Beše muško

Najtragičnija, najtužnija, najplačevnija posledica kraja 20. i početka 21. veka i ludačkog tzv. novog poretka je muškarac.

Ako nije peder, što je sodomski greh, Bog je objavio šta o ovome misli kad je spržio Sodom i Gomor, a onda je papučić koji se kao crv na udici uvija, da ne čuje od svoje drage: ti nisi nizašta, ne znam što sam te uzela kad i onako mogu sve sama i slični izlivi „ljubavi“, svojstveni današnjim potpuno izopačenim ženskim stvorenjima.

Od kada je počela stalno da nosi, ono što nije njeno, pantalone u njenom telu, žlezde sa unutrašnjim lučenjem, luče više muških nego ženskih hormona i ona je postala muško u ženskom telu. Odatle njena agresivnost, gnevljivost, prezir, luda hrabrost, opsednutost sopstvenom nadsposobnošću i umećima koje ranijim genaracijama žena ni na pamet nisu padala, ona je sada vladarka sveta uz pomoć nepomjanika.

Neće ona više da rađa, ko da se trudi oko dece i njihovog odgajanja, nema ona vremena za to, to je ispod časti, ima mnogo drugog čime se bavi: na primer ludačka rodna ravnopravnost, pa kako u ovom potpuno poludelom svetu danas vladaju razni fašizmi, tako je i ona smislila da fašistički nametne onima koji neće, zakon o rodnoj ravnopravnosti i uz njega kretenski jezik tog, od kako je gavran pocrnio nije bilo, nakaradnog odnosa prema onom jadničku sa početka teksta.

A on se tu više ništa ne pita, jer da se pita ne bi ovako bilo.

I reče Bog, odvojiće se čovek od oca i majke i prilepiće se ženi i neće biti više dva tela nego jedno telo, i ono što je Bog sastavio čovek da ne rastavlja!

Nije čovek ovo ni rastavio nego žena. Kaže narodna: Ništa sine u životu ne može da ti se desi dok ne pristaneš! Zašto je bivše muško pristalo, ne znam pitaj njega, ja ne pristajem.

Za neupućene je ovo iznenađenje, 1789. francuska buržoaska revolucija je počela borbu protiv Hrišćanstva i protiv Boga, koja i do danas traje. Cilj im je da sruše vertikalu: na nebu Bog, na zemlji monarh-vladar, na dnu vertikale otac, glava porodice. Ne majka, ona to ne može da bude, otac.

Nažalost uspeli su u tome ali samo iz ovozemaljskog ugla gledano, Bog im se smeje, jer zna da dolaze njihovi dani. U te dane doći će muškarci sa istoka, već su prilično stigli, ne fali još mnogo, i onda će od „stare dame“ ostati samo ruševine, ko doživi neka piše kako je bilo. Ne može žena da bude malo trudna, i Evropa ne može da bude malo luda, ona je potpuno luda i naravno nije svesna svoje ludosti.

Ono što je tužno i pretužno što je u toj ludosti najviše prate, novokomponovane vladarke slovenskih zemalja. Istok je mudriji, kao i uvek što je bio. Nije teško predvideti kome pripada budućnost. Kaže majka Jugovića, bolje ti je sine izgubiti glavu neko svoju ogrešiti dušu.

Sve ove naše, zlata vredne poslovice, ne znače Evropi ništa jer ona nema čime da ih razume.

Na kraju da na ovoj zemlji ima muško, uzeo bi sine, i bez pitanja neku raketu pa bi svištio na ove ludačke avione koji nas godinama zaprašuju sa neba.

Ali nema!

Kad izumremo mi, starci, koje ovi satanisti nisu uspeli da ubiju „kovidom“, a kovid na nekom na istoku, jeziku, znači demon, možda Bog da,  da se probudi muškost. Žena je Božije stvorenje i ja je sa te strane poštujem, samo se ne slažem sa mrakom koji je na sebe uzela. Čast izuzecima!