Nevidljiva nit i oktobar u Beogradu

Šta ima novo kod tebe Miloše? Pa…, biće da sam u sedmoj nedelji posta. Pisao sam o autofagiji i postu u toku dana (intermittent fasting) i dalje se pridržavam toga što je rezultiralo skidanjem 7 kg do sada. I dalje ekperimentišem sa time i super se osećam. Drži me nešto u tome još od posete Hilandaru. Mislio sam da će me držati par dana, međutim za sada ne pušta. Da stvar bude još čudnija, desila se prava mala serija čudnih dešavanja. O nekim stvarima ne mogu pisati, ali da pomenem par ovih drugih…

Halabuka oko teksta o Hilandaru

Nakon teksta o manastiru mediji su nekim čudom pokupili vest iz teksta o tome kako su neki ljudi urezali svoja imena na fresku u manastiru. Dva-tri dana su o tome brujali svi mediji u zemlji od televizija do novina. Da stvar bude još gora, ispade da su momci koji su to uradili stavili svoja prava imena i onda nastade opšti haos. Međutim, žalosno je što milionski pregledi te vesti nisu previše uticali na čitanje samog teksta. To nas dovodi do površnosti današnjice gde se ne potencira priča, niti vest, već fragment vesti. Postali smo tik-tok generacija, depersonalizovana zanimljivost na vebu koja budi emocije koje traju samo par sekundi.

U jednom trenutku sam se zabrinuo da će sav taj publicitet određeni mediji iskoristiti da napadnu sam manastir koji je verovatno poslednji stub srpstva koji nije namerno ukaljan. Stigli su pozivi iz mnogih redakcija za intervju ili da dam izjavu na tu temu, ali Bogu hvala bio sam dovoljno pribran da ne poletim i da sve odbijem. Skapirao sam da se ne radi o meni, već o manastiru i da medije ne interesuje priča ili objektivna vest, već spinovanje i trafika na sajtu.

Gostovanje na Studiu B

Ubrzo posle toga došao je poziv sa Studia B da gostujem u emisiji ”Život sa ćirilicom”. Sasvim slučajno par dana pre ovog poziva sam naleteo na ovu emisiju i odgledao jednu. Oduševih se što se eto neko angažovao oko pitanja ćirilice i zato prihvatih da gostujem.

Nije bilo loše, potrudih se da kažem što više. Ipak, moje neiskustvo u medijima je jasno vidljivo jer sam za trajanje emisije stigao da kažem manje od trećine onoga što sam pripremio. To je ono što kažu mnogo volje, ali slabo poznavanje tehnike. Još uvek ne znam kada će se emisija emitovati. Snimaju šest emisija pa će onda emitovati.

Elem, za mene najveći utisak bi kada me voditeljka upita kako da me najavi:

”Vi ste kaligraf jel tako?”

Ja je pogledam i prolete mi kroz glavu ”Kakav kaligraf sestro draga…” i rekoh:

”Malo je bezveze da me tako najavite jer će se pravi kaligrafi naljutiti. Ja sam preduzetnik, trener… na Youtube sam postavio klip o kaligrafiji i pisao malo o tome onako kako bih podigao svesnost o ćirilici ali daleko od toga da sam kaligraf. Ja sam to više iz hobija nešto..”, ali ona istraja u svojoj zamisli i najavi me:

”U gostima nam je Miloš Stanić koji za sebe kaže da se kaligrafijom bavi iz hobija…”

Eto ti sad,… blam živi ali šta da se radi ispričah šta se snađoh. Interesantno mi je kako voditeljka ustvari nije ništa pogledala o meni, samo je videla klip na Jutubu i ja postadoh kaligraf. Što bi rekli u onom vicu ”Žirafa sam!”.

Poseta ministarstvu

Već neko vreme se iz hobija trudim da pokrenem tu nešto oko zakona koji bi zaštitio Ćirilicu. Rešim ja tako da nekako dođem do Ministarstva kulture i da vidim šta se dešava sa tim zakonom o ćirilici. Don Kihot u duši sam šta da vam kažem… Elem, razmišljam tako i shvatim da sam ja niko i da neće oni tako mene da prime. I onda mi padne na pamet da sve to probam da izvedem preko Registra nacionalnog internet domena Srbije (RNIDS). To je organizacija koja se bavi nacionalnim domenima i nekom logikom ja zaključim kako bi oni kao organizacija mogli da se angažuju više oko toga i da bi preko njih ja mogao nekako da dođem do ministarstva i obrazložim plan.

RNIDS je kao neprofitna organizacija koja se bavi internet domenima na najboljoj poziciji da utiče i pomogne oko promocije ćirilice na internetu. U prošlosti smo imali prvo rukom pisane knjige, pa je onda došlo vreme štamparija, pa radija i televizije, danas je vreme interneta. Ako na internetu uspemo da prezentujemo svoju stranu imamo šansu da odnesemo pobedu. U tom smislu RNIDS je prava adresa za odbranu ćirilice.

RNIDS je imao par emisija na tu temu Ćiribasterse, međutim posle par meseci truda i nekoliko sastanaka sa njima ja naletim na zid i shvatim da nema ništa od moje ideje. RNIDS kao i svaka druga organizacija je podložna promenama rukovodstva, pa njihovo zalaganje za ovu stvar varira u zavisnosti od ljudi koji ih vode. Nadam se da će ova nova postava imati više sluha za celu stvar. Osnovali su odbor za ćirilicu i tamo su super ljudi ali videćemo koliko će imati šanse da nešto urade.

Zidovi ministarstva

Elem, taman sam razmišljao da dignem ruke ali onda se desi još jedno malo čudo i preporukom sa Hilandara upoznam čoveka i dospem do ministarstva. Odem na sastanak i tamo vidim da je predlog zakona napisan ali da je završio u fioci. Nekom ne odgovara da se taj zakon iznese pred parlament na glasanje verovatno. Pretpostavljam da se radi o uticaju stranih investitora kojima ovakav zakon samo pravi troškove.

Ne bih previše da komentarišem, ali reći ću samo da sjajni ljudi sede u ministarstvu i da se trude ali da je njihov uticaj ograničen zakonom, parlamentom i drugim faktorima. Ostaje nam da nastavimo da lobiramo i pritiskamo da se ovaj zakon usvoji.

Arno Gujon konferencija

Pratim šta radi Arno Gujon od samog početka. Čovek je za mene pravi fenomen i živi dokaz da se Srbin ne postaje rođenjem već vaspitanjem, kulturom i postupcima.

Arno se rodio u Francuskoj, sa 19. godina došao i pomagao našem narodu na Kosovu sve dok mu nisu zabranili ulazak na Kosovo. Kada je došao natucao je srpski a sada govori jezik bolje od većine ljudi. Oženio se ovde, ima dvoje dece i stanuje u Beogradu. Ima humanitarnu organizaciju koja je do sada dostavila par miliona evra pomoći našem narodu. Tu pomoć su prikupili ljudi iz Francuske.

Arno sa svojim saradnicima dolazi na ideju da organizuje ”Konferenciju za ostanak mladih u Srbiji” i igrom slučaja šalju mi poziv da govorim na konferenciji. Ne bih nikada prihvatio ovaj poziv jer ja nisam iz te priče, niti sam neki govornik, niti me interesuje. Međutim, kako Arnoa izuzetno cenim rešim da izađem iz svoje komfort zone i probam da govorim. Pisao sam davno o ovoj temi i taj članak je objavljen u mnogim novinama tada i dan danas je jedan od najčitanijih na mom blogu. Tema mi je jako bliska jer svakodnevno imam razgovore sa mnogim ljudima o ovoj temi i njihovoj nedoumici oko odlaska u inostranstvo.

Skoro mi je par divnih ljudi iz kluba otišlo da živi u inostranstvo i to me žulja. Jedna devojka inače stručnjak za SEO ode u Valensiju da živi, a jedan momak arhitekta ode na Novi Zeland da predaje na faksu. Ostadosmo bez prijatelja. Eto zato sam govorio. I bio sam spetljan naravno, i umesto deset govorio sam trideset minuta i imao sam tremu, ali nema veze. Mora se nešto učiniti.

U vreme kada se mnogi ljudi stide što su Srbi i ne žele to da ističu jer tako nisu ”kul” u svom društvu, bila mi je velika čast da upoznam Arnoa. Pružio sam mu ruku i rekao ”Konačno da upoznam najvećeg Srbina u Srbiji”. Prijao mu je kompliment, sjajan momak sigurno ćete još čuti o njemu.

Izložba o Studenici

U galeriji SANU u Knez Mihajlovoj je u toku izložba o Studenici, pa reših da povedem klinca da pogledamo. Vodite decu u muzeje, manastire, dajte im knjige da čitaju. Što više ulože vremena i pažnje u svoje poreklo i istoriju to će više ceniti sebe i ono što imaju. Ima roditelja koji ”ne žele da se mešaju” jer će dete samo izvući zaključke – takvi roditelji ostavljaju decu na milost i nemilost medijima, farmi, ulici, drugarima u školi. Nekad to ispadne dobro, a nekad… nek vam je Bog u pomoći.

Elem izložba je fenomenalna, preporučujem da je pogledate i evo par slika sa tog dešavanja.

RTS serija Sveta Gora – Nebeski grad

Još jedna genijalna stvar je obeležila ovaj mesec. RTS je napravio serijal o Svetoj Gori koji sam sa uživanjem pratio. Vizuelno i sadržajem serija je na vrhunskom nivou i bolja od bilo čega što sam do sada video na ovu temu. Najnovije kamere visoke rezolucije, snimci manastira dronovima i kvalitetni komentatori odlikuju ovaj neverovatno dobar dokumentarac. Sve imate na Youtube-u ovde pa preporučujem za gledanje.

Sve u svemu bio je jako zanimljiv ovaj mesec oktobar. Ima tu još po nešto što ne mogu da ispričam, upoznao sam neke sjajne ljude, radim na jednom novom projektu… ali ne mogu još da otkrivam.

Postoji nevidljiva nit koja vezuje sve ovde navedene događaje i još neke koje nisu za pominjanje. Ta nit dolazi sa Hilandara i kao što tamo kažu ništa se ne dešava slučajno.

Kao mali čitao sam Marti Misteriju i bio oduševljen epizodama u kojim istražuje Meteore ili Eldorado u Amazonu. Međutim, moram da kažem da sam trenutno u većem zanosu i naletu inspiracije nego tada. To je tada bio strip, a sada je pravi život a sve je dobilo na ubrzanju nakon posete Hilandaru. Imam osećaj kao da sam lik iz onog filma Da Vinčijev kod.

Do čitanja…