Pogledaj na nas Savo

Levo je slika sa prve stranice Miroslavljevog jevanđelja, a kula desno sa slike je pirg Svetog Save u manastiru Hilandar. Podudarnost je intrigantna.

Ta kula je bila tu u vreme kada je Sava gradio Hilandar i siguran sam da se u njoj mnogo puta pomolio. Domentijan pisac žitija Svetog Simeona kaže da je Sveti Sava posetio ovaj paraklis (crkvicu u kuli) na dan očeve smrti 13. februara 1200. godine.

Koliko se sećam kula je obnovljena negde u 16.- 17. veku ali sigurno su ostali stari obrisi. Ko zna možda je ranije izgledala baš kao u Miroslavljevom jevanđelju.

Nije ni važno da li je to ta kula, mnogo bitnije je ko su i koliko ima ljudi koji gledaju na tu kulu.

Elem, gledao sam u tu kulu dok sam bio u Hilandaru i sve je sa njom počelo kada je priča o oštećenim fresakama privukla pažnju medija. Gledao sam u tu kulu dok sam sedeo kod jednog monaha koji mi dade poslušanje i pouku o Zakonopravilu. Ko bi rekao da ćemo do ovde doći.

Dok smo pričali, Domentijan bi sedeo na ovom prozoru. Mislim da nikada neću zaboraviti taj prizor i šta mi je rekao sve tada.

Nada iz doba beznađa

Kao što ste već čuli puče bruka oko Miroslavljevog jevanđelja jer su naši ”stručnjaci” pomešali strane pri koričenju i to niko nije primetio par decenija.

Pisao sam o tome, stigao je i odgovor bivše ministarke.

Odgovor bivše ministarke

O ljudi moji kakav je to odgovor. Sramota. Doktorka Nada kaže da će da tuži Topalovića što je napravio faksimil. Ministarstvo ništa nije uradilo skoro čitav vek ali hoće da tuži one koji su nešto dobro učinili.

Ona priča o pirateriji, o pravima, o zaradi. Za nju je Miroslavljevo jevanđelje biznis rekao bih i na njega ima pravo samo ministarstvo.

Ne kaže doktorka Nada šta je bilo sa parama, to je smešno za nju i kazaće samo pred sudom. I najvažnije od svega ne pominje ona kako su pomešali redosled strana i zašto ”stručnjaci” ministarstva nisu to primetili. Njeno saopštenje je potpuno demagoško kao da ga je pisalo sedam sekratara SKOJ-a.

Zašto je knjiga čuvana u sefu Narodne banke? Zašto 25 godina nije napravljen reprint knjige? Zašto javnosti nije dostupno jevanđelje u kvalitetnom elektronskom obliku?

Mnogo je pitanja i čoveku pripadne muka kada razmišlja šta se sve dešava sa našim jevanđeljem. Prisetimo se samo priče o povratku ukradene strane i koliko je to aljkavo urađeno.

Jedan ruski episkop (Porfirije Uspenski) ukrade jedan list Miroslavljevog jevanđelja i odnese ga. Prošlo je više od veka i naša vlast je pokrenula pitanje povratka tog lista i tada su napravili lošu trgovinu. Dadoše 7 Rerihovih slika u zamenu za taj jedan list.

Nije u redu braćo, list je ukraden, a slike behu zakonski naše jer dobili smo ih na poklon. Ali dobro, neka to bude tako. Ne možemo u detalje gledati. Bogu hvala da je list vraćen.

Jedna od slika Nikolaja Reriha koju više nemamo. Manastir Sveti Sergije 1922.

Hoće li knjigu popraviti naši stručnjaci ili će to raditi stranci? Hoće li posao biti poveren nekome sa iskustvom? Hoće li taj čovek biti pravoslavan ili će hladne ateističke ruke prošivati našu knjigu? Sve zavisi od ministarke.

I sada bi ministarstvo da mi njima verujemo? Nisu ništa uradili za 25 godina, knjiga je oštećena, strane pomešane, pare potrošene. Ma hajte molim vas vratite tu knjigu crkvi, tamo gde joj je mesto.

Toj knjizi fali ljubavi i da je pravo Ćeklić bi tu knjigu popravljao, a knjigovezac sa Hilandara bi molitvom posao blagoslovio. Samo tako knjiga može da se izleči i da nas oslobodi prokletstva. A ko zna, možda bi to bio početak obnove.  A možda ja previše maštam.

Pogledaj nas Savo

U molitvi često se obraćam Svetom Savi i od njega tražim blagoslov. Šta bi mu danas rekao?

Oče naš, vidiš li nešto za ponos ili nas se stidiš sada? Šta je od nas ostalo? Jesu li ovi Srbi tvoji?

Originalni izgled spomenika koji je kasnije promenjen i krst zamenjen mačem.

Tvoj otac dobi spomenik ali umesto krsta mu mač u ruku staviše.

Ti današnji mali Srbi nažalost krst ne razumeju i zamisli, tako slabašni, oni maču se nadaju. A ima i onih drugih što se stide što su Srbi i smatraju da krst smeta drugim religijama i ateistima u gradu pa je zato mač bolji. Zamisli Savo smeta ateistima…

Nije ni čudo, dobri moj, jer Srbi knjige ne čitaju pa ne znaju ko je tvoj otac bio. Dao si nam pismo ali većina čak ni ćirilicom ne piše. Vlast je najavila zakon o ćirilici ali samo u vestima. Za jevanđelje već znaš…

Čuvaju li Srbi porodicu? Ne Savo, ovde vladaju grehovi i gordost maskirani u lažne slobode. Deca roditelje ne poštuju, devojke nisu smerne, momci se ne žene. Oni za Bogorodicu ne znaju. Sramota me da ti pišem šta se radi.

A kako nam je država i crkva? Dao si nam zakone ali ni za to narod danas ne zna. Crkvenim vlastima je tvoje Zakonopravilo na poslednjem mestu. Ne žele oni da narod sazna za tvoj Ustav i za šta si se borio. Ekumenisti bi da se pomirimo i da istina pod ruku uzme laž i da tako zagrljeni plešu zajedno u sumrak.

O zemljama srpskim, bolje i da ti ne pričam. Ono što je ostalo Srba ne sme da se okupi pod jednom crkvom i zajednički pogleda u jednom smeru. Plašljivo je to, nema jedinstva, a mnogo je izdaje.

Nema tvog dvoglavog orla. Jedna glava beše država, druga glava beše crkva. Nema više toga, a nije ni jednoglavi orao. Ne. To je više jato gladnih vrabaca. Svako se za svoju mrvu hvata.

I da znaš zvona u Beogradu i dalje sramežljivo zvone. Malo je bolje nego u vreme Tita, zazvone tu i tamo, ali nikako glasno jer, znaš, plaše se da ne uvrede nekog titovog penzionera ili da ne probude nekog uspavanog Srbina.

Eto tako oče. Sutra je tvoj dan. Praznik će biti.

26 jan. 2022.