Da li je Hrist bio Jevrejin?

Ovaj tekst se bavi pitanjima da li je Hrist bio Jevrejin? Šta je to judeo-hrišćanstvo? Šta piše u Zakonopravilu sv. Save o jevrejima? Kako je nastalo hrišćanstvo?

Znam da će mnogi biti šokirani onim što će ovde pročitati ali ne krivite sebe. Mi smo okupirana nacija više od jednog veka i istina se od nas skriva i u školi i u crkvi.

Jednom prilikom sam u knjižari antikvarnici naišao na jednu staru knjigu koja mi je privukla pažnju – ”Srpske narodne verske pesme”. Kroz glavu mi prolete pitanje, kako verske pesme? Zar se ne deli sve na lirske i epske, tj. muške i ženske kako kaže Vuk. Koje su to sada verske narodne pesme? Sigurno nije crkveni tropar.

Jedva dočekah da dođem kući i da je malo prelistam. Odlična knjižica koja krije nekoliko pesama koje obično ne nalazimo u zbirkama jer u njima srbski narod pominje rimske careve – Dioklecijana, Konstantina, Manojla odmah do Save, Simeona, Jovana Krstitelja i Ognjene Marije.

Ova zbirka pesama se ne uklapa u ono što učimo u školama jer kako bi mogao narod koji je došao u 7. veku da se seća Dioklecijana i Konstantina u svojim pesmama? Zato to niko nije ni pominjao u školskom programu ali eto pomenuću ja – mada to ne znači mnogo. Možda će neko čuti.

Knjiga je odštampana 1925. godine, priredio ju je čuveni profesor Miloš Đurić. Postoji njegova bista na Kalimegdanu jer je sahranjen u Aleji velikana.

Српске Народне песме – Верске песме

Српске Народне песме – Верске песме

Милош Н. Ђурић

Časni krsti

Elem, u toj knjizi se nalazi pesma Časni krsti koja je jako interesantna. Pesma govori kako je hrišćanski car udario na jevrejskog cara tražeći blago – časni krst. Kaže se da je to bilo u vreme cara Konstantina (Kostadina u srpkoj verziji) u Carigradu. Elem, pogledajte ove stihove.

Zapitah se ko je car jevrejski, zašto su mu mučili ženu i držali dete na vatri da ”propišti”? Šta se ovde dešava?

Evo cele pesme verujem da će vas interesovati. Kliknite na sliku za uvećanje.

Kao što vidite ova knjiga se ne uklapa u ono što nam se danas spočitava u crkvi o judeo-hrišćanstvu. Ovde su hrišćani i jevreji najveći neprijatelji.

Primetićete da reč ”jevreji” u ovom tekstu ne pišem velikim slovom. To je zato što ne govorim o današnjem Jevrejima – narodu, već o onome što su celu istoriju bili – tj. jevrejska veroispovest. Narod je kasnije nastao, o tome ćemo kasnije.

Judeo-hrišćanska propaganda

Danas nam govore o nekakvom judeo-hrišćanstvu ali srećom prava istina je sačuvana u ovoj pesmi kao i u mnogim starim knjigama. Nažalost, većina ljudi danas istoriju uči iz bajkovitih filmova i serija, ”naučnih” emisija na History kanalu i wikipedije bez shvatanja koliko tu propagande ima. Judeo-hrišćanstvo je jedna od tih bajki.

Najgore od svega je što naša crkva danas otvoreno propoveda judeo-hrišćansku bajku. Jednom prilikom ušao sam u retorički sukob na Fejsbuku sa ljudima iz ”Biblijskog društva Srbije”. Naime oni su najavili novi prevod Starog Zaveta i kažu kako je čuveni profesor beogradske bogoslovije Dragan Milin je preveo Stari zavet sa starojevrejskog originala?!

Iako je svima koji se bave istorijom poznato da u Srbiji u doba Nemanjića nije postojala Biblija kakvu mi danas čitamo. Postojala su jevanđelja i čitav Novi zavet i postojao je izbor starozavetnih priča. Svakako ako su te knjige prevođene one su prevođene sa grčkog tj. romejskog, a ne sa nekakvog ”starojevrejskog originala”.

Promocija knjige je ispraćena medijski svuda i niko jednu reč nije rekao protiv ovoga jer se sve dašava uz blagoslov SPC.

Za Stari zavet je poznato da su najstarije starozavetne knjige pronađene na romejskom i hebrejskom jeziku. Međutim ni jedan od ta dva jezika nije original već su to stare priča sa raznih strana iz prehrišćanske civilizacije. Te priče su sačuvali feničani i kasnije su prepisivane na hebrejski i grčki (romejski). Dakle ne može se govoriti o nekakvom starojevrejskom originalu.

Inače dr. Dragan Milin je profesor u penziji koji je predavao upravo Stari zavet na beogradskoj Bogosloviji. On je angažovan od ”Biblijskog društva Srbije” i radio je prevod 11 godina. Biblijsko društvo je inače ekumensko i u kontaktu sa našom Patrijaršijom. Sam profesor svedoči u snimku gore kako su se sastajali svakog meseca i tu su bili i katolici, protestanti iz Vojvodine i jedan episkop.

Interesantno, Biblijsko društvo nije prvi put u Srbiji i već su poznati po propagandnom delovanju koje je vrlo uticalo na dešavanja u Srbiji. Kada je Vuk Karadžić objavio svoj prevod protestantske Biblije u Srbiji je bio odbijen jer se smatralo da je to vatikanska propaganda. E tada na scenu stupa Biblijsko društvo iz Londona koje potpisuje sa Vukom ugovor i izbacuje njegov predgovor i štampa njegov prevod drugim fontom. Malo drugačije su upakovali tekst i onda su preplavili Srbiju sa jeftinim izdanjem te knjige.

Vuk Karadžić sa Biblijskim društvom iz Londona je prepakovao svoju knjigu koja je bila zabranjena u Srbiji.

Biblijsko društvo Srbije se otvoreno hvali da je jedno od 75 biblijskih društava u svetu i da baštini tradiciju prvog društva iz 1804. godine iz Londona. Ovaj masonski projekat je posle 200 godina narastao i sada ima organizacije u 75 zemalja sveta. U doba Vuka Karadžića bavili su se propagandom da oslabe uticaj SPC i ojačaju tendencije ujedinjenja sa katolicima i dozvole pristup jevrejima u organe vlasti.

Ovog puta Biblijsko društvo se bavi propagandom i dokazuje kako navodno hrišćanstvo izrasta iz ”jevrejskog originala”. Međutim na sreću postoji Zakonopravilo Svetog Save i mnogi drugi nomokanoni Romejskog carstva, zakoni cara Justinijana pa ćemo lako doći do originalnog smisla pravoslavlja i videćemo da su jevreji uvek bili najveći neprijatelji pravoslavlja.

Da li je Isus bio Jevrejin?

Iako većina ljudi danas ovo uzima zdravo za gotovo, prava istina je da Isus nije bio Jevrejin. Isus je govorio aramejski, a ne hebrejski. Isus je krenuo protiv jevrejskih hramova u vreme kada je jevrejstvo bilo samo vera, a ne država, niti narod.

Interesantan video klip kada izraelski premijer Netanjahu razgovara sa papom i tvrdi kako je Isus govorio hebrejski, a ovaj ga ispravlja i kaže da je Isus govorio aramejski.

U svoje vreme Isus je živeo u Judeji, a to je bila samo oblast Rimskog carstva. U Judeji su živeli mnogi narodi Arameji, Grci, Skiti, Rimljani, Arapi, Egipćani…  Obratite pažnju, u to vreme hrišćanstvo još nije postojalo. Mnogi judejski stanovnici su posećivali jevrejske hramove toga doba, ali mnogi su bili mnogobošci i poštovali Mitru, Jupitera i slično.

Dakle prvo treba da objasnimo termine izrael, jevreji, judeji, židovi.

U Zakonopravilu Svetog Save još u 12. veku se pominju i koriste termini jevreji, judeji i židi. Sva tri termina su izjednačena.

Naziva judeji je još iz doba Rima po judejskoj provinciji. U toj provinciji je došlo do pobune pa je carstvo vodilo ratove protiv jevreja. Josip Flavije koji je inače bio jevrej je ova dešavanja detaljno opisao u knjizi ”Jevrejski ratovi” 66. godine.

Nazvi jevreji je modifikacija reči hebreji (/he.brâi̯.os/ → /eˈβrɛ.os/ → </eˈvre.os/), inače ta reč se nalazi u Starom zavetu i dolazi od aramejske reči ”ivri” što znači ”protivnici” ili ”oni sa druge strane”.

Međutim, interesantno proučavanjem Zakonopravila možemo zaključiti šta koren reči ”žid” jer se na starosrpskom za reč ”čekati” kaže ”ožidanije”. Prema tome židi su oni koji nešto ”čekaju”, a iz predanja znamo da oni čekaju mesiju. Prema tome reč ”žid” nije strana reč, već srpska.

Законоправило, реч ”жидови”

Законоправило, реч ”ожиданије” – чекање.

Iako danas mnogi misle da se radi o sinonimima to nije tačno i upravo to je iskorišteno za nepravilno tumačenje starih zapisa i judeo-hrišćansku propagandu. To je ono što moderni mediji i ekumenska propaganda želi da mislite.

Kao što smo pomenuli gore judeji su stanovnici judeske provincije, a tu je bilo raznih naroda, a država je bila Rimsko carstvo. Tada su postojali jevreji (”oni sa druge strane”) i pišu se sa malim slovom jer se misli na veroispovest tj. one koji poštuju Talmud. I sami Jevreji danas govore da je narod nastao u prošlosti od ”12 različitih plemena”.

Kada je Bog Mojsiju predao 10 zapovesti pominjao je ”izrael”. Međutim, ta reč znači ”božiji narod”. Dakle ovde se ne misli na etnički narod, ne misli se na krvnu vezu već na duhovnu vezu tj. na one koji drže do božijih zakona.

Oblast Palestine je bila pravoslavna sve do muslimanskih osvajanja. Kasnijim doseljavanjem Arapa lokalno stanovništvo je asimilovano i obraćeno u Alahovu veru. Ipak i dan danas postoje potomci palestinskih hrišćana u toj oblasti u malom broju.

Kada je Sveti Sava putovao on je putovao u Palestinu, ne u Izrael. Dakle Judeja, oblast Rimskog carstva je u vreme Svetog Save poznata kao Palestina. O ovome piše u žitiju sv. Save (Teodosije i Domentijan). Država Izrael je nastala tek 1946. godine.

Jevreji kao narod nastaju tek posle 1946. godine kada je na mestu Palestine stvorena država Izrael. Tada su pripadnici raznih naroda Evrope uglavnom prebacivani na tu teritoriju kako bi postali građani nove države. Svedoci smo danas šta se tamo dešava i ne želim da ulazim u politiku. Takođe, želim da istaknem da nisam ni antisemita, niti da mrzim Jevreje (pišu se sa velikim prvim slovom). Smatram da je jevrejski narod danas žrtva – paravan za mnogo veću igru koja se dešava iza kulisa.

Šta kaže Zakonopravilo o jevrejima?

Igrom slučaja, ja sam o pravoslavlju znao malo i o njemu sam naučio najviše iz Zakonopravila Svetog Save i od monaha. Rekao bih da sam tada dobio priliku da pijem vode sa izvora, dok još nije zagađena jer je Zakonopravilo pravni kodeks iz 12 veka iz koga možemo detaljno videti kako je pravoslavlje izgledalo u doba Svetog Save bez manipulacija i tumačenja iz kasnijih vekova.

Dodao bih da je današnje pravoslavlje u Srbiji koje naše crkva propoveda mutna voda u odnosu na ono što je Sveti Sava govorio i to najbolje možemo videti kroz primer jevreja.

Zakonopravilo svedoči da se hrišćanstvo vekovima održalo u borbi protiv uticaja jevreja, muslimana i latina. Naša tema danas su jevreji pa krenimo od početka.

U Zakonopravilu se zabranjuje svako sasluživanje sa jevrejima, zabranjuje se svako njihovo učenje:

• zabranjeno je primati jevreje na razgovor, molitvu ili crkvu.
• hrišćanin ne sme jesti njihove opresnike (hleb vez kvasca), poziva njihove vračeve za lečenje, ko se kupa u banji sa njima taj da se izbaci iz crkve.
• ko bilo šta doda u Simvol vere od jelina, židova i drugih jeretika da se izbaci iz crkve.
• ko poštuje bilo kakav židovski običaj da se izbaci iz crkve
• hrišćanin koji dođe na sastanak sa židovima ili ode u njihov hram na praznik ili tamo samo upali sveću ili kandilo da se izbaci iz crkve.
• nikako ne unositi u oltar mleko, med, lovinu, medovinu, životinju ili sočivo jer su to sve jelinski i židovski običaji.
• ko predanje o Vaskrsu (Pashi) uklapa sa judejskom Pashom da se izbaci iz crkve

Ostavljam vam ovde isečke iz Zakonopravila kako bi sami mogli da pogledate detalje. Sa leve strane je tekst na starosrpskom, a sa desne prevod na naš moderni jezik od strane profesora Miodraga Petrovića.

Законоправило о јеврејима

Kada se pogledaju ove odredbe Svetog Save o judejima stvarno nije jasno kako se neko usuđuje danas da govori o ”judeo-hrišćanstvu”? Ovo je moguće samo iz razloga što narodu nije dostupan tekst Zakonopravila Svetog Save. Ta knjiga se krije od naroda još od Berlinskog kongresa kada ja prvi put dozvoljeno jevrejima i katolicima da ravnopravno žive u Srbiji i propovedaju svoju veru.

Ogroman je značaj prevoda Zakonopravila koji je uradio profesor Miodrag Petrović. Samo proučavanje ovog teksta može spasiti pravoslavlje od ekumenske jeresi.

Mnogo možemo naučiti o istoriji hrišćanstva i Rimskog carstva proučavanjem Zakonopravila. Dobićemo uvid u zakone Rimskog carstva koje pogrešno zovu Vizantija. Međutim, stanovnici te države sebe nikada tako nisu nazivali već su smatrali da su oni rimljani, a da je njihova država novi hrišćanski Rim.

Zakonopravilo na srpskom ili nomokanon na grčkom je kompilacija građanskih hrišćanskih zakona koji vuku svoje korene još od cara Konstantina, Teodosija, Justinijana pa sve do doba Svetog Save. Tu su potvrđeni svi kanoni Vaseljenskih sabora. Tako da čitanjem Zakonopravila možemo da shvatimo pravu suštinu hrišćanstva na praktičan način. Čitanje jevanđelja i Biblije nije tako jasno jer se često radi o figurativnom tekstu koje je podložan raznim ”tumačenjima”.

Zakoni protiv jevreja su u uvedeni u još apostolskim kanonima, zatim na Drugom vaseljenskom saboru i potvrđivani kroz vekove i dopunjivani sve do doba Aleksija Aristina u 12. veku.

Pomenuću da se u Zakonopravilu se pominje svedočanstvo Svetog Nikifora patrijarha carigradskog (758–828) da su glavni ikonoborci bili Židovi i da su oni sa Saracenima (proto muslimanima) inspirisali tu bunu i spaljivanje ikona. Interesantno, jevreji se danas uopšte ne spominju u tekstovima kada se priča o ikonoborstvu.

Zatim ću pomenuti da se u najstarijim srpskim žitijima Ćirila i Metodija pominje njihova borba protiv jevreja na Krimu i u Rimu u 9 veku.

Treba pomenuti hilandarski prevod dela ”Jevrejski ratovi” koje je napisao Josif Flavije u kome se pominje ne da su Rimljani pogubili Isusa, već se tvrdi da su to uradili jevreji. Treba napomenuti da je ovaj prevod stariji od prvog engleskog prevoda teksta.

Takođe treba primetiti da sva srpska četvorojevanđelja u srednjem veku počinju sa Jovanovim jevanđeljem ali je to javanđelje u moderna vremena pomereno na 4 mesto zbog toga što oštro kritikuje jevreje, najviše od svih jevanđeljista. Ovo je učinjeno zalaganjem Biblijskih društava u svetu koja su štampala ”moderne” Biblije.

U Zakonopravilu sv. Sava kaže da je Isus jevrejsko ime, da grci kažu Sotir, a mi da ga zovemo Spas. Danas se sve ređe čuje ovaj srpski naziv Spas, sem kada je u pitanju ime neke crkve (Hrista Spasa). Međutim, Srbi bi trebali češće da koriste svoj jezik i tako čuvaju svoju istoriju.

Dva milenijuma traje borba u kojoj se lagano brišu granice i razlike, modifikuju tumačenja kako bi se danas lakonski reklo ”ma sve je to isto”. Nije isto i nikada nije bilo.

Zbog čega su hrišćanski carevi bili protiv Jevreja?

Sada kada smo utvrdili da je hrišćanstvo originalno izričito protiv jevreja i da se radi o 2000 godina borbe protiv njihovig učenja, postavlja se pitanje zašto su hrišćanski vladari ugradili u zakone sve ove zabrane? Koja je bila motivacija za tako nešto?

Često se govori da je strah od jevreja motivisan time što su ubili Hrista, međutim to nije ozbiljan argument. Glavni motiv borbe protiv jevrejskog učenja jeste njihova religija i ono što piše u Talmudu. Evo ovde malog izvoda iz Talmuda pa pogledajte sami.

Шта пише у Талмуду

Kao što vidite Talmud je zavera protiv čovečanstva. Svi osim jevreja se smatraju gojama – životinjama i njihova prava su samo simbolična. Njih možete lagati, prevariti, silovati, ubiti ako može da se izvuče nekažnjeno sa tim. Oni se u hramovima sastaju da prave poslovne planove, Bog im savetuje da daju pare na kamatu i da tretiraju sve ne-jevreje kao životinje.

Ovu vrstu beskrupuloznosti radi dolaska na vlast i zarade novca nikada u istorji niste videli. Prvi sledeći na listi ovakvog poimanja sveta jeste Nikolo Makijaveli u svom delu ”Vladar”. Međutim, Nikolo je radio za Medičije, a ovi su bili vrlo bliski ja jevrejima i eto još jednog traga.

Talmud je jedna izuzetno obimna tema za koju prosto nema mesta u ovom tekstu. Talmud je nastao u 5. veku pre Hrista, a Tora je nastala 1000 godina kasnije u 5. veku posle Hrista. Tora je društveno prihvatljivija, međutim hrišćani srednjeg veka nisu tako mislili i svi poštovaoci Talmuda i Tore su smatrani najvećim protivnicima.

Treba razumeti da je talmudsko učenje glavni razlog zašto hrišćani treba da se klone jevreja. Zbog toga je još car Justinijan zabranio jevrejima da vrše bilo kakvu javnu funkciju ili da budu učitelji. Svi oni koji poštuju Talmud i Toru smatraju se jevrejima, judejima ili židima kako ih nazivaju u Zakonopravilu.

I da ne bude nekakve sumnje još kod nekoga treba reći da jevreji Hrista ne poštuju i govore da nije vaskrsao već da je u paklu i da se kupa u ključalom kotlu sa fekalijama.

Žalosno je što u današnjem Izraelu nastavljaju da propovedaju gore pomenute stvari iako je to koren mnogi loših stvari koje su se desile u istoriji sveta.

Za glavni problem čovečanstva današnjice ja vidim to što većina hrišćana više nije svesna opasnosti koja se nadvila nad modernim svetom. Nekoliko decenija cenzure, ispravljanja udžbenika i nametanja propagande koja razbija hrišćanske vrednosti dovele su do toga da tek po neki hrišćanin nazire po nešto na ovu temu. Nažalost oni koji ne znaju istoriju osuđeni su na njeno ponavljanje.

Hrišćanstvo je nastalo kao kontra-jevrejstvo

Kakve su ti misli, takav ti je život. Zbog poštovanja gore pomenutih talmudskih pravila u vreme Rimskog carstva jevreji su bili izuzetno uticajni. Mnogo puta su postavljali careve, bavili se kovanjem novca, pozajmicama novca sa kamatom, trgovinom žitom i nameštanjem cena namirnica, bili su poznati kao trgovci robljem.

Rimsko carstvo je bilo vrlo korumpirano i više puta pokušavalo da se otrgne iz ruku jevrejskog uticaja. Poznate su epizode iz istorije kada rimska vojska ruši jevrejske hramove.

Posle nekoliko vekova borbe, Rimsko carstvo uspeva da se otrgne od jevrejskog uticaja i tada nastaje Istočno Rimsko carstvo, pogrešno poznato kao Vizantija. U tom carstvu hrišćanstvo je bilo zakon, a svo plemstvo i vladari morali su biti hrišćani.

Da bi hrišćani uspeli u svojoj nameri da se oslobode malignog uticaja jevrejske crkve morali su čak da premeste sedište carstva iz Rima i da izgrade novi glavni grad. Rim je tada bio previše korumpiran i iskvaren i zato su hrišćani krenuli da sve ponovo da zidaju iz temelja. Kasnije je čak i jezik promenjen iz latinskog u grčki kako bi se napravio jasan razlaz sa starim tekstovima i učenjima koji su smatrani pogrešnim i iskvarenim.

Jevrejima je zakonom zabranjena svaka državna služba, propovedanje i podučavanje kako bi se sprečio njihov bilo kakav uticaj. Dozvoljena im je bila trgovina ali strogo regulisana.

Hrišćanski spisi za jevreje kažu da nikad državu nisu imali, već su se selili iz države u državu tamo gde su imali interesa. Na početku oni nisu bili nacija, već interesna grupa koja je sebi uzimala najunosnije poslove. Ovi poslovi su bili legalni ili potpuno nelegalni, njihovo glavno oružije bile su laži, zavera i korupcija.

Najopasniji jevrejski poduhvat je bilo stvaranje crkve jer je to bio pokušaj jedne male ultra bogate elite da uspostavi svetsku dominaciju i nametne svoje vrednosti. Njihov glavni metod bio je ”zavadi pa vladaj”, okretali su razne grupe jedne protiv drugih i iz toga izlazili kao pobednici koji su trgovali oružjem, pozajmljivali novac, dizali cene hrane i na kraju odlazili sa robovima, ostavljajući iza sebe vladare koji su njima odgovarali.

Tvrdim da je Hrišćanska crkva upravo nastala kao kontra jevrejskoj crkvi. Evo par argumenata za tu tezu:

A – U jevrejsku crkvu su mogli da uđu samo oženjeni muškarci sa bradom. U crkvu su donošeni darovi i novac, razmenjivani za ”crkveni” novac. Ubogima i ženama ulaz je bio zabranjen.

Hrišćanska crkva je bila otvorena za sve – sirote, uboge, žene, robove. Pred Bogom svi su jednaki. Potpuna kontra od jevrejskih pravila.

B – jevreji su žrtvovali životinje i prolivali njihovu krv, čak se u spisima pominje i ljudska žrtva tj. žrtvovanje dece koja nisu jevrejska. Meso tih životinja se jelo na gozbama posle službe uz veliko slavlje.

Hrišćanstvo zabranjuje prolivanje krvi u ime Boga, umesto toga u službi se koristi vino i hleb što simboliše žrtvu, samo što je na žrtveniku sam Isus koji se žrtvovao za novi svet.

V – u jevrejskim hramovima najveći uticaj su imali oni koji su najviše darivali hram i imali najviše novca. To su obično bili veliki trgovci, a u hramovima su dogovarani poslovi među jevrejima. Novac je bio obavezan deo posete hramu i hramovi su bili velike menjačnice, a poznato je iz jevanđelja da je Isus rušio te menjačke tezge u jevrejskom hramu.

Hrišćanstvo je bazirano na dobrovoljnom prilogu, bratstvu i pomoći drugima. Razgovarati o poslu u crkvi se smatra grehom. U srednjem veku biti trgovac je smatrano grešnom profesijom.

G – jevreji su sve ne-jevreje nazivali ”gojim” što u prevodu znači stoka. Gojime je bilo dozvoljeno varati, lagati, porobiti i njima trgovati ili ubiti. Njihove žene i decu zavesti, silovati, njima trgovati ili ubiti i za to se nije odgovaralo.

Hrišćanstvo nalaže poštovanje svakog živog bića bez obzira na veru. Zakoni su striktni oko poštovanja prava, života, imovine. Zabranjeno je laganje, prevara se kažnjava. Silovanje i ubistvo se kažnjava izbacivanjem iz crkve i proterivanjem.

D – Jevreji praznuju u subotu. Sabat je subota. Tada se ide u jevrejski hram da se druže muškarci i tada se ne radi.

Hrišćani ne rade samo jedan dan u nedelji. Namerno je subota nazvana po sabatu-subota da bi ljudi znali da hrišćani taj dan rade. Nedelja je dan kada se ne dela. Nažalost svedoci smo da danas svi slave ”vikend” tj. dva dana što je ustvari jevrejski praznik.

Đ – Jevreji preziru fizički rad i Talmud kaže da ne treba obrađivati zemlju jer od toga niko ne može da se obogati. Oni govore da je trgovina jedini način da se dobro zaradi.

Hrišćani preziru trgovinu i mnoge knjige govore o gresima trgovaca koji manipulišu cenama i stvaraju lažne nestašice robe i hrane. Hrišćani smatraju da treba živeti od svog rada i zato svi imaju baštu, domaće životinje i bave se obradom zemlje. Danas je to manje vidljivo ali do samo pre 50 godina 98% stanovnika Srbije i celog Mediterana je živelo na ovaj način.

E – jevrejski Bog kaže ”oko za oko, zub za zub”, Hrist kaže ”ko tebe kamenom, ti njega hlebom” propovedajući međusobno pomaganje, mir i suživot.

Ž – u vreme jevrejske dominacije Rimskim carstvom vladao je blud, trgovalo se robovima, kocka je bila dozvoljena, osvajački ratovi su vođeni, podofilija i transdženderi su bili normalnost, abortus je bio biznis, zelenaštvo je bio unosan posao, kao i štampanje novca. Hvaljenje novcem, muzika, zavodljivi ples, preterivanje u hrani su bili svakodnevna pojava.

U srednjem veku hrišćani su sve gore navedeno zabranjivali i iskorenili. Najvažnija vrednost je bila posvećenost porodici i domaćinstvu. Uzdržanost, skromnost i post su bile odlike hrišćana.

Kao što vidite sve upućuje na to da je hrišćanstvo nastalo upravo kao kontra učenje jevrejskim vrednostima. Hrišćanski arhi-neprijatelj je jevrejstvo ili judejstvo jer je Juda zbog novca izdao Hrista, isto kao što Talmud zbog novca radi protiv čoveka. Zato i postoji izraz ”sinagoga Satanina”.

Nažalost danas smo svedoci povratka svih ovih poroka i rušenja hrišćanskih vrednosti, obnovljenih sukoba na Bliskom istoku. Sve više se priča o podizanju novog jevrejskog hrama i to baš tamo gde je po predanju srušen.

Ako neko misli da su ovo priče iz prošlosti koje više nemaju smisla – vara se. Evo video klipa iz naših dana koji lepo pokazuje odnos jevreja prema hrišćanima.

Mimoilazi se grupa hrišćana sa jevrejima u Jerusalimu i ovi pljuju na pod kada ih vide.

Jevrejski falsifikat Starog Zaveta

Za kraj ovog teksta želim da vam pomenem i profesor Zeev Hercoga koji je jedan od najpoznatijih izraelskih arheologa. On je u svojim istraživanjima dokazao da biblijske priče o jevrejskom narodu nisu autentične. Teško je naći njegovo pisanje na internetu jer je cenzura jaka, ipak ja sam to pronašao, preveo i dajem vam na čitanje.

Profesor Hercog ne osporava Stari zavet, već osporava da su jevreji narod o kome se priča u Starom zavetu.

Evo zaključka profesora Hercoga o starozavetnoj istoriji jevreja:

”Evo šta su arheolozi saznali iz svojih iskopavanja u zemlji Izrael: Izraelci nikada nisu bili u Egiptu, nisu lutali pustinjom, nisu osvojili zemlju u vojnoj kampanji i nisu je preneli na 12 plemena Izraela. Možda je još teže prihvatiti činjenicu da je ujedinjeno kraljevstvo Davida i Solomona, koje je opisano u Bibliji kao regionalna sila, u najboljem slučaju to je bilo malo plemensko kraljevstvo. Takođe će mnoge neprijatno iznenaditi saznanje da je Bog Izraela – Jehova, imao žensku pratnju i da je rana izraelska religija usvojila monoteizam tek u završnom periodu monarhije, a ne na planini Sinaj.

Većina onih koji se bave naučnim radom u međusobno povezanim oblastima Biblije, arheologije i istorije jevrejskog naroda – i koji su nekada ulazili na teren tražeći dokaze koji bi potvrdili biblijsku priču – sada se slažu da su istorijski događaji koji se odnose na faze nastanka jevrejskog naroda radikalno drugačiji od onoga što ta priča kaže.”

Hercog je bio direktor Instituta za arheologiju na univerzitetu u Tel Avivu i jedan od istaknutih profesora na Harvardu. Dakle, radi se o vrlo pouzdanom izvoru. Ovde možete pročitati prevod celog teksta: ”Razaranje zidova Jerihona”.

Prosto govoreći profesor Hercog potvrđuje da spisi Starog zaveta koji se tiču Jevreja kao izabranog naroda nisu tačni i da nemaju utemeljenje u dokazima. Reč ”Izrael” znači ”božiji narod” i odnosi se na one koji poštuju božije zakone, a ne na konkretan narod kao što Jevreji tvrde.

Ovo se potpuno uklapa u mnoga druga istraživanja koja kažu da nisu Jevreji ti koji su zapisali starozavetne priče, već Feničani. Jevreji su od Feničana preuzeli slova za svoj jezik i preneli su starozavetne priče ali uz modifikacije prema svojoj potrebi. O ovome govori Euzebije iz Cezareje, koji je bio biograf Konstantina Velikog i zato je izuzetno važan za istoriju hrišćanstva.

Između ostalog Euzebije citira Filona iz Biblosa (2. vek nove ere) koji je prepisivao feničanske tablice i tekstove koji su stari 1200 godina pre Hrista (Ras-šamr). U njima se navode sve generacije od potopa do doba feničana sa svim imenima na feničanskom jeziku. Mi to nalazimo potpuno isto u Starom zavetu u knjizi Postanja ali sa drugim imenima i malo skraćeno jer su jevreji drugačije čitali ta imena.

Šamaš – bog svetlosti i pravde. Na steli se nalaze simboli meseca, zvezde i sunca skoro isto kao što te iste simbole možemo naći na grobovima i stećcima širom Balkana.

Nauka je dugo dovodila u pitanje tumačenje Starog zaveta kao strogo istorijskog dokumenta. Klinopisna biblioteka asirskog kralja Ašurbanipala postala je svetska senzacija, što je u suštini dokazalo istoričarima da je pravi Stari zavet kompilacija iz Vavilona. „Još veća svetska senzacija bilo je otkriće kamenog stuba na kome su bili upisani zakoni drevnog vavilonskog kralja iz 17. veka pre nove ere, Hamurabija, koji se poklapaju sa zavetima koje je prorok Mojsije navodno dao (skoro 2000 godina kasnije) Jevrejima. Samo ih je Hamurabi primio od drugog boga, po imenu Šamaš.“

Dakle potvrđuje se ono što hrišćanski oci govore više od 2000 godina, a to je da je Novi Zavet glavno izvorište hrišćana, a da se iz Starog zaveta čitaju samo neke knjige i to pažljivo uz dobro tumačenje.

Danas nažalost pod vođstvom raznih sekti, jeretika, ekumenista Stari zavet uveliko preuzima hrišćanski narativ i uz finansijsku pomoć jevrejskih organizacija oni tu pronalaze izvorište svega govoreći da smo mi nekakvi judeo-hrišćani. Stare vavilonske priče, bivaju zamenjene jevrejskim modifikacijama u kojma su oni ”izabrani narod”.

Starozavetna mudrost nije došla iz pravca današnjeg Izraela, već iz pravca Iraka i Irana, drevnog Vavilona i Mesopotamije. Jevreji nisu bili nacija već su u doba Isusa bili sveštenici hramova u oblasti Judeje koji su imali ogroman uticaj na Rimsko carstvo. Tada su prepisivali i izmenili stare knjige kako su se oni ustvari ”božiji narod” koji se selio iz Vavilona u Egipat i na kraju u Palestinu.

Širom Balkana mogu se naći ostaci i simboli koji nas povezuju sa starozavetnom Mesopotamijom. Mislim na oznake ”zvezde i polumeseca” i ”dvoglavog grifona” koje možemo naći na stećcima i starim spomenicima koji su često ugrađeni u zidove crkvi.

Prve tri slike sleva – starozavetni simboli sa stećaka (mramorja) zvezda i polumesec, četvrta slika – simbol boga Šamaš, peta slika Davidova zvezda što je ustvari preuzeta simbolika starog božanstva zvezde sa slike 4.

Zaključak

Volter je rekao: ”Ako ne znate ko vlada nad vama, samo pogledajte protiv koga je zakonom zabranjeno govoriti.” I zaista u većini zemalja sveta postoje ”antisemistitski zakoni” koji zabranjuju bilo kakvu kritiku na račun Jevreja.

Hrišćanstvo je odavno palo i izbačeno sa svih državnih fukncija. Druge sile su na vlasti i one pišu istoriju i udžbenike.

Uzmite u obzir ono što piše u jevanđelju i ono što nam je Sava ostavio u Zakonopravilu, pogledajte zakone romejskih careva i odluke vaseljenskih sabora… ili učite istoriju i veru iz tv programa. Na vama je da izaberete, ja rekoh i svoju dušu spasih.

Staro predanje koje nam je ostavila velika hrišćanska gospoda je falsifikovano i iz interesa se gura u određenu stranu koja nema veze sa izvornom hrišćanskom idejom. Vekovima na zapadu Evrope oni pišu da je Isus jeverejin, da su ga ubili rimljani, da je Mojsije jevrejin, da je hrišćanstvo poteklo od jevreja…

Istina se danas ne sme reći i lepo je meni govorio monah kada sam mu rekao da treba ljudima ispričati istinu ”a da li si spreman sine za to, jer onaj koji bude govorio istinu biće progonjen kao i Hrist”. A šta je to Hrist govorio? Nije li on napao jevrejske hramove i njihovo učenje?