Šest rukopisa Domentijanovog žitija

Taman kad sam mislio da sam završio sa Domentijanovim žitijem i falsifikatom pisma papi došao sam do novih saznanja koje treba zabeležiti.

Skoro sam od gospodina Petra Milatovića Ostroškog dobio drugo prošireno izdanje knjige ”Srpsko blago u Beču i Vukova prodaja srpskih relikvija” i tu se nalaze dopunjeni zapisi o Domentijanovom žitiju.

Iz knjige dolazimo do saznanja da se u Bečkoj biblioteci ne nalazi samo jedan primerak Domentijanovog žitija već četiri koje je Vuk Karadžić prodao Bečkoj biblioteci, pa ću ih ovde redom navesti.

Kodeks 57., Verković – Domentijan –  Žitije Svetog Simeona i Save (I deo)

O ovom spisu sam već pisao u prethodnom tekstu. Dakle radi se o spisu koji je Stjepan Verković doneo iz Sera (Grčka) kako je zabeleženo. On ga je prodao Vuku Karadžiću, a ovaj Bečkoj biblioteci. Ovaj spis je prepis iz 17. veka.

Zaveden je u Bečkoj biblioteci pod brojem: Cod. slav. 62 i radi se o prvom delu Domentijanovog žitija. Sadrži biografiju Stefana Nemanje (1-122), biografiju Svetog Save (123-337) i tropar Svetom Savi na poslednjem listu 338.

Tekst je pisan na 338 listova sa 19 i 20 redova po stranici. Papir ima vodeni žig: sidro u krugu, detelina, kratko stablo, itd. Fotografisanje nije dozvoljeno zbog restauracije rukopisa.

Na listu 16. nalazi se potpis Stevana Verkovića ”Ovaj važni rukopis našao je na svom poslednjem putovanju po Staroj Srbiji Stevan Verković, Ser 26. april 1858.”. Na listu 70a. postoji beleška Serafima Dečanca, jeromonaha iz Tetova sa datumom 1846. Na kraju knjige nalazi se beleška ćakona Mojsija iz Dečana sa datumom 14. mart 1761., kao i beleška Natanaila iz Dečana iz 19. veka da je knjiga dečanska – ”sija kniga dečanska”.

Petar Milatović – Ostroški je popisao srpske knjige u Beču

Kodeks 25. sa Cetinja – Domentijan – Žitije Svetog Save i Simeona (II deo)

U proširenom izdanju knjige dr. Petra Milatovića pominje se još jedan stariji rukopis iz 17. veka.

Ovaj rukopis je iz crkve Rođenja Presvete Bogorodice na Cetinju uzeo Vuk Popović i poslao Vuku Kradžiću koji ga je prodao biblioteci u Beču 1856. godine.

Pisan je crvenim i crnim mastilom, ujednačeno sa 22 reda na stranici i ima ukupno 245 listova, tj. 490. strana. Papir ima vodeni žig: dva ukrštena ključa i dekorisane monograme BV, BC, BG, VI, V. Rukopis nije posebno dekorisan, zastavice su jednostavne.

U rukopisu je opisan život Svetog Save (od 1 do 156. lista), zatim ide Teodosijeva pohvala Simeonu i Savi (156-184) i na kraju biografija Svetog Simeona (185-245).

Na listu 244b (na kraju knjige) postoji beleška Jeftimija Rastodera 31. marta 1663. da je naručilac ovog prepisa jeromonah Nektarije iz manastira Svetog Pavla na Svetoj Gori.

Na listu 184, nalazi se beleška sa datumom 16. jul 1699. godine da je vladika Danilo kupio taj rukopis i da je smešten u crkvu Rođenja Presvete Bogorodice na Cetinju.

Na listu 1a piše da je 1729. godine ovaj rukopis restaurisao Rafailo Janković iz Grblja, po želji vladike Danila Petrovića.

Kodeks 62. – Domentijan, Žitije Svetog Save (II deo)

Ovo je rukopis iz 17. veka koji je Vuk Karadžić prodao bečkoj biblioteci 1857. godine.

Nedostaje naslov, listovi od 265 do 280 lista su prelepljeni. Tekst se sastoji iz tri dela: prvi sa 15-18 redova na stranici (1a do 31b strane), drugi sa 14 i 17 do 21 reda po stranici (32 do 77b) i treći 19 redova po stranici (78a do 289 lista). Rukopis je restauriran u 19. veku.

Kodeks 62.

Kodeks 131. – Zbornik pisara Jova

Interesantno ovaj rukopis iz 14. veka sadrži najstarije Domentijanovo žitije ali se uopšte ne vodi kao ”Domentijanovo žitije” već kao Zbornik pisara Jova.

Rukopis iz 14. veka (1370-1380. godina), pisan u jednom stupcu sa po 26 redova na strani, ukupno 245. listova. Sadrži ”Žitije Svetog Save” od Domentijana Hilandarca. Ovaj rukopi sadrži još i ”Pohvalu Svetom Simeonu i Svetom Savi” Teodosija Hilandarca, zatim ”Homiliju o šestom psalmu” Anastasija Sinaita, patrijarha Antiohijskog koga SPC slavi 20. aprila po crkvenom kalendaru.

Rukopis je napisao u Hilendaru monah Jovo koji je takođe pisao i ”Triod” koji se takođe nalazi u Bečkoj biblioteci.

Na 245. listu nalazi se beleška patrijarha Pajsija datirana 1647. godine gde je zabeleženo da je izvršena popravka ovog rukopisa te godine i tom prilikom su dodati i ispisani listovi: 1, 87 i 245 sa po 26 redova teksta. Tu se napominje da je sa njima boravio monah Grigorije ali se ne navodi iz koje eparhije, pa se pretpostavlja da je u pitanju Peć.

Ovaj rukopis je 1887. godine bečkoj biblioteci prodala kćerka Vuka Karadžića, Vihelmina sa mnogim drugim starim rukopisima.

Ovaj rukopis je najstariji prepis Domentijana koji postoji u Beču i kod nas je poznat pod nazivom ”pećki prepis”.

—————

Pored ova četiri ”Domentijanova žitija” u Beču, kako navodi Đuro Daničić u svojoj knjizi, postoje još dva rukopisa u Pragu i Petrogradu.

Iz knjige Žitija srpskih svetaca kao izvor istorijski – Petar S. Protić, 1897. godina

Rukopis u Pragu

Igra sudbine je htela da kupim pre par godina na Sajmu knjiga u Beogradu knjigu ”Srpske rukopisne knjige u Češkoj”. Činilo se da sam napravio grešku jer sam pomislio kako je nikada neću otvoriti. Ipak, eto dokaza da se ništa u životu ne dešava slučajno – upravo u ovoj knjizi nalazim podatke o Šafarikovom rukopisu u Pragu.

U knjizi nalazimo podatak da je po istraživanju M. Grozdanović – Pajić, Šafarikov rukopis nastao u drugoj polovini 15. veka. Drugim rečima i ovaj rukopis u Pragu je mlađi od prepisa pisara Jova (pećki prepis) ali stariji od ostala tri prepisa u Beču.

Ovu knjigu je Šafarik doneo u Prag. Rukopis je nabavio preko Samuila Maširevića. Ovo je nepotpun kodeks, bez početka, završetka i brojnih listova u sredini. Sačuvana su ukupno 392. lista. Nedostaju listovi 1-22, 24-25, 28-29, 32,40, 122-123, 145-147, 189-192, 247-248, 437, 430-431 i 434.

Evo i slike jedne strane iz Domentijanovog spisa u Pragu.

Rukopis u Petrovgradu

Kada sam sve rukopise popisao, pomislio sam kako će ovaj tekst ostati nepotpun zbog kodeksa u Petrovgradu jer o njemu nisam imao podataka. Na sreću ruska Imperijalna biblioteka u Petrovgradu je skenirala čitavo Domentijanovo žitije koje se nalazi kod njih.

Ovaj rukopis je Gilferding doneo iz Peći u Imperatorsku biblioteku. Ovaj rukopis pominje Daničić i smešta ga u 15. vek po starosti i zaista na sajtu biblioteke saznajemo da je rukopis datiran na 1420-1435. godinu. Sadrži oko 220 stranica i nije kompletan, fale neke stranice u sredini. Ovaj rukopis je po starosti odmah iza pećkog prepisa.

Skenirano žitije iz Petrogradske biblioteke možete videti ovde.

Zaključak

Možda ovaj tekst neće biti toliko interesantan običnom čitaocu ali nadam se da će ove nove informacije biti od koristi istoričarima. Potrudih se da popišem sve poznate izvora Domentijana. Koliko je meni poznato do sada se mislilo da postoje tri rukopisa Domentijana ali sa ova dodatna tri rukopisa u Beču, broj poznatih rukopisa je narastao na šest.

Izvori:

Izvod – Srpske rukopisne knjige u Češkoj

Novi krstaški rat – Vladimir Anđelković

Izvod – Srpsko blago u Beču i Vukova prodaja srpskih relikvija – Petar Milatović Ostroški

Teodosije i Domentijan kao biografi Svetog Save – Nikola Radojčić

Životi Svetoga Simeuna i Svetoga Save napisao Domentijan Daničić, Đura, ur. (1865).

Žitija srpskih svetaca kao izvor istorijski – Petar S. Protić (1897.)

Domentijanovo žitije Sveto Save – petrogradski rukopis

Prethodni tekstovi na ovu temu:

O pismu Svetog Save papi Honoriju

Ko je podmetnuo ”papsku krunu” u srpsku istoriju?

Anatomija falsifikata