Prošle godine sam sa prijateljem bio u Hilandaru i jedna od želja nam je bila da pitamo i vidimo gde su sahranjeni otac Jovan i brat Repoš čuvenog Đurađa Skenderbega. Međutim, kada smo tamo bili pitali smo par ljudi i niko nije znao da nam kaže gde se to tačno nalazi.
Vratismo se kući praznih šaka. Bilo bi dobro da imamo taj podatak zbog rušenja priče da je Skenderbeg Albanac ali nije nam pošlo za rukom. Srećom pre neki dan naiđem na podatak koji je izneo otac Benedikt, iguman manastira na Miholjskoj prevlaci (u knjizi ”Srbi u Albaniji”, Biljana Živković):
”Nјegov (Skenderbegov) otac i brat sahranjeni su u Hilandaru. Repoš Kastriot, brat Đorđa Kastriota i njihov otac Jovan sahranjeni su u akrosolijumu, uz severni zid priprate kralja Milutina u Sabornoj hilandarskoj crkvi.
Južno od manastira, na oko jedan i po kilometar, nalaze se ruševine tzv. Arbanaškog pirga koji su Kastrioti izgradili, pošto su dobili adelfate (prava da se nasele u na Svetoj Gori). Postoji povelja kojom su Skenderbegov otac i brat ostavili na uzdarje građevine u Hilandaru. ”
Kada smo bili u Hilandaru pričali smo sa ljudima svi su pominjali pirg (kula) Sv. Đorđa, međutim sada shvatam da je došlo da zabune i da se ne radi o kuli unutar manastira, već o drugoj kuli koja je par kilometara udaljena od manastira. Taj pirg je bio pravo malo utvrđenje sa kulom sa nekoliko objekata i velikim zidom koji je sve to štitio. To se može videti na bakrorezu iz 1757. godine.
Pretpostavlja se da je u kuli na vrhu bila crkva sv. Đorđa.
Pronađoh taj bakrorez iz 1757. godine i mada je loša rezolucija mogu se sa južne strane manastira videti dve grupice objekata. Ona dalja grupica objekata je skit sv. Trojice odnosno ”Spasove vode”, tako da bi ova bliža trebala da bude pirg i u to vreme skit Kastriota. Inače, oni su bili zamonašeni i živeli su po tipiku kao i ostali monasi.
Iz povelje Kastriota u Hilandaru može se videti da ”gospodin Jovan Kastriot sa svojim sinovima Repošem, Konstantinom i Đorđem, zaželeo da kupi pirg Sv. Đorđa sa vinogradima, maslinjacima i opravdanijem (pripadajući objekti), tako da sva ta dobra čine četiri adelfata.” Posle njihove smrti imovina se vraća u vlasništvo manastira. Kao protivuslugu Kastrioti će dati 60 florina.
Na par mesta na sajtu Hilandara nađoh da je ”arbanaška kula”, kako se često zove, u pravcu Spasovih voda. Takođe nađoh da je ”nedaleko od skita Sv. Trojice”. A zatim nađoh i da je 1643. godine u skitu Sv. Trojice ”boravio monah Petronije, kao i u Arnautskom pirgu”. Te iz toga se može shvatiti da je on u neposrednoj blizini Spasovih voda, kao što se i vidi na bakrorezu. Spasove vode je izvor gde se nalazi skit Svete Trojice.
Trebalo mi je vremena da odredim gde je jug, gde se nalaze Spasove vode i da pregledam mapu kako bih našao verovatnu poziciju ostataka tog adelfata.
Kastrioti su Hilandaru 1426. godine poklonili i dva sela Trebište i Radostuše (sela se nalaze u Makedoniji, severoistočno od Debra, u dolini reke Radike, Radostuša selo se danas zove Rostuše – verovatno značenje ”Radost duše”). Oba sela su hrišćanska i po podacima iz turskih deftera iz 1467. vide se srpska imena stanovnika, u to vreme sela su imala po 15-20 porodica.
Dakle pirg (kula) se nalazi izvan Hilandara i ovde možete videti slike tih ruševina. Akrosolijum je podzemna grobnica, verovatno ispod poda crkve na severnom zidu unutrašnje priprate dela crkve koji je podigao kralj Milutin.
Repoš Kastriot je sahranjen 1431. godine. Iznad grobnice piše: ”Za spas njegove duše obraćaju
se Bogorodici Sveti Georgije i srpski svetitelji Simeon i Sava.” Odavde saznajemo da je Sveti Đorđe verovatno bila njegova slava, ista kao i Nemanjićima. Inače grobnice se nalaze u blizini jedne male ikone Bogorodice. Pored ovog nalazi se još jedan grob sa sličnom posvetom i možemo pretpostaviti da je to grob njegovog oca Jovana, mada je natpis odavno izbledeo pa nismo sigurni.
Iz svega ovde navedenog jasno se vidi da su otac i braća Đurađa Kastriota – Skenderbega bili Srbi. U to nema sumnje. Dobra knjiga napisana na tu temu je knjiga Nikole Vulića iz 1897.
Kada sam pre pet godina krenuo u istraživanje pravoslavlja sve je počelo praktično slučajno upravo na Miholjskoj prevlaci gde sam imao razgovor sa jednim monahom. Inače na tom ostrvu je bio manastir i prаvo sedište arhiepiskopije i tu je najverovatnije pisano Miroslavljevo jevanđelje. I onda ključnu informaciju danas pročitam u knjizi baš od igumana tog manastira. Izgleda, da u životu postoje neki začarani krugovi…
P.S.
Ardijan Klosi, albanski pisac, albanolog, izazvao je buru na televiziji kada je u jednoj emisliji otkrio prave podatke o poreklu Đurađa Kastriota Skenderbega koga smatraju albanskim nacionalnim junakom.
Bravo za tekst
Hvala.
Milose, sramota me je da priznam da tako malo znam o nasoj pravoj istoriji. Sve sto sam ucila, bilo je krivo. Hvala ti sto nam prosirujes vidike.
Има у књизи Света Гора и Хиландар у Османском Царству XV-XVII век – Александар Фотић,објашњено шта им је дато у околини Хиландара и где се налазио Арбанашки пирг.
Ja pitam gospodina ako su Skenderbeg i njegova porodica srbi , zasto onda pise tamo Arbanaski ili arnautski pir dok se zna dase za vreme Skenderbega albanci poznati kao Arbanasi a turci su Albance zvali na turskom arnauti.
Ti gospodine priznas kako pise a po tebi arbanasi i arnauti su srbi.
Poštovanje Nezir,
Pa koliko ja razumem Skenderbeg je bio gospodar albanske oblasti. Otuda je u Hilandaru zaživeo taj naziv arbanaški pirg.
Ako nisu bili Srbi, šta rade u Srbskom manastiru? Malo logike nije na odmet…
Поштовани брате Милоше Станићу,
Благодарујем за ове информације и потврђујем, из својих истраживања, да су углавном тачна.
Јавите ми се на приватном мејлу – очекујем нестрпљиво.
Хвала ти на овим текстовима који су права слика наше историје и културног наслеђа
Хвала на подршци Томиславе. Свако добро.
Свака част друже!
Налетех на твој текст о Ђурђевдану, па сам пола сајта прочитао! Могу рећи само капа доле за истраживачки рад!
Пошто имаш много информација, а данас просечан човек има мало времена, предлажем ти, да направиш предавања уживо или онлајн, по неким целинама, и да иста наплаћујеш, како би се и теби исплатило уложено време, а нама да упијемо сажвакано.
Поздрав, хвала на подршци. Па лепа је идеја и сам сам размишљао о томе, нажалост нема се времена да се томе посветим на тај начин. За сада остаје само верзија за читање. :)
Sve ovisi o interpretaciji. G. Klosi s pravom ističe da se prije 19. stoljeća nije moglo govoriti ni o kakvoj nacionalnoj pripadnosti, već je sve ovisilo o jeziku koji se propovijedao u crkvama. Albanci, za razliku od Grka, Srba i Bugara, nisu imali svoju crkvu, pa su se krstili čas grčkim imenima, čas bugarskim, čas srpskim imenima. Nastavak postojanja Albanaca na prostorima koje nastanjuju i danas (Nema dokaza da su mogli doći odnekud za vrijeme turske vladavine, osim ako nisu pali s neba), unatoč naporima njihovih susjeda kroz dva stoljeća da ih protjeraju ili asimiliraju, najbolje dokazuje ovu činjenicu.
Поштовање,
Рекао бих да мешате термине. Арбанаси и Албанци нису исто. Албански народ настаје у 18-19. веку мешавина разних народа и насељеника. Ево мало више о Арбанасима:
”Ријеч „Арбанас“ се углавном повезује са Албанцима и сматра се да је то стари назив за Албанце. Међутим, Душанов законик нам даје одређене податке који указују да се у средњовијековној Србији ријеч „Арбанас“ односила на социјалну класу. На примјер, имамо 82. члан Законика који гласи:
„Где престоје влах или Арбанасин на селу, на томе селу да не стане други, за њим идући, ако ли силом стане, да плати потку и што је попасао.“
Дакле, овдје видимо да се Арбанаси изједначавају са власима тј. сточарима. Власи у средњовијековној Србији нису били етничка, него социјална група, што нас наводи на закључак да су и Арбанаси били социјална група. У члану 77. који говори о поткама (казнама за више кривичних дјела или за повреду међе) видимо да и Арбанаси и власи плаћају исту вриједност: 100 перпера, дакле поново се изједначавају са власима. Из хрисовуље манастиру Св. Арханђела у Призрену сазнајемо сљедеће: „И Арбанаси, који се обретају у цркве да работају како и Србље.“ Дакле, стално насељени Арбанаси су имали обавезе као и земљорадници. Само зато што су овдје Арбанаси одвојени од Срба не значи да се ради о два народа, јер се ријеч „Србин“ користила не само као етничка, него и као социјална одредница тј. Срби су били меропси-земљорадници. То говори у прилог тези да су Арбанаси били социјална група слична власима.”
Свако добро.