Tri žezla Svetog Save

Malo ljudi zna za štap Svetog Save, međutim i od onih koji znaju retko ko zna da je Sava ustvari za sobom ostavio tri štapa. Pa hajde malo da vidimo koja su to žezla, tj. štapovi.

Žezlo Svetog Save

Najpoznatiji od svih je svakako štap ili žezlo Svetog Save sa gorskim kristalom koji se nalazi u Beogradu. Ovaj štap je Sveti Sava dobio iz Jerusalima kao potvrdu srpske arhiepiskopije. Štap na svom vrhu ima prelepi primerak gorskog kristala. Čuva se u muzeju u Beogradu.

Uvek me je interesovalo zašto naš patrijarh nosi štap sa ”dve zmije” kada već imamo štap Svetog Save koji tužno stoji u vitrini muzeja.

Postoji podatak da su monasi Longin i Visarion iz Mileševe, početkom 17. veka, izvršili značajne prepravke na žezlu. Tada je ono izgubilo svoj prvobitni autentični izgled. Stari okov žezla je zamenjen potpuno novim na koji su gravirali pesme Svetom Savi i tropar Veznesenju Gospodnjem. Glava žezla sa kristalom je autentična iz doba Svetog Save.

Natpis na štapu Svetog Save

Ono što mi odmah bode oko je reč ”pravoslavna” urezana na srebrnom limu jer je Sveti Sava u svojim spisima koristio reč ”pravoverje”, što svedoči da je ovaj štap ukrašen na način da je prihvatljiv za ono vreme, a baš u to vreme Pećka patrijaršija je ukinuta, a sultan je naše crkve i manastire predao u ruke Grcima fanariotima. Manastir Mileševa spaljen je 1688. godine i ostao je pust praktično do 19. veka.

Štap Svetog Save Osvećenog – paterica

Skica Dimitrija Avramovića – štap Svetog Save Osvećenog

Kada je Sveti Sava bio u poseti Jerusalimu i Sinajskoj gori, dobio je u manastiru Mar Saba na poklon štap Svetog Save Osvećenog i dve najvažnije ikone Trojeručicu i Patericu. Naš Sava je bio u misiji spasavanja mošti i svetinja od krstaških pljačkaša. Tada su na Sinaj došli srpski monasi koji su došli tu da ojačaju i zaštite manastir Mar Saba, Svetu Katarinu, kao i nekoliko manastira i crkava u Jerusalimu.

Taj štap i dve ikone koje je Sava tamo dobio imaju ogromnu duhovnu simboliku za naše pravoslavlje. Prvo Sava je te darove dobio kada je uveliko bio ktitor i obnovitelj Svete Gore za koju je malo falilo da nestane pod naletima pljačkaša da se Nemanjići nisu angažovali da je spasu. Drugo, to je nama dokaz da je naše pravoslavlje direktno od Jerusalima, a ne od Carigrada kako se to danas misli što je neobično važno danas u doba pokušaja ”vaseljenske” patrijaršije koja ponovo pokušava da zavlada pravoslavljem u svetu.

Danas se štap Svetog Save Osvećenog čuva u Kareji u posnici Svetog Save. Evo i slike toga štapa danas koja potvrđuje preciznost skica Dimitrija Avramovića iz 1847.

Paterica – štap je inače napravljen od ebonovine i slonovskih kljova.

Ovaj štap je dokaz da je Sveti Sava svojim delom nastavio putem Svetog Save Osvećenog i Svetog Damaskina (od koga je ikona Trojeručica), a oni su svoj život posvetili protiv jeresi ikonoboraca, tj. protiv onoga što će kasnije izroditi Islam i rimokatolike.

Štap Svetog Save Osvećenog koji je dobio Sveti Sava na Sinaju, čuva se u Kareji u posnici Svetog Save.

Za ovaj štap je vezano predanje: ”Kada je sveti Sava Osvećeni bio blizu kraja svog zemnog života (6. stoljeće), rekao je svojim monasima da čekaju dan u dalekoj budućnosti u koji će arhiepiskop, Božiji čovjek istog imena, doći iz daleke zapadne zemlje. Monasi će njemu dati žezlo sv. Save i ikonu Bogorodice. Oni će znati da je došao očekivani čovjek tako što će, u trenutku njegovog poklonjenja grobu, svezani predmet pasti na tlo. Dvije stotine godina kasnije, sveti Jovan Damaskin dodao je svoju čudotvornu ikonu Bogorodice Trojeručice u nasljedstvo.

Kada je sv. Sava Srpski posjetio manastir svog imenjaka, nekih 700 godina nakon upokojenja sv. Save Osvećenog, monasi su i dalje čuvali proroštvo njihovog osnivača, pronašavši njegovo ispunjenje u sv. Savi Srpskom. Dok se klanjao svetiteljevom grobu, predmet je pao. Čudo se ponovilo i naredni dan, i sve sumnje monaha bijahu otklonjene. Oni su sa sigurnošću znali da je sv. Sava Srpski onaj koga su čekali. Na taj način je veoma poštovana ikona Bogorodice Trojeručice (kroz koju se čudo zaceljenja ruke sv. Jovana Damaskina ostvarilo), zajedno sa žezlom, došla da boravi u srpskom manastiru Hilandar na Svetoj Gori.”

To što se ovaj štap nalazi u Kareji ima svoju simboliku jer su od Svetog Save pa sve do 17. veka Srbi upravljali Svetom Gorom i Karejom. Ovaj štap je nemi podsetnik celoj Svetoj Gori od koga su i do kojih vrednosti treba da drže.

Igumansko carsko žezlo

Dimitrije Avramović je 1847. godine zabeležio sledeće.

”U crkvi kod stola episkopskog stoji jedno žezlo Sv. Save, kao što je nacrtano u Tab. IV. pod br.3 vidi; na njemu je sledeće izrezano po srebrnom okovu ”ovo žezlo daravao je car Aleksej Komnen Svetom srbskom Savi na znak carske vlasti za izbor igumana samostalno. Akt od Hrista godine 1181.” Žezl je od crnog drveta (ebonovina), okovanog zlatom, srebrom i ukrašenog dragocenim kamenjem, biserom i koralom. Glava ovog žezla je od nekog crvenog nepoznatog kamena, i u onoj istoj veličini nacrtano je na tabeli IV. pod brojem 4. Jedan kamen i mnogi biseri sa žezla su poskidani.”

Zašto je za nas Srbe važno ovo carsko žezlo? Ono daje manastiru pravo da sam bira svojeg igumana, da bude samovlastan i nezavistan od Kareje. Uz žezlo tu je i povelja gore pomenutog cara Komnina u kojoj sve lepo piše. Danas nažalost to nije slučaj i odabir igumana manastira mora da potvrdi Kareja koja je pod vlašću takozvane ”vaseljenske” patrijaršije.

Taj gore pomenuti carski žezal možemo videti ovde na slici u ruci današnjeg igumana manastira Metodija, dakle nalazi se u Hilandaru.

I ne samo to, već recimo kada se slavi manastirska slava pošto je Hilandar navodno bratski manastir sa Vatopedom, onda iguman Vatopeda dolazi i vrši službu za vreme slave u Hilandar, a naš iguman ide da vrši službu u Vatoped. Problem je u tome što Hilandar ima četiri slave i Grci četiri puta dolaze i vrše službu, a kada je slava Vatopeda naš iguman ide ali ne vrši službu već je tu kao posmatrač.

Na mnoge načine se Grci uvlače u manastir i nadgledaju. Redovno se na liturgijama mogu videti njihovi vatrogasci i policajci koji posećuju manastir i održavaju prisustvo.

Bilo kako bilo, ovo žezlo od cara je manastiru dalo status ”carskog manastira” sa mnogim privilegijama. Recimo kamene stolove u trpezarijama imaju samo carski manastiri. Takvih manastira ima samo pet na Svetoj Gori – Velika Lavra, Vatoped, Hilandar, Iviron, Dionisijat.

Dimitrije Avramović kaže: ”U staro vreme manastir Hilendar bio je treći u redu od četiri glavna manastira, no u nekom trenutku manastir Iveron preuzme njegovo mesto i sada je četvrti. On u Svetoj Gori ima najviše zemlje koju je Sveti Sava kupio.”

Eto to vam je priča o tri žezla Svetog Save. Jedan za Žiču, jedan za Kareju i jedan za Hilandar.

Neko je pitao zašto sva tri štapa nisu u Srbiji? Rekao bih da je danas pristutno duboko nerazumevanje srpske istorije. Naša država je bila veoma važan deo Romejskog pravoslavnog carstva. Bez Srba pravoslavno romejsko carstvo bi palo još 1204. godine pod katoličku kontrolu. Mi smo produžili život pravoslavnog carstva još nekoliko vekova i možemo se sa pravom nazivati naslednicima pravoslavne carevine. Zato su žezla tu gde jesu da stražare i podsećaju.

Druga je stvar što su sada iscrtane nove granice i što smo mi mali ostatak onoga što smo nekada bili.