Najstariji sačuvan srpski bukvar – Bukvar iz manastira Savina

Većini je poznato da je prvi bukvar sastavio Vuk Karadžić ali nisu u pravu. Šta ako vam kažem da postoji srpski bukvar koji je mnogo stariji? Ovaj bukvar je štampan 1592. godine, tačno 235 godina pre Vuka Karadžića.

Malo je poznato da su istoričari pronašli zapise da je prvi poznati srpski bukvar štampan 1592. godine u Veneciji u štampariji Đulijana Rampacotija. Ovaj posao je obavljen trudom dečanskog monaha Save baš u vreme spaljivanja moštiju Svetog Save i ustanka u Hercegovini protiv Turaka.

Prvi bukvar se sastojao od svega dva do četiri lista. Mađutim, najstariji primerak pravog bukvara je čuvan vekovima u manastiru Savina kod Herceg Novog sve dok ga nije primetio istoričar dr. Goran Ž. Komar i ukazao na njegovu važnost. Knjiga je štampana u Rusiji 1694. Postojanje ove knjige dokaz je nastojanja o kulturnom i prosvetnom uzdizanju naroda u okviru naše pravoslavne crkve.

Udruženje ”Ćirilica” iz Trebinja je uradilo sjajnu stvar. Oni su 2016. godine uz blagoslov arhiepiskopa Amfilohija Radovića uradili reprint ove knjige u tiražu od samo 1000 primeraka. Moram reći da ljudi iz Republike Srpske iz godine u godinu dokazuju da su prava srpska Sparta. Neverovatno zvuči ali ova knjiga nije dostupna u Beogradu i ovom prilikom želim da se zahvalim gospodinu Iliji Runjevcu koji mi je poklonio primerak ove knjige i doneo mi je iz Trebinja.

Savinski bukvar ima 41. stranicu i preko 400 slika. Interesantno je da se u predgovoru kaže da ova knjiga služi podučavanju ne samo dečaka i muškaraca kako je to bilo uobičajno u to vreme, već i devojčica i žena. Zatim na samom početku tu je gravura Isusa okruženog učenicima koji mu donose papiruse na kojima stoje imena raznih naučnih disciplina – teologija, filozofija, retorika, astronomija, gramatika i geometrija. Ovo jasno ukazuje na blagoslov crkve na svakoga ko izučava nauke. Poznato je recimo da je Petar Petrović Njegoš je učio upravo iz ovog bukvara.

Danas se na manastire pogrešno gleda kao na isključivo verske objekte, iako mnoge činjenice govore u prilog tome da su manastiri pravoslavne crkve vekovima bila vrsta civilne uprave, seoske zadruge, bolnice, biblioteke, riznice i škole. Istina je potpuno suprotna od popularnog mišljenja da je crkva bila neprijatelj nauke. Tezu o crkvi kao neprijatelju nauke su kroz obrazovni sistem plasirali komunisti nakon 2. sv. rata kako bi umanjili značaj crkve.

Primer strane Savinskog bukvara za slovo D

U Savinskom bukvaru svako slovo ima svoju stranu i prvo je prikazano ilustracijom čoveka. Zatim su tu primeri različitih načina štampe i rukopisanja tog slova. Na kraju je to slovo napisano latinskim i grčkim slovima. U srednjem delu strane zatim su date slike pojmova koje počinju na to slovo i na kraju se nalazi deset stihova koji sadrže slovo i naravno molitva koja sadrži to slovo. Jako je slično modernom bukvaru.

Bukvar koji se nalazi u manastiru Savina a čiji reprint je ovde urađen je izdanje koje je štampano u Rusiji. Njegov tvorac je Karion Stomin, monah moskovskog Čudovog manastira. Karion je bio čuven naučnik svoga vremena, pisac, prevodilac, predavao je grčki i latinski jezik. On je bio i dvorski pesnik i učitelj carske porodice uključujući mladog Petra Velikog.

Sastavio je ruski ”Bukvar u slikama”, knjigu koju je rukom radio nekoliko godina i koja je bila bogato ukrašena slikama sa pozlatom i bojama.  Prvi primerak te knjige poklonio je majci Petra Velikoga, carici Nataliji Kirilovnoj.

Kasnije je počinje rad na Bukvaru ali zbog velikog broja ilustracija posao je tekao sporo. Imao je genijalnu ideju za to vreme, a to je da se putem slika životinja, biljaka i predmeta olakša učenje slova. Za izradu velikog broja gravura angažovao je najpoznatijeg gravera toga vremena Leontija Bunina. Knjiga je 1692. godine štampana u 106. primeraka od kojih danas postoji sačuvano samo oko 20 komada, od kojih i jedan primerak u manastiru Savina.

Ovaj bukvar je svedok velikog uticaja carske Rusije na obrazovanje i očuvanje našeg identiteta u jednom istorijski presudnom trenutku. Da je kojim slučajem ostao ovaj bukvar, danas bi bez većih problema mogli da čitamo stare Ruske, Rumunske i Bugarske knjige. Vukove reforme su nas odaljile od staroslovenskog jezika, ali sa druge strane smo dobili savršeno pismo sastavljeno oko krilatice ”piši kao što govoriš”.

Ovako važan primerak naše kulture bi trebao biti dostupan u Srbiji. Lepo bi bilo adaptirati ovu knjigu sa staroslovenskog na srpski, osvežiti ilustracije u fotošopu, štampati u koloru u većem broju primeraka i učiniti ga dostupnim u Srbiji. Recimo mogao bi biti jedan od udžbenika veronauke za osnovnu školu.