Glava u pesku

U toku je pokušaj da se sva krivica za ubistva u Ribnikaru svali na roditelje deteta i na taj način abolira celokupno društvo. Njihova krivica svakako postoji ali se nalazi u tome što su dete podizali po modernim pravilima koje nameće sistem.

Dedina puška na zidu

Sva ta priča o ocu, oružiju i obuci u rukovanju oružjem je glupost. Pa pre par decenija se obuka rukovanja oružjem obavljala u osnovnoj školi pa niko nije ubijao po ulicama. Ranije je svaka srpska kuća imala pušku okačenu o zid, pa nije bilo masovnih ubistava. Na kraju smo čak saznali da je čovek imao i kameru u sobi, i sef i šifru za oružje… Međutim, ova priča je iskorišćena da razorušaju jedno 80k porodica u Srbiji pred početak III svetskog rata.

Koliko je majka kriva što je ”želela da bude najbolji i terala ga da uči”, ne može se reći. Zvuči sasvim normalno. Ipak rekao bih da je sve moglo biti rešeno sa par zagrljaja i bogami par batina. Međutim, te batine nisu više po zakonu, majka je bila uzoran građanin i poštovala zakon.

Pravoslavno ”batina je iz Raja izašla” je odbačeno i imamo nova humanističko-satanska uputstva od globalista kako da podižemo decu. Jasno je da je društvo uspelo u tome da budemo ko Amerika i Evropa. Dečko je sam rekao da je gledao dokumentarac o ubistvima u distriktu Kolumbija u Americi i da je tako dobio ideju, a zatim je proučavao šta zakon kaže da li će odgovarati za to što planira da učini. Eto uspeli ste, sve po američkim i evropskim standardima.

Primetna je malicioznost kod Koste koji bi da okrivi roditelje za to što je uradio. Ne vidi on krivicu kod sebe, drugi su krivi. On se ”osećao” odbačenim i zato je to uradio. A zakon ga štiti.

Ostaju pitanja.

Gde nestade odgovornost škole? Gde je odgovornost RRA za puštanje svakojakih gluposti u medijima? Gde je odgovornost za školske programe koji se ne baziraju na drugarstvu i sportu, već isključivo na takmičarskom duhu i ko je od koga bolji? Gde je odgovornost države što u školi nema naoružanog obezbeđenja? Gde je bila policajka? Zašto nastavnici nisu pružili prvu pomoć ranjenima? Kolika je odgovornost za puštanje na primer Južnog vetra, Farme i sličnih gluposti na tv-u? Koliki je uticaj mobilnih telefona na desenzitizaciju dečijih duša kada gledaju tuče, ubistva, pornografiju i ratove u mladim godinama? Koliki je uticaj društvenih mreža na osećaj otuđenja među decom? Zašto ne postoji ni jedan jedini član zakona koji uređuje šta klinci smeju da gledaju na Jutubu i od kada smeju da imaju mobilni telefon ili nalog na društvenoj mreži? Zašto nema školskih uniformi već se odmeravaju patike i skupa odeća u školama i tako pravi jaz između dece? Zašto pravoslavlje nije uključeno obavezno u nastavni program pa da malo uče o ljubavi prema bližnjem, da se ode nekada u crkvu i razred zapali sveću za nekim…? Zašto država ne napravi izuzetak specijalnim zakonom i kazni maloletnika i time pokaže da se neće niko više izvući sa nečim ovakvim? Zašto zakon o odgovornosti maloletnika nije promenjen da se ovo ne ponovi? Zašto nije promenjen zakon i vraćeno pravo roditeljima da vaspitaju decu kako je bilo pre uvođenja ”evropskih” normi? Zašto je država ugušila narodni revolt i namerno ga prišila nekakvim ”opozicionim” grupama kada je narod izašao na most i pokušao nešto da promeni? Zašto niste slušali narod i nešto uradili?

Zašto, zašto, zašto…

Medijski linč roditelja je bedno samozadovoljavanje i stavljanje glave u pesak. Ponoviće se jer država ništa nije promenila.

Dodaću i jednu reakciju na ovaj tekst jer je tipična zamka u koju se danas roditelji hvataju:

”Za većinu stvari ste u pravu, ali jedino mešate vaspitavanje sa batinama. Batine su odraz nemoći, a ne pravilnog vaspitanja. Postoji više načina da se deci ukaže da će njihovo ponašanje imati posledice, a u krajnjoj liniji i kazniti a da to nisu batine.”

Moj odgovor:

U principu se slažemo ali batine ne treba isključiti kao opciju. Ceo život se bavim pedagogijom i radim sa decom, nisam ni jedno svoje dete nikada udario. Međutim, posmatram roditelje i odrastanje dece. Nisu sva deca ista, nekoj deci je u određenom uzrastu prosto potrebna fizička barijera.

Ne govorim o ne znam kakvim batinama, već o disciplinskoj proceduri koja mora da se desi u pravom uzrastu. Ako dođe u pravom uzrastu više neće biti potrebna u ostatku odrastanja. To ne važi za svu decu napominjem.

Često se desi da klinci dobiju batine od vršnjaka i tako osete malo patnje ili nepravde. Deca kao i ljudi koji ne znaju za patnju i nepravdu se razviju u osione narcise koji imaju problema sa saosećanjima prema drugima. Onda su za njih samo bitna njihova osećanja.

Batine pokazuju granicu fizičkog sukoba i dete shvati da se ne može sve postići silom, inatom, foliranjem i besom. One služe da se zapamte kako kasnije ne bi morale da se ponavljaju. Ta drastična pedagoška metoda dovede do umerenosti u postupcima kod dece kako ne bi stvari eskalirale.

Da je Kosta bio malo umereniji i da nije došlo do ove njegove histerične reakcije prema drugarima, deca bi danas bila živa. Sačekao bi da mu se majka javi. Ne bi dirao očevu kutiju jer bi znao da će dobiti batine. Međutim, ovo dete nije imalo barijere već samo pohvale u životu. Svakako za patnju nije znao i zato ju je drugima naneo u svom histeričnom postupku. Batine ukidaju ”prava”- nema više prava sada si preterao.

Da je na vreme video da tako nešto postoji, ne bi čitao zakon i kalkulisao da li će ga kazniti sa 13 godina. Prosto bi se plašio reakcije oca ili majke. Ovako imamo histeričnu reakciju i dete koje zna za svoja ”prava” jer će ga bolesno društvo zaštiti od oca i majke.

Batine upotrebljene u lošem trenutku ili preterano su svakako odraz nemoći. Tu se slažemo.

Pustite vi modernu psihologiju, zbog toga i imamo ovolike probleme u društvu. Ako slušate moderne psihologe ispada da decu podižemo ucenama (ako dobiješ dobru ocenu, kupiću ti…), lažima (donela te roda ili mi nikada ne lažemo…), pretnjama (ako pipneš šteker umrećeš) i fizičkom silom (ćuška ili odneseš ga u krevet da spava). Mi kao roditelji znamo da to nije tačno, da volimo dete i da prosto neka objašnjenja moramo prilagoditi uzrastu deteta.

Preterani ”humanizam” moderne psihologije je otišao toliko daleko da bi da dozvole deci da biraju svoj pol.