patrijarh pavle srpski

Kako sam naučio da kažem ”Dobar dan”

Tamo negde 1992-3. bio sam u srednjoj školi. Sećam se da tog dana nisam išao u školu jer bile su neke studentske demonstracije koje smo mi srednjoškolci jedva dočekali. Kad su javili na radiju, većina je iz škole otišla kući, a manji broj nas je zaista otišao na demonstracije. Ja sam stajao u gomili neko vreme ali nije bilo zanimljivo i ubrzo zatim krenuh kući i usput da prošetam kroz Knez Mihajlovu ulicu.

Šetam tako Knez Mihajlovom i odjednom nasuprot mene nailazi patrijah Pavle. U momentu mi prođe hiljadu misli kroz glavu. Prvo, odmah sam ga prepoznao jer je često bio na televiziji. U momentu pomislih kako tako u vreme rata ide sam bez obezbeđenja? Drugo, tada kao i danas su kroz medije provejavale vesti o “popovima u džipovima”, a proneverama novca o preplaćivanju crkvenih usluga i slično. Treće, odgojeni u socijalizmu bez ikakve bliskosti sa crkvom, setih se da visokim crkvenim velikodostojnicima treba poljubiti ruku, što nekako nikako nije bilo u skladu sa mojom nekultivisanim mladalačkim duhom. Ukratko pojma nisam imao tada.

U momentu pomislih kako bi možda mogao malo da se pomerim u stranu iz pristojnosti, ali mi sujeta brzo sevnu kroz glavu “Kome da se pomerim, ovim crkvenjacima kojima se ljubi ruka? Zašto?” i samo nastavim čvrstim korakom pravo ka patrijarhu.

Kada sam bio na svega 1-2 metra razdaljine, moje misli naglo prekinu patrijarh koji me pogleda i blago reče “Dobar dan”. U momentu osetih se kao da mi je neko udario šamar.

Pomislih ”Pa mi se ne znamo, zašto bi se meni javio?” Shvatio sam da pozdrav upućen meni tek nakon što me je već prošao dva koraka. Zbunjeno se okrenuh i doviknuh “Dobar dan, dobar dan…” i dalje proveravajući da li je baš meni rekao.

Ispao sam smešan. Osion i gord sam krenuo odlučno ka njemu, a slabašni starac me jednostavno razbi sa gramom ljubaznosti. Bilo me sramota pred samim sobom što sam pretpostavljao nešto o čoveku koga ne znam. Kakva iznenadna životna lekcija…

Ne mogu to sada da objasnim ali on kada bi rekao “dobar dan” on je to zaista i mislio. Svi to kažu nekako tako u prolazu, ali on je rekao na način da mi se činilo kao da je zaista to i mislio. Sve što sam o njemu i vladikama video na B92, palo je u vodu tada. Meni je bilo potpuno jasno da je on jedan gospodin i da stvari nisu onakve kako sam mislio da su. Mnogo godina kasnije ja ću se potruditi da shvatim šta je pravoslavlje a mislim da toga ne bi bilo da me to ”dobar dan” nije srušilo.

Hvala Bogu, imao sam sreće još par puta da sretnem tog gospodskog starca i ispravim se.

Drugi put kad sam ga sreo na ulici baš sam gledao da li će se javiti ili je onomad bila greška. Patrijarh se javio “Dobar dan”, a ja sam vaspitano odgovorio. Naravno on se svima javljao na ulici iz ljubaznosti.

Treći put sam se ja prvi javio, a on odgovorio i osmehnuo se. Nekako sam shvatio da nije ni važno što je on patrijarh i da ja svakako treba da se javim prvi jer je mnogo stariji od mene. I drugo shvatih da ne treba da verujem svemu što vidim na tv-u.

Taj slučajni susret me je zauvek promenio malo. Od tada svakome kažem “dobar dan”, ako je jedan patrijarh mogao da se potrudi i da mene nebitnog pozdravi, onda i ja mogu da se potrudim i svakome kažem.

Čudno ali primetio sam da se dobrota i lepo vaspitanje mogu koristiti kao oružje. Naročito je efektno kada redovno pozdravljam nadrndanu prodavačicu i namrštenog komšiju. Vremenom ljudi omekane.


Anegdote sa patrijarhom Pavlom

Patrijarh Pavle, izlazeći iz Patrijaršije, upitao je svog pratioca:
– Čija su to tolika luksuzna kola parkirana?
– Naših vladika. Došli su njima na Sabor – odgovorio je pratilac.
– O, Bog ih video! Šta li bi tek vozili da nisu dali zavet skromnosti?!
****************
Kad su ga lekari VMA pitali kako se oseća, u dahu je izustio:
– To me pitajte kada ostarim, još sam ja mlad.
****************
Kad se sa ortopedskom hodalicom pojavio u Patrijaršiji, prvo se našalio na svoj račun:
– Eto, ja sam samo malo pao, pa sad moram da guram ovo čudo.
****************
Jedan beogradski boem istrčao je iz kafane kad je video Patrijarha da ulazi u Sabornu crkvu. Preplićući jezikom rekao mu je: „Nas dvojica smo najbolji ljudi na svetu”, a Patrijarh mu je na to odgovorio:
– Jesmo, al’ kad popijemo ništa ne valjamo.
****************
Upozoravajući na štetnost duvana, često je umeo da kaže:
– Da je Bog hteo da čovek puši, ugradio bi mu odžak.
****************
U vreme građanskog rata u bivšoj SFRJ, jedan karikaturista ga je nacrtao kao ratnika opasanog bombama i sa „škorpionom” o pojasu. Na to je rekao:
– Vi ste mislili da ćete lako sa mnom. Mislite da sam ja slabačak, a evo kako me drugi vide.
****************
Pošto je bio poznat da ide kroz Patrijaršiju i gasi sijalice kako se “uzalud ne bi trošila struja”, jednom je uhvatio mladog činovnika da posle radnog vremena na kompjuteru gleda zabavne sajtove. Kad je čuo Patrijarhov glas iza leđa, sledio se, a Pavle mu je rekao:
– A ti na to trošiš struju?
****************
Idući u crkvu na Banovom brdu usred leta bio je uporan da se koristi autobus. Kad je njegov pratilac potegao argument da je vrućina, da su autobusi “prepuni razgolićenog ženskog sveta koji ide na plažu na Adu Ciganliju” i da nije zgodno, Patrijarh nije popustio:
– Znate, svako vidi ono što želi
****************
-Kad je na jednom prijemu bivši ambasador SAD Voren Zimerman pitao patrijarha Pavla šta može da učini za SPC, Patrijarh mu je odgovorio:
– Samo nemojte da nam odmažete, na taj način ćete nam pomoći.

 


PS. Stvari često nisu onakve kako nam mediji prikazuju, mislite svojom glavom.

Niste videli ovaj prilog na tv-u, nisam ni ja. Nije u skladu sa političkom situacijom, šta da vam kažem… za džipove se sigurno čuli…

Ko sluša, čuće – ko traži, naći će.

5 Comments

  1. “Taman sam učvrstio oklop, kad on me razbi sa gramom ljubaznosti”. <3

  2. Свака част на тексту.

    Да парафразирам нешто што сам давно чуо, нисам ни сам сигуран од кога: Немој да мрзиш светог Николу, јер је поп Никола лош.

  3. Везано за ову тему:
    Почетком деведесетих живео сам у Баричу (код Обреновца), а путовао на посао у Београд. Стојим ујутру на станици која се налази тачно испред баричке цркве, и видим на капији локалног попа Косту, узврпољио се. Утом стиже Ластин аутобус из Београда, и из њега излази Патријарх Павле, потпуно сам !!! Прелази улицу ка цркви носећи црну торбу у руци, а из ње вири карта за аутобус, уредно оверена (тад смо се иначе сви шверцовали најнормалније) …

Leave a Reply