Jevanđelje na raspeću

Velika frka se digla oko Miroslavljevog jevanđelja ovih dana ali to ne utiče previše na karijeriste u raznim institutima. 

Naime ministar kulture Maja Gojković je rešila da digitalizuje tu knjigu, ubrzo zatim krenuše povici da će jevanđelje biti uništeno ako se raskoriči, a ubrzo nakon toga puče bruka jer ispade da su pomešali strane kada su poslednji put radili tu restauracije 1998. godine.

Zamislite najvrednija knjiga u istoriji srpske pismenosti i pomešane strane. Silne pare je država odvajala za restauraciju i čuvanje te knjige ali izgleda da je knjiga ipak oštećena. 

Sa jedne strane se našao gospodin Topalović koji je organizovao konferenciju za štampu i skrenuo pažnju na oštećenja i pomešane strane, a sa druge strane se našlo ministarstvo kulture, Dejan Ristić kao bivši direktor Narodne Biblioteke, bivša ministarka kulture Nada Popović Perišić i tako dalje. Bivša ministarka je i najavila tužbu protiv gospodina Topalovića, a ja sam čuo i preko nekih drugih izvora da ministarstvo razmatra tužbu protiv njega.

Ne vidim zašto bi ministarstvo imalo nešto protiv Topalovića jer je on jedini nešto uradio za jevanđelje i srpsku kulturu i to u svojoj privatnoj režiji. On i autorska zadruga ”Dosije” su napravili fototipsko izdanje knjige koje sam imao priliku da pregledam u knjigoveznici manastira Hilandar i moram reći da je ta knjiga urađena zaista vrhunski. 

Izgleda da su svi znali za oštećenja i pomešane stranice jevanđelja ali su ćutali godinama da ne pukne bruka pa je jevanđelje iz Narodne biblioteke pomereno da se čuva u trezor Narodne banke. Navodno tamo su bolji uslovi. Rekao bih da su tako bili sigurni da neki nezavisni istraživač ne dođe u posed knjige.

Ministarstvo je i ranije govorilo da je fototipsko izdanje koje je uradila kuća ”Dosije” ustvari falsifikat što mi nikako nije bilo jasno. Knjiga verno pokazuje svaku stranicu Miroslavljevog jevanđelja. Oni njih optužuju da zbog toga što su blago poboljšali kontrast slike i slične stvari da je to falsifikat što je potpuna glupost ako mene pitate. 

Biće pre da se ministarstvo plaši da će zbog postojanja tog fototipskog izdanja oštećenja koja su nastala za ovih nekoliko decenija biti jasno vidljiva, kao i to da su pomešali strane.  Čini mi se da zato oni napadaju Topalovića i da su zato krenuli brže bolje da ”restauriraju” knjigu.

Da bi ste bolje shvatili kvalitet izrade fototipskog izdanja koje je uradila kuća ”Dosije” najbolje je da pogledate video gore.

Što se tiče oštećenja jevanđelja, ne radi se samo o promešanim stranama, već o propadanju kože na kojoj su stranice urađene i nestajanju zlata sa malih sličica ”svetlopisa” ili ”zastavica”. 

Danas je u novinama bio tekst kako je Miroslavljevo jevanđelje opet digitalizovano?!? Rekao bih da je to učinjeno po treći ili četvrti put ali naravno u skladu sa demagoškim tekstovima koje SANU objavljuje često jer nema linka da pogledate niti skinete tu knjigu. 

Pre nekoliko godina ja sam dao sebi zadatak da Miroslavljevo jevanđelje učinim dostupnim običnim ljudima pa sam na svoj sajt postavio .pdf knjige i izvukao sličice u želji da ih ljudi koriste u svojim radovima.

Danas kada kucate ”Miroslavljevo jevanđelje pdf” prvo iskače moj blog pa tek onda razne biblioteke. Mnogo hiljada posetilaca je tu knjigu skinulo za to vreme i ona je postavljena na razna mesta na internetu, što pre toga nije bilo slučaj. Nije to zato što sam ja jako pametan, već zato što ministarstvo kulture na ovome nije radilo.

Moj prijatelj iz knjižare ”Antikvarne knjige” je za mene i njega napravio u četiri primerka reprint Miroslavljevog jevanđelja u malom formatu. Ukoričili kvalitetno u kožu da bi nekako došli do knjige u nekom primerenom obliku. Morali smo sami da se snalazimo jer ministarstvo, muzeji i instituti za sve ove godine svog naučnog rada nije našlo za shodno da odštampa jevanđelje u bilo kom obliku.

Ne može ministarstvo, pa ni država, da privatizuje jevanđelje i zadržava pravo kopiranja za sebe. Na nju ima pravo svaki pojedinac i svakoliko srpstvo u regionu. Ta knjiga nije vlasništvo ministarstva već joj je poverena na čuvanje i svojim značajem za srpstvo nadilazi granice Srbije.

Nažalost u praksi par saradnika u nekom tamo institutu daju saglasnost da se nešto uradi samo ako se isplati za njihovu karijeru ili materijalno. Praktično ispada da je knjiga u njihovom vlasništvu i oni je drže u zatočeništvu čitav svoj radni vek kako bi dobijali sredstva za projekte.

Ako mi ne verujete upitajte se zašto država do sada nije izdala fototipsko izdanje te knjige? Zašto smo mi lično štampali knjigu za sebe? Zašto fototipija nije izdata u Srbiji nego su ljudi štampali u Južnoafričkoj republici? Zašto ne postoji prevod teksta na moderni srpski jezik? 

Ne postoji prevod Miroslavljevog jevanđelja

Sad će neko reči kako ne postoji prevod? Pa to je obično jevanđelje isto kao i sva druga. Pa nije tako. Jel vi znate da je Vuk Karadžić prevodio protestantsku Bibliju tj. Novi zavet? Zašto nije preveo sa našeg Miroslavljevog jevanđelja, nego iz nemačkih prevoda?

Naravno da postoje razlike. Recimo kod Vuka i u Novom Zavetu SPC danas prvo je jevanđelje po Mateju, a u Miroslavljevom jevanđelju je prvo najstarije jevanđelje po Jovanu. Zašto je Jovan pomeren na poslednje mesto? Nije li to zbog njegovog oštrog stava prema Jevrejima?

Postoji jedna knjiga koja je analizirala tekst i taksativno popisala koji delovi teksta su slični nekim drugim jevanđeljima ali nažalost niko do sada nije preveo sam tekst najznačajnije knjige srpskog jezika. 

Skoro sam imao verbalni sukob sa Biblijskim društvom jer su napravili ”novi” prevod Starog zaveta ali iz ”jevrejskog originala”. Kao nije valjao prevod Đure Daničića iz 1867. godine pa je profesor Milin, inače profesor Bogoslovskog fakulteta, uzeo hebrejsku Bibliju iz Štutgarta iz 1997. godine pa upodobio tekst kako treba. 

Objašnjenje sa sajta društva

Pomislili bi ste da se radi o nekoj sekti, međutim radi se o ljudima iz SPC koji imaju blagoslov za ovo od SPC. Oni su napravili svoje malo udruženje da prevode i prodaju knjige, putuju na konferencije i ne bi me čudilo da koriste strane fondove za ove projekte. Ipak ekumenisti i Izrael ne sede skrštenih ruku znaju oni da vrednih ”istraživača” i ”tumača” uvek ima i da samo treba to malo pomoći.

Jedno od pitanja koje sam im postavio je zašto nisu preveli Miroslavljevo jevanđelje ili Zakonopravilo Svetog Save nego su uzeli da ispravljaju prevod koji je dobar. Vidim da su nakon toga obrisali tu FB stranu.

Na početku beše reč

Miroslavljevo jevanđelje počinje rečima: ”Na početku beše reč i reč bi od Boga i Bog bi reč. ” Poruka je više nego jasna, na početku samostalnosti naše države i srpskog identiteta beše Miroslavljevo jevanđelje. 

Ako dozvolimo da nam menjaju reči u knjigama promeniće nam veru i istoriju. Još gore je kada ne znamo šta u njima piše već samo stoje na policama. Do postoji valjan prevod jevanđelja i da je knjiga dostupna ljudima svima bi vrlo jasno bilo da su strane pomešane. 

Smatram da bi knjigu iz trezora Narodne banke trebalo pomeriti u muzej SPC. Neko mi reče kako to nije tako jednostavno jer je potrebna ”komora sa ugljen dioksidom”. Ta komora svakako prati knjigu i smatram da to ne bi bio problem ali rekao bih da ovoj knjizi ne fali komora sa ugljen dioksidom nego ljubav. 

Ta knjiga je 700 godina čuvana u Hilandaru i kada je Aleksandar Obrenović doneo u Beograd stručnjaci su bili fascinirani kako je tako stara knjiga očuvana. Praktično je bila kao nova. Sedam vekova je bila savršeno očuvana podrumima manastira, a danas nam pričaju kako fali komora za adekvatno čuvanje, a nažalost najviše je propala dok su je ”adekvatno čuvali”. 

Rečenica ”pisana za humskog kneza Miroslava…” koja odjekuje u emisijama RTS-a je zgodna da se sakrije pravi smisao tog jevanđelja. Nije srpski nego ”humski”, nije pisana za Savu, nego za Miroslava, nije za kralja nego za kneza.

Pogledajte samo ta tumačenja istorije kao da su izašla juče iz centralnog komiteta. Demagogija i isprazna faktografija. ”Ne zna se” ali ”bogumili”, ”nema dokaza” i ”pretpostavlja” se ali uđe u sve knjige i udžbenike. Nema Save, nema srpski, nema kralja.

Ovo je uobičajno tumačenje u srpskim knjigama i udžbenicima preneseno iz doba Tita.

Jevanđelje je nastalo kada je podignut Hilandar da se nad njim vladari i arhiepiskopi proglašavaju. Jevanđelje ide ruku pod ruku sa Zakonopravilom Svetog Save, a Hilandar ide pod ruku sa podizanjem sedišta arhiepiskopije u Žiči. To je kamen temeljac srpstva a veliki arhitekta svega ovoga je Sveti Sava.

Ispravniji naziv bi bio Hilandarsko jevanđelje ili Carsko jevanđelje jer nema sumnje da je i car Dušan nad njim krunisan, kao i car Uroš, Lazar i nebrojeni mnogi patrijarsi vladari srpski.

Za vreme komunista knjiga je skrivana, a čak je i poslužila kao podmetač za noge jednoj saradnici instituta. Kasnije je korišćena kao poštapalica lažnim vođama i kao veliki naučni projekat na kome ništa nije urađeno. I sada vidimo da je i oštećena. Tužno je to. 

Jedini knjigovezac u Srbiji koji je u stanju da knjigu poveže na ispravan način je Aleksandar Ćeklić. On je vrhunski stručnjak za stari knjigovez sa godinama praktičnog iskustva. On je zaista radio ”vizantijski knjigovez” što je posebna tehnika kojom je i Miroslavljevo jevanđelje povezano. Sarađivao je sa mnogim naučnim institucijama i sa Hilandarom odakle i dolazi preporuka za njega.

U idealnom svetu ta knjiga bi bila vraćena u knjigoveznicu Hilandara da se tamo obnovi i čuva ali problem je što je manastir danas u drugoj državi i nije u sastavu SPC već Carigradske patrijaršije. 

U tom smislu bi Srbija jednog dana kada postane snažna trebala da traži eksteritorijalnost manastira, poput Vatikana, kako je i garantovano u carskim poveljama. Da manastir bude nezavistan a ne kao danas pod kapom Carigradske patrijaršije koja sebe lažno zove ”vaseljenska”. 

Ta knjiga treba da nas okuplja i obnovi, a ne da se svađamo i otimamo oko nje. 

Dakle ako želite dobro toj Knjizi, digitalizujte je, restaurirajte je i ponovo ukoričite valjano. Zatim je vratite u muzej SPC gde joj je mesto, nakon toga prevedite, čuvajte i umnožite knjigu. I da učimo decu šta piše u toj knjizi. 

Praštajte braćo, priviđa mi se.

I knjiga da bude izložena u hramu Svetog Save i da leži na Zakonopravilu Svetog Save jer je starija, i da dođe predsednik Srbije, i da dođe Dodik, i Krivokapić, i predstavnici Srba u Hrvatskoj, i iz Makedonije i iz dijaspore.  Patrijarh će biti tu i iguman Hilandara. Da prisustvuju liturgiji i da jedni drugima ruku pruže. Da se srpstvo okupi i pomiri ispod jedne knjige, ispod jedne crkve ispod jedne ideje. 

Daće Bog. 

Sveti Savo, Simeone i Anastasija pomozite grešnom narodu srpskom da se vrati sebi.