова имамо иди-ми-дођи-ми везе и на крају крајева пракса абортуса иде на руку и проституцији.

Ето још једног места где Савине речи не иду на руку данашње Србије. То је супротност са начелима модерне медицине, приватних клиника, удружења за женска права…

Хомосексуалци

Свети Сава у Законоправилу преноси и тумачи одлуке свих сабора Православне цркве које је донело Ромејско царство (Византија). Зато за многе ствари постоји по више одлука којих се црква мора придржавати. Ево шта Законоправило каже о хомосексуалцима.

Правило 20. Ко са мушким полом почини блуд – 15 година да се каје.

Правило 62. Онај ко се оскрнавио са мушким полом, односно мужеложеник, ако се покаје, 15 година запрећење да прими.

Правило 63. Ко са бесловесним животињама почини блуд, односно са четровоножним скотинама или са другим животињама, ако се покаје и своје бежчашће исповеди, исто запрећење да прими како мужеложник.

Правило 7.  Онај ко са мушким полом твори блуд, или са скотом, или са неком другом животињом, и учини прељубу – такав да прими запрећење 15 година. 

Данас се медији труде да нас убеде по угледу на запад да је ово потпуно нормално и дозвољено, међутим у време Немањића ствари су биле потпуно другачије.

Шта би Сава рекао за остала слова у ЛГБТ скраћеници – мислим да је то потпуно јасно. Богу хвала човек није доживео да види у шта смо се све претворили, како се хомосексуализам пропагира кроз уџбенике и тв програм. Шта би рекао када би видео да имамо законе који штите ЛГБТ и дозвољавају им бракове и усвајање деце? Шта би рекао када би видео многе припаднике ЛГБТ заједнице на јавним функцијама који не крију своје опредељење? Шта би рекао када би их видео како парадирају улицама?

Не бунити се против државе

Интересантно, у Законоправилу постоји неколико правила која говоре о томе да војници хришћани, као и свештенство не треба никад да се буне против краља или племства (бољара). Овај члан данас свакако се неће допасти опозицији, невладиним организацијама и медијима који су свикли да вазда уцењују власти и праве драму. Ево шта каже Законоправило:

Правило 8. Војник који приступа благоверју, да се учи да неправду не чини и да не клевета; да буде задовољан оброцима које му даје цар, па ако се повинује, да буде примљен, а ако се успротиви – да се одбаци.

Правило 84. Ако ко неоправдано вређа (цара) или бољарина, ако је свештено лице – да се извргне, а ако је мирјанин – да се одлучи.
Савино тумачење: Мојсијев закон рече: ”О кнезу народа свог не говори ружно”. И врховни међу апостолима, Петар, наређује да се цар поштује, а велики Павле наређује да се за цареве моли.

Глава 14. О мирјанину који вређа цара Светих апостола правило 84.

У ово наше глобалистичко време где је лажно наметнут наратив демократије, слобода говора је погрешно схваћена као процес непрекидног незадовољства, коментарисања на друштвеним медијима и протестима против власти. Не увиђа се да том побуном само слабимо своју државу што иде на корист спољним факторима. Власт може бити боља или лошија, али они представљају нашу државу и морамо пазити да њиховим рушењем не срушимо своју државу на радовање непријатеља.

Закључак о друштву Светог Саве

Мислим да сада постаје мало јасније зашто Законоправило није преведено. Ставови изнесени овде не одговарају многима у нашој цркви данас, ни политичарима, ни опозицији, ни глобалистима… Сава јасно ставља до знања шта мисли о хомосексуалцима, блуду, абортусима, коцки и његов став је у потпуној супротности са данашњим про-западним наративом државе и законима.

Данашње друштво је у дубоком контрасту са саветима Светог Саве. Већина људи данас нема никакав став о томе ко су и шта су, већ је то подложно медијском утицају и тумачењима. Ми смо мусави потомци Савини, а Србија бледа сенка некадашњег царства. Наш свет данас је препун свих лоших утицаја против којих се Сава борио. Медији су пуни прича о лоповима, убицама и блудницима. Постоје закони који штите ЛГБТ заједницу тако да против њих не смете ни да кажете ништа. Коцкарнице су на сваком кораку. Врачара и астролога имамо на све стране. А глумци, музичари и спортисти заузимају највиша места у друштву.

Данашње друштво се урушава под теретом ”личних слобода” и ”слобода говора”. Слепим усвајањем западних вредности о лажним слободама ми смо угрозили развој породице и заједнице.

Уместо помирљивог друштва у коме све може, Сава нам оставља у аманет идеју о духовној елити која чува личност, породицу и заједницу. Он доноси мач истине који прави јасну поделу између добра и зла, светлости и таме.

Ако нисте читали остале делове текста:

Савино Законоправило 2 – мач истине

Савино Законоправило 3. – православно царствo и лажно царство

Савино Законоправило 4. – Латинско царство и православље на рубу пропасти

Исхрана у доба Светог Саве и шта значи ”не јести крв”?”

Коначно доступан потпуни превод Законоправила Светог Саве

Готов је други део Законоправила у преводу професора Миодрага Петровића

Законоправило Светог Саве и интриге око најважније књиге на српском језику

Емисија о Законоправилу Светог Саве

Појавило се скенирано Законоправило у .пдф формату

Законоправило књигу можете купити овде 8000 дин (достава укључена). Љубазни и брзо одговарају!