Ovo leto je specifično jer dobili smo bebu, mali kreće u školu u septembru i imali smo svega par dana da nađemo smeštaj ili da uopšte ne idemo na more ove godine. Svi dobri smeštaji su davno rezervisani, avio karata nema, a za smeštaj imamo visoke kriterijume jer ipak putujemo sa bebom od pet meseci.
Pronašli smo odgovarajući apartman u Crnoj Gori rešili da putujemo kolima i napravimo par ekskurzija po odlasku i povratku. Neću previše da detaljišem sem kroz komentare na slikama.
Durmitor
Na putu do mora stali smo na Durmitoru i posetili ledničko Crno jezero. Ostao sam fasciniran lepotom prirode na Durmitoru i Žabljaku. Sve je jako lepo organizovano, prilaz, parking, igrališta za decu, staze. Ipak, ja sam najviše vremena proveo na stazama u šumi. Odavno nisam video ovakve šume, možda u filmovima samo…
Porto Montenegro
Preko airbnb-a smo pronašli apartman sa fenomenalnim pogledom na Boku Kotorsku. Ispunio je sva očekivanja pomalo izgubljenih roditelja jedne bebe i predškolca – wifi, kuhinja, bazen, dve spavaće. Apartman je dostupan samo kolima jer je jedno 10 minuta krivudave i mučne vožnje iznad grada. Logika je bila da ako nam beba bude pravila problem jednostavno nećemo nigde ići nego ćemo sedeti na bazenu.
Porto Montenegro je ustvari luka u Tivtu. Neki svetski bogataši uložili su ozbiljne pare u šetalište, hotele, apartmane i luku. Moram priznati da je sve jako lepo i da smo svakodnevno uživali u šetnji i par restorana koji se tu nalaze. Pojedine jahte koje su privezane u luci vrede i po 50-60 miliona dolara. Sve u svemu poprilično ekskluzivna tačka Crne Gore. Boka je ogroman zaliv što je zgodno za brodove jer je more mirno. Tivat ima strateški dobru poziciju unutar Boke jer je tu aerodrom i lako dolazite do Kotora kroz izgrađeni tunel (15 min vožnje) i Herceg Novi trajektom.
Manastir Miholjska Prevlaka
Ja verujem u slučajnost. Tako smo slučajno pokupili jednog autostopera kod ostrva cveća. Kad je čovek ušao primetih da je u svešteničkoj odori. Predstavi se kao brat Darko i tada mi objasni razliku između „oca“ (sveštenog lica) i „brata“ (poslušnog u manastiru). Pričali smo tako neko vreme o istoriji tog ostrva i manastira. Čovek me je oduševio energijom i posvećenošću. Ja inače upijam sve što se tiče istorije religije pa smo tu našli zajedničku crtu. Ispriča mi tada priču o manastiru i „prevlačkim velikomučenicima“.
Ispriča mi kako je sv. Sava postavio prvo sedište srpske crkve na ovo ostrvo u tadašnji manastir sv. Mihaila, međutim nakon slabljenja srpske države mlečani rešavaju da se reše pravoslavnog manastira oko 1441. godine i prave podvalu u kojoj ubijaju 70 pravoslavnih monaha. Platili su lokalnog srbina da sipa arsen u kazan monasima i rasporedili galije oko ostrva. Kada su monasi otrovani i počeli da bauljaju po manastiru neko sa mletačkih galija lažno povika „Kuga!“ i galije otvoriše vatru iz topova. Manastir je srušen i spaljen, monasi pobijeni pod izgovorom da je kuga napala manastir. Kažu da je ovo verovatno jedini slučaj u istoriji naše crkve da su monasi tako ubijani i manastir topovima raznesen. Zbog toga je manastir Miholjska Prevlaka poznat i kao manastir „Prevlačkih Velikomučenika“.
Manastir Miholjska Prevlaka je prvo sedište zetske mitropolije koju je postavio sv. Sava. Kada pogledate kartu Boke Kotorske ugledate dva mala ostrva od kojih se jedno danas zove „ostrvo cveća“ i na njemu se nalazi manastir. Ostrvo je i danas prelepo sa bujnom vegetacijom mada je loše održavano i tu se nalazi propalo vojno odmaralište čije su kućice verovatno date na upotrebu bivšim vojnim licima.
Ono što je na mene ostavilo utisak je kako ja nikada nisam čuo za ovu priču a sam manastir je kako kažu za Crnu Goru važan isto koliko Žiča za Srbiju. Ako se zna da je prva nemanjićka država bila na ovoj teritoriji u vreme kada se još nije pravila tolika razlika između katoličke i pravoslavne crkve. Nemanjin dvor je bio u Kotoru, sedište crkve na prevlaci i odprilike u to vreme na ovoj teritoriji nastalo je Miroslavljevo Jevanđelje najstariji srpski pisani dokument.
Kotor
Meni omiljeni grad na moru. Ti mali trgovi, kamen, palate, crkve i zidine koje idu preko planine. Restorani u Kotoru su odlični, gde god da sednete klopa je odlična i cene nisu visoke.
Ulični svirači.
Kanjon Tare
Pri povratku, negde na pola puta do Beograda nalazi se kanjon Tare i ovaj sjajan most. Most je inače bio najviši u staroj Jugi, a sagrađen je 1938. godine. Lepo mesto za kafu sa pogledom na kanjon.
Interesantno tu se nalazi najveći Zip line u Evropi. Ustvari od prošle godine nije najveći napravili su jedan veći na Alpima, ali je i dalje najviši u Evropi sa dubinom od skoro 200 metara i dužinom od 850 metara.
Nisam odoleo morao sam da se spustim. Nije strašno, čak je moguće spuštanje sa detetom. Meni je jedino bila frka da mi vetar ne odnese mobilni jer sam se držao jednom rukom a drugom snimao. Ipak, oprema izgleda jako ozbiljno i ekipa koja radi je vrlo uvežbana. Spuštanje zip line-om je 20 eur za odrasle, 10 eur za decu.
Utisak
Sve u svemu letovanje prošlo odlično. Meni je ovo prvi put da sam bio na moru a da se nisam okupao u moru. Jednostavno ne mogu ja te šljunkane plaže pune turista uz tu i tamo mutnu vodu. Verujem da je vlasnicima brodića mnogo bolje jer mogu da odu na mesta gde nema gužve. Mi smo uživali na bazenu, a i nezgodno nam je bilo zbog bebe da se previše šetamo.
Crnu Goru ne treba vezivati samo za jeftini turizam. Svuda važi isto pravilo – koliko para, toliko muzike. Na primer u Crnoj Gori nema lepih plaža kao u Grčkoj, ali zato su restorani mnogo bolji. Svaka destinacija ima svoje posebnosti.
Na putu nazad do Beograda smo prespavali na Zlatiboru koga ne želim da pomenem jednom rečju. To je neka vrsta vašarskog turizma koji ja ne kapiram. Takođe, ne želim da pominjem puteve u Srbiji do Crne Gore i sramotu što još uvek nemamo autoput do tamo. Treba ići avionom, mi nismo našli karte u tom trenutku ali ako na vreme rezervišete nije problem.
Za letovanje sa bebom – odlično! Usput da se pohvalim da od nedavno plovim sa AdriaHostom… :)
A hvala i nadam se da ćeš biti zadovoljna sa Adriahostom.