kako-da-skinete-kilažu

Sve što znate o mršavljenju je pogrešno. Evo zašto.

Moje razmišljanje na temu skidanja kilograma. Dobar deo svoga života sam proveo kao fitness trener i pomagao ljudima da skinu ili nabace kilažu. Sve što znate o mršavljenju je uglavnom pogrešno i fascinantno mi je kako se ljudi pecaju na neke “egzotične” dijete ili izlizani kliše „više kretanja – manje masnoća“. Ipak stvari nisu uopšte tako jednostavne i zato ću ovde navesti nekoliko manje poznatih stvari vezanih za gubljenje kilaže.

Kalorije su glupost

Ljudi obično misle da su kalorije neki vrlo naučan metod. Da li znate kako je taj metod računanja kalorija nastao? Ja ću vam reći ovde ukratko, a vi potražite na web-u ako mi ne verujete. Tamo negde u 19. veku na počecima hemije kao nauke izmislili su peć za merenje kalorijske vrednosti uglja. Hteli su da budu u stanju da naprave razliku između kvalitetnijeg uglja i lošijeg uglja. Smislili su peć u koju ubace ugalj i izmere koliko je toplote ugalj napravio u kalorijama. E, onda se neko dosetio da izmeri kalorijsku vrednost hrane tako što će namirnice staviti u peć. Da li shvatate koliko je to glupo?

To vam je isto kao kada bi uporedili parče hleba i drvo. Drvo ima više kalorija od hleba ali telo ne može da svari celulozna vlakna pa to onda nema smisla. Danas se kalorije mere modernijim metodom ali ipak ideja da je potencijalna energija koju namirnica u sebi sadrži presudna za gojenje nije dobra. Na to koliko će vaše telo da apsorbuje i iskoristi određenu hranu utiče mnogo različitih faktora.

Evo vam jedan primer – 300gr teletine ima 756 kalorija ali logično je da nije isto da li ste to meso pojeli kao biftek ili samleveno kao pljeskavicu? Biftek se teže vari jer su vlakna mišića više očuvana pa je apsopcija hranjivih materija manja nego kada pojedete pljeskavicu od samlevenog mesa. Drugim rečima, ako jedete više pljeskavica i ćevapa više ćete se gojiti. Pređite na biftek ili šniclu. Ovaj princip možete primeniti na svu industrijski obrađenu hranu.

steak vs minced meat

Nije svaka kalorija ista. Mehanička obrada hrane utiče na apsorbciju hranjivih materija. Usitnjena hrana se lakše vari i apsorbuje.

Evo drugi primer. Da li znate da kada stavite brašno u vodu možete da napravite lepak za tapete? Na isti način kada svakodnevno jedete testo ono žvakanjem polako dobija lepljiv oblik. Veći deo te količine telo naravno obradi ali jedan manji deo kod „lenjih creva“ se lagano hvata i lepi u mreškaste delove creva i smanjuje sposobnost apsorpcije hrane. Slično se dešava sa industrijskim uljima. Sve domaćice znaju da je lakše oprati tiganj od svinjske masti nego od suncokretovog ulja koje sa lepi. Unosom prirodnih masti u organizam pomažete pražnjenje creva. Voće, povrće  i semenke pomažu da se creva čiste. Dakle mehanička svojstva hrane takođe utiču na apsorpciju kalorija.

Možemo reći i da nivo aktivnosti utiče jer recimo ljudi koji redovno vežbaju ili se kreću imaju bolju peristaltiku creva. Neko ko sedi po ceo dan za računarom ima „lenja creva“ i to svakako utiče na apsorbciju hranjivih materija.

Evo vam treći primer – da li znate da bez bakterija u ljudskim crevima varenje hrane nije moguće? Ako uzmete dva brata blizanca i date im potpuno istu hranu, oni bi prema teoriji trebali da se potpuno isto ugoje. Ali, ako se jedan brat razboli i krene da pije antibiotike, ti antibiotici će poprilično desetkovati bakterijsku floru njegovog stomaka. Šta će se tada desiti? Hoće li se blizanci isto gojiti? Naravno da neće. U stomaku se nalaze „dobre“ bakterije koje pomažu u varenju hrane i one takođe utiču na količinu absorbovanih materija.

Četvrti primer – pojedine hemijske supstance utiču na hormone u vašem telu pa to može uticati da se više ili manje gojite. Recimo high-fructose-corn-syrup koji se široko primenjuje u mnogim proizvodima koje kupujemo u prodavnicama dokazano pospešuje gojenje tako što utiče na rad hormona. Isto možemo reći za mnoge druge aditive koji se dodaju u hranu.

Izgleda da mnogi faktori utiču na gojenje i da prosto brojanje kalorija nije rešenje. Mnogo je važnije šta jedete nego koja je kalorijska vrednost. Najbolje je da kalorije jednostavno zaboravite. Na gojenje mnogo više utiče način pripreme, hormonski status, mikroflora stomaka, aditivi, nivo aktivnosti… Treba jesti hranu koja je bliža svom prirodnom obliku sa što manje industrijske obrade (sitnjenje, aditivi, boje, ukusi, pakovanje).

Vežbanje je manje bitno

Klasična dijetalna mantra „jedi manje – kreći se više“ je potpuno pogrešna. Nemojte se previše oslanjati na trening. Mnogo je važnije šta jedete od nivoa aktivnosti. Hoću da kažem da kada imate preko 10-15 kg viška, onda vam vežbanje neće pomoći ako ne promenite način ishrane.

U Australiji je rađen jedan eksperiment u kome je istraživano šta bi se desilo kada bi se aboridžini vratili na svoju “paleo” dijetu. Pronašli su 9 aboridžina koji su kao deca sa roditeljima živeli u prirodi. Oni su sada bili odrasli ljudi koji žive u stanovima i svi su imali problem sa viškom kilograma. Pristali da se vrate u prirodu na 6 meseci da žive i hrane se kako su to nekada radili njihovi roditelji. Istraživanje je trebalo da pokaže kako paleo dijeta utiče na kilažu i pratili su nivo dnevne aktivnosti. Rezultati eksperimenta su bili iznenađujući. Prvo svi učesnici eksperimenta su drastično smršali, iako nisu gladovali. Jeli su samo ono što su nalazili u prirodi a to su uglavnom bile zmije, gušteri, malo povrća i bobice. Oni nisu gladovali i kalorijski unos je bio u okviru preporučenog za njihov uzrast. Zaključeno je da je presudno bilo šta su jeli, a ne koliko su jeli.  Drugo iznenađenje je bilo da je nivo njihovih aktivnosti u prirodi bio manji nego nivo aktivnosti modernog čoveka. Drugim rečima, manje su se kretali, trčali i šetali nego prosečan australijanac koji živi u gradu. Dakle, nisu smršali zbog aktivnosti već od vrste hrane.Aborigines weight loss experiment

Da li znate da bilo kakvo intezivnije vežbanje dovodi do povećanja apetita? Da, čim počnete da stimulišete mišiće oni traže više energije i gradivnih materija. Akcija – reakcija.

Kada se danas osvrnem na ono što nas uče u školama, mislim da je u pitanju zavera korporacija kako bi potrošnja brašna, margarina, ulja i sličnog ostala ista. Njima nije u interesu da vam prenesem poruku u kojoj kažem jednostavno “jedite manje”. Ne, oni vam kažu da vam treba više aktivnosti. Treba da trčiš i nastaviš da trošiš svu tu energiju kako bi nastavio da unosiš i kupuješ još – kako prodaja hrane ne bi pala.

Što se tiče vežbanja, dovoljno je 15 minuta dnevno laganog treninga. U vreme kada sam se ja bavio aktivno sportom i pripremom drugih sportista uvek smo govorili da trening samo 30% priče, a da je 70% u ishrani i odmoru. Ta poruka i dalje stoji. Jednostavno jedite manje i pazite šta jedete. Najprostije je da preskočite večeru.

Promenite svoje navike – jednu po jednu.

Umesto da menjate celu ishranu, mnogo je efikasnije da identifikujete i promenite neku od svojih loših navika. Evo par primera.

Ja sam u vreme pokretanja internet firme pio i po dve dvolitarske flaše koka kole dnevno. Kada sam pokušao da smanjim shvatio sam da sam se navukao i da imam problem. Trebalo mi je dosta vremena ali na kraju sam prestao da pijem ne samo koka kolu već bilo kakve gazirane i ne gazirane sokove. Promenom ove navike i izbacivanjem te 4 litre koka kole izbacio sam oko 1600 kalorija dnevno.

Dobru lekciju o hakovanju navika sam dobio od kolege Matt-a iz Holandije. On je imao jako dobru liniju i kada sam ga pitao jer vežba nešto on mi odgovori: “Ne, otkazao sam kancelariju koja mi je bila odmah pored stana i zakupio kancelariju 15 minuta šetnje od stana. Pored toga kupio sam kuče i moram da ga šetam dva puta dnevno. Prosto.” Bio sam iznenađen ovim odgovorom.

Šetanje kučeta za gubljenje kilaže

Kupite kuče i šetnjom gubite kilograme?

Za treći primer navešću Matt Mullenweg-a osnivača wordpress-a. U par intervjua on je objasnio kako je smršao tako što je žvakao duže. Imao je problem sa kilažom i primetio je da jako brzo jede, tj. da praktično guta hranu. Rešio je da svaki zalogaj žvakne 20 puta, što je dalo dovoljno vremena njegovom želudcu da signalizira sitost mozgu i na taj način smanji količinu hrane koja mu je trebala. Kada jedete brzo, vi jednostavno unesete previše hrane jer vašem mozgu treba vremena da registruje da ste siti.

Za uspeh u bilo čemu je potrebno da posvetite pažnju. To isto važi i za ishranu. Glavni problem današnjice je što imamo previše izbora. Hrana je jeftina i ima je u izobilju u najrazličitijim oblicima – supermarketi, restorani, reklame za hranu, grickalice… Kada sam ja bio mali baba bi skuvala za 2-3 dana i nije bilo izbora. Ako si gladan ti jedeš, ako nisi onda ne moraš. Nije postojala opcija „ne jedu mi se tikvice, ja bih picu“. Prevelik izbor i odlična hrana vodi gojenju. Ako svaki dan idete u sjajan restoran naravno da ćete jesti više nego što vam treba. Smanjite sebi izbor hrane u kući i isplanirajte šta vam je potrebno za obroke. Isti obroci par dana za redom vam pomažu da jedete samo kada ste gladni.

Nije bitno koliko obroka dnevno jedete već šta ste i koliko pojeli. Dobar hak je da organizujete dan tako da jedete samo u okviru od 8h. Na primer, jedete od 10-18h u toku dana, a posle 18h nema klope do sutra čak i ako ste gladni. Zbog ovog ćete biti malo gladni što će naterati telo da topi masne naslage i poboljšati vaš insulinski odgovor.

Srž problema nalazi se u odgovorima na pitanja: gde nabavljate hranu, kako do sveže hrane, koju hranu ćete imati u kući, šta ćete jesti danas i kako ćete pripremiti tu hranu? Sveže voće i povrće nemožete nabaviti svuda i često se treba iscimati. To sve treba doneti kući i naučiti kako se sprema tako da vam bude lepo za jelo. Potrebno je odvojiti vreme za nabavku i pripremu. Lakše je poručiti brzu hranu ili otići u restoran. Čak je potrebno vreme da se naviknete na nove ukuse. Neće biti lako.

Eto par ideja o promeni navika. Nemojte biti previše surovi prema sebi, već zadajte sebi blage zadatke kojih se možete držati kako bi promenili navike. Cilj je izdržati na duge staze, a ne na par dana. Vodite evidenciju, pišite dnevnik ili barem razmislite pred spavanje o onome što ste uradili u toku dana. Šta ste jeli, gde ste pogrešili i kako da poboljšate sutra? Ili razmislite zašto jedete više? Možda zato što svaki dan na putu do kuće prolazite pored te pekare? 

Osnov ishrane – voće, povrće, semenke i meso

Jednom sam čitao knjigu koja objašnjava kako je koren problema kilograma u tome što su ljudi danas gojazni, ali neuhranjeni. Ovo se dešava zato što ne unosimo dovoljno mikroelemenata (vitamina ili minerala) pa vam telo signalizira da jedete više u nadi da ćete uneti to što vam fali. Na nesreću mi smo u začaranom krugu i umesto svežeg voća, povrća ili semenki, kupujemo peciva, brzu hranu ili šećere. Jedite raznovrsno sa što više svežih namirnica i ako unesete sve što je potrebno telu to će vam smanjiti apetit.

voće i povrće za skidanje kilogramaNajbolji način da unesete vitamine i minerale nisu tablete već sveže voće, povrće i koštunice. Sa voćem zbog visokog sadržaja šećera ne treba preterivati ako hoćete da smršate. Naprimer ako napravite sok od ceđene pomorandže u njemu ima mnogo šećera, skoro isto kao i kod kupovnog soka. To treba imati u vidu ako želite da smršate. Koštunice su prepune vitamina i minerala. Tu spadaju bademi, orasi, kikiriki, semenke bundeve i slično. Njih treba da imate uvek u kući jer u slučaju da nemate vremena za obrok uvek možete uzeti šaku koštunica. Kada kažem šaku, onda ne mislim na punu činiju jer se i od koštunica naravno možete ugojiti.

Povrće i voće jako brzo zasite i nemožete ih pojesti puno. Osećaj sitosti zavisi od vrste hrane koju unosite tj. od njene zapremine. Recimo industrijska hrana (peciva, šećere, mleveno meso) ima malu zapreminu a jako dobro se apsorbuju. Za razliku od toga kada jedete povrće ili komade mesa oni imaju veću zapreminu, duže se vare i to okida senzore pritiska u želucu pa brže dobijete osećaj sitosti i to vas duže drži.

Što se tiče mesa, treba jesti meso cele životinje. Ne samo but i belo meso, već i iznutrice i masne komade. U iznutricama se nalazi najviše hranjivih materija, od masnoće dobijate energiju i osećaj sitosti, a od mišićnih delova proteine. Problem sa mesom su mesne prerađevine – dakle industrijski napravljeni mesni proizvodi jer su puni konzervansa koje nisu dobre za zdravlje. Moja preporuka je da ne kupujete prerađevine u marketu, već da posetite lokalnu mesaru i prelistate bakin kuvar i vidite šta se i kako priprema.

Ključni faktor – smanjite unos ugljenih hidrata/šećera

Ugljeni hidrati su odgovorni za sve danas najčešće bolesti koje muče čovečanstvo: dijabetes, bolesti kardiovaskularnog sistema, masnu jetru… Postoji mnogo istraživanja na temu kako nas današnja ishrana i ugljeni hidrati čine bolesnim i gojaznim.Na kraju ovog posta naveo sam neka poznatija istraživanja, a širokoj publici su poznatiji radovi doktora Atkinson-a i meni mnogo draži radovi doktora Weston Price-a.

ugljeni hidrati i žitarice

Većina ljudi nije svesna da se unos žitarica računa kao unos šećera u organizam

Šta su ugljeni hidrati? Ugljeni hidrati su šećeri. Uzmite parčence hleba i držite ga par minuta u ustima da ga enzimi pljuvačke razlože i videćete da postaje slatko.

Najviše unosimo ugljene hidrate kroz žitarice i slatkiše. Žitarice su socijalna hrana i prazne kalorije. Jeftine su i lako se proizvode u ogromnim količinama. Zbog toga nažalost predstavljaju osnov moderne ishrane. Da bi ste smanjili kilažu potrebno je drastično smanjite unos žitarica. Tu spada hleb, sve iz pekare, kolači, keks, špagete, sve vrste testenina, pahuljice, sve pohovano. Inače o štetnosti žitarica po zdravlje sam već pisao u tekstu kako sam izlečio astmu.

Drugi najveći izvor šećera su sokovi, bilo da su gazirani ili ne, prirodni ili veštački, prepuni su šećera. Treći izvor ugljenih hidrata su slatkiši – čokolade, bonbone, sladoledi.

Pored žitarica i slatkisa, da bi ste smršali potrebno je da smanjite unos krompira, belog pirinča i mahunarki. Ne treba izbaciti sve ugljene hidrate ali ih treba smanjiti za 70%. Najbolji izvor zdravih ugljenih hidrata su pasulj, sočivo, grašak i integralni pirinač.

Skoro sam čitao o jednom interesantnom eksperimentu kada je pacovima davan rastvoren kokain kao hrana sve dok ih nisu pretvorili u potpune zavisnike.

pacovi sa kokaina prešli na šećer

Pacovi su sa kokaina prešli na šećer. Da li šećer stvara snažniju zavisnost od droge?

Zatim su im istovremeno davali dve hranilice jednu sa kokainom na koji su se navikli i drugu sa šećerom rastvorenim u vodi. Posle 15 dana od 21 pacova, 18 pacova je prestalo da uzima kokain i prešlo potpuno na šećer. Interesantno? Šećer stvara veću zavisnost od kokaina?

Teško je odreći se svih grickalica i slatkiša, ali je potrebno zbog zdravlja. To ne znači da ne možete povremeno da pojedete nešto slatko, ali nemojte ih imati lako dostupnim u kući. Ja i moja draga smo ranije imali štek u kući i to poprilično veliki moram priznati. Sve smo izbacili i više ne kupujemo slatkiše za kuću. Umesto toga kada nam se jede nešto slatko iskoristimo tu priliku da idemo u šetnju na sladoled ili da odemo u poslastičarnicu na kolače kao nekada. Moj sin (7) ranije nije bio previše zainteresovan za šetnju jer je slatkiša bilo u kući, a sada je presrećan kada idemo u šetnju jer zna da ponekad idemo na slatkiš. Dakle sve slatkiše i grickalice iz kuće bacite u đubre odmah. Nemojte čekati da se potroši, nemojte čuvati za goste već bacite odmah i ne kupujte više.

Mit o mastima

Možda se pitate šta da jedete kada sve što sam naveo izbacite iz ishrane? Kako da budete siti? Odgovor je – povećajte unos masti. Kada kažem da povećate unos masti u ishrani to ne znači da povećate unos mesa (proteina). Treba da se vratimo na način korišćenja masti u ishrani kako su to nekada radile naše bake.

Svinjska mast je dobra za vaše zdravlje

Svinjska mast je dobra za vaše zdravlje.

Prvo morate napraviti razliku između industrijskih i prirodnih masti. Industrijske masti su jako loše za vaše zdravlje – kao suncokretovo ulje, margarin i sve što se od toga pravi kao majonez, razni sosevi i slično. Industrijske masti se danas smatraju vodećim uzročnikom kardiovaskularnih bolesti. Da, naše babe su bile u pravu kada su govorile kako se ranije mast mazala na hleb a nikom ništa nije falilo. Prirodne nerafinisane masti su dobre za naše zdravlje. Ovde pre svega mislim na svinjsku mast, loj, buter i maslinovo ulje. Za naše zdravlje su najvažniji upravo vitamini koji se nalaze rastvoreni u mastima (liposolubilni) – A, D, K, E.

Sve što smo učili o mastima u školi je pogrešno. Holesterol koga ima u žumancu ili recimo u džigerici je jako zdrav. Naš mozak je većim delom holesterol i bez holesterola telo ne bi bilo u stanju da pravi hormone. Kada vam se u analizi krvi pojavi holesterol to je dobar znak, jer to ustvari pokazuje da se telo angažovalo da reparira krvne sudove.

Naravno 99% lekara danas će vam reći da visok nivo holesterola u krvi ne valja, ali to je zato što su tako učili u školi. Ova nova istraživanja o kojima pričam će tek biti primenjena u sledećim decenijama sa novim generacijama lekara. Onaj 1% je rezervisan za lekare koji nastavljaju da uče i posle svoga zvaničnog dela školovanja.

Kako da primenite ovo u praksi? U kuvanju koristite mast i maslinovo ulje, ne margarin i suncokretovo ulje. Čvarci su dobri, džigerica je dobra, žumance je dobro, slanina je odlična. Kada spremate salatu slobodno dodajte dosta maslinovog ulja, kada spremate povrće dodajte mast ili puter i tako ćete biti siti.

Trbušnjaci su moda

trbušnjaci

Potpuno precenjen izgled

Tamo 70-80 nije bilo u modi da budete mišićavi, više su se cenili intelektualni tipovi. Kad se pojavio Švarceneger bio je freak, a danas kada prošetate po gradu ima dosta njegovih više-manje uspešnih klonova. Međutim pored toga što je izgled ustvari pitanje mode ili ukusa, postoji i genetska pozadina priče o trbušnjacima. Svi imamo genetski definisan nivo masti u organizmu koji je drugačiji kada ste mlađi i kada ste stariji. Ako spustite nivo masti ispod određenog nivoa pada vam imuni sistem. Bodibilderi dobro znaju za ovu priču jer u takmičarskom periodu spuštaju nivo masti na jako nizak nivo i moraju da se čuvaju.

Dakle, trbušnjaci pored toga što zahtevaju puno rada mogu da vas koštaju i zdravlja. Priroda je izgradila mehanizam akumulacije telesne masti kao način preživljavanja. Poznato je da devojke koje su previše mršave imaju problem da zatrudne jer je priroda evolutivno procenila rizik da beba bude zdrava ili da preživi i izbegava trudnoću tamo gde postoji problem hrane.

Ne kažem da treba da budete debeli ali kažem da trbušnjaci sami po sebi nisu baš dobar cilj. Treba razlikovati opušten trbušni zid tj. kada vam ispadne stomak od preteranog sedenja od malo masnog tkiva oko stomaka. Zdravije je da budete fit, sposobni i sa malo više masti oko stomaka.

Pronađite skrivenu snagu u sebi

Evo par trikova koji vam mogu pomoći da ojačate karakter i prebrodite krize.

Prvi trik –  napravite sami post na jedan dan. Ako ste u stanju da naterate sebe da gladujete jedan dan ili pola dana, onde ćete biti u stanju da se držite plana u kome nema gladovanja već se pazi koja vrsta hrane se jede. Inače gladovanje je zdravo za vaš organizam. Mnoge stare civilizacije preporučuju gladovanje kao način da se stimuliše imunitet.

Moji tekstovi o zdravoj ishrani

  • jednom u mesec-dva
  • bez spam-a
  • 1300 prijavljenih

Hrišćanska crkva je u vreme rimljana ubacila gladovanje u religijski obred jer su smatrali da će imati povoljan uticaj na zdravlje naroda. Međutim post ili gladovanje je najbolje organizovati tako da nejedete ništa ili da jedete samo povrće taj dan. To je pravi post, a ne post na hlebu i testu.

Evo još jednog trika. Jedan dan nedeljno imate pravo na Junk-day. Možete da jedete šta god hoćete u normalnim obrocima i to će čak pozitivno uticati na vaše mršavljenje. Naime kada gladujete vaše telo se adaptira na gladovanje i putem hormona optimizuje potrošnju energije kako bi sprečili gubljenje masnog tkiva. Dodavanjem jednog „slobodnog dana“ vi ustvari činite svoju dijetu efikasnijom i lakše gubite kilograme.

Treći trik je psihološke prirode – nemojte nikome pričati da držite dijetu. Kad god nekom ispričate da držite dijetu, znajte da ste popustili. Nemojte nikome pričati, bez hvaljenja, bez žalbi, već držite to za sebe. Na ovaj način jednostavno odgovarate samo sebi. Nema laži i nema prevare, kada ne uspete biće vam jasno ko ste. To vam je kao da gledate u ogledalo.

Screen Shot 2015-09-27 at 23.10.21

Kada rešite da krenete sa promenom navika, rešite to u sebi i neka bude odmah. Nema sutra, nema izgovora. Il’ si čovek, il’ si pizda. Vidi to sa sobom.

 

=================

Izvori i naučni radovi na ovu temu:

Sanchez-Lozada LG et al. Comparison of free fructose and glucose to sucrose in the ability to cause fatty liver. European Journal of Nutrition, 2010.

Best CH et al. Liver damage produced by feeding alcohol or sugar and its prevention by choline. British Medical Journal, 1949.

Ouyang X et al. Fructose consumption as a risk factor for non-alcoholic fatty liver disease. Journal of Hepatology, 2008.

Abid A et al. Soft drink consumption is associated with fatty liver disease independent of metabolic syndrome. Journal of Hepatology, 2009.

Vos MB, Lavine JE. Dietary fructose in nonalcoholic fatty liver disease. Hepatology, 2013.

Chung M et al. Fructose, high-fructose corn syrup, sucrose, and nonalcoholic fatty liver disease or indexes of liver health: a systematic review and meta-analysis. The American Journal of Clinical Nutrition, 2014.

Browning JD et al. Prevalence of hepatic steatosis in an urban population in the United States: Impact of ethnicity. Hepatology, 2004.

Welsh JA, Karpen S, Vos MB. Increasing prevalence of nonalcoholic fatty liver disease among United States adolescents, 1988-1994 to 2007-2010. Journal of Pediatrics, 2013.

Targher G, Day CP, Bonora E. Risk of cardiovascular disease in patients with nonalcoholic fatty liver disease. The New England Journal of Medicine, 2010.

Dudekula A et al. Weight loss in nonalcoholic fatty liver disease patients in an ambulatory care setting is largely unsuccessful but correlates with frequency of clinic visits. PLoS One, 2014.

Kawasaki T et al. Rats fed fructose-enriched diets have characteristics of nonalcoholic hepatic steatosis. The Journal of Nutrition, 2009.

Abdelmalek MF et al. Increased fructose consumption is associated with fibrosis severity in patients with nonalcoholic fatty liver disease. Hepatology, 2010.

Assy N et al. Soft drink consumption linked with fatty liver in the absence of traditional risk factors. Canadian Journal of Gastroenterology, 2008.

Stanhope KL et al. Consuming fructose-sweetened, not glucose-sweetened, beverages increases visceral adiposity and lipids and decreases insulin sensitivity in overweight/obese humans. The Journal of Clinical Investigation, 2009.

Maersk M et al. Sucrose-sweetened beverages increase fat storage in liver, muscle, and visceral fat depot: a 6-mo randomized intervention study. The American Journal of Clinical Nutrition, 2012.

Browning JD et al. Short-term weight loss and hepatic triglyceride reduction: Evidence of a metabolic advantage with dietary carbohydrate restriction. American Journal of Clinical Nutrition, 2011.

68 Comments

  1. Svaka čast, ponovo u metu!

    Inače, tekst je školski primer tzv „authority“ sadržaja, vrlo dugačak, 3800+ reči, sa naučnom referenc listom, sa primerima… Top!

    • Hvala Marko. Napisao ga odavno ali je mesecima čamio po draftovima dok nisam ugrabio vreme da ga sredim. Računam treba mi jedno pola sata da ga sredim. Onda prođe dva dana u sređivanju tu i tamo. Sva sreća nemam više vremena jer ponedeljak je, inače sređivao bi ga još… 🙂

  2. Natali

    Hvala na divnom i korisnom tekstu.Jedina stvar sa kojom se ne slazem je da treba jesti voce, jer podize nivo insulina.U tom slucaju nema aktivnosti lipaze.Jedino ponekad moze saka bobicastog voca.

  3. Kao neko ko radi u „fitness“ industriji moram priznati da je tekst odličan! Narod treba naoružati znanjem pre svega, a to je veoma teško baš zbog gore navedenog, a to je „lako dostupno i jeftino“. Narod voli liniju manjeg otpora, i lakše je sedeti ispred TV-a gledati farmu ili velikog brata uz gomlu grickalica, nego li prošetati i pojesti sladoled napolju.
    U svakom slučaju hvala za poučan i lako razumljiv tekst.

  4. Danijela

    Super. Dosta sazeto ali sto bi rekli u Hrvatskoj „u sridu“. Prosle godine sam bila u Australiji i iznenadila se koliko ima gojaznih ljudi. Aboridzini su prednjacili ali ni anglosaksonci ne zaostaju. Losa hrana, puno alkohola i ne kretanje. Ja nisam u tripu da ljudi trebaju trenirati ali da se trebaju kretati to DA. Kretanje za radi zdravlja jeste penjanje uz stepenice,jeste hodanje, jeste nosenje svojih stvari a ne trpaj u kolica i guraj. Pitam se da li bi konzumerizam bio na tom nivou kao danas da nisu izumili kolica za shoping?

  5. Branko

    Kao i sve u životu, ako nemaš karakter nema ni rezultata, svaka čast i hvala ti na ovom postu. Osu.

  6. Ja

    S tacke gledista nekog ko zivi na selu, rekla bih da se tekst se vise odnosi na ishranu ljudi koji zive u gradu. Obzirom da ljudi na selu hranu uglavnom spremaju na domacoj masti, jedu se cvarci, slanina, domace povrce i voce, pitala bih Milosa sta je s njihovom gojaznoscu? Znam dosta njih koji nemaju dodira sa parizerom, majonezom, grickalicama i dr. preradjevinama, ne sjede u kancelarijama niti ispred tv-a a opet su gojazni!?!?

  7. Procitao sam ranije tekst o astmi koji je odlican, a ovde si objasnio sustinu.
    Zadnjih 50-tak godina, od kada nas leci moderna medicina i hrani industrija, postali smo nesvesni sopstvene propasti.
    Jos su se tu nadovezali nadri strucnjaci da objasne i ubede da je to dobro za nas.
    A sve se svodi na profit.
    Nazalost, malo je ljudi koji ce poslusati ove savete.Treba biti uporan,pa ziveti na zdrav nacin, a to posle preneti i deci.
    Umrle su babe koje su znale da je oko mesta stanista i hrana i lek.
    Kada god sam imao problem u zivotu, vratio sam se 100 god u nazad, da pokusam da razumem kako bi to resili ljudi u hiljadugodisnjem iskustvu pisane istorije, a bez tehnologije.
    E, to je prirodan nacin.
    I na selu se ubrzao zivot, pa je i ishrana dobila manire grada.
    Taj trend se nastavlja jer je lakse ici nizbrdicom nego ka vrhu … Lagodan zivot, izobilje.

  8. dule

    Dobar tekst, ali fali jedan deo, ne zeli cela populacija da smrsa, ima nas koji bi da se ugojimo malo ili malo vise ali kvalitetno.. dajte malo o tome 😀

    • Heh, pa da upravu si. 🙂 Najzdraviji način da povećaš kilažu jeste vežbanje jer tako ustvari povaćavaš mišićnu masu i budeš zdraviji. Ima i onaj manje zdrav metod kao sumo rvači koji jedu velike količine pirinča da nabace kilažu, ali to ne bih preporučio…

  9. Jasmina

    Koliko doktori ne znaju nista o holesterolu je postalo zaista zabrinjavajuce. U drugoj trudnoci sam imala neverovatnu zelju za prepecenim hlebom i masti i naravno jela sam to cesto. Na kontroli krvi urade oni meni i holesterol-bio je povisen,oko 8 i doktorka digne paniku jer sam inace sa viskom kilograma kako moram na dijetu i to strogu,bez ikakvih masti. Srecom ne poslusam je vec nastavim da se hranim normalno i posle sam dosta i citala-holesterol se ni ne radi trudnicama jer je normalno povisen jer se gradi bebin mozak. Sa bebom je sve u najboljem redu sto se toga tice,a ja se u drugoj trudnoci nisam ni ugojila,ostao mi je „samo“ visak od ranije. Tako da-udrite slobodno po mastima,seceri su zaista ti koji goje. Raskrsticu i sa njima jednom. 🙂

  10. Olivera

    Hvala na korisnom i poucnom tekstu. Imam jedno pitanje sto se tice przenja na velikoj temperaturi. Koje ulje je najbolje? Maslinovo? Hvala

  11. sale

    Zaista zanimljiv tekst, mogu da potvrdim mnogo onoga što je navedeno npr. ja sam imao problema sa holesterolom i trigliceridima koji su bili pretjerano visoki i preporučena mi je dijeta koje sam se pridržavao i koja je davala polovične rezultate. Moj problem je bio taj što volim slatko i iako sam svoju ostalu ishranu doveo koliko toliko u red zbog pretjerane količine slatkog i holesterol i trigliceridi su i dalje ostali povišeni. NIkako mi nije bilo jasno kako je to moguće jer za trigliceride ima smisla ali ne za holesterol. Negdje sam pročitao da je jedan kardiovaskularni hirurg tvrdio da kod svih pacijenata koji su imali problema sa krvnim sudovima a koji se dovodio u vezu sa na šećeru baziranoj ishrani da su im krvni sudovi izgledali kao da su šmirglani-takav je izraz baš on upotrijebio, krvni sudovi su bili konstantno pod upalom i nastojali da se zaliječe. Povećanje holesterola kao odgovor organizma- kako je navedeno u ovom tekstu, u pokušaju da liječi krvne sudove mi itekako ima smisla. S obzirom da mi je unos šećera jednostavno bio prevelik a da nisam mogao uvesti mjeru jednostavno sam prestao jesti sve slatko i izbacio šećer iz upotrebe ali doslovno a jedina alternativa mi je bilo voće i med. U prvih 15-20 dana sam osjećao pravu ovisničku krizu čak i u fizičkom smislu jer sam imao neki fantomski osjećaj da me koža svrbi i sl ali sam bio istrajan i uspio već skoro godinu dana. Ne moram ni reći da sam samo na osnovu toga smršao skoro 8 kg da se moje zdravlje i raspoloženje poboljšalo jednostavno se osjećam bolje. Isto tako gledao sam film Fed up (preporuka svima da pogledaju) gdje se navodi da je u zadnjih nekoliko desetaka godina u USA za 80% povećan broj onih koji idu na fitnes i sl ali da su kardio vaskularni problemi i dalje broj 1 uzrok smrti i da ova općeprihvaćena logika jednostavno nema smisla.
    Navest ću još jedan primjer koji ima veze sa ovim tekstom a to je post. Npr. kao što postoji određeni post u hrišćanstvu i u islamu je naređeno da se posti mijesec Ramazan i ove godine je post padao u ljeto kada se posti po 18 sati bez jela i pića. Iako je to i meni izgledalo nemoguće i radikalno nakon prva dva tri dana organizam se jednostavno navikne i ne osjećam nikakve teškoće čak i ako uzmem u obzir ljetne vrućine i znojenje, čak šta više bilo mi je zanimljivo da primjetim povećanje nivoa mentalne koncentracije i sveukupne energije što je na prvu kontradiktorno ali upravo logično jer su svi drevni mudraci upravo postili kako bi povećali svoje mentalne sposobnosti. Na kraju jednostavno u svemu treba razumjeti da sve ono što je danas opće prihvaćeno i čemu nas uče i svakodnevno bombarduju je jednostavno plod nečije želje za profitom za čije potrebe se izdvajaju milijarde $ pri čemu je naše pravo da budemo zdravi uopšte nije ni cilj. Čak su i mnogobrojne dijete koje se danas pojavljuju su u stvari opet nečiji proizvod a suština je da se mora imati karakter i biti doslijedan a da je samo dijeta ili nešto slično put koji će nam u tome pomoći a sam za sebe ne znači ništa, i ukoliko uvedemo zdrave navike u naš život nikakvi čudotvorni recepti za mršavljenje nam neće biti ni potrebni.

  12. vesna

    Sta je sa suncokretovim hladno cedjenim uljem?

  13. Dejan

    Mozete li mi reci gdje u Beogradu kupujete svinjsku mast koju koristite umjesto ulja?

  14. Lela

    Odličan tekst!
    Što se ulja/masti za prženje tiče, pored svinjske masti je odlično i palmino ulje, koje, pored toga što odlično podnosi visoke temperature, može se koristiti i po par puta.

  15. MIRJANA

    SVE JE ISTINA.MOJA PRIPREMA JE BAZIRANA NA MASTI JEFTINIJE JE I UKUSNIJE.TO JE NAVIKA KOJU JE MOJA BAKA SA SELA OSTAVILA U NASLEDSTO.JEDNOSTAVNO NIJE ISTI UKUS MESA PRAVLJENO NA ULJU I NA MASTI.A U SALATE NESTAVLJAM NI ULJE NI SIRCE SAMO MALO SOLI,PROBAJ TE SALATU OD PARADAJZA U SOPSTVENOM SOKU.A ZA HOLESTEROL IMAM PRIMER .KOLEGA PAZI STA JEDE VECITO NA NEKIM DIJETAMA I NISTA A JA GA NEMAM IAKO SAM MALO PUNIJA A TO JE KRIVO SLATKO KOJE SAM DOSTA IZBACILA .DOBAR SAVET JE DA CU JEDNOM NEDELJNO DATI SEBI DAN KADA CU POJESTI NESTO SLATKO.A DA INACE VOLIM OSECAJ KADA SAM GLADNA LAKSE RADIM

  16. Nataša

    Odlican tekst. Imam problema sa viskom kg jer volim testo peciva sendvice…. Prosle godine sam izbacila ugljene hidrate iz ishrane i smrsala za tri meseca 18kg. Nazalost opet sam se vratila na pekaru i vratila i kg

  17. Maja

    Tekst je zaista odlican, sto su vec svi primetili, pa se ponavljam. Navedeni principi ishrane podsecaju na hrono ishranu, koje sam se pridrzavala neko vreme. Mislim da mnogi ljudi znaju sta je zdravo, ali da cesto biraju jeftinije namirnice. Povrce je zimi papreno. Znam osobe koje izbacuju ugljene hidrate od maja do septembra, oktobra, a posle se vracaju jer im je jeftinije. Ja sam uporedjivala troskove, zimi mi za rucak koji nosim na posao treba 300 do 500 dinara (u zavisnosti od toga da li ga pravim ili kupujem gotov, kad ne stignem da spremim), a parce bureka ili pice je 100. Verujem da je to jedan od razloga zbog kog ljudi pribegavaju nezdravim varijantama.

  18. Čovek u crnom

    Moje će mišljenje biti drugačije jer se sa nekim iznesenim stvarima slažem, ali sa nekima ne. Na početku da kažem, nemam nikakvih problema sa težinom ni sada sa 49 god, niti sam ih ikada imao. Ne pamtim kada sam imao ni najobičniju kijavicu a kamoli išta ozbiljnije. Krećem se ali nisam redovan mada pretrčim i polu maraton, nekad i par puta godišnje.

    Jedem dosta voća, povrća, zeleniša, kad god mogu sveže. Jedem takođe i krompir, integralne žitarice, mahunarke, orašaste plodove, što raznovrsnije. Praktično sam vegan mada možda jednom u nedelju ili dve pojedem ribu ili npr. neku pitu sa sirom a omakne mi se i neki slatkiš ali baš retko. Sušeno voće ne računam u slatkiš već u prirodnu hranu, naravno nikako kandirano i bez aditiva i konzervanasa. Sa lakoćom održavam težinu, ne gladujem, zaista uživam u raznovrsnoj hrani.

    Atkins dijetu i sve njeni derivate i celu tu paranoju od ugljenih hidrata ne smatram ispravnom. Naravno, fruktozni sirupi, beli šećer tj. saharoza, belo pšenično brašno itd kojih svih mnogo ima u industrijskoj hrani su naravno loši i treba ih izbaciti sasvim. Ali zato ne treba satanizovati sve ugljene hidrate, to je pogrešno. Kao što zbog margarina, rafinisanog suncokretovog ulja itd ne treba satanizovati ni sve masti. Ne znam nikog ko jede mnogo voća a da je debeo. A znam mnoge na Atkinsima, Paleo itd koji imaju problema sa težinom a i sa raznim bolestima.

    Treba jesti prirodnu, celovitu, kad god je moguće organsku biljnu hranu koju sami spremate. Meso vam baš ne treba, ali ako baš morate pogledajte da su i Đokovićeve šnicle 100gr npr. jednom nedeljno. Opet, meni je lako i nemam problem, jasno mi je koliko je nekima teško da smršaju i spremni su na sve. Međutim, mislim da baš mnogo mesa i masti naruši metabolizam i onda to pravi problem i sa ugljenim hidratima i svim ostalim. Voće, povrće, zeleniš je najprirodnija i najzdravija hrana za nas, onda sve dođe na svoje mesto. Ako hoćete da se pozivate na dede i babe, onda bi to mogli da nazovemo post na vodi bez industrijske, prerađene hrane jer je onda nije bilo.

  19. Joja

    Covece u crnom svaka ti je ko Njegoseva!

  20. Tašana

    Odličan text, pa baš zato bih pitala dal je o. k., ne goje ovsene pahuljice, dal mi pomaže u mršavljenju cimet, med, sirće, limun & voda -sve pomešano? Hvala unapred

    • Hvala. Ja lično izbegavam sve žitarice ako mogu. Ponekad pojedem po neku pizzu ali to je već luksuz. 🙂 Probao sam ovas i natapao sam ga preko noći pre korišćenja ali sam odmah dobio glavobolju. To znači da pre toga nekoliko nedelja nisam uopšte unosio žitarice i da se telo iščistilo od toksina i ponovo sam postao osetljiv na žitarice. Generalno, čovek može jesti žitarice i njima možemo zahvaliti za razvoj civilizacije jer su pomogle da nestane glad i poveća se populacija ljudi.

      Za smanjenje težine je bolje da se hranite sveže voće, povrće, koštunice i pomalo mesa. Ako postoji hormonski problem onda treba izbaciti sve industrijsko iz ishrane. Za poboljšanje flore stomaka jedite što više fermentisane hrane.

      Što se tiče miksa koji ste pomenuli, ako je sirće prirodno (sadrži bakterije) onda efekat postoji. Med takođe nije loš ako je prirodan. Cimet i limun takođe. Ali to nije magičan napitak – pomaže, ali ne rešava problem ako strukturno ne promenite ishranu.

  21. Danilo

    Kada kažete „žitarice“ trebate praviti jako veliku razliku između proizvoda od belog brašna, u šta zapravo spada sve ono za šta kažete da treba izbaciti (testenine, hleb itd) i pravih, integralnih žitarica celog zrna (int. pirinač & co).
    Čisto da ne bude zabune kada kažete da su žitarice „prazne kalorije“: belo brašno i proizvodi od njega jesu upravo to, obično đubre koje je nažalost u širokoj upotrebi, a žitarice celog zrna su nešto sasvim drugo. One ako se dobro žvaću daju čistu energiju – ne ostavljaju nikakve toksine u organizmu, a prirodna vlakna kojima su inače bogate pomažu pri izbacivanju nesvarene hrane (izmeta).
    Jedina mana kod žitarica može biti gluten, ali postoje naravno vrste žitarica koje nemaju gluten.
    Da, i kada kažete da su ugljeni hidrati zlo jer su šećer – istina je da su ug.hidrati šećeri, ali i šećera ima prostih i složenih. Složeni se postepeno apsorbuju u organizmu i daju energiju. Beli šećer & co. su prosti, brzo se apsorbuju, podižu nivo šećera, pankreas naglo luči insulin kao protivtežu …itd

    Pročitao sam Vaš tekst o tome kako ste izlečili astmu – sve preporuke koje ste naveli su zapravo čista makrobiotika. Na istoku se tako tretiraju bolesti hiljadama godina 🙂

    • Hvala na komentaru Danilo. To što ste naveli oko žitarica je „mainstream“ gledanje na stvari. Ipak, ja se sa time ne slažem. Eksperimentisao sam na sebi i mnogi moji prijatelji su probali.

      Smatram da je to ono što korporacije žele da mislimo kako ne bi pala prodaja proizvoda od žitarica. Danas postoji mnogo autora u svetu koji tvrde da žitarice nisu kvalitetna hrana. Možemo da ih jedemo ali dugotrajna ili preterana upotreba dovod do zdravstvenih problema ako istovremeno ne unosimo dovoljne količine zelenog povrća. Ne radi se samo glutenu, postoje i drugi toksini. Glavni problem je što sve žitarice spadaju u šećere dovode do gojenja i zasićenja pa ljudi i deca smanjuju unos svežih namirnica koje u sebi nose vitamine i minerale.

      Žitarice su jeftine i lako ih je proizvesti u ogromnim količnama. To je socijalna hrana i više od pola proizvoda u supermarketu dolazi od žitarica. Ipak, ako hoćete da svoje telo obnovite, eliminišete bolesti pa čak i smršate – prvi korak je da izbacite sve od žitarica (ulja, margarin, brašno, pekaru, paste i pice, pivo, kolače i sve što sadrži sećere i naravno glukozni sirup…).

      Što se tiče ugljenih hidrata – mrki pirinač, sočivo i mahunarke u maloj količini. Umesto ugljenih hidrata – svinjska mast, puter i maslinovo ulje za energiju. Bićete siti i neće vam biti potrebni slatkiši.

  22. fatamax

    dobar,poucan tekst.profit i zelja za velikim bogastvom doveli su narod u zabludu.tu pomazu na zalost i lekari koji su sa svojim obrazovanjem stali.farmaceutska pa i druge mafije doveli su do stvaranja losih navika.kada kazem da ne kupujemo koka-kolu cudese
    i odbijaju da popiju domaci sok.moje bogastvo je moja mala basta gde gajim svoje povrce.domaca mast,setanje svaki dan pre dorucka smatraju mojim losim navikama,ali
    ja tako hocu…

  23. blesava smokvica

    Dobar tekst!Nakon 10 god citanja i saznanja,meni je sve jasno sta je dobro a sta ne.Imala sam masu razlicitih experimentisanja po godinu dana ,dala sebi vremena da sve probam i uocim sta je istina a sta ne na svojoj kozi.Muka je sto kad izbacis sve sto je lose pa pomnozis sa 4 koliko nas ima u kuci a onda dodas da treniras redovno,nema te plate koja te moze najesti!u citavom tekstu samo to mi ne pije vodu ,ili ja ne umijem sa parama 🙂 U koliko se nema neko nasljedstvo price o samostalnom gajenju zdravog voca i povrca su mastanja Brzi zivot je nametnut a zelja za zdravim je spor proces.8 godina pokusavam da naucim svoje dijete samo da ne jede voce na pun stomak a gdje je jos sve ostalo! kada samo pogledam koliko se pise o mrsavljenju lose mi je! Citavog zivota pokusavam da dobijem tezinu i to nikad necu shvatiti.Na zalost ljudi su ovisnici i tako se danas zivi.A neki ce jednostavno umrijeti mrsavi 🙁 Treba uvijek citati i informisati se sto vise .Ovakvi tekstovi nekom pomognu da shvati ,a to je vazno!

    • Smokvice, hvala lepom na komentaru. Troškovi se smanje kada se u ishrani koristi više masti (svinjska mast, maslinovo ulje, puter). Mast daje energiju, puna je liposolubilnih vitamina i zasiti. Mast, čvarci, korišćenje masnijeg mesa u ishrani su po meni dobar pravac. Naši dedovi su klali jednom-dvaput godišnje i imali bi meso za celu godinu. Naravno, treba naći organsko meso…

  24. Nevena

    Poštovani Miloše,
    Šta mislite o testu intolerancije na hranu? Koliko su ti testovi zapravo uspešni i da li je moguće dobiti validne rezultate običnom analizom krvi? Moja majka ga je radila i utvrđeno je da ne sme da jede 90% namirnica koje ja jela. Inače, nema problem sa kilažom i odličnog je zdravlja! Ja imam 30 godina i vratila mi se galopirajuća astma.Pošto sumnjam da je uzrok nešto od hrane, recite mi da li bi test intolerancije pokazao šta je to što mi smeta?
    Svakako, izbacila sam iz ishrane sve šećere i većinu žitarica sem heljde, prosa i još par.
    Uzgred, tekstovi su Vam toliko inspirativni da sam po prvi put odlučila da drastično promenim način života! Diplomirani sam biolog i prava bi šteta bila da ne iskoristim svoje stručno znanje kako bih poboljšala kvalitet života koji je ozbiljno narušen životom punim stresa i sedenja.
    Unapred hvala na odgovoru!

    • Radili smo jednom taj test u dr. Ristiću. Koštalo je nešto oko 100-200 eur, ne sećam se tačno. Obična prevara ako mene pitate. Istina je da postoje intolerancije, ali za ono što vama treba ne postoje testovi da vam to pokažu. Testovi postoje samo za najčešća i jako očigledna klinička stanja.

      Najbolji način testiranja je da izbacite određenu namirnicu iz hrane na par dana. Recimo ja predlažem da izbacite SVE žitarice iz ishrane na 7 dana. I onda možete da testirate recimo proso tako što ga vratite, ali samo njega i gledate reakciju tela. Ja sam to uradio recimo, napravio kašu od prosa za doručak i dobio glavobolju. Time mi je postalo jasno da i u njemu postoji nešto.

      Kada iščistite telo od žitarica na 7 dana, reakcije vašeg organizma postaju očiglednije kada pojedete nešto od žitarica. Često možete videti naduto lice, imati probleme sa gasovima, glavobolju, svrab kože, crvenilo lica…. simptomi su jako blagi ali ih primetite ako posmatrate pažljivo.

      Inače, hvala vam na lepim rečima. To me inspiriše da nastavim da pišem.

      Pozdrav.

  25. Svetlana

    Vaš tekst mi se jako svideo. Uče nas godinama jedno, a sad prodiru u javnost znanja o korisnosti masti, a štetnosti margarina i šećera. Tako sam izbacila ulje i koristim svinjsku mast. Ja sam se samo našla pred problemom kad su čvarci i slanina u pitanju. Kako ih jesti bez hleba? I još jedno pitanje. Ako se uveče ne večera, neki trvrde da se napravi velki razmak između poslednjeg obroka i doručka pa to uspori metabolizam i nema efekta u mršavljenju. Šta Vi mislite?
    Srdačan pozdrav!

    • Svetlana hvala na komentaru. 🙂

      Inače odlično pitanje, ja sam se isto pitao u početku. Vremenom sam promenio navike tako da ne pojedem previše čvaraka odjednom ili da ih ubacim kada se nešto prži sa strane (recimo sa jajima).

      Što se tiče preskakanja obroka mislim da je to dobro. Priča o stabilnom nivou insulina u krvi ne pije vodu. Znam da je to „old school“, ali ljudska fiziologija je adaptirana hiljadama godina i mehanizam gladovanja troši masne naslage. Slobodno preskočite večeru ako vam odgovara. Ja recimo preskačem doručak, ne leži mi ujutru da jedem. Neki ljudi jedu samo jednom dnevno i nemaju problema sa kilažom.

  26. Nevena

    Moram da se javim i da potvrdim sve ono o čemu ste pričali a ja se lično uverila. Danas je 20-i dan od kako sam na striktnom režimu ishrane koji ne uključuje gluten i šećer u bilo kom obliu sem fruktoze. Što se žitarica tiče ponekad pojedem proju koju sama spremim ali to samo u slučaju kada je na meniju kupus 🙂 Povrh svega, astmatičar sam od treće godine.
    Sinoć sam (19-og dana) pojela 2 kolutića jafa keksa. Ljudi moji, ja sam u šoku. Da mi je neko pričao, nikada mu ne bih poverovala. Jutros sam se probudila sa glavoboljom, groznim ukusom u ustima, neispavana, nekako mamurna.Celu noć su me mučili digestivni problemi, nadutost i gasovi. Da li je ovo moguće?! Ja još uvek verujem da sam se gadno istripovala ali osećaj je i dalje prisutan.
    Inače, otkad sam izbacila gluten, osećam se neopisivo bolje! Spavam kao beba, ustajem lako, imam više energije i mnogo sam produktivnija na poslu. Prestala sam da koristim Symbicort unazad nedelju dana jer me više ne guši. Ovo spoznaja me je toliko ohrabrila da krenem dalje! Najvažnija stvar je to što na ovo ne gledam kao na dijetu, gladovanje i neku vrstu robije već kao na „izlazak iz mraka“ koji će postati novi način života.
    Miloše, volela bih da čujem Vaše mišljenje. Veliki pozdrav!

  27. Voja

    Da li postoji razlog zbog kojeg nisi spomenuo riblje ulje (a ni ribu), jedan od najboljih izvora zdravih masti i omega-3 masnih kiselina…?!?

  28. Igor

    Pošto je većina nahvalila tekst jer doista ima puno tačnih informacija, ja ću kritikoati delove koji za mnoge mogu biti katastrofalni.
    Čovek je zapravo biljojed/plodojed koji sintetiše puno toga sam osim vitamina i nekih amino kiselina. Prvostepena hrana za čoveka je biljna hrana i to prvenstveno plodovi. Kako smo sastavljeni od preko 70% vode, ne treba biti puno pametan da nam takva hrana i treba da bi naše beskrajno inteligentno telo ograničeno glupim mozgom koji dodatno zaglupljuje sistem funkcionisalo na svom najboljem nivou. To su voće i povrće. Sve ostalo što ne sadrži vodu dakle suvo je, kada izbacimo iz debelog creva više nije suvo jer nam je uzelo vodu iz organizma a zabluda je da je dovoljno samo popiti vode jer ta voda koju pijemo se 7-10 puta teže apsorbuje od žive vode iz voća i povrća i više mokrimo nego što je apsorbujemo i ko je uopšte i navikao da redovno pije vodu zna da je često žedan dok ukoliko ste na pretežno „živoj i mokroj“ hrani nećete piti toliko vode i mnogo bolje ćete se osećati jer voda je odgovorna za većinu problema u našem organizmu.

    • Poštovanje Igore, hvala na komentaru i lepim rečima. Nisam mogao da objavim ceo komentar jer je predugačak. Moj predlog je da napišeš blog post o ovome. Definitivno imamo slično gledanje na stvari koliko sam primetio. Sve najbolje. pozz.

      • Igor

        Hvala 🙂 Šteta baš sam se potrudio da napišem to sve još iz iskustva a korisno je za ljude koji žele viši nivo ali ok 🙂 Istina dugačak je ali opet i kratak, široka je to tematika i mora se pažljivo sa neupućenim ljudima jer lako se mogu poslati na pogrešan put.
        No u svakom slučaju ja cenim svakoga ko zapravo troši svoje vreme na temu zdravlja i tužno je sto nas sve bolest natera na to a Vi i ja nismo samo po tome slični čak imamo i sličan internet posao jer i ja držim hosting ali za gaming i to jos od 2007 🙂
        Što se bloga tiče, još nije vreme za to ali imam u planu projekat online kao i na zemlji jer trenutno skupljam staž, usavršavam se i dalje i povremeno po pozivu pomažem ljudima da se izleče od „neizlečivih“ bolesti a to nije lako tako da taj projekat koji će se desiti u budućnosti će biti i pravi centar za izlečenje ljudi na planini Tari u saradnji sa ostalim lekarima prirodne medicine a možda i još nekim zainteresovanima. Pozdrav

  29. missheli

    znaci definitivno hrana moze biti i otrov i lek …kako se snaci u toj sumi podataka sto ste nam izneli…..do skoro sam kupovala tonus hleb kad ono i to ispade prevara, ne moze covek vise da veruje onome sto pise na ambalazi vezano za sastav, a probala sam da izbegavam proizvode sa oznakama E ovo ili ono. mada to pise na svakom proizvodu za koji se uhvatis u marketu……

  30. Ivanka Simonovic

    Poštovani Miloše, pročitala sam Vaš tekst o drugoj godini blogovanja i naišla na ovaj. Pročitaću i ostale, jer i ja pišem blog, i zato volim da čitam šta drugi pišu. Nakon čitanja ima djelova sa kojima se ne slažem.

    „Dobar hak je da organizujete dan tako da jedete samo u okviru od 8h. Na primer, jedete od 10-18h u toku dana, a posle 18h nema klope do sutra čak i ako ste gladni. Zbog ovog ćete biti malo gladni što će naterati telo da topi masne naslage i poboljšati vaš insulinski odgovor.“

    Preskakanje obroka u toku dana nije dobro. Tijelo je „pametna mašina“. Ako je prošlo nekoliko sati od posljednjeg unosa hrane u organizam i ako još uvijek ne namjeravate da ga nahranite, tijelo pamti i unos hrane nakon duge pauze se neće iskoristiti na „pravi način“. Varenje će biti usporeno i neće iskoristiti hranljive materije – pretvoriće ih u mast.
    Možete da imate obrok čak i u 1 sat poslije ponoći i u bilo koje doba dana ili noći, ukoliko je pravilan – sadrži proteine i zdrave masti (govorim o maloj količini). Proteini imaju gradivnu materiju, između ostalog, a masti su tu da bi nas duže vremena opskrbljavale energijom, nego što to čine ugljeni hidrati. Ugljeni hidrati imaju energetsku ulogu, daju nam energiju koja je tijelu potrebna! Količina njihovog unosa zavisi od obima fizičke aktivnosti (npr. veća fizička aktivnost zahtijeva veću količinu UH – ugljenih hidrata). Ukoliko je fizička aktivnost na niskom nivou, potreba za UH je takođe smanjena (oni imaju svoj tajming, a tijelo ih najviše treba prije, a pogotovo poslije završetka treninga, jer je tada njihova iskoristljivost najveća!). Kada su u pitanju UH, kompleksni ugljeni hidrati su u prednosti – njihovim unosom potrebno je više vremena da uđu u krvotok i time nas duže vremena ospkrbljavaju energijom, što znači da ne izazivaju nagli skok inzulina, kao što to čine prosti – šećeri! Nagli skok energije, koju nam donose prosti šećeri, dovodi i do naglog pada istog nakon kratkog vremena. O voću neću ništa reći – znamo da sadrži šećer i to je dovoljno.

    Trening je poželjan tokom mršavljenja, ukoliko želimo značajnije rezultate u ovom procesu. Ja sam za kombinovanje aerobne i anaerobne aktivnosti, iako i jedna i druga imaju svoje prednosti i nedostatke. Fizička aktivnost nije ta koja troši masne naslage (iako to zvuči čudno). Svi znamo da početnici navale sa svakodnevnim trčanjem na traci ili na vazduhu, vožnjom bicikla, dugim brzim hodom i ostalim aerobnim aktivnostima. Drastično se smanji unos kalorija i mršavljenje može da počne. Prvih 20 dana ili duže će imati rezultate, a kasnije će tijelo stati sa tim procesom. Nakon unosa velike količine hrane prije početka dijete, organizam je drastično smanjio unos hrane i tijelo doživljava veliki šok! Aerobnom aktivnošću tjeramo tijelo da svakodnevno troši više i više i da unos hrane bude manji ili na istom nivou. Trošimo kalorije samo tokom treninga, ili, ukoliko je on bio jačeg intenziteta, potrošnja se nastavlja i nekoliko sati nakon završetka aktivnosti. Aanaerobnom, mislim na težinski trening, pokrećemo metabolizam i stvaramo mišiće. Oni su ti koji troše energiju i u stanju mirovanja. Čak i ako ne obavljate nikakvu fizičku aktivnost, za njihovo „funkcionisanje“ i „održavanje“ je potrebna hrana, i oni je sagorijevaju. Što više mišića – veća potrošnja. Ovdje ne govorim npr. o curama koje su nabildovane i imaju mnogo mišića (ne govorim ni o kakvim ekstremitetima!). Ovdje govorim o svakom početniku ili rekreativcu. Cure ih se boje, pritom ne znajući da nemaju dovoljno muškog hormona estrogena, da bi dobile toliko mišića.

    Svaki deficit u ishrani će dovesti do gubitka kilograma, ali se postavlja pitanje „Kojih kilograma?“ Gubitak u centimetrima je mnogo bolji pokazatelj od brojki na vagi. Mišić ima manju zapreminu od masti (sala) i zato možemo da gubimo masti, ali i dobijamo mišiće, što će rezultirati istim brojem na vagi koji je bio i prije početka dijete!

    Proces mršavljenja nije nimalo lak proces i njemu treba pristupiti pametno. Svakim pretjerivanjem nanosite sebi više štete, nego koristi. Treba biti umjeren i sa treningom i hranom (u svemu tome odmor igra presudnu ulogu). Odabir namirnica, količina i tajming, između ostalog! Na kraju svega, najvažnija je kontrola inzulina. Što ga manje iritirate (ishranom), to će on obaviti veći posao za Vas – u Vašu korist 🙂

  31. Nikola

    Možda malo kasno dolazim do vaseg clanka – konačno neko ko ima isto mislenje kao ja o temi, a o cemu sam vodio duge i teske razgovore sa prijateljima. Skinuo sam težinu sa 145 na 115 kg.i tu je odrzavam. Trebalo bi da stignem do 105. Recept je vrlo jednostavan : jedi malo (1/3 u odnosu na nekad) i radi samo ono sto mozes stalno a ako bas neki dan ne mozes da to ne bude strasno – šetaj sporo, brzo ali setaj kad god mozes. Sada ne idem kolima na posao, ne biram najblizi prevoz itd. Navescu primer lekara moje majke: čovek je sada u penziji, sa idealnim pritiskom i tezinom. Svake jeseni kupuje po dve svinje od 150 kg, meso proda, a sebi ostavi mast, cvarke i slaninu. Ne koristi uglavnom drugu masnocu (maslinovo ulje) Česta greska je odmor na kom ljudi pocinju da vezbaju onda se vrate i to ne nastave i kilogrami se vrate u vecem broju. I sam sam upao u tu zamku na kritiku sugruge da necu da smanjim kg.

  32. Milena

    Clanak je divno istinit i fantastican.
    Neki su napisali da i ljudi sa sela jedu industrijsku hranu, ali ima i nas iz grada koji jedemo seljacku i dalje 😀
    Koristimo suncokretovo ulje, ali ne previse. Da to ulje ne valja toliko koliko se prica moja baba ne bi ove godine punila 83 god.
    Ona propaganda o jajima je greh. Koliko smrti bi se dogodilo za Uskrs da je prica o holesterolu istinita..
    Da se vratim na prirodnu hranu. Imam 26 godina i skoro ceo zivot jedem prirodno sezonsko povrce jer ga mama i baba gaje u nasoj divnoj basti. Jedno vreme, dok baba nije mogla da obradjuje bastu, nismo jeli povrce iz nase baste, ali smo se trudili da kupujemo zdravlje na pijaci.
    Takodje, jedno vreme sam bila, pa.. debela jer sam nastavila da jedem „muski“ i posle prekida treniranja… A smrsala sam upornoscu i strogom organizacijom i kontrolom ishrane (dakle, prepolovljenim porcijama hrane). Znaci, trcanje, manje hrane vise vode (cesmovace, ne one flasirane sa dodacima od kojih cemo biti vitkiji i pametniji). Nikakva filozofija. Za mene je bilo jedino teska ta disciplina jer sam po prirodi haoticna. Ali sam uspela.
    Jedino sto nikada u zivotu nisam jela hleb i peciva. Ne mislim nikada, nikada.. Ali se svodilo na dve kriske hleba nedeljno. Jednostavno nemam potrebu ni zelju da ga jedem. Prosto volim meso ( i povrce i corbice uz pored mesa).
    I treniranje treba da se tretira sa jubavlju. Ko ne voli, ne mora, bice srecniji nego da radi nesto sto ga unesrecuje. Ali je pozeljno da se zdravo hrani.
    Ne furam „plocice“, ali sta cu, kad su pocele da se javljaju same. Uglavnom rekreativno dizem tegove: olimpijski cucanj itd. i trcim sprint, jer te vezbe rade ono sto zelim da dobijem. Bez pritiska, i ne precesto. Super sam fit i snazna. Danas je moderno biti mrsav i izgledati kao da su ti „atraktivni“ ljudo na granici izgladnelosti, i najbitnije je da zavidimo takvima. Malo sutra! E, pa i meni zavide iako imam film salceta preko misica na nekim mestima. I najvaznije: ne brojim kalorije. Mislim da je to najbezveznija stvar kojom covek moze da se optereti. Mislila sam da prkosim zakonima zdrave ishrane time sto bojkotujem kontrolu kalorija, ali je, evo, to i dokazano. Ima nas jos koji cenimo pravu zdravu ishranu i ne primamo se na marketing.

  33. vladan1011

    Milose,imas li kakva iskustva ili istrazivanja ka tome kako ljudi koji imaju problema sa gihtom a i sa viskom kg to rjesiti? Proteini su problem za giht,kao i sve vrste secera (i fruktoza i laktoza i ….),purin iz mesa,…….

  34. Milica

    Zbog cega mislite da postoji toliko obilje voca na svetu, ako treba samo tek tek, tu i tamo uzeti saku bobicastog voca?

  35. nikola

    najzad nesto pametno. ja sam oslabio 85 kg za 16 meseci bez ikakvih konsultacija. Treba volje i malo znanja

  36. Sneyana

    Fenomenalan tekst. Sve čestitke. Godinama sam imala problem sa kilažom 2011-ste godine sam rešila da volim sebe. Iz ishrane sam izbacila sve žitarice, svo voće, naravno i sve vrste sokova i alkohola. Nikada nisam doručkovala, jer kada jedem ujutru jednostavno sam gladna celi dan, tako da ni tada nisam doručkovala. Ručala sam isključivo proteine, a ako bih bila gladna uveče, što se retko dešavala, a inače sam nervozna kada sam gladna onda nema sna, pojela bih neku piletinu ili ribu. Povrće je bilo dozvoljeno, sem paprike i paradajza koji sam konzumirala u ograničenim količinama, ali zato kupus sam mogla jesti na sve načine, kao salatu ili kao glavno jelo. Elem, nakon tri meseca takve ishrane izgubila sam 20 kilogama, imala sam ogromnu energiju, bila sam prezadovoljna i odlično sam se osećala.
    Moj problem su slatkiši, obožavam ih, i evo sada nakon nekoliko godina, dozvolim sebi po neki izlet u slatkiše i u žitarice, ali dobijem samo trenutno zadovoljstvo. Vrlo brzo nakon konzumiranja istih osetim nadutost, tromost i malaksalost.
    Činjenica svo salo koje imamo je sastavljeno od ugljenih hidrata koji se nalaze u žitaricama i šećerima.

  37. Biljana

    Milose tekst je izvanredan osim …. Smatram da su mleko i ml.proizvodi neuporedivo pogubniji od zitarica a isto tako i da je u okviru grupe namirnica neka hrana lek a neka otrov kako za koga to je opste poznato . Moje dete je imalo laringitis na granici sa astmom od godinu i po do seste godine . Izbacivanjem mleka stigao je spas iako je su ostale zitarice u ishrani .Za one koji nisu upuceni laringo spazam ostavlja bez vazduha i juri se u bolnicu po neki kortikosteroid. . Od rane jeseni sa pocetkom kisnog vremena i vlage pa do kasnog proleca spavala sam u trenerci sa jednom nogom spustenom pored kreveta da ugrabim svaki sekund ako krene gusenje . Moje dete danas ima 13 godina aktivan je 5 puta nedeljno /trenira fudbal/ i zna o ishrani vise od mnogih odraslih .Nauka svakodnevno dolazi do novih otkrica i ponistava stara , zdravlje je vrlo kompleksna tema i ko nije spreman na upoznavanje i ispitivanje sopstvenog organizma lako moze otici stranputicom sa sve najboljim informacijama . Srecnu zelim svima nama na putu ucenja pozz

  38. Biljana

    Predivan text, svaka cast 🙂 dodala bih mozda samo da je od ogromne pomoci i dobro raspolozenje i pristup ‘bez stresa’, smatram da je pozitivan psiholoski stav i ljubav prema sebi/sopstvenom obliku od presudnog znacaja.

    Jos jednom, sve pohvale!

  39. Magdalena

    Pridobili ste me već prvim člankom kojeg sam čitala.
    Svaka čast…

  40. Svetlana

    Hvala,Miloše na ovom ‘osvežavajućem’ tekstu ???. Sve ono što već znamo,ali nas truju savremenim znanjem. Hvala najlepše❤️
    Vraćam se normalnom mršavljenju?

  41. ja

    Ne smatram da su žitarice loše. Izbacila sam šećer i brašno. Pojedem parčence integralnog beskvasnog hleba, koji sam sama napravila, svaki dan i ništa mi ne smeta, normalno mršavim, baš tamo gde treba i odlično se osećam. Možda mislite zbog ljudi koji imaju problem sa glutenom ili su alergični. Mislim da u svakom drugom slučaju, šteta ih je izbaciti, jer one imaju dosta vlakana i minerala.

  42. gavrosaurus

    Заправо ретко користан и смислен текст о исхрани, не само о мршављењу; најзанимљивије ми је оно, у бити „а шта ће ти дефинисани трбушњаци сем за сујету?“ 🙂 Истинито а истовремено и забавно. Хвала Вам.

  43. Bulat

    Драги Милоше,
    Моћан текст! А знање је моћ! 😀
    Молио бих те да напишеш неки текст који би се, у истом маниру, дотакао увођења чврсте исхране код беба, и касније по ком принципу давати и учити дете да се храни! Сви педијатри и текстови који се баве овом темом препоручују да се почне са житарицама, једно од првих јела је пиринчана каша! Ако ико од читалаца и Милошевих пратиоца има мишљење и сазнања на ову тњму молим вас напишите!
    Хвала, поздрав и здрав живот!

    • Хвала најлепше. Нисам баш неки експерт око беба али ево једна идеја из природе. Читао сам да шимпанзе и гориле бебама дају храну коју сажваћу. Дакле ту је битан моменат уситњавања хране и размене сојева бактерија које мајка има на бебу. Деца нису у стању да варе сву храну док им се не ”развије стомак” тј. док не добију све сојеве бактерија потребне за варење. Неке од тих сојева деца добијају кроз мајчино млеко, а неке преко уста-пљувачке мајке. Хоћу да кажем да би мама и беба могле да користе исту кашчицу код храњења бебе. Што се тиче намирница, ја увек гласам са вође и поврће за почетак, али потребно је да буде непрскано.

      Све најлепше…

Trackbacks for this post

  1. Druga godina bloga | Milos.io

Leave a Reply to Olivera Cancel reply