Fascinantni su mi životni stilovi i priče uspešnih ljudi. Kada kažem uspešnih, onda pre svega mislim na srećne ljude, a ne na bogate ili poznate. Danas svako može biti šta god poželi, dovoljno je da na tome ozbiljno radi i ispuniće svoje želje ako su realne. Meni su fascinantne životne priče onih pojedinaca koji zeznu nametnut sistem vrednosti i umesto novca ili slave odaberu nešto što njih lično zanima i čini ih srećnim.
Evo na primer, dobar prijatelj mi je jednom pričao o svome kumu. Taj njegov kum je bio jedan od direktora velike inostrane revizorske firme. Imao je odličnu platu od 2-3 hiljade evra mesečno. Njih dvoje ćaskaju na kafi i pita ga ovaj moj drug: “Kume, kako ide posao? Šta ima novo?”.
Kum odgovori: “Ide odlično, dajem otkaz”.
Tu se moj drugar silno začudi, zašto ovaj daje otkaz kada ima platu o kojoj mnogi u Srbiji mogu samo da sanjaju, a pri tom radi na poziciji višeg savetnika: “Čekaj kume, jel si ti bolestan? Šta ti je?”
I tu mu kum objasni kako je nešto razmišljao i da mu je dosta više mailova, sastanaka, kravate, odela, “bizmismena” i trke. “Znaš ja sam najsrećniji kada sam na svom splavu na Savi. Tamo imam društvo, pecam, sviram gitaru i uživam u prirodi. Računao sam nešto i skapirao da je meni dovoljno oko 250 eur mesečno za život na splavu. Ribu lovim, novac mi treba za ovo malo struje, hleb i par sitnica. Zaradio sam već toliko novca da mogu do kraja života da živim na splavu i ne moram ništa da radim. Imam novca i preko toga…”
Epilog priče je da je kum radio još godinu-dve sa pola radnog vremena za 70% plate i na kraju stvarno dao otkaz i otišao da uživa na svom splavu.
Eto, ne poznajem čoveka ali divim mu se. Prenosim priču kako sam je čuo.
Komentar – ne mislim da treba krenuti ovim primerom već da svako treba da pronađe u sebi šta je to što ga čini srećnim. Kada si u stanju da sam odabereš ono što želiš u životu, bez osvrtanja na očekivanja tvoje okoline, tek tada kontrolišeš svoju sudbinu.
Super post
Poenta je tu, citiram: Zaradio sam već toliko novca da mogu do kraja života da živim na splavu i ne moram ništa da radim. Imam novca i preko toga…”
Obaška, pitanje porodice, dece, školovanja… pitam se kako bi taj kum izašao na kraj sa 250 e da ima decu koja se školuju… ali, svaka priča za sebe.
On je očigledno samac :) i to mu je ok stav, poštujem. Jedino što retko ko može sebi tako da priušti, obzirom na ono što rekoh malopre :)
I ja poznajem jednog takvog muskarca, s time sto je on to uradio nakon 25 godina napustivsi sopstveni biznis.
Akcenat je na polu, interesuje me da li postoji slicna zeska prica,ali ne samice, vec majke, zene, kcerke, sestre….?
Iako, ja sanjam o takvom danu, zivotu.
Srdacan pozdrav, Tatjana
Perfect example of a successful life. Too bad these days people only define it with monetary terms…
This story is a great example of something I’ve heard Jim Rohn say. During one lecture he said that if he heard someone say they are going to quit their job, and live in the cabin in the woods, and couple years later they end up doing just that, according to Jim Rohn, that’s success.
Living on your own term and defining success in your own way. Being able to do just that sounds a lot like success. Six figure income is always dwarfed by a seven figure income. CEO position is always dwarfed by an owned position. Maserati by a Ferrari. Traveling to Greece by traveling to Maldives, etc…
Unless you are happy and grateful with what you already have it’s going to be very hard (impossible?) to achieve that with material things. Congrats to the raft executive :)