Priča o tome da je Karađorđe ubio oca i brata je poslužila da Karađorđe bude ocrnjen u narodu na radost autošovinista. Zato pišem ovaj tekst jer te tvrdnje nisu tačne.
Skoro sam nabavio jednu staru knjigu iz 1907. godine koju je napisao Milenko Vukićević u kojoj na 1000 strana daje detalje iz Karađorđevog života. Od starih knjiga koje se bave Karađorđem ova je daleko najobimnija.
U njoj sam pronašao par detalja koji bi mogli da promene naš odnos prema najvećem srpskom junaku moderne istorije. Smatram da su pojedini istoričari namerno ocrnili Karađorđa da je ubio svoga oca i brata kako bi ga narod smatrao svirepim čovekom i kako bi napravili otklon od njega.
Karađorđa je narod vekovima smatrao za novog Lazara ili Nemanjića i poštovao ga kao sveca. Danas je malo poznato da su Srbi slavili Đurđic slavu kao datum rođenja Karađorđa – oslobodioca Srba od Turaka i obnovitelja moderne srpske države. Nažalost zbog politike i saveza sa Austro-ugarskom crkva je tu praksu lagano potisla. Objašnjeno je da ne može biti svetac jer je ubio oca i brata, a narodni običaj je objašnjen kao ”da se slavi prenos moštiju sv. Đorđa u Lidiju”…
Prikaz Svetog Đorđa sa likom Karađorđa, crkva na Oplencu.
Jedan veličanstven primer srpstva je bio ocrnjen, a za to su naravno postojali politički razlozi. Ko je to učinio, pa svi po malo. Prvo Obrenovići, zatim crkva, pa onda malo istoričari iz doba komunista, a naravno ko papagaji sve ponavljaju drugosrbijanski istoričari danas.
Motiv možemo naći u potrebi da se smanji srpski patriotizam kako bi se potpisali tadašnji mirovni sporazumi, ojačala dinastija Obrenovića, kako bi se stvorila Jugoslavija mirenjem katolika i pravoslavaca i na kraju kako bi pacifikovali Srbe u novom svetskom poretku.
Gore pomenuta knjiga donosi mnoga razjašnjenja, pa krenimo redom.
Ubistvo oca
Knjiga kaže da je Karađorđev pravi otac Petar poginuo u hajducima. Njegova majka Marica se preudala kasnije za Petronija. Ubistvo se desilo ali ne onako kako nam je objašnjeno. Prvo Petronije mu nije otac, nego očuh. Drugo nije ga ubio Karađorđe već je dao mig svom drugu da to učini i ovaj ga je ubio iz puške. Treće nije bila Karađorđeva odluka već ga je majka Marica zarekla da to učini jer je pretio da će ih prijaviti Turcima. U knjizi su zapisane njene reči:
”Sine Đorđe, saprla te, da Bog da’, hrana moja koju si posisao ako ga ne ubiješ. Volim za njega jednoga odgovarati Bogu, nego da nas sve zarobe Turci.
Na to Đorđe dovikne Petronija da se vrati, jer će inače poginuti, ali Petronije kao i da ne ču, šta mu Đorđe govori. Tada Đorđe dade znak svome pobratimu Đorđu Ostojiću iz Ostružnice, a ovaj potegne iz puške, te Petronija namesto ubije, i odmah ga po tom zakopaju u nekoj Crvenoj Jaruzi uvrh Stojnika, više sela Dučine. ” To se desilo posle Uskrsa 12. aprila 1786. godine, a tada je Karađorđe imao oko 26 godina.
Evo detalja iz knjige, kliknite za veću sliku.
Detalji ubistva Karađorđevog očuha Petronija
Pogibija Karađorđevog oca
Karađorđev otac Petar Mrkša bio je hajduk i poginuo je prilikom sastanka sa nemačkim oficirom u vreme kada se dogovarala buna protiv Turaka. Za ovaj sastanak su saznali Turci i pobili ih. Nije ni čudo što je Karađorđe kasnije dizao bunu protiv Turaka jer iver ne pada dalje od klade.
Zbog sličnosti imena oca (Petra) i očuha (Petronija) nastala je cela zbrka kasnije, međutim rekao bih da je to zato što ljudi ne čitaju knjige, ne proveravaju izvore, a bogami neki istoričari i namerno krive istinu.
O smrti Petrovoj još je u ono vreme pevao čuveni Sima Milutinović Sarajlija:
Jedva Đoko (Đorđe) uzrastao momkom,
Sustigla ga i brat i sestrica,
Al’ mu za nji prestavi se ćako (tata),
…
Evo detalja pogibije Petra, Karađorđevog oca.
Otac mu je poginuo oko 1781. godine, a Sima Milutinović ove stihove napisao 40 godina kasnije. Međutim za istinitost ove tvrdnje postoji još dokaza i istorijski kontekst koji potvrđuje ovakva dešavanja. Sam pisac je svojim očima video grobove Karađorđevog oca i hajduka u ono vreme.
Evo detalja:
Dakle Karađorđev otac je poginuo najverovatnije 1781. pred organizaciju Kočine bune. Karađorđe u to vreme nije bio prisutan već u službi Fazli paše u Palanci.
O ubistvu brata
O ubistvu Karađorđevog brata Marinka u ovoj knjizi od 1000 strana nisam pronašao nikakav zapis za sada. Treba videti kada je ta tvrdnja nastala. Moguće je da je to predanje njegovih potomaka, Marinkovića iz Topole.
Uglavnom priča ide ovako. Karađorđev brat Marinko silovao je devojčicu i za to mu je suđeno. Otac devojčicin je poginuo kao Karađorđev vojnik, a njena majka je kroz plač pitala Karađorđa da li je za to njen muž dao život i borio se.
Priča dalje kaže da je Karađorđe pitao majku šta da čini ako neko od njemu bliskih ljudi prekrši zakon da li da ga obese i ona mu je rekla da treba da postupe po zakonu. A zatim ju je on zapitao da li se to odnosi i na najbliže članove porodice, a ona je potvrdila. Brat Marinko je obešen, tako kaže predanje mada se u ovoj knjizi ništa od toga ne pominje.
Dakle, čak i da je ova priča tačna, tvrdnja da je Đorđe ubio brata je u najmanju ruku zlonamerna. On ga nije ubio, on je presudio u korist pravde. Marinko je sam sebi presudio kada je silovao devojčicu.
Rekao bih da se Đorđe zbog ovoga treba pohvaliti jer je i pored toga što ga je to sigurno bolelo on presudio u korist pravde. Eto kako se činjenice izvrću u našoj istoriji.
Ubistvo Deli Muse zbog neveste
Kada sam napisao prvi tekst o ubistvu turčina zbog ”prava prve bračne noći” par čitalaca je govorilo kako to nije tačno i da za to nema dokaza. Međutim ova knjiga upravo potvrđuje tu priču.
Majka je Đorđa upozoravala da se ne ženi.
”Sine, Đorđe, ti se oženi a doći će Turčin Mula-Husein, pa će nas opraviti kud koje, a on će s mladom činiti šta je njemu volja… a ti, sine to nećeš trpeti, nego ćeš ga ubiti, pa će nas porobiti i mi ćemo propasti; već pre zla hajde da bežimo u Nemačku.”
Međutim Đorđe se oženio ali je pamtio majčine reči. Evo šta kaže dalje u knjizi da je zapisao Sima Milutinović Sarajlija:
Neki Turčin, Deli-Musa zlikovac na glasu tumarao je po selima i otimao imovinu i kaljao obraz žena i devojaka. Došao je kod Đorđa ali on nije bio tu. Vikne majci njegovoj:
”Daj, babo, rakije i užinu!” pa sede pored ognjišta. Tu je jeo i popio par rakija. Služila ga Đorđova žena, a on je netremice gledao. Reče majci:
”More babo, ja ću noćiti ovde, ćeif mi je baš s ovom nevom.”
Na što mu majko odgovori:
”Lepo aga, lepo. Ti si noćiti voljan ali nevesta ima svoga muža, nego pitaj ga, hoće li ti je dati.”
U to vreme stignu Đorđe, pozdravi Turčina i kada vide kako ga Jelena služi a ovaj je gleda, odmah pogodi želju Turčinovu. Zato se izvini što kasni i sede pored njega. Počeše piti zajedno, međutim kada je Karađorđe video kako je ovaj gleda uze od žene poslužavnik da on služi. Turčinu to bude krivo pa poče vikati na njega:
”Bre, krmčino divlja, ti li se nađe suditi meni?
Mlada služi sad, kao i noćas što ćeš!”.
Karađorđe ga pogleda pa mu reče:
”Koekude, zar ne znaš Turčine, da će Srbin za obraz ubiti svakoga?”.
”A, šta reče Vlašče? Zar još pretiš, a kako bi smeo Turčina ubiti, svoga gospodara i carevog sina?”
Đorđe potegnu pištolj i u treptaju oka Turčinu saspe oganj u grudi:
”Koekude, evo ovako!”.
Nakon toga odmah zaključa vrata, majci i ženi zapreti da ništa ne pričaju. Turčina je isekao i zakopa ispod ognjišta, a njegovog konja odvede daleko i otera. Turci su ovog Turčina tražili skoro godinu dana do pred sam Kočin rat.
Detalje možete pročitati ovde:
Da se razumemo nije postojalo ”pravo prve bračne noći” na papiru kako je to postojalo kod velmoža na zapadu Evrope, međutim u Srbiji su Turci radili šta su hteli pogotovu u doba buna i posle buna i ovakva nedela nisu bila neuobičajna.
Zulum je bio čest – mučenje ljudi, ubijanje, silovanje žena, otimanje imovine ili oduzimanje celog imanja. Zbog toga što su Turci često ubijali domaćine zato su muškarci često bežali u šume kada ovi dođu kako ih ne bi pronašli kući. E onda su se neki Turci dosetili pa su namerno širili glasine kako će seći glave da bi muškarci pobegli u šumu, a oni bi tu priliku iskoristili za silovanje žena. Upravo o tome govori ovaj deo knjige.
Kliknite za veću sliku
O Karađorđevom poreklu
Otac mu je Petar Mrkša, majka Marica Jovanović iz sela Masloševo na reci Jasenici. Deda mu je Jovan koji se naselio u prvoj polovini 18. veka u Viševac selo pored Kragujevca. Došli su iz Crne Gore iz plemena Vasojevića ili Kuča.
Karađorđe je rođen u Viševcu kod Rače kragujevačke.
Ponekad se mogu čuti rasprave o ranijem poreklu iz Albanije ali to su zlonamerne i parcijalne tvrdnje. Ne zato što to nije tačno, već zato što je Albanija bila srpska zemlja.
Zaključak
Karađorđe ne postade svetac iako je tu slavu svakako zaslužio. Niti je oca ubio, niti je brata ubio. Bratu je suđeno po zakonu i majka je tako savetovala. Presudio jeste očuhu ali na molbu majke.
I tu sada treba da zastanemo. Jer njemu je otac poginuo kada je bio momak i ostao mu uzor ali majka je ta koja je imala najviše uticaja. Ona se pojavljuje u svim pričama gde ga zavetuje i savetuje šta da učini.
Majka je ta koja ga zaklinje da ubije očuha i ne dozvoli da ih izda, majka ga je savetovala šta da radi ako Turčin pokuša nešto sa njegovom ženom, majka je ta koja je presudila u za sada nedokazanoj priči o bratu.
Majke su te koje su srpstvo sačuvale jer su decu pravo podučavale. Karađorđeva majka Marica me je odmah podsetila na reči koje je izgovorila Njegoševa majka na sahrani svoga sina:
”Ja vaistinu Božiju nikad za tobom neću plakati. Kada bih to učinila, ne bih bila tvoja prava majka… Treba da plaču one majke, koje rađaju izdajnike i pogani ljudske, a ne ja! Prosta ti sine materinska rana, prosto ti srpsko mlijeko. Slava Bogu koji te je tako ljepog uzeo, barem će i On od tebe imati šta tamo da vidi!”
Neko će reći ”pa da ali knjiga nije primarni istorijski izvor”. Nije, ali nisu bili primarni izvori ni pri izvlačenju zaključaka da je Karađorđe ubio oca i brata već su takođe korišćene informacije ali iz novijih knjiga. Zato izađimo Bogu na istinu i srušimo lažne tvrdnje!
Niti je Đorđe ubio oca, niti je ubio brata. To je jedno namerno krivljenje istine, pa kada se na to doda njegovo navodno ”albansko poreklo” stvari postaju još zlonamernije.
Pogledao sam odakle potiču ovakve tvrdnje i došao do imena dva moderna istoričara Luke Mičete i Aleksandra Markova. Lukine knjige sam probao da čitam ali sam ubrzo shvatio da je u pitanju obično smeće. Uprkos velikim tiražima nema nikakve provere informacija, ponavljaju se floskule iz udžbenika. Za ovog Markova, profesora istorije u 8. gimnaziji, čujem prvi put ali vidim da je aktivista N1 kanala i časopisa Danas što mi je dovoljno.
Malo se izvuku zapisi iz konteksta, promeni se po koja reč, recimo ”očuh” u ”otac”, ”presudio” u ”ubio”, zaboravi se po neki deo da se ispriča i eto ti naslova za žutu štampu i duševne hrane za autošoviniste.
Ipak to ništa nije novo jer pre više od veka, a bogami i sada, u porobljenoj Srbiji sveci i heroji se politički biraju. Zato nije svetac Karađorđe ali ni Draža, a neće biti ni general Mladić iako su to zaslužili jer su svoje živote svesno dali za odbranu naroda i srpstva.
Praštajte što sam malo prek u tekstu. Baba mi je rodom iz Viševca, iz porodice Petrović, ima neka kap i te krvi u meni pa me boli laž.
Za kraj da vam kažem kupujte stare knjige i čuvajte ih, čitajte istoriju iz knjiga i ne dozvolite da vam istoriju oblikuju Holivud i prodani novinari. I širite istinu dalje…
Postovani Milose,
Strasno je sta nam se radi. Sve je sakriveno ili izmenjeno. Ova prica bi trebala biti u istorijskoj citanci.
Hvala Vam sto sirite istinu.
Pozdrav.
Zora
Po zapisima nekog austijskog beleznika,iz vremena Austriugarske,koji je belezio mnogo toga po Srbiji,sto sam procitao,a zao mi je sto ne mogu da se setim negovog imena,po njegovom opusu i sledu dogadjaja,desilo se ovako,Prilikom nekog boja sa turcima,Karadjordjev ocuh biva tesko ranjen,da ga se takvog ne bi dokopali turci,a videvsi da mu nema pomoci,Karadjordje se odlucuje da mu prekrati muke .e,a sta je narod u pricama kasnije dodavai i oduzimao,to je sad druga stvar.
И ако сам династички опредељен као „Обреновићевац“, вожда признајем и волим као историјску личност која је променила лице Србије. На боље, хвала Богу.
Молим вас да на нека моја размишљања одговорите, било мишљењем или сазнањем…
Сви ови зли турци, разне аге и бегови, колико су то заправо биле Османлије, а колико потурице, Срби, Албанци и Грци? На размишљање о томе наводи народна књижевност, али и нека модерна сазнања. Те хапло групе, о којима се често прича последњих година, показују како Срби и Турци имају веома мало заједничких именитеља, занемарљиво, што би у случају толиких силовања и зла која су чинили Турци, било готово немогуће. Да је тога било, било је, али је логичније да су то онда били заправо срби или остале комшије које су примили ислам и добили посвластице од Турака.
Прочитао сам књигу о Светом Сави, од Луке Мичете. Не сећам се о чему сам читао. Није оставио на мене утисак.
Да ли сте наишли на још неки извор о тврдњама које износите у вези Ђорђевог оца (очуха) и брата, или је то за сада ова књига… Реците још нешто о овој књизи и пре свега аутору, молим вас.? На интернету сам нашао штуре податке о њему, обзиром да је веома значајан за историографију.
Прича која постоји у литератури и штампи, је како је на црквеном сабору, Карађорђе се покајао због убиства оца пред целим скупом, и тек након тога био благословен као вођа….
Svaka čast za tekst.
Nađe čovjek jednu knjigu od 1907. godine i bez ijednog tvrdog fakta donosi priču da je istinita. Prljavo i podmuklo ubistvo Aleksandra Obrenovića na početku 20. vijeka i dolazak Karađorđevića uslovilo je ovakvo pisanje. Mučko zavjereničko ubistvo svirepim a ne viteškim bacanjem monarha kroz prozor odslikalo je prljavštinu Petra I Karađorđevića koji će i svoju ženu Zorku baciti niz stepenice od čega će u mukama umrijeti. Ljubomorni pogani starac.
O Karađorđevom ubistvu unutar porodice pjesmu je napisao i Puškin. Ima desetine dokumenata o tim događaju. Ta tvoja knjiga samo govori o književnim ulizicama i ni o čem više.
Мешате бабе и жабе. Карађорђе не може бити крив за оно што су његови потомци учинили читав век касније.
Zahvaljujem na ovom prilogu. Mičeta je poznat kao improvizator.
Богу хвала, да вам је помогао да се изборите за истину. Нема Светлости веће од истине!
Овај рад ми се чини као испирање/сакривање грехова Карађорђевића лажима, које je почело након што су преузели власт 1903-ће. И сада се то ради са твдњама да је Регент морао да нас удружи са конвертитима-кољачима и аустријским кметовима, да му Мишић није рекао оно о хрватима, да није постојао извештај Мишића, да је српски народ хтео удруживање и слично – све саме лажи масонске безбожничке англофилске династије кроз њихове слугерање које се не прекида ни дан данас. Та књига ми се чини како једно од тих раних испирања, т.ј. лажови Карађорђевиће белеше.
Такође, изгледа да је Карађорђевићима бес у крви, како би то рекао наш народ. На пример, насиље је урадио и регентов брат који је ударио свог ађутанта ногом у стомак и овај је врло брзо умро од последица. А релативно скоро смо видели и како se „престолонаследник“ Александар издерао на народ када нису хтели да га слушају са његовим јадним знањем језика, кога није научио ни након више од 20 година.
Милоше, да ли сте ви масон?
Поздрав
Хахахаха, нисам масон. :)
Све се слажем за Карађорђевићеве али не за самог Карађорђа. Он је био чистог срца и јасне намере. Велике силе су га спречиле. Постоји чак прича да његов син можда није његов већ да су га Французи подметнули… али не знам превише о томе. Свакако Карађорђевићи су спалили српство на масонском олтару југословенства. Нажалост.
Хвала на коментару.
Не бих се сложио у вези Карађорђа – био је члан масонске грчке хетерије а у Србију је дошао са грчким свештеником да подигне устанак. Сви знамо колико су нам зла учини грци кроз историју укључујући и период под отоманском влашћу. Та зла укључују неканонско укудање наше патријаршије потплаћивањем отоманске власти, етноцид над србима у Грчкој између два светска рата, масовна убијања срба 1946-1949 и многа друга зла која трају и до данас, овај пут кроз Фанар. 1903-ће, у Егејској Македонији, 85% становника су били етнички срби, а 2003-ће 0%.
Карађорђев устанак је, као што знамо, био неуспешан – огроман број срба је страдао, а Карађође је побегао. Има много индиција да ни приче у вези кумвства са Милошем, као ни како је завршио Карађорђе нису истините. Тврдња да је Карађорђе једноставно био ухапшен након повратка у Србију због бекства и издаје, осуђен од стране сабора и погубљен, је највероватније тачна.
Ја не знам да ли је постојао иједан Карађорђевић, који је био у могућности, а да није нанео неко зло србима на овај или онај начин. Под Карађорђевићима или услед последица њихове власти, страдали су буквално милиони срба. Чак је и Краљ Никола, Регентов деда, имао тајни договор са Аустро-Угарском и издао Србију 1914-те.
Поздрав
Што се тиче Хетерије ту се не слажем. Свакако је Карађорђе сарађивао и са Хетеријом, и са црквом, и са Хиландаром, дакле са свима који су хтели на Турке да се дижу.
Грци и Фанар у Истамбулу тога времена су две различите ствари. Грци су били за устанак, а Фанар је радио да се поново постави на чело наше цркве. Ипак, Грци су прво формирали Атинска патријаршију јер нису сматрали Фанар својом црквом.
Устанак је пропао јер су Руси прво наговарали Карађорђа да настави рат (када су нама Турци понудили сепаратни мир), а онда су сами Руси потписали сепаратни мир са Турцима и тада је султан са свом војском дошао у Србију.
Ја и даље раздвајам Карађорђа од каснијих Карађорђевића који се по њему презивају.
Хвала.
Živim u Barajevu, od 2003 godine i dosta sam slušao o tim vremenima, o Knez Simi Markoviću, što se tiče očuha i ne toliku, što se tiče brata, kažu, Je*ao je sve što je stigao, te ga je Karađorđe obesio o neki klin koji je bio ukucan iznad vrata neke kuće, gde ga je zatekao nakon silovanja neke devojke. A presudili bi mu i sami seljaci ali su se bojali osvete Karađorđa. Navodno mu je neki seljak rekao, ako je tebi teško, mi ćemo da to rešimo, samo aminuj. I onda je Karađorđe, nemajući kud, a da bi dao i primer drugima, obesio ga o ragastov.
Zanimljivo je u vezi ocuha a ne oca, medjutim,postoje brojni dokazi o izuzetno teskom karakteru Karadjordja iz perioda posle uspeha 1 srpskog ustanka.Navodno je imao veoma despotski karakter i bio jako korumpiran, a jedino se nije usudio da dira Hajduk Veljka Petrovica.Dokumenti o prvoj vladi postoje, i zna se da su svi bili u svadji jedni s drugima.
Nije retko da talentovan vojnik nije dobar vladar.
Milos Obrenovic, kao covek koji je dugim i mucnim pregovorima sa Turcima oslobodio Srbiju, naredio je da ga sklone jer nije bilo drugog resenja. Turska imperija bila je jos ogromna sila od Iraka i Egipta do Rusije, neobuzdan vodja nije bio dobar za Srbiju.
Похвала аутору за изношење непобитних историјских чињеница. Имао сам, давно, у рукама књигу на коју се позива и читао предметне пасусе. До појаве набројаних таблоидних историчара, знало се међу заинтересованим за историју да Петроније није био отац Карађорђев већ очух. Знале су се и околности у којим је пресуђено Маринку, брату Карађорђевом. Блаћење Карађорђа је део шире осмишљене акције негирања и извртања српске историје. Није довољно што се Србија својевремено одрекла своје древне историје и прихватила тзв. бечко-берлинску школу као истину. У току је негација новије српске историје, након чега треба да поверујемо да су све вође Срба у прошлости били убице, лопови и барабе. Како да не!
Хвала најлепше. Ваш коментар гађа у центар проблема наше историје.
Karadjordje je bio uspesni vojskovodja i neuspesni drzavnik. Vazna je istorijska licnost, jedan je od osnivaca moderne srpske drzave. Kao vodja ustanka najvise se istakao na frontovima, tu zaista mozemo govoriti o njemu kao o junaku. Sto se tice drzave iza linije fronta… pa, tu je jako podbacio. Oslanjajuci se na potpuno pogresne ljude ucinio je da stanovnistvo u nekim segmentima uopste ne vidi razliku izmedju srpske i turske vlasti.
U mojim ocima ne moze biti svetac zbog svih nasilnih dela koja je pocinio, narocito prema onom delu srpskog stanovnistva koje nije zelelo da ucestvuje u ustanku. O nasilju prema nesrpskom stanovnistvu izlisno je da pisem.
Zakljucak: Karadjordje je tipican predstavnik balkanskog mocnika sa pocetka devetnaestog veka. Nije najgori, ali pisati o njemu kao o coveku cistog srca, obraza i duse u najmanju ruku je romantizovano.
@Kad Ja Tamo! Довољан је начин, којим се означавате, па да свако схвати о каквој особи је реч! Да сам на Вашем месту, отишла бих на Опленац, ушла у ону прекрасну светињу, клекла, и сатима се молила за опрост грехова. То што Ви пишете о Карађорђевићима је искључиво плод патолошке, комуњарске мржње! Слава и бескрајно хвала Карађорђу и његовим славним потомцима! Не скрнавите жртве, које су краљ Петар Први Ослободилац и краљ Александар Карађорђевић Ујединитељ поднели за слободу и част Србије и српства!
Nije. A nije ni pobegao kad su Turci naisli 1813. Isto kao i njegovi naslednici cim je bilo gusto, a narod ostavili nailost i nemilost neprijatelju.
Klevecu istoricari.
Samo Deretica uvedite u skole, pa da nam svane.
Poznato je da je silovanje kod prve bracne noci Srpkinja bio neposredni povod I Srpskog ustanka. Bavim se genetikom I uvek osporavam baljuzganja da u Srba ima visoka koncentracija aka turske krvi. Nema tragova u krvi ali bi bili tragovi u genima. Nisu dolazili Turci iz Instabula da siluju nego su silovatelji bili poturceni Srbi iz danasnje teritorije kako Srbije ukljucujuci i teritoriju danasnje Bosne, Hercegovine, Makedonije Albanije, Bugarske. Iz danasnje Turske su dolazile pase ali janicari su bili ti koji su vraćeni na mesta odakle su odvodjeni kao deca danka u krvi. Oni su pomuslimanjeni da vrse zlocine zulume I silovanja. Naroda pesma Buna na dahije govori o tome. Kako su predci bosanskih muslimana bili poturceni Srbi najcesce oteta muska deca su bili Srbi tako da nije dolazilo do ubacivanje „turskih gena“. Turski geni bi bili J2a haplogrupa, to je haplogrupa Grka a danasnji Turci su najvecim delom muslimanizirani Grci, zatim Jermeni R1b-ht35, Gruzijci G2a mozda i Sloveni R1a. Pravi Turci Osmani su nosili tatarsku haplogrupu(sultani) R1a1a a ratnici Osmani su nosili Q haplogrupu. Nijedna od ovih haplogrupa ukljucujuci i Grcko, Siptarsku J2a se ne javlja u Srba vise od 3%. Zato se može zakljuciti da su zulumcari bili predci danasnjih Muslimana u Bosni i Raskoj Oblasti i Albaniji.
Хвала, слажем се.