zakonopravilo sveti sava

Законоправило Светог Саве и интриге око најважније књиге на српском језику

Коначно сам дошао у посед књиге за којом трагам годинама. Номоканон Светог Саве је најважнија књига на српском језику и прате је чудна дешавања.

Законоправило Светог Саве је сасвим сигурно најважнија књига на српском језику. Можемо слободно рећи да се ради о оснивачком документу Немањићке Србије. По значају одмах иза Законоправила долази Мирослављево јеванђеље за које је по неко и чуо. Међутим осам векова касније, превод ове књиге на модерни језик није доступан људима и за њу је ретко ко уопште и чуо. Наиме постоји превод али он се више не може набавити и на купујем-продајем сајтовима кошта право мало богатство.

законоправило-номоканон-цена

Цена Законоправила у огласима

У време комуниста ова књига се није ни помињала у основним школама. У средњим школама и на факултетима би се поменула јако ретко али само у подругљивој форми ”црквени закони Светог Саве” и ”преписани закони Византије”. Данас, књигу не можете набавити, а скенирана књига у пдф-у не постоји на интернету. Најстарији Иловачки препис ове књиге се налази у Загребу. Што више времена пролази све више ми се чини као да постоји завера да ова књига никада не угледа светлост дана.

Лажне вести

Ових дана наиђем на вест Матице Српске како је штампано фото-типско издање Номоканона (Сарајевски препис). Одушевљен пошаљем маил са питањем колико кошта и да ли се може набавити. Међутим, не добијем одговор.

Screen Shot 2020-02-26 at 23.01.45.jpg

Објава са сајта Матице Српске

Не одустајем. Контактирам пријатеља који иначе помаже око сређивања Хиландарске библиотеке и који је члан Матице Српске и зна људе у њиховој библиотеци да се распита колико кошта. Међутим, после пар дана добијем одговор да у библиотеци Матице Српске нема те књиге уопште у списку. Била је вест о томе, али књиге нема… чудно. Кажу једино што имају на списку је нека књига о Иловачком препису Номоканона из 2013. године и питају ме, преко тог пријатеља, да ли ме можда интересује та. Рекох да ме интересује, међутим после пар дана добијем одговор да ни ту књигу немају. Односно она постоји у списку али да Матица никада није добила примерке ове књиге за своју библиотеку и још додају да је то баш чудно.

Screen Shot 2020-02-26 at 23.19.39.jpg

Издање Правног факултета

И мени је чудно јер ово није први пут да покушавам да нађем да ли је неко објавио нешто о овој књизи. Пре овога била је још једна вест да је Правни факултет наводно објавио превод Номоканона али ни та књига не постоји и не може да се набави. Да ствар буде још гора чуо сам да постоји спор око квалитета превода тог издања.

До пре десетак година ова књига се није ни помињала у програму Правног факултета, а ни данас није значајно обрађена. Иначе, ова књига је део програма на Правном факултету у Белорусији… али не код нас где је настала.

Волео бих да нисам у праву и да ће се неко од ових издања појавити али пре него што сам ово написао повукао сам гомиле веза и контаката од манастира до министарства како бих добио праву слику.

Помоћ са Свете Горе

Када сам већ дигао руке од покушаја да дођем у посед књиге добио сам помоћ од једног монаха из Хиландара којем сам поверио моју муку и он ме је повезао са професором Миодрагом Петровићем који је цео живот посветио превођењу Номоканона. Као врхунски теолог он је успео да дође до саме суштине и пренесе нам превод на модеран српски језик. Многе деценије је професор посветио упоређујући Савин старо-српски и разне законике писане на старо-грчком и хебрејском.

Господин Миодраг Петровић је заиста свети човек. Имао сам прилику да причам пар пута са њим и да га приупитам пар ствари које ми нису биле јасне око наше вере али најважније од свега успео сам да дођем у посед Номоканона (Законоправила) Светог Саве.

Интересантно, професор није хтео да прода књигу без доласка на црквену службу. Ово није било јасно изречено али смо се договорили да се видимо једно јутро на литургији. Међутим, ја нисам могао тада и јавим се да се видимо неки други дан али он ми каже ”У реду, видимо се на Акатисту (служби) у четвртак”.

Након службе сам упознао човека и имали смо прилике да натенане разговарамо, што ми је била велика част. Књигу сам добио по цени коју плаћају манастири и црквени људи од 200 евра. Ова цена је заиста оправдана јер се ради о књизи великог формата, тешкој неколико килограма, у кожном повезу и врхунском папиру.

Пробао сам да узмем још један примерак за пријатеља али то није било могуће. Пријатељ је морао да дође на службу лично недељу дана касније и упозна се са професором. Сваки примерак је обележен, има свој број и зна се коме је продат.

Чудно, али схватио сам да сам до књиге дошао уз препоруку са Хиландара и да смо књига, ја и професор везани присуством на црквеној служби на неки начин.

Објављен је први део превода и у припреми је други део који се више бави цивилним законима. Једно од послушања које сам добио са Хиландара је да помогнем професору да изађе и та друга књига. Ево дела разговора да бисте схватили колико је неухватљив тај задатак:

– Знате како професоре, ја сам добио послушање да вам некако помогнем око издавања и продаје књиге како би ви довршили своје дело.

– Немојте да се љутите, скоро је била принцеза Јелисавета са својим људима и нудила је да финансира и помогне издавање друге књиге али ја сам то одбио. Знате ја сам томе живот посветио и ја ћу ту ствар завршити. Довољно ми је да продам по неки примерак и из тога ја финансирам други део књиге.

– Па одлично, ето ја се бавим интернетом па бих могао да вам помогнем да продате више књига… – трудио сам се да га убедим.

– Како мислите? Као продаја књиге на интернету? Не то не долази у обзир ово је сувише важна књига да се тако продаје…

– Па добро, нисам мислио као класична продаја, већ бих ја написао пар текстова и представио књигу и о чему се ради… да што више људи сазна колико је важна за нас и наш идентитет. Могао бих рецимо ставити неки контакт па да вам се људи јаве…

– Знате како, ја мислим да то није потребно. Људи које ово интересује ће мене пронаћи некако… – остаде неумољив професор.

Ето, морате наћи професора.

Када се молим, поменем професора да цела ствар успе. Миодраг сада има око 85. година и ако не доврши свој рад, нисам сигуран да постоји неко ко може да то уради уместо њега.

Оснивачка повеља наше државе

Већина људи никада није чула за Законоправило Светог Саве јер никада није поменуто у школи. Многи се међутим сећају лекције из историје о Магна карти либертатум (Велика повеља слобода), првом правном документу Енглеске који ће касније довести до стварања парламента.

Укратко у магна карти је енглески краљ обећао великим властелинима да их неће убити, одузети им имовину и силовати им жене без суда. Ова повластица наравно није гарантована ситној властели, трговцима, свештеницима или сељацима… не то се само односило на крупну властелу. Интересантно, испада да овај документ није сачуван у оригиналу и да баш и не могу да се договоре који је тачно тај документ о коме говоре, али о томе смо учили у школи…

Треба да знате да је за разлику од Магна карте која је на једном парчету пергамента, Законоправило Светог Саве је написано на преко 400 листова пергамента у 70 поглавља, доноси правила за организацију цркве и законе који се односе на становништво и властелу. То је монументална књига тежине 7 кг писана руком. То је оснивачки документ немањићке Србије који је умножен по један примерак за сваку епископију.

У Законоправилу се налазе закони који штите породицу, жене, децу, просјаке, па и робове. Дефинисане су улоге властеле, цркве и грађана, постоје чак закони против корупције. Ова књига је пресудно утицала на развој средњевековних држава Бугарске, Молдавије, Влашке и Русије.

Србија последња Римска територија?

Оно што је најважније и што ретко ко има храбрости да каже је да је Номоканон чврст доказ да је Србија тог времена била наследник Римског царства. У њему се налазе Јустинијанови закони, Прохирон (Градски закон), одлуке свих Васељенских сабора, тумачење Аристинина и Зонаре… сви најновији ромејски закони тога времена.

Да, добро сте прочитали Римског царства. Данас је популаран назив Византија али грађани Византије никада себе тако нису звали, нити се држава тако звала. Звала се Римско царство или Ромејско на грчком. Израз Византија је измишљотина Ватикана, како би израз Римско царство остао везан за Италију и Западну Европу. У САНУ постоји Византолошки институт у коме су окупљени академици који непрестано подгревају западно-европску причу о Византији.

Велике су последице ове тврдње. Срби данас мисле да су сељачки и партизански синови, желе да постану део Европске приче а губе из вида своје Римско порекло и да су одувек били део Европе и географски и цивилизацијски.

За наш народ и наш идентитет битно је да знамо да су наши краљеви били венчани са ћеркама царева Римског царства и да су зато носили титулу Стефанос (овенчан). Та титула Стефан је значила да имају право да наследе царску титулу по крви. На крају крајева, доказ за ово је да смо и имали цареве Римског царства – Душана, Уроша, Синишу, Јована.

Модерни историчари се убише да нам објасне да је Душан био српски цар, а не никако цар Римског царства. Зашто? Па зато што желе да нас убеде да је Ромејско царство искључиво грчко, а да смо ми мали Срби били само послуга ту. Иако то свакако није тачно. Зато ретко чујете за српског цара Синишу и Јована јер се не уклапају у такав наратив.

И где је крунски доказ за ове тврдње – па у Законоправилу Светог Саве јер то је писани доказ континуитета правног поретка Ромејског царства. Познато је да је у тренутку када је цела Грчка била у рукама Османлија, Србија била последња слободна територија Римског царства.

И још једну битну ствар треба рећи. У то време државу је творила симфонија између племства и цркве. Зато Законоправило чине закони црквени и цивилни јер је то друго Римско царство од кад је главни град пребачен из Рима у Цариград било прва држава по хришћанским законима – Божије царство. 

Byzantine_imperial_flag,_14th_century,_square.svg.png

(βασιλεὺς βασιλέων, βασιλεύων βασιλευόντωνBasileus Basileōn, Basileuōn Basileuontōn)

Србија оног времена је била део те приче, а при том имала своју аутономију (аутокефалију) и имала право да да Цара (стефанос). Од тада и имамо заставу царске породице Палеолог, код нас познату као ”четири С”, а уствари на њој пише да је прави владар државе – ”краљ краљева, господар господара” што је реченица из јеванђеља и односи се на Исуса Христа.

Царство Божије које се помиње на литургији коме се надамо да ће доћи је уствари сећање на царство из ког смо потекли, а када се помене Господ или Исус Христ, помислите на заставу са четири ”оцила” јер његово име ту пише. Ето вам шифроване поруке како да се вратимо себи.

Данас многи понављају флоскуле из титових уџбеника, да је црква ”религиозна установа”, и не разумеју да се ради о цивилној институцији из доба Римског царства која је код нас још увек жива и у којој се поред моштију наших краљева налазе и корени наших обичаја и високе културе средњег века.

Зато нема проучавања историје Србије без проучавања историје наше православне цркве а Законоправило даје кључеве и одговор за многа питања о нашем идентитету.

 

Додатак:

Ilovački prepis Nomokanona Svetog Save - Zakonopravilo

Са насловне стране

Ево једне од горе наведених књига ”Иловачки препис Номоканона или Законоправила Светог Саве”, успео сам да је нађем у огласима.

Она није велика као она главна књига професора Миодрага Петровића око које сам се помучио. Ова књижица је више луксузна брошура урађена поводом 770 година од кад је издато Законоправило. Има свега две стране текста о овој теми, остатак књиге је луксузно колорно фото-типско издање двадесетак страница из Номоканона.

Овај препис је урађен у манастиру Иловица који се некада налазио на Острву цвећа код Тивта, познато и као Михољска превлака. Ових дана тамо се обнавља српски манастир и пажњу је привукао када су изградили крстионицу коју је власт Мила Ђукановића кренула да сруши.

Иначе мој пут у истраживање свега је кренуо пре 4-5 година када сам се шетао туда и схватио да је Мирослављево јеванђеље вероватно ту писано.

Ево књиге у пдф-у овде.

 

 

Ако нисте читали остале делове текста:

Савино Законоправило 1 – духовна елита

Савино Законоправило 2 – мач истине

Савино Законоправило 3. – православно царствo и лажно царство

Савино Законоправило 4. – Латинско царство и православље на рубу пропасти

Исхрана у доба Светог Саве и шта значи ”не јести крв”?”

Коначно доступан потпуни превод Законоправила Светог Саве

Појавило се скенирано Законоправило у .пдф формату

Законоправило књигу можете купити овде 6000 din + достава. Љубазни и брзо одговарају!

36 Comments

  1. Сад си ми разбио сваку наду да ћу наћи Законо правило Светог Саве. Било ми је чудно како га нигде нема а сад ми је јасно и зашто.

    • :) Мука жива, али надам се да ће се ствари променити.

    • Да мало одшкринем врата. Црква Светог Трифуна у оквиру Градске болнице у Београду. Недеља 9. ујутру литургија, четвртак акатист 12х. Професор Миодраг Петрофић је често тамо. :)

      • Dragoslav

        Много хвала Милоше, сва подршка теби, професору Петровићу и сличним људима. А као одговор Бранку и свим комунистима српског поријекла један цитат ирског политичара, филозофа и писца из 18. вијека, Едмунда Буркеа: Да би зло побиједило, довољно је само да добри људи не ураде ништа.

        • Хвала Драгославе на подршци. Сви добри људи да се пробуде и да делују против зла, пре свега речима неслагањем и објашњавањем разлике, а затим и делима тј. одбијањем да учествују… и на крају спречавањем ако је у њиховој моћи. Свако добро.

  2. Miro

    Odličan tekst. Najviše mi se sviđa profesorov uslov za prodaju knjige.Miloše samo napred.
    Ako imate neki tutorijal za kaligrafiju ali staroslovenski jezik prosledite mi. Hvala unapred!!!

    • Хвала Миро :) , потребна је подршка јел кад кренете да причате другачију причу и откривате истину онда крећу и напади…

      Ја нисам баш неки пример и ставио сам овај видео као инспирацију да неки озбиљни калиграфи крену да праве видео клипове на ову тему… али ево:https://youtu.be/SJs00_wfeh0

  3. Branko

    Malo je reći da iznosite tvrdnje na sistem rekla -kazala.
    Bez ozbiljne i naučne rasprave, prosipate vekovnu mudrost a da akademike i struku omalovažavate. Moj iskren savet je da pustite istoričare i nauku da se bave ovim ozbiljnim pitanjima a da manje verujete u koje kakve istorijske zavere i Srbima samo znane nepravde.
    U suprotnom ,ne bi me čudilo da u sledećem tekstu objavite da je Sveti gral u riznici Hilandara…
    Srdačan pozdrav !!

    • Хехехе. А што ми морамо да се сложимо Бранко? Даљински у руку па мењајте канал.

      Пре него што сам написао ово године су проведене у проучавању ако ми верујете. Идем назад на изворе и анализирам својом главом. Покушавам да заобиђем демократски изгласане и друштвено пожељне закључке. Морате да прочитате чиме се бавим. Могао бих да напишем научну расправу али немам времена и не желим да се тиме бавим. Имате научне радове у САНУ, писали су их аутори титових уџбеника па онда изволите прочитајте тамо ако сматрате да је код њих све истинито.

      Ово је мој блог. Место где бацим по неку мисао или импресију. Волео бих када би инспирисао неког будућег историчара да се бави овим питањем. Мени не треба, ја сам тражио, копао и закључио. Ви верујте или немојте… мени је свеједно.

      Не знам на шта тачно мислите да је ”рекла-казала”. Тамо где је то случај ја сам то и рекао, тамо где постоји документ ја сам га навео. Хвала вам на искреном савету, имам и ја један за вас. Маните се испразног коментарисања, када имате замерку ви напишите тачно на шта сте мислили. Овако без прецизног навођења само губим време. То је исто као када бих ја претпоставио да сте ви неки мали аутошовиниста или партизанско дете па вас је увредило моје писање, ипак јасно ми је да вас не познајем па не бих да закључујем, зато прецизно пишем.

      Срдачан поздрав.

  4. Mira

    Postovanje Milose! Svaka vam cast.. Uvek se radujem da procitam nesto novo od vas. Samo napred uz Boziju pomoc..

  5. Fenomenalan tekst, zaista hvala na obradi ovako vazne teme. Podelio sam tekst na fejsbuku i dobio komentar od prijateljice koja je inace profesor knjizevnosti. Zeleo bih takodje da prenesem taj komentar i ovde, zbog objektivnosti i daljeg produbljivanja istina o ovoj temi.
    Citiram komentar koji sam dobio na Vas tekst:
    “Milane, dragi, netačna je tvrdnja iz teksta: “Većina ljudi nikada nije čula za Zakonopravilo Svetog Save jer nikada nije pomenuto u školi.”
    U školama, po propisanom nastavnom planu i programu, se jasno Nomokanon navodi kao jedno od značajnih Savinih dela, i to odvajkada. Ja učila kao gimnazijalka, a kasnije predavala svojim učenicima.
    Takodje, poznato je da Nomokanon predstavlja kompilaciju tadašnjih pravila, propisa (većinom crkvenog ili monaškog) življenja i da (u najvećoj meri) nije originalan.”

    S tim u vezi bilo bi mozda dobro korigovati deo iz teksta da se o ovome uopste ne uci u skoli, vec mozda navesti da se ne uci na pravilan i sveobuhvatan nacin.

    Sve najbolje u daljem radu, svaka cast na trudu i duhu!

    • Хвала Милане. Разумем све што каже ваша пријатељица и на неки начин је у праву, али опет и није. Објаснићу. У моје време Законоправило је такође било поменуто као Крмчија Светог Саве са врло површним објашњењем баш као што сте рекли да је то компилација правила и да није оригинална. Управо у том грму лежи зец.

      Прво не постоји превод и нико га од професора није читао. Преписиване су закључци некаквих стручњака који нису могли читати то дело јер нит су теолози, нит се разумеју толико у стари грчки језик да би могли да упореде оригинални текст разних законика са оним што је Сава написао. Зато оцена и закључци о том делу нису исправни.

      Није то никаква компилација и преписивање, већ се ради о увођењу законодавства Ромејског царства на српском језику. Ту нема простора за ”оригиналност” јер је Рашка држава део Ромејског царства а не незавина држава. Дакле управо се ради о ономе што сам навео – писаном доказу правног континуитета Римског царства у Србији. Дакле ради се о преводу на наш језик, имплементацији законодавства и едукацији аутокефалне цркве. Па када неко каже да је то ”компилација и да није оригиналан” ја видим дозу малициозности. Па онда каже ”црквеног и монашког живота”, што је само по себи не разумевање духа времена јер су манастири и црква били институција државе тога времена и нису биле пуки ”верски објекти” како их називају од доба Тита.

      Навешћу само речи Сергеја Викторовича Троицког да се ради о најважнијем правном делу не само српске, већ целе словенске писане литературе како по обиму, тако и по значају… Предаје се напамет са уџбеницима и закључцима преписаним из старијих радова и уџбеника чији су аутори били део титове номенклатуре…

      Тако да у праву је, помиње се на тај начин… али опет ја сматрам да се не помиње како треба. Крајњи резултат је да се људи шокирају када ја напишем да је то доказ континуитета Ромејско царства код нас и да су последњи Ромејски цареви Срби.

      Не узмите ми за зло што сам опширан, али треба ће пуно времена да се наратив промени…

  6. Милоше, скидам капу, од када сам открио Ваш сајт, радујем се сваком Вашем тексту. Оно што ми се највише свиђа је што мислите својом главом, и на основу информација које имате, износите став, што је данас реткост.

    Образовање нам све више иде ка томе да се школују медиокритети, и људи који су научени да слушају и раде како им се каже, јер овима на власти такви највише одговарају. Они људи који мисле својом главом, јесу људи који одскачу и који су често мета ових других, јер им је тешко да изађу из калупа у којег су постављени.

    Пример за ово који могу из личног искуства да наведем је хомеопатија, којом сам своју децу (од годину-две дана) лечио /плацебо код њих не постоји/, и која су ретко пила хемију коју преписује дом здравља, али када хомеопатију поменем докторима или својим колегама велики број је скептичан, док они који пробају и увере се на свом примеру да то ради, тек је онда прихватају.

    Тако да само напред и својом главом, свидело се то неком или не. И да погрешиш није страшно, нико од нас није непогрешив,

    • Хвала Зоране. Дуго сам размишљао да ли уопште да се упуштам у ове теме, али са друге стране ако сви ћуте ништа се никада неће променити. Овако постоји мала шанса да се људи заинтересују за своје порекло и крену сами мало да траже.

  7. Petar

    Poštovani Miloše,

    izuzetno cenim Vaše napore na rasvetljavanju naše istorije.
    Možete li da mi pojasnite šta ste želeli da kažete ovom rečenicom:
    “Poznato je da je u trenutku kada je cela Grčka bila u rukama Osmanlija, Srbija bila poslednja slobodna teritorija Rimskog carstva.”
    Govorite o periodu Nemanjića od Svetog Save, pa do Cara Dušana, Uroša, Siniše i Jovana … a pad Carigrada pod Turke se desio 1453. godine

    • Поздрав Петре, хвала.

      Не ради се само о периоду када је Грчка била у рукама Османлија, већ и о периоду када је била у рукама Латина.

      Рецимо у време Светог Саве и доношења Законоправила, ситуација на мапи је била оваква.

      Већи део Грчке су окупирали католици и Венеција. Турски део је био под Османлијама, Бугари су обећали верност Папи у то време. Замало да дође до слома Ромејскоц царства. Остао је Епирски деспотат, Никејско царство и Србија (која на мапи није приказана). Да није било краља Милутина који је помогао ослобођење Цариграда са 2.500 тешких коњаника, да Сава није спасао Свету гору, Грци би једноставно остали католици.

      Желим да кажем да је на самом почетку владавине Немањића Ромејско царство било бледа слика онога што је некада било. Срби су ту веома битан фактор и долази до укрштања владарских породица. Наши краљеви носе титуле деспота, преузимамо већину манастира на Светој гори, дајемо неколико царева. Наши цареви се не потписују као ”српски цареви” како нам то ”титови” историчари говоре, већ као ромејски цареви.

      Ево мапе стања на терену 1410. године, пред пад Византије. Као што видите Ромејско царство је на самом издисају са мало територије око Цариграда, Солуна и Морејски деспотат. Са друге стране у Албанији има неколико српских кнежевина, Србија је слободна.

      Проблем је у томе што се западна и грчка историјска школа труде да прикажу Србију као некакву одбеглу територију што по свему није исправно, већ је ситуација обрнута. До самог краја Немањићи су били део Ромејског царства и то свуда истицали. Другим речима Грчка је приграбила Византију као да је то грчко царство, али то није тачно.

      Сам пад Цариграда није толико ни битан, јер када је ослобођен након 70. година пљачке од стране католика, тај град више није био исти. Остало је 10-20% становника, трговачко преимућство је изгубљено, цар је одавно био у Никеји, па затим на српским територијама… Цариград је пао 1453., а пад српских територија је трајао још пола века (Србија 1459., Босна 1463., Херцеговина 1481. и Црна Гора 1496.).

      Пробаћу да напишем један детаљнији чланак о овоме, овако мало испада конфузно. Поента је да треба преиспитати шта је било Ромејско царство, где је било седиште цара, колико је био битан Цариград након Латина, колика је била улога Срба у царству јер овако смо заробљени у некој митологији о грчком царству која нам је пренета из застарелих уџбеника историје.

  8. R

    Ne radi link za skidanje….

  9. Горан Мијић

    Нешто ми овде није јасно. Разумем туђе интересе да се ова књига сакрије, али зашто се ми не потрудимо да постане доступна свима, ако је већ тако значајна? Зашто не може на интернет, зашто није за свакога? Зар не би требало да се потрудимо да се текст нађе на интернету, Пројекат Растко, или негде другде, доступан свима?

  10. Славко

    Поздрав Милоше. Мало сте ме збунили овим последњим текстом о процедури набавке превода Законоправила. Колико се сјећам ви сте већ, прије, набавили овај превод и објавили фотографије Законоправила.

Trackbacks for this post

  1. Savino Zakonopravilo 1. - duhovna elita - životne priče i monasi šaolina
  2. Савино Законоправило 1. - духовна елита - животне приче и монаси шаолина
  3. Савино Законоправило 3. - православно царствo и лажно царство - животне приче и монаси шаолина
  4. Savino Zakonopravilo 4. - Latinsko carstvo i pravoslavlje na rubu propasti - životne priče i monasi šaolina
  5. Савино Законоправило 4. - Латинско царство и православље на рубу пропасти - животне приче и монаси шаолина
  6. Исхрана у доба Светог Саве и шта значи ”не јести крв”? - животне приче и монаси шаолина
  7. Савино Законоправило 2 - мач истине - животне приче и монаси шаолина
  8. Savino Zakonopravilo 3. - pravoslavno carstvo i lažno carstvo - životne priče i monasi šaolina
  9. Ја сам пут, истина и живот - животне приче и монаси шаолина
  10. Ja sam put, istina i život - životne priče i monasi šaolina
  11. Savino Zakonopravilo 4. - Latinsko carstvo i pravoslavlje na rubu propasti - životne priče i monasi šaolina
  12. Духовни отац - животне приче и монаси шаолина

Leave a Reply