Istina o Makedoniji

Ovih dana laž je predstavljena kao pobeda. Patrijarh srpski proglasi veliko pomirenje, beogradski mediji sve lepo oslikaše, a vernici fanatično povikahu ”slava Bogu” i dođe do velike pobede… ali da li je tako?

Pre skoro 20 godina je Toše Proeski odpevao pesmu ”Tajno moja”. Ta pesma je toliko jak utisak ostavila na mene i moju dragu da smo iznenada rešili da odemo na par dana u Makedoniju malo i probamo gravče na tavče. Tada smo bili prvi put u Makedoniji u Ohridu.

Tih godina taj pevač je bio jako popularan u Beogradu, zajedno sa Tijanom Dapčević i Karolinom. Rekao bih da je ponovo počeo da se budi duh jedinstva između Srba i Makedonaca. Međutim, 2007. godine Toše je poginuo u saobraćajnoj nesreći, a ja sam bio ubeđen da tu nešto smrdi i da je ustvari ubijen.

Amerikancima nije odgovaralo ponovno otopljavanje odnosa Srbije i Makedonije. Sećam se da je tada u Beogradu ”demokratska” vlast vršila pritisak na radio stanice da se pušta više strana muzika. Toše je stradao u Hrvatskoj, Tijana Dapčević naprasno izgubila popularnost, a Karolina se vratila u Makedoniju.

Neko će reći da sam lud i da za to nema dokaza ali ja pričam ono što je bio moj osećaj tada. Ubistvo muzike je bio samo jedan u nizu dešavanja u Makedoniji. Pre toga je 1995. bio atentat na predsednika Kiru Gligorova koji je inače dan ranije podržao ideju Miloševića o zajedničkoj državi.

Naravno amerikanci su bili kreativni kao i uvek i podmetnuli su eksploziv samo jedan dan nakon posete Miloševića, koristili su eksploziv JNA i optužili srpsku stranu za taj atentat. Kasnijih godina sve su dobro zatrpali izjavama zvaničnika, novinskim člancima, vikipedija rezultatima i jednim dokumentarnim filmom.

Na kraju, makedonsko pitanje je uveliko rešeno u Kumanovu. Tamo su ameri iskoristili Albance, svoje saveznike na Balkanu, da podignu oružanu pobunu u Kumanovu i time ucene makedonsko rukovodstvo da se okane ideje Jugoslavije i da krenu putem nezavisnosti koju će štititi NATO. Da li mislite da je Kumanovo slučajno izabrano kao mesto sukoba?

Spomenik u Kumanovu nekad i sada. Nekada je tamo bio ogroman spomenik srpskim junacima Kumanovske bitke, a danas spomenik pripadnicima OVK.

U Kumanovu su se pojavile oružane grupe Albanaca. Tu je bilo nešto lokalnih Albanaca ali glavnina je došla naravno sa Kosova, a sve je orkestrirano u američkoj bazi u Bondstilu. Bilo je nekoliko bitaka sa Albancima u Kumanovu od 2001. do 2015. godine. U nekima su učestvovale i naše jedinice koje su pomagale Makedoncima i Albanci nisu mogli da pobede ali je ta oružana pobuna i kriza korišćena da pritiska makedonske vlasti da budu poslušne.

2001 godine potpisan je Ohridski sporazum kojim je garantovano da će u vojsci biti barem 30% Albanaca, uvodi se albanski kao drugi jezik… međutim nastavljaju se sukobi i demonstracije sve do 2015. godine kada je novim dogovorom napravljena jedna veoma klimava vlast koju zapad može lako da sruši kad god želi uz pomoć Albanaca i otvoren je put ”albanizacije” Makedonije.

Pre dve godine Makedonija biva primljena u NATO. Međutim, čovek ne može da se ne zapita zašto? Zato što je pre Makedonije u NATO primljena Grčka, Bugarska, Albanija i Crna Gora. U slučaju bilo kakvih sukoba sa Albancima, ako bi Srbija probala da odbrani Makedonce, okolne NATO zemlje (Albanija, Bugarska i Grčka) imale bi pravo da brane Makedoniju od nas jer je ona deo NATO saveza. Šah mat.

Time je efektivno legalizovano stanje za vreme okupacije tokom II svetskog rata i Makedoniju bi podelile upravo te zemlje.

”Dogovor” iz 1959.

E sad pošto smo malo obnovili noviju istoriju vratimo se na ”veliko pomirenje” koje je naša crkva proglasila. Mediji i većina vernika bezpogovorno su aminovali poteze crkve jer se patrijarh ne dovodi u pitanje. Međutim, treba da razumemo da mi pravoslavni svetosavci moramo ispovedati Istinu jer je Bog rekao: ”ja sam put, istina i život”.

Susret 7. maja patrijarha Porfirija i američkog ambasadora Kristofera Hila

Istina je da se, samo par dana ranije pre ovog ”pomirenja”, patrijarh susreo sa američkim ambasadorom Kristoferom Hilom o čemu su mediji izveštavali.

Pa se dalje kaže da je pomirenje postignuto na temelju dogovora iz 1959. godine, a taj dogovor iz 1959. godine je bio iznuđen od strane komunističke tajne službe UDBA kao prvi korak stvaranja makedonske nacije.

Da podsetim samo da je pre dolaska komunista vladika Nikolaj službovao u Makedoniji u Orhridu i da posle više nije smeo da se vrati zbog komunista iako bi bio izabran za patrijarha. On je iz logora Dahau morao da ide u emigraciju gde ga je kasnije UDBA i ubila 1956. Služba je ubila i dva srpska patrijarha jer nisu htela da priznaju Makedonsku arhiepiskopiju. Patrijarh Gavrilo V je ”misteriozno” umro 1950., a za njim i sledeći patrijarh Vikentije je ”misteriozno” umro 1958, kada služba na čelo dovodi patrijarha Germana koji sledeće godine proglašava ”makedonsku arhiepiskopiju” i tada dolazi do tog ”dogovora” iz 1959.

E pa sada, priznanjem ovog dogovora iz 1959. SPC odobrava sve ove smrti koje je UDBA počinila, a kojih je bilo još mnogo vezano za ovu temu.

Neki kažu da je ovo dobro jer se ovako ipak Makedonska crkva vraća kanonski nama. A ja vam kažem da je to zamka, jer za dobijanje autokefalije je upravo potrebno da se makedonska crkva vrati SPC i da je SPC prizna. ”Makedonska crkva” i UDBA su napravili grešku u koracima 1967. godine jer su samo proglasili autokefalnost. Jedini način da kanonski posle toga dobiju autokefalnost je da se prvo vrate našoj crkvi.

Najgore od svega je što je Sinod SPC unapred rekao kako ”kako neće uslovljavati” sestrinsku crkvu.

Iz saopštenja Sinoda

DOPUNA: Za vreme pisanja ovog teksta stigla je vest da je ”SPC priznala autokefalnost ”makedonske crkve”. Samo dva dana kasnije nakon navodnog ”pomirenja” dolazi do priznanja autokefalnosti. Ovo je najbrža autokefalnost u istoriji hrišćanstva.

Time je gospodin Porfirije prikazao svoje pravo lice a poseta američkog ambasadora je dobila smisao. Sve se lepo pokriva medijski i radi po principu ”ne mešajte se, vi ste glupi, jer ljubav pobeđuje, ovde se radi o višim interesima…. ne razumete vi to.” Većina vernika zbunjeno gleda i viče ”amin” sa punim poverenjem. Žalosno.

Kaže se da je glasanje bilo jednoglasno ali dan ranije su obavljene ”kadrovske” smene. Pa su tako banjalučki Hrizostom i Kruševački David smenjeni jer im je ”istekao mandat”.

Saopštenje Sinoda.

Demagogija na delu. Da budemo jedno, pa zato evo autokefalija!

Patrijarh Vikentije i Gavrilo V bi živote sačuvali da su samo jedno malo ”da” izgovorili. Ni patrijarh German, niti patrijarh Pavle se nisu usudili da urade to što je danas Porfirije uradio.

Ostaće da odjekuju u večnosti reči svetog Justina Popovića koji je za MPC je rekao : „Ovako katastrofalno nepravoslavnim i sudbonosno kobnim rešenjem pitanja Makedonske pravoslavne crkve – Sveti Sava je ponovo spaljen. A sa tim: spaljeni i svi sveti dogmati, i svi sveti kanoni Pravoslavne Crkve Hristove. Zato takozvana Makedonska pravoslavna crkva – u samom njenom nastanku je njen nestanak …“

Srpska crkva u Makedoniji

U Ohridu, za koga kažu da je nekada imao 365 crkava, smo videli Nemanjićke manastire i crkve na kojima piše ”Makedonska pravoslavna crkva”. To me je duboko povredilo. Na freskama Nemanjići kraljevi naši, a tamo neka crkvena organizacija svojata našu istoriju.

Treba li podsećati da glavni grad Dušanovog carstva bio u Skoplju? Treba napomenuti da neka istraživanja pokazuju da je u Skoplju bilo i sedište Justinijane Prime i da je srpska crkva samo nastavak crkve koju je postavio Justinijan jer tako piše u Zakonopravilu Svetog Save. Car Dušan je vladao celim Balkanom. Makedonija je na pola puta između Srbije i Bugarske i ona je ključ duhovne obnove SPC.

Makedonija je prepuna crkava Nemanjića. Kumanovo je bilo sedište vojske kralja Milutina koju su činili Kumani. Makedoniju su Srbi oslobađali od Turaka (i Albanaca), treba li podsećati na čuvenu Kumanovsku bitku? Treba li podsećati na Balkanske ratove da bi se znalo da Makedonska posebnost ne može biti očuvana bez Srbije i da bi Bugari stanovništvo odavno asimilovali, kao i Albanci.

Crkva sv. Đorđa u Nagoričanu, obnovio je kralj Milutin i tu je sahranjen poslednji pravi bugarski car Šišman.

Jedino ispravno rešenje za nas jeste postojanje Ohridske arhiepiskopije u okviru SPC. To je maksimum koji se može dati a da ima smisla istorijski za nas i za Makedonce.

Davanje autokefalije Makedoncima bi obezvredilo postojanje naše autokefalije, jer šta to znači kada svi imaju autokefaliju pa i narod koji bez naše pomoći teško da će opstati nezavistan? A drugo, kada se da autokefalija Makedoncima onda zašto je ne bi imali i Crnogorci? Autokefalija je pakleni plan duhovnog cepkanja i usitnjavanja SPC.

Postojao je razlog zašto se liturgija držala na crkveno-slovenskom jeziku. Zato što je to bio zajednički jezik nas, Bugara, Rumuna, stanovnika današnje Albanije, Makedonije, severne Grčke, Hrvatske, dobrih delova Mađarske, pa čak i Moldavije i Rusije. Zato se Pećka patrijaršija prostirala do Slovačke! Sada se pod direktivom NATO-a naša crkva ustinjava kako bi se sprečila bilo kakva duhovna obnova i jedinstvo naroda u regionu.

Zaključak

Crkva nam je puna ekumenista, pa i sam patrijarh se izjašnjava kao ekumenista, a to znači da se zalaže za srdačne veze sa carigradskim patrijarhom Vartolomejom i papom u Vatikanu. Oni su za ”pomirenje”.  Ima još svetosavskih pravoslavaca u crkvi ali su skrajnuti od strane onih koje decenijama služba i vatikanska stolica postavljaju na istaknuta mesta.

Izdaja se predstavlja kao pobeda, a vernicima se manipuliše medijski. Plašim se da ćemo svoje zablude ponovo plaćati životima svoje dece ili ćemo nestati. Ni jedno ni drugo mi se ne sviđa.

Lažno se proglašava pobeda i pomirenje. Sinod se bavi politikom, a ne verom i zato crkve ostaju prazne jer većina ljudi oseća licemerstvo i laž. Bog je istina, a ne laž.

P.S. za kraj neka pesma Tošeta Proeskog ”Tajno moja”. Neka je ovde… lepe su reči. Peva o ljubavi, tu je ikona, tu je molitva možda nekog podseti na našu svetosavsku tajnu. Inače album na kome je izašla ova pesma zove se ”Sinot božiji”.

Tvoj lik sanjam kao ikonu,
nežnu, blistavu, večnu.
Moja prva platonska ljubav
čista kao suza.
Sada kada sam odrastao
shvatio sam šta si ti.

Došao sam opet tajno moja
šaljem zvezdu da te pozove.
Ništa se nije promenilo
šuška jelka (molika).

Tamno je, tajno moja,
a u duši svetle fenjeri.
Sve što imah, založih
da ti pevam pod prozorima.

Da li si još uvek sama,
da li tuguješ,
da li osećaš?
Moram dotaći
sve visine sveta
da ipak otkrijem
šta mi značiš ti.

Kome peva?