Kratak kurs – kako se moliti i zašto je molitva jača od meditacije?

Moram da kažem da sam nakon 30 godina praktikovanja Zen meditacije, prešao na pravoslavnu molitvu. Kod mene to je povezano sa proučavanjem naše ”zabranjene” istorije i pravoslavlja pa sam imao priliku da me poduči jedan monah iz Hilandara.Više ljudi me je pitalo u vezi molitve i primetio sam da nema dobrog uputstva, pa sam rešio da napišem nešto na tu temu. Sa druge strane imam veliko iskustvo u meditaciji što mi daje dobar ugao da prepoznam koje su paralele i razlike u odnosu na meditaciju koja je nažalost mnogo poznatija široj publici.

Mnogi ljudi su, kao i ja, prve svoje dodire sa duhovnošću doživeli preko dalekoistočnih kultura. Nažalost, umesto da prvo spoznamo svoju domaću duhovnu tradiciju koju imamo u Pravoslavlju, mi smo pod komunistima lutali dalekim istokom preko Indije, Kine, Japana pa sve do Tibeta. Sve je bilo dozvoljeno: budizam, joga, meditacija, rokenrol, ali samo da se ne čuje za našu crkvu i duhovnu praksu srpske tradicije. Bogu hvala pa se krug vremenom zatvori i čovek se vrati tamo odakle je krenuo.

Dosta vremena sam proveo proučavajući pravoslavnu molitvu i probaću da objasnim takozvanu umnu molitvu kod koje se ne izgovaraju reči naglas već ih ponavljate u sebi, tj. u mislima. Ova tehnika molitve je takođe poznata pod nazivom tihovanje ili tiha molitva.

Šta je umna molitva?

Imao sam čast da me u tehniku molitve uputi monah sa Hilandara. On za ”Isusovu molitvu” kaže da je najjednostavnija ali istovremeno i najjača tehnika molitve koja postoji. Tehnika ove molitve je nastala u srednjem veku u mističnom pokretu tihovanja (isihazam) i bila je naručito popularna na Svetoj Gori i među plemstvom u Srbiji.

Srbija se u XIV veku našla u centru filozofske rasprave između istoka i zapada o tome da li je umna molitva tj. tihovanje ispravna ili ne. Naime došlo je do rasprave između svetogorskog monaha Grigorija Palame koji je zastupao tehniku tihovanja sa Svete Gore, i monaha Varlama iz Kalabrije (Italija) koji je bio protiv tihovanja i umne molitve. Barlam je tvrdio da je tehnika tihovanja jeres i  interesantno tvrdio je da su oni koji praktikuju Isusovu molitvu ustvari jeretici Bogumili.

Odmah da napomenem da se ”Isusova molitva” pominje u Nomokanonu Svetog Save (XII vek) koji je svakako bio protiv Bogumila, pa se ne može reći da je ovo nekakva bogumilska molitva mada se ne može isključiti da su je oni takođe možda praktikovali. Danas je ”Isusova molitva”, pored ”Oče naš”, najpoznatija molitva u pravoslavnom svetu.

U korenu ovog sukoba Palame i Varlama, nalazi se sukob dve romejske carske porodice Paleologa i Kantakuzena. U početku to je bio sukob oko vlasti, ali vremenom je postao i religijski i filozofski sukob pravoslavaca protiv katolika. Paleolozi su bili u rodu sa srpskim vladarima, a sa druge strane Kantakuzini su smatrani latinskim uticajem uperenim protiv Svete Gore. Grigorije Palama je svoje teze branio sa srpskih teritorija a zabeleženo je da je car Dušan upoznao Grigorija Palamu.

Ogroman je uticaj monaha Sinaita na Srbiju, našu crkvu i filozofiju – toliko da je postao utkan u naš mentalitet. Tihovanje kao način života je pomogao da narod postane praktično neuništiv u teškim vremenima. Svo naše plemstvo je podignuto da koristi molitvu i post. Dokaz za ovo su nam silne crkve i manastiri koji su podizani, a ne dvorci kao u zapadnoj Evropi. Nije se nakupljalo bogatstvo među plemstvom već se često pred kraj života davalo manastirima i narodu, a mnogi plemići bi se zamonašili. To mnogo govori o kulturnim vrednostima toga doba.

Kako se moliti?

Treba reći da Isusova molitva nije jedina vrsta molitve i da naša crkva za molitvu kaže ”molimo se kako umemo”, što je divna definicija jer ti niko ne nameće ništa. Ipak za one koji o molitvi ne znaju baš ništa potrebno je opisati tehniku barem jedne vrste molitve kako bi shvatili poentu.

Dakle sedite u tišini i u sebi ponavljate:

Gospode Bože, Isuse Hriste, sine Božiji pomiluj me.

Ponavljajte u sebi ovu rečenicu desetak minuta, pokušajte samo to da mislite i da na taj način sprečite pojavljivanje drugih misli.  Sedenje u tišini, jedna misao i lagano disanje će dovesti do smirenja emocija. Ako ste bili ljuti, uplašeni ili tužni to će jednostavno biti ublaženo ili potpuno nestati. 

Kada primetite neke svoje misli koje nisu molitva nemojte se nervirati jer to je normalan proces i nisu te misli slučajno tu. Jednostavno se vratite ponavljanju molitve i trudite se da to iskreno mislite. Budite blagi prema sebi.

U početku treba malo biti disciplinovan i probati jednom dnevno 10-15 minuta, ali posle samo nekoliko dana osećaćete se mnogo prijatnije. Ako sve radite kako treba posle desetak dana će molitva ići sama od sebe i vi ćete sami poželeti da je uradite. Dobićete svoju sigurnu luku u toku dana i način da se očistite od svega.

Nakon nekog vremena molitva će dobiti svoju snagu i moći ćete brzo da obrišete misli i emocije. Bićete u stanju da zaista mislite reči koje ponavljate u sebi, a to će vam pomoći da utonete u dubok mir.

Tehnika je u osnovi vrlo jednostavna ali molim vas pročitajte tekst do kraja da bi ste shvatili nijanse.

Sličnost između molitve i meditacije

Svi koji su probali neku formu meditacije će odmah uočiti neke sličnosti sa pravoslavnom molitvom. Moram da kažem da sličnosti postoje ali da molitva nije meditacija i da ima mnogo širi okvir. Slikovito mogu reći da je u zen meditaciji čovek samo zrnce peska u kosmosu, a u pravoslavnoj molitvi on je čovek koji sedi pred Bogom.

Odmah upada u oko da je molitva kao neka mantra koja se ponavlja u određenim vrstama meditacije. U nekim molitvama tekst je dosta dugačak, ali kod Isusove molitve je ta rečenica kratka i zaista podseća na meditativnu mantru. To zaista jeste sličnost sa meditacijom jer se mantra koristi kao zaštita od misli gde se ta jedna rečenica, reč, slika ili zvuk ponavlja do besvesti u glavi kako bi se sprečilo nadiranje drugih misli.

Kada sam pričao sa nekim ljudima koji su takođe radoznali u vezi molitve, čuo sam komentare tipa ”malo zvuči glupo”, ”jel mogu neku drugu molitvu”. Ja bih im onda ispričao kako sam devedesetih završio kurs za instruktora transcendentalne meditacije. U sklopu inicijacije na parčetu tkanine bi dobili od gurua svoju mantru. Tu mantru, tj reč koja se ponavlja u toku meditacije ne bi trebali da kažemo nikome jer je ona naša tajna. Tada sam ja od mog gurua dobio reč ”OING”. E, sada koliko glupo to zvuči kada sediš meditiraš i u sebi izgovaraš ”oing, oing, oing, oing…”, osetiš se ko neko kosmičko prase. :)

Poneko oseti odbojnost prema religijskoj strani, ali ako malo razmislite shvatićete da nas te reči povezuju sa korenom naše kuluture i Romejskim carstvom iz kog je Srbija formirana.

Reči ”isusove molitve” daju molitvi čovečiji oblik i božije lice. Ponavljanjem molitve vi ustvari u sebi prizivate Boga.

Jednom prilikom monah me pozva sebi i ja dođem da razgovaramo. On je razmišljao o tome što sam mu pominjao kako je budizam popularan kod mnogih ljudi i kako sam ja imao iskustvo sa meditacijom.

I tada mi kaže: ”Znaš sine, budizam nije dobar jer on huli na Svetog Duha. Oni kao i mi tvrde da je čovek besmrtan, ali oni tvrde da čovek u sledećem životu može biti crv, ptica ili neka druga životinja a to je sine moj laž. Čovek se  razlikuje od životinja zbog prisustva svetog Duha i on je zbog toga sličan Bogu – može biti samo čovek. On se ne vraća u obliku insekta nigde, već se vraća svome Tvorcu.”

Utišajte oluju u sebi

Jednom je Ljubivoje Ršumović lepo rekao kao je ”jedino parče kosmosa koje mi kao ljudi možemo da uredimo je naš um ” a to je upravo ono čemu molitva služi.

Živimo u vreme haosa i informativne oluje. Okruženi smo medijima, notifikacijama, e-mail porukama, reklamama, smešnim i šokantnim video klipovima. Pored toga imamo svoje misli, strahove, ambicije i obaveze i sve to zajedno proizvodi jednu veliku buku i haos u glavi. Molitva je način da se misli i emocije dovedu pod kontrolu i da svoj um vratite na fabrička podešavanja.

Kada pokazujem tehniku meditacije ili molitve prijateljima, često se dešava da taj čovek nije u stanju da sedi 10 minuta u tišini. Javlja se jak osećaj nelagodnosti i čini im se da će da polude od svojih misli. Nisu navikli da budu sami sa sobom bez spoljnih notifikacija. Eto toliki je haos u glavama ljudi danas.

Molitva je vekovima stara tehnika da zavedete mir u svojoj glavi i svome srcu. Dakle to je način da iščistite glavu od misli i briga, ali i da stišate svoje emocije. Simbolično možemo reći da pronaći Boga znači i pronaći u sebi mir. Ima jedna lepa pesma Vladike Nikolaja ”Carica tišine” koja upravo govori o tihoj molitvi i njenoj snazi.

Prvi krug – rečima do čiste misli

Ali vratimo se na tehniku molitve. Osnovni cilj je utišati sve misli sem same molitve. Ponavljanjem molitve, vi sprečavate dokon um da mašta, brine se, planira. Ponavljate u sebi molitvu lagano i kada registrujete da pored molitve postoji misao o nečemu drugom, jednostavno primetite to i vratite se na ponavljanje molitve. To ponavljanje molitve je kao neka vrsta rešetke za odbijanje drugih misli.

Pored odbrane od misli, u toku molitve često se borimo da ne uđemo u spavanje i potrebno je održati budnost. Za to se koristi jedna tehnika, a to je da se uloži mali umni napor da se malo izmeni molitva da bi održali budnost, a zatim da se nakon par ponavljanja vratite na osnovnu molitvu.

Možete skratiti ili praviti različite varijacije reči kako bi ostvarili bolju budnost. U osnovnom obliku Isusova molitva glasi ”Gospode Bože Isuse Hriste Sine Božiji, pomiluj mene grešnog”, a pravljenje varijacije može biti:

Malom promenom rasporeda reči

– Gospode Bože Sine Božji Isuse Hriste, pomiluj mene grešnoga.

Skraćivanjem molitve

– Gospode Bože, pomiluj me

Sličnim smislom reči

– Sine Božiji, pogledaj mene grešnoga. 

– Gospode Bože, pokaži mi put.

– Sine Božji, pomiluj me.

– Hriste Spase, poduči me.

U početku može da vam bude teško, čudno i haotično. Ali nemojte forsirati stvari već redovno sedite i probajte molitvu. Evo primera kako zvuči Isusova molitva, kad je izgovara otac Tadej. Obratite pažnju on je ovde izgovara, ali kada se molite vi to radite u sebi, zato se i zove umna molitva.

Brojanica kao veza sa svetom

Postoji jedan problem i kod meditacije i kod molitve, a to je što kada zaronite duboko u molitvu vi izgubite osećaj za vreme i ne znate da li je prošlo četiri minuta ili dvadeset minuta? Zbog ovoga se često ”vraćate” i gledate na sat da vidite koliko je vremena prošlo i baš to razmišljanje o vremenu vas sprečava da utonete dublje u molitvu. Ovaj problem rešava brojanica.

Brojanicu možete držati u jednoj ruci i lako pod prstima osećate kada napravite krug. Recimo ja imam brojanicu sa 40 malih čvorova i svaki put kada ponovim u sebi molitvu pomerim je za jedan čvorić. Da bih napravio jedan krug treba mi oko 5-8 minuta. U mom slučaju dovoljno je da obrnem 2-3 kruga, što je 12-18 minuta u toku molitve.

Brojanica vam nekako daje sigurnost pa ste u stanju da bez razmišljanja o vremenu dublje uđete u molitvu. Na neki način brojanica u toku molitve postaje vrpca kojom se držimo za povratak u stvarnost.

Drugi krug – proizvedi pozitivnu misao iz srca

Kada znate kako se koristi brojanica, prvih desetak puta samo radite ono što je napisano za ”prvi krug” i naučite da se zaista opustite i obrišete misli i emocije iz sebe. Nakon toga ubacite ”drugi krug”, a to je pozitivna misao prema bližnjima.

Ideja je da naučite da resetujete sve misli i emocije u sebi i postignete mir, a nakon toga iz tog mira u sebi da proizvedete artikulisanu pozitivnu misao prema ljudima oko sebe. Ovakva misao će vremenom obrnuti vaš um i bićete svesniji ljudi koji su oko vas i pozitivniji.

Jednom je jedna monahinja iz jednog srpskog manastira u Makedoniji rekla kako se uvek treba moliti ”za sebe, za porodicu i za Srbiju”.  I tu je upravo poenta zbog koje sam prešao sa zen meditacije na pravoslavnu molitvu – zen meditacija je bezlična, za razliku od naše molitve. Baš taj momenat kada uputim misao za Srbiju i poželim da se vratimo sebi mi daje dobar osećaj jer je nekako prirodno da poželiš dobro zajednici u kojoj živiš.

Dakle za razliku od recimo zen meditacije gde vi samo radite na smirivanju misli i emocija, u molitvi vi idete korak dalje i stvarate pozitivnu misao u sebi. Vi ustvari sejete klicu ljubavi u svoje nesvesno, koja će vremenom rasti i obogatiti vašu ličnost.

Kao što svakodnevni događaji i strahovi utiču na vaš nesvesni um i onda sanjate, tako molitva kao artikulisana misao vremenom ima uticaj na ceo vaš život. Bićete smireniji, reagovaćete prijateljski i doživljavati život pozitivnije.

Reče mi monah: ”Sine, jedna molitva za tebe to je veoma moćna stvar. Moli se i videćeš, ali moram da ti kažem nešto… Kada u molitvi pominješ druge ljude tebi se duplo vraća jer Bog to vidi. Međutim, ni tu nije kraj jer kada se moliš za duše mrtvih tebi se još više puta vraća jer tvoja misao ide ka anđelima i reflektuje se nazad na tebe zbog pominjanja predaka. Tada dobijaš mnogostruki blagoslov.”

Daću primer u mom slučaju. Ja recimo uradim jedan krug na brojanici gde samo ponavljam isusovu molitvu i duboko dišem sa idejom da se opustim i da sprečim bilo kakve druge misli sem molitve. To je jedan krug za smirenje i tišinu.

Nakon toga uradim još jedan krug na brojanici sa blagoslovom za porodicu bližu i širu, za prijatelje, zaposlene, drugare, a zatim i za upokojene iz moje porodice. Na kraju završim sa par blagoslova za Srbiju i monaha koga smatram svojim duhovnim ocem.

Taj drugi krug je iskrena pozitivna misao ka mojim ljudima. Interesantno kada ovo redovno radiš, shvatiš koliko malo ima ljudi u tvom životu i onda ih još više ceniš. Molitva na ovaj način će vam pomoći da u sebi pronađete ljubav prema drugima, ali i prema samom sebi jer mnogi ljudi ustvari ne vole sebe.

Dakle u sebi izgovoriš na primer: ”Gospode bože pomiluj….” i na tom mestu samo pomisliš na sve osobe koje su ti bitne. Možeš i ne moraš pomisliti njeno ime, dovoljno je da pomisliš na nju.

Položaj i mesto za molitvu

U kom položaju se moliti? Monasi kažu da se molitva može raditi stojeći, sedeći ili na potkolenicama (kao kod velikog metanisanja). Ipak ako se sedi bolje je da se ne naslanjate da vas san ne bi uhvatio.

Svakako je bitno držati oči otvoreno mada ih povremeno možete i zatvoriti sve dok ne postoji opasnost da zaspite.

Za početak potrebno je da nađete potpuno mirno mesto gde nećete imati nikakvog ometanja. Jedan monah kaže da ga ljudi često pitaju ”Oče ali gde ja da radim molitvu kad sam ceo dan sa decom, jedino mogu u kupatilu?”. On odgovara da se možete moliti i iz kupatila jer kaže: ”Bog ne gleda odakle se mi molimo”.

Često ljudi pitaju ”jel mi treba sveća?” Ne treba vam i najbolje je jednostavno sedeti u mraku. Ja recimo pred spavanje kada svi već legnu, uzmem brojanicu i sednem u potpunom mraku okrenut ka prozoru. Jedina svetlost je mesečina kad je ima.

Sedeći u mraku obrnem obično 2-3 puta brojanicu. Prvi krug samo ponavljam molitvu i trudim se da dišem duboko. Drugi krug krećem sa blagoslovima za meni drage osobe. Na početku i na kraju se prekrstim. Eto prosto je.

Molitva u čekanju i trpljenju

Moram da vam prenesem još nešto, monah mi je dao savet da se molitva može raditi i kada nešto radite ili čekate jer tada imate vremena.

Ljudi obično kada čekaju ili sede u čekaonici gledaju u telefon. Međutim, to je zgodan momenat da se uradi molitva. Em, će vreme proći brže, em ste uradili nešto korisno za sebe. Tamo gde su drugi besni što čekaju, vi ćete imati mir.

Druga situacija je kada nešto čovek trpi. Recimo imao sam razgovor sa jednim teškim čovekom koji je pri tom i jak momak. Mnogo me nervirao razgovor, ali umesto odgovora ja pomenuh u sebi par puta Isusovu molitvu po savetu monaha i brzo prođe taj razgovor. Posle razmišljam, da se nisam pomolio dao bi prevelik značaj njegovim rečima, pa bi mu odgovorio i onda bi se sukobili. Ovako sam ga spasao, a možda sam i sebe spasao jer nikad se ne zna kako bi se sukob završio. Molitva mi pomogla da iskuliram što bi rekli.

Čak i kada se molite za svoga neprijatelja, pitanje je da li vi ustvari spašavate sebe od neprijatelja ili možda sebe spašavate od svoje reakcije tj. od svog nestrpljenja ili besa. U svakom slučaju molitva štiti i vas i druge.

Tehnika disanja

Stare knjige govore o posebnom disanju kada se koristi ”Isusova molitva”. O ovome govore Grigorije Sinait i Nikifor Isihast početkom 14. veka. Ukratko čitanjem vekovima starih uputstava došao sam do toga da postoje tri načina disanja:

1. da tokom udaha u sebi govorite ”Gospode Bože, Isuse Hriste, Sine Božji”, a da izdišete uz pomisao ”Pomiluj me”.
2. da tokom udaha u sebi govorite ”Gospode Bože, Isuse Hriste”, zatim zadržite malo dah na ”Sine Božji” i izdahnete na ”Pomiluj me”
3. da tokom udaha i izdaha pomislite punu molitvu, mada stoji da je ovo tehnika za naprednije.

Takođe se pominje da su monasi nakon faze kontrolisanog disanja, ulazili u fazu potpunog umirenja disanja. Prvo ne bi disali uopšte, a zatim bi udahnuli duboko i nastavili sa vrlo malim disanjem. Kažu da bi im se tokom te faze dešavalo da vide različite svetlosne efekte koje bi doživljavali kao Božije prisustvo.

Grigorije Sinait ćutljivi je u Srbiji kneza Lazara podigao manastir Gornjak, a na Svetoj Gori manastir Grigorijat.

Učenici Grigorija i Nikifora su u XIV veku bežali pred turcima u srpske manastire. Da su monasi u srednjevekovnoj Srbiji praktikovali tehnike disanja pri molitvi imamo i kroz pisanje Varlama Kalabrijskog katoličkog biskupa koji ih je u svojim spisima napadao da su omfalopsihoi, tj. da im je zbog tehnika disanja ”duša u pupku”.

O povezanosti disanja i duševnog mira je mnogo radova napisano. Duboko disanje se koristi za smirenje u mnogim metodima i terapijama od zena, preko joge, budizma do Geštalt terapije i moderne medicine. Ipak, interesantno je objašnjenje srpskog monaha Nikifora iz 14. veka koji kaže: ”Srce je okruženo plućima, pa duboko disanje pomaže da se srce ohladi”.

Elem, iz mog iskustva kada probate gore pomenut metod i obrnete jedan krug na brojanici sa kontrolisanim disanjem, nakon toga vam zbog silnog zasićenja tela kiseonikom prirodno dođe da ne dišete neko kratko vreme (30-90 sekundi), a zatim udahnete duboko i nastavite sa prirodnim disanjem koje je sada dosta pliće.

Na sličan način stare knjige pominju kako su pravoslavni monasi na Svetoj Gori putem disanja dolazili u neko egzaltirano stanje. Mogu vam reći da posle 40tak malo dubljih udaha i izdaha dolazi do aktivacije neuro-transmitera u mozgu što dovodi do nekog letargičnog stanja. Neki kažu da to lučenje neuro-transmitera u mozgu kao neka vrsta prirodnog narkotika.

Moram da napomenem da sam do ovih detalja došao kopanjem po starim spisima. Monah mi je rekao da je za to čuo ali da on to ne radi i da misli da za time nema potrebe.

Na putu duhovne perfekcije

Za kraj treba reći koji su efekti praktikovanja molitve. Ovo je vrlo relativna stvar jer sve zavisi ko se moli, za šta i kada. Na primeru Svetog Save možemo reći da su njegove molitve stvorile državu. Ipak zadržaću se na osnovnom nivou i površnim efektima.

Ono što sam primetio kod sebe je da od molitve mnogo bolje spavam. Sedenje 15tak minuta u mraku i smirivanje misli dovode telo u opuštenije stanje koje rezultira dubokim snom.

Međutim, interesantno efekat molitve se posle više nedelja praktikovanja širi i na ostatak dana. Kažu da je molitva za um, ono što je san za javu. Sve ono što nam se dešava preko dana i strahove koje imamo, reflektuju se u neartikulisanoj formi u našim snovima. Sa druge strane molitva je artikulisana misao i njen efekat se proteže na um čoveka kasnije tokom celog dana.

Monah reče da je molitva osnov slovesnosti jer će vam pomoći da podignete svesnost i da sačuvate svoje srce.

Čovek postaje smireniji, više svestan svoga vremena i u stanju je da se otkači od uobičajnih ”hvataljki” kao što su vesti, fejsbuk, telefon i slično… uspevam više da čitam, što mi je renije bio problem jer je moj mozak bio previše brz za knjigu. Primetio sam da sam strpljiviji sa drugim ljudima i nekako srećniji bez nekog posebnog razloga.

Neko me je pitao ”Čekaj jel ti kad se moliš tražiš nešto od Boga? Jel ti se ispuni želja?” Ja lično ne shvatam molitvu na taj način ali dobio sam dobar odgovor od monaha u vezi ovoga.

Monah mi ispriča: ”…ljudi se mole i traže nešto, pa se onda žale kako molitva ne radi i Bog neće da im usliši želju. A oni ustvari nisu svesni da je Gospod kao roditelj, a roditelj neće detetu da ispuni svaku želju… Neće na primer da mu kupi petardu detetu ili nešto što nije za njega. A, daće mu ono što je za dete dobro i to hoće da mu da tek kada dođe vreme, to jest kada je za to dorastao…”

Ima još jedan efekat za koji sam siguran, a to je da me molitva spasava od samog sebe. U prošlosti đavo je nazivan bes, tako je besomučan čovek onaj koga muče besovi. Moja lična nestrpljenja, žarki temperament i prevelika očekivanja bivaju stavljeni pod kontrolu. Molitva mi pomaže da povučem uzde i spustim se na zemlju.

Pitaju da li možemo molitvom videti Boga?

Ne, jer Bog je nesaglediv i neshvatljiv za ljudski um. Ne možemo dakle videti Boga ali možemo osetiti njegove energije u obliku mira, tišine, toplote, osećaja ljubavi, utehe, svetlosti i drugih senzacija u toku molitve i van nje.

Meni lično mnogo prija i ne želim da pričam o stvarima koje su se desile u mom životu jer negde u dubini duše imam osećaj da je to neki lični razgovor sa Njim.

Kolektivna molitva protiv epidemije

Dodaću još da postoji efekat kolektivne molitve, a to je kada se više ljudi moli u isto vreme za nešto. Efekat je jači što nije nikakvo čudo jer ako mnogo ljudi se kroz molitvu nečemu nada, onda se u životu tome stremi pa mora biti rezultata.

Monah Kalist je rekao da je bolje moliti se i postiti sedam dana nego crkvu sagraditi. A ja bih vam preporučio da pročitate zen priču o monahu koji je terao tigrove.

Sva teorija na svetu vam neće pomoći bez prakse. Tako da potrebno je krenuti i probati da sedite malo u tišini. Mnogima će biti neprijatno u prvih par pokušaja jer je um navikao na haos i okreće se na igru kao malo dete. Treba malo prakse da se postigne mir i fokus, posle toga stvari idu same od sebe jer momenat molitve postaje vaš momenat mira u toku dana. Pronađite svoju sigurnu luku.

PS

Praštajte ako negde grešim, trudim se.